Chris Anderson: Shep, thank you so much for coming. I think your plane landed literally two hours ago in Vancouver. Such a treat to have you. So, talk us through how do you get from Einstein's equation to a black hole?
Крис Андерсон: Шеп,ти благодарам што дојде. Слета буквално пред два часа во Ванкувер. Прекрасно што си тука. Па, кажи ни како стигнавме од формулата на Ајнштајн до црната дупка?
Sheperd Doeleman: Over 100 years ago, Einstein came up with this geometric theory of gravity which deforms space-time. So, matter deforms space-time, and then space-time tells matter in turn how to move around it. And you can get enough matter into a small enough region that it punctures space-time, and that even light can't escape, the force of gravity keeps even light inside.
Ш.Доелман: Пред повеќе од сто години, Ајнштајн ја создаде геометриската теорија за гравитација која го закривува време-просторот. Материјата го закривува време-просторот и време-просторот влијае на материјата во нејзиното движење. Кога материјата се собира во мал простор тогаш се создава дупка во време - просторот која ја заробува светлината; гравитацијата ја апсорбира дури и светлината.
CA: And so, before that, the reason the Earth moves around the Sun is not because the Sun is pulling the Earth as we think, but it's literally changed the shape of space so that we just sort of fall around the Sun.
КА:Земјата се движи околу Сонцето, не заради тоа што Сонцето ја влече Земјата, туку затоашто се менува обликот на просторот и ние само го следиме Сонцето.
SD: Exactly, the geometry of space-time tells the Earth how to move around the Sun. You're almost seeing a black hole puncture through space-time, and when it goes so deeply in, then there's a point at which light orbits the black hole.
ШД: Да. Геометријата на време-просторот го одредува движењето на Земјата околу Сонцето. Речиси гледаме црна дупка како продира во време-просторот, и кога продира доволно длабоко, во еден миг светлината ја заобиколува црната дупка.
CA: And so that's, I guess, is what's happening here. This is not an image, this is a computer simulation of what we always thought, like, the event horizon around the black hole.
КА: Значи тоа се случува овде. Ова не е слика, туку компјутерска симулација на она што отсекогаш го мислевме: хоризонтот на случувања околу црната дупка.
SD: Until last week, we had no idea what a black hole really looked like. The best we could do were simulations like this in supercomputers, but even here you see this ring of light, which is the orbit of photons. That's where photons literally move around the black hole, and around that is this hot gas that's drawn to the black hole, and it's hot because of friction. All this gas is trying to get into a very small volume, so it heats up.
ШД: До април 2019 немавме поим како изгледа црна дупка. Најмногу што можевме беа вакви симулации на супер компјутери. Но, и овде се гледа престен на светлина, кој е орбита на фотони. Тука фотоните буквално се движат околу црната дупка; околу црната дупка има жежок гас што се навлекува во неа и се загрева од триењето. Целиот гас се збива во многу мал простор и затоа се загрева.
CA: A few years ago, you embarked on this mission to try and actually image one of these things. And I guess you took -- you focused on this galaxy way out there. Tell us about this galaxy.
КА: Пред неколку години влеговте во овој проект за да обезбедите снимки од овие случувања. Ви успеа. Се фокусиравте на оваа оддалечена галаксија. Кажи ни за таа галаксија.
SD: This is the galaxy -- we're going to zoom into the galaxy M87, it's 55 million light-years away.
ШД: Ова е галаксијата- ќе ја зумираме галаксијата М87, оддалечена е 55 милиони светлосни години.
CA: Fifty-five million.
КА: 55 милиони!
SD: Which is a long way. And at its heart, there's a six-and-a-half-billion- solar-mass black hole. That's hard for us to really fathom, right? Six and a half billion suns compressed into a single point. And it's governing some of the energetics of the center of this galaxy.
ШД: Многу е далеку. Во нејзиниот центар, има црна дупка 6.5 милијарди пати поголема од Сонцето. За нас е тешко сфатливо, нели? Шест и пол милијарди сонца збиени во една точка. Таа владее со дел од енергетиката во центарот од оваа галаксија.
CA: But even though that thing is so huge, because it's so far away, to actually dream of getting an image of it, that's incredibly hard. The resolution would be incredible that you need.
КА: Но, иако тоа е нешто огромно- -бидејќи е толку далеку, помислата да се добие слика е навистина неверојатна. Требаше навистина голема резолуција на сликата.
