There is nothing bigger or older than the universe. The questions I would like to talk about are: one, where did we come from? How did the universe come into being? Are we alone in the universe? Is there alien life out there? What is the future of the human race?
Нема ничег већег нити старијег од свемира. Питања о којима бих желео да говорим су: прво, одакле смо дошли? Како је постао свемир? Да ли смо у њему сами? Да ли тамо негде постоји ванземаљски живот? Која је будућност људске расе?
Up until the 1920s, everyone thought the universe was essentially static and unchanging in time. Then it was discovered that the universe was expanding. Distant galaxies were moving away from us. This meant they must have been closer together in the past. If we extrapolate back, we find we must have all been on top of each other about 15 billion years ago. This was the Big Bang, the beginning of the universe.
До 1920-их сви су мислили да је свемир статичан и да се не мења кроз време. Онда је откривено да се свемир шири. Далеке галаксије су се удаљавале од нас. То је значило да су у прошлости оне морале бити ближе једна другој. Ако ту идеју применимо у назад, схватамо да смо морали да будемо један преко другог пре око 15 милијарди година. То је био Велики прасак, почетак свемира.
But was there anything before the Big Bang? If not, what created the universe? Why did the universe emerge from the Big Bang the way it did? We used to think that the theory of the universe could be divided into two parts. First, there were the laws like Maxwell's equations and general relativity that determined the evolution of the universe, given its state over all of space at one time. And second, there was no question of the initial state of the universe.
Али, да ли је било нечега пре Великог праска? Ако није, шта је онда створило свемир? Зашто је свемир настао из Великог праска на начин на који је настао? Некада смо мислили да би теорија о свемиру могла бити подељена у два дела. Прво, било је закона, као нпр. Максвелова једначина и општи релативитет, који су одредили еволуцију свемира, имајући у виду његово стање у целом простору у једном тренутку. И друго, није постојало питање о почетном стању свемира.
We have made good progress on the first part, and now have the knowledge of the laws of evolution in all but the most extreme conditions. But until recently, we have had little idea about the initial conditions for the universe. However, this division into laws of evolution and initial conditions depends on time and space being separate and distinct. Under extreme conditions, general relativity and quantum theory allow time to behave like another dimension of space. This removes the distinction between time and space, and means the laws of evolution can also determine the initial state. The universe can spontaneously create itself out of nothing.
Доста смо напредивали у првом делу, и сада имамо знање о законима еволуције у свим осим у екстремним условима. Али до скоро смо јако мало знали о почетном стању свемира. Ова подела на законе о еволуцији и о почетним стањима зависи од различитости и одвојености времена и простора. Под екстремним условима, општи релативитет и квантна теорија пружају време за понашање попут неке друге димензије простора. Ово уклања разлику између времена и простора и значи да и закони о еволуцији могу да одређују почетно стање. Свемир може спонтано себе да створи ни из чега.
Moreover, we can calculate a probability that the universe was created in different states. These predictions are in excellent agreement with observations by the WMAP satellite of the cosmic microwave background, which is an imprint of the very early universe. We think we have solved the mystery of creation. Maybe we should patent the universe and charge everyone royalties for their existence.
Чак шта више, можемо да израчунамо вероватноћу за то да је свемир створен у различитим стадијумима. Ова предвиђања се одлично поклапају са са запажањима ”WMAP” сателита који опажа космичку микроталасну позадину која је отисак веома раног свемира. Сматрамо да смо решили мистерију креације. Можда би требало да патентирамо свемир и да свима наплаћујемо хонораре за постојање.
I now turn to the second big question: are we alone, or is there other life in the universe? We believe that life arose spontaneously on the Earth, so it must be possible for life to appear on other suitable planets, of which there seem to be a large number in the galaxy.
Сада прелазим на друго питање: Да ли смо сами или постоји и неки други живот у свемиру? Сматрамо да је живот на Земљи настао спонтано, дакле мора бити могуће да живот настане и на другим одговарајућим планетама, којих, наизглед, има јако много у једној галаксији.
But we don't know how life first appeared. We have two pieces of observational evidence on the probability of life appearing. The first is that we have fossils of algae from 3.5 billion years ago. The Earth was formed 4.6 billion years ago and was probably too hot for about the first half billion years. So life appeared on Earth within half a billion years of it being possible, which is short compared to the 10-billion-year lifetime of a planet of Earth type. This suggests that the probability of life appearing is reasonably high. If it was very low, one would have expected it to take most of the ten billion years available.
Али ми не знамо како је живот настао. Запазили смо две врсте доказа у вези са вероватноћом настанка живота. Први је да имамо фосиле алги од пре 3,5 мијарде година. Земља је формирана пре око 4,6 милијарди година и вероватно је била претопла током првих пола милијарди година. Живот се, дакле, појавио на Земљи у току пола милијарде година, што је јако мало у поређењу са 10 милијарди година што је животни век неке планете сличне Земљи. Ово наводи на то да је вероватноћа да је живот само искрсао прилично висока. Да је вероватноћа ниска, могли бисмо да очекујемо да би била потребна већина тих 10 милијарди година на располагању.