SD: Black holes are the smallest objects in the known universe. But they have these outsize effects on whole galaxies. But to see one, you would need to build a telescope as large as the Earth, because the black hole that we're looking at gives off copious radio waves. It's emitting all the time.
ШД; Црните дупки се најмалите нешта во нам познатиот универзум. Но, тие имаат надворешни влијанија врз сите галаксии. За да видите една, треба да имате телескоп со големина на Земјата. зашто црната дупка која ја гледаме, емитува небројни радио бранови. Постојано ги емитува.
CA: And that's exactly what you did.
КА: Всушност тоа го направивте.
SD: Exactly. What you're seeing here is we used telescopes all around the world, we synchronized them perfectly with atomic clocks, so they received the light waves from this black hole, and then we stitched all of that data together to make an image.
ШД: Да. Овде гледате дека користевме телескопи насекаде низ светот, совршено ги синхронизиравме со атомски часовници за да се добијат светлосни бранови од оваа црна дупка, и потоа направивме збир од податоците и ја добивме сликата.
CA: To do that the weather had to be right in all of those locations at the same time, so you could actually get a clear view.
КА: За да се направи тоа времето треба да е погодно на сите локации истовремено за да може да се добие јасна слика.
SD: We had to get lucky in a lot of different ways. And sometimes, it's better to be lucky than good. In this case, we were both, I like to think. But light had to come from the black hole. It had to come through intergalactic space, through the Earth's atmosphere, where water vapor can absorb it, and everything worked out perfectly, the size of the Earth at that wavelength of light, one millimeter wavelength, was just right to resolve that black hole, 55 million light-years away. The universe was telling us what to do.
ШД: Имавме среќа во повеќе различни аспекти. Понекогаш повеќе значи среќата од знаењето. Во овој случај ги имавме двете. Светлината требаше да стигне од црната дупка. Требаше да дојде низ меѓугалактичкиот простор, преку Земјината атмосфера каде водената пареа може да ја апсорбира, но сè испадна добро: мерењето на Земјата и брановата должина на светлината -1 мм бранова должина- одговараше на премерот од 55 мил.светлосни години оддалеченост на црната дупка. Универзумот ни кажува што можеме да правиме.
CA: So you started capturing huge amounts of data. I think this is like half the data from just one telescope.
КА: Имате забележано огромен број податоци. Ова е само половина од податоците од еден телескоп.
SD: Yeah, this is one of the members of our team, Lindy Blackburn, and he's sitting with half the data recorded at the Large Millimeter Telescope, which is atop a 15,000-foot mountain in Mexico. And what he's holding there is about half a petabyte. Which, to put it in terms that we might understand, it's about 5,000 people's lifetime selfie budget.
ШД: Да,ова е еден член од нашиот тим, Линди Блекберн, со половина од податоците снимени со Големиот милиметарски телескоп кој е на 4.600 м. на врв на планина во Мексико. Тој содржи околу половина петабит. Да биде поразбирливо, тоа е збир од селфија од цел живот на 5.000 луѓе.
(Laughter)
(Смеа)
CA: It's a lot of data. So this was all shipped, you couldn't send this over the internet. All this data was shipped to one place and the massive computer effort began to try and analyze it. And you didn't really know what you were going to see coming out of this.
КА: Тоа се многу податоци. Сите се физички транспортирани зашто не можеше преку интернет. Сите податоци се пратија на едно место Беше потребен огромен компјутерски капацитет да ги анализира. Навистина не знаевте какви ќе се резултатите кои ќе ги видите.
SD: The way this technique works that we used -- imagine taking an optical mirror and smashing it and putting all the shards in different places. The way a normal mirror works is the light rays bounce off the surface, which is perfect, and they focus in a certain point at the same time. We take all these recordings, and with atomic clock precision we align them perfectly, later in a supercomputer. And we recreate kind of an Earth-sized lens. And the only way to do that is to bring the data back by plane. You can't beat the bandwidth of a 747 filled with hard discs.
ШД : Техниката што ја применивме замислете ја како да кршите оптичко огледало и сите делчиња ги ставате на различни места. На обично огледало зраците се рефлектираат од совршената површина, и истовремено се фокусираат на средишниот дел. Сето тоа го снимивме и со атомска прецизност го средивме потоа во суперкомпјутер. Креиравме леќа со големина на Земјата. Тоа можеше да се реши само ако ги пратевме податоците авионски. Немa интернет брзина што ќе победи опсег од 747 полн со хард дискови.
(Laughter)
(Смеа)
CA: And so, I guess a few weeks or a few months ago, on a computer screen somewhere, this started to come into view. This moment.
КА: Мислам дека пред неколку недели или месеци, на компјутерски екран некаде ова почна да се појавува. Овој момент.
SD: Well, it took a long time.
ШД: Беше потребно долго време.
CA: I mean, look at this. That was it. That was the first image.
КА: Погледни го ова. Ова е тоа. Тоа беше првата слика.
(Applause)
(Аплауз)
So tell us what we're really looking at there.
Кажи ни што всушност гледаме овде?
SD: I still love it.
ШД: Сѐ уште го сакам ова.
(Laughter)
(Смеа)
So what you're seeing is that last orbit of photons. You're seeing Einstein's geometry laid bare. The puncture in space-time is so deep that light moves around in orbit, so that light behind the black hole, as I think we'll see soon, moves around and comes to us on these parallel lines at exactly that orbit. It turns out, that orbit is the square root of 27 times just a handful of fundamental constants. It's extraordinary when you think about it.
Ја гледаме последната орбита на фотони. Ја гледаме јасно геометријата на Ајнштајн. Дупката во време-просторот е толку длабока што светлината се движи наоколу во орбита така што светлината зад црната дупка -ќе ја видиме наскоро- се движи наоколу и доаѓа кај нас на овие парарелни линии токму на таа орбита. Знаеме дека орбитата е квадратен корен на 27 пати од мал дел на суштински константи. Неверојатна помисла.
CA: When ... In my head, initially, when I thought of black holes, I'm thinking that is the event horizon, there's lots of matter and light whirling around in that shape. But it's actually more complicated than that. Well, talk us through this animation, because it's light being lensed around it.
КА: Кога.. порано кога размислував за црните дупки мислев тоа е хоризонт на настани, многу материја и светлина се врти во тој облик. Но, стварноста е многу посложена. Да ги погледнеме анимациите.
SD: You'll see here that some light from behind it gets lensed, and some light does a loop-the-loop around the entire orbit of the black hole. But when you get enough light from all this hot gas swirling around the black hole, then you wind up seeing all of these light rays come together on this screen, which is a stand-in for where you and I are. And you see the definition of this ring begin to come into shape. And that's what Einstein predicted over 100 years ago.
ШД: Гледаме овде малку светлина од позади малку светлина ја обиколува орбитата на црната дупка. Но, кога има доволно светлина од целиот гас околу црната дупка, ќе се видат сите светлосни зраци заедно овде на екранот, кој го наместивме пред нас. Ја гледаме дефинираната форма на прстен. Тоа го предвиде Ајнштајн пред 100 години.
CA: Yeah, that is amazing. So tell us more about what we're actually looking at here. First of all, why is part of it brighter than the rest?
КА: Да, навистина чудесно. Кажи ни повеќе за тоа што гледаме овде. Првин,зошто еден дел е посветол од останатиот дел?
SD: So what's happening is that the black hole is spinning. And you wind up with some of the gas moving towards us below and receding from us on the top. And just as the train whistle has a higher pitch when it's coming towards you, there's more energy from the gas coming towards us than going away from us. You see the bottom part brighter because the light is actually being boosted in our direction.
ШД: Се работи за тоа што црната дупка се врти. Гасот се движи кон нас во долниот дел, а на врвот се повлекува од нас. Како што звукот на сирената на возот е посилен кога доаѓа кон нас, има повеќе енергија од гасот кога доаѓа отколку кога заминува. Долниот дел го гледаме посветол бидејќи светлината е насочена кон нас.
CA: And how physically big is that?
КА: Колкава е физичката големина на ова?
SD: Our entire solar system would fit well within that dark region. And if I may, that dark region is the signature of the event horizon. The reason we don't see light from there, is that the light that would come to us from that place was swallowed by the event horizon. So that -- that's it.
ШД: Нашиот сончев систем целосно би го собрал во овој темен дел. Би рекол, овој темен дел е печат на хоризонтот на настани. Не ја гледаме светлината од таму зашто ако светлина доаѓа кон нас од таму ќе ја голтне хоризонтот на настани. Значи, тоа е така.