On the other hand, we don't seem to have been visited by aliens. I am discounting the reports of UFOs. Why would they appear only to cranks and weirdos? If there is a government conspiracy to suppress the reports and keep for itself the scientific knowledge the aliens bring, it seems to have been a singularly ineffective policy so far. Furthermore, despite an extensive search by the SETI project, we haven't heard any alien television quiz shows. This probably indicates that there are no alien civilizations at our stage of development within a radius of a few hundred light years. Issuing an insurance policy against abduction by aliens seems a pretty safe bet.
Са друге стране, изгледа да нас ванземаљци нису посетили. Не признајем извештаје о неидентификованим летећим објектима. Зашто би их иначе видели само чудаци? Ако постоји завера владе да такве изјаве заташка да би за себе задржала научно знање које ванземаљци доносе, онда је то, наизглед, до сада најнеуспешнија политика. Штавише, упркос опширног истраживања пројекта за Тражење ванземаљске интелигенције нисмо видели телевизијске програме ванземаљаца. Ово вероватно указује на то да нема ванземаљских цивилизација на ступњу развоја једнаком нашем у кругу од неколико стотина светлосних година. Осигурати се против тога да вас отму ванземаљци изгледа као прилично добра опклада за осигуравајуће компаније.
This brings me to the last of the big questions: the future of the human race. If we are the only intelligent beings in the galaxy, we should make sure we survive and continue. But we are entering an increasingly dangerous period of our history. Our population and our use of the finite resources of planet Earth are growing exponentially, along with our technical ability to change the environment for good or ill. But our genetic code still carries the selfish and aggressive instincts that were of survival advantage in the past. It will be difficult enough to avoid disaster in the next hundred years, let alone the next thousand or million.
Ово ме доводи до последњег питања: будућност људске расе. Ако смо ми једина интелигентна бића у галаксији, требало би да се потрудимо да преживимо и опстанемо. Али улазимо у интересантан и опасан период наше историје. Наша популација, као и наша употреба ограничених ресурса планете Земље ескпоненцијално расту, заједно са нашом техничком могућношћу да променимо околину на боље или на горе. Али наш генетички код још увек носи себичне и агресивне инстинкте који су у прошлости пружали предност за преживљавање. Биће јако тешко избећи катастрофу у наредних неколико стотона година, а камоли наредних хиљаду или милион.
Our only chance of long-term survival is not to remain inward-looking on planet Earth, but to spread out into space. The answers to these big questions show that we have made remarkable progress in the last hundred years. But if we want to continue beyond the next hundred years, our future is in space. That is why I am in favor of manned -- or should I say, personned -- space flight.
Наша једина шанса за преживљавање на дуге стазе није да останемо да виримо са планете Земље, већ да се проширимо у свемир. Одговори на ова велика питања показују да смо направили изузетан напредак у последњих сто година. Али ако желимо да наставимо изван наредних сто година наша будућност је у свемиру. Због тога сам ја за људски, или боље речено, свемирски лет особа.
All of my life I have sought to understand the universe and find answers to these questions. I have been very lucky that my disability has not been a serious handicap. Indeed, it has probably given me more time than most people to pursue the quest for knowledge. The ultimate goal is a complete theory of the universe, and we are making good progress. Thank you for listening.
Целог живота сам тежио разумевању свемира и проналаску одговора на ова питања. Био сам веома добре среће да моја инвалидност није предстаљала озбиљну сметњу; она ми је, заправо, пружила више времена него што већина људи има за трагање за знањем. Крајњи циљ је да завршимо теорију о свемиру и добро напредујемо. Хвала што сте слушали.
Chris Anderson: Professor, if you had to guess either way, do you now believe that it is more likely than not that we are alone in the Milky Way, as a civilization of our level of intelligence or higher? This answer took seven minutes, and really gave me an insight into the incredible act of generosity this whole talk was for TED.
Крис Андерсон: професоре, ако бисте морали да погађате, да ли сада верујете да је вероватније да смо сами у Млечном путу, као цивилизација нашег или неког вишег нивоа интелигенције? Овај одговор је трајао седам минута и стварно ми је пружио увид у то колико је невероватно великодушан био овај говор за TED.
Stephen Hawking: I think it quite likely that we are the only civilization within several hundred light years; otherwise we would have heard radio waves. The alternative is that civilizations don't last very long, but destroy themselves.
Стивен Хокинг: Мислим да је веома вероватно да смо једина цивилизација у распону од неколико стотина светлосних година; у супротном бисмо чули радио таласе. Друга могућност је то што цивилизације не трају доста дуго, већ саме себе униште.
CA: Professor Hawking, thank you for that answer. We will take it as a salutary warning, I think, for the rest of our conference this week. Professor, we really thank you for the extraordinary effort you made to share your questions with us today. Thank you very much indeed.
КА: Професоре Хокинг, хвала Вам на том одговору. Мислим да ћемо то узети као добро упозорење током остатка конференције ове недеље. Професоре, заиста смо Вам захвални за изванредан труд који сте учинили да бисте данас са нама поделили своја питања. Заиста Вам много хвала.
(Applause)
(Аплауз)