CA: And so when we think of a black hole, you think of these huge rays jetting out of it, which are pointed directly in our direction. Why don't we see them?
КА: Кога помислуваме на црна дупка помислуваме на џиновски зраци кои надоаѓаат од неа кои се директно насочени кон нас. Зошто не ги гледаме?
SD: This is a very powerful black hole. Not by universal standards, it's still powerful, and from the north and south poles of this black hole we think that jets are coming. Now, we're too close to really see all the jet structure, but it's the base of those jets that are illuminating the space-time. And that's what's being bent around the black hole.
ШД: Ова е многу моќна црна дупка. Иако не според универзални стандарди, но моќна е. Од северниот и јужниот пол на оваа црна дупка, така мислиме-доаѓаат млазевите. Сега сме навистина близу да ја видиме целосната структура на млазот, но тоа е основата на оние млазеви кои го осветлуваат време-просторот. Тоа е она што се навалува околу црната дупка.
CA: And if you were in a spaceship whirling around that thing somehow, how long would it take to actually go around it?
КА: Ако сме во вселенски брод кој се врти околу неа, колку време ќе треба да се обиколи?
SD: First, I would give anything to be in that spaceship.
ШД: Како прво, сè би дал да бидам во тој вселенски брод.
(Laughter)
(Смеа)
Sign me up. There’s something called the -- if I can get wonky for one moment -- the innermost stable circular orbit, that's the innermost orbit at which matter can move around a black hole before it spirals in. And for this black hole, it's going to be between three days and about a month.
Вклучи ме и мене. Колку и да звучи чудно, но постои внатрешна стабилна кружна орбита, каде материјата може да се движи околу црната дупка пред да e вовлечена во неа. За оваа црна дупка, обиколката би траела помеѓу 3 дена и еден месец.
CA: It's so powerful, it's weirdly slow at one level. I mean, you wouldn't even notice falling into that event horizon if you were there.
КА: Толку моќна, но сепак чудно бавна во еден дел. Мислам, нема ни да забележиш како паѓаш во тој време-простор ако си таму.
SD: So you may have heard of "spaghettification," where you fall into a black hole and the gravitational field on your feet is much stronger than on your head, so you're ripped apart. This black hole is so big that you're not going to become a spaghetti noodle. You're just going to drift right through that event horizon.
ШД: Може си чул за „шпагетификација“, кога паѓаш во црна дупка и гравитационото поле кај стапалата е многу посилно од она кај главата и те растргнува. Оваа црна дупка е толку голема што нема да станеш шпагета. Едноставно ќе те одвее низ хоризонтот на настани.
CA: So, it's like a giant tornado. When Dorothy was whipped by a tornado, she ended up in Oz. Where do you end up if you fall into a black hole?
КА: Значи како џиновско торнадо. Кога Дороти ја однесе торнадо, таа стигна до Оз. Каде ќе стигнеме ако паднеме во црна дупка?
(Laughter)
(Смеа)
SD: Vancouver.
ШД; Во Ванкувер.
(Laughter)
(Смеа)
CA: Oh, my God.
КА: Леле Господе.
(Applause)
(Аплауз)
It's the red circle, that's terrifying. No, really.
Оној црвен круг е застрашувачки. Навистина.
SD: Black holes really are the central mystery of our age, because that's where the quantum world and the gravitational world come together. What's inside is a singularity. And that's where all the forces become unified, because gravity finally is strong enough to compete with all the other forces. But it's hidden from us, the universe has cloaked it in the ultimate invisibility cloak. So we don't know what happens in there.
ШД: Црните дупки се главната мистерија на нашето време зашто таму се среќаваат квантниот свет и светот на гравитација. Она што е внатре е сингуларност. Таму се соединуваат сите сили бидејќи гравитацијата е доволно силна да се носи со сите други сили. Но, таа е скриена од нас, универзумот ја покрива со максимално невидлив плашт. Не знаеме што се случува таму.
CA: So there's a smaller one of these in our own galaxy. Can we go back to our own beautiful galaxy? This is the Milky Way, this is home. And somewhere in the middle of that there's another one, which you're trying to find as well.
КА: Има од неа помала и во нашата галаксија. Може да се вратиме на нашата убава галаксија? Ова е Млечниот Пат, ова е нашиот дом. Некаде во средишниот дел има уште една која се обидувате да ја откриете.
SD: We already know it's there, and we've already taken data on it. And we're working on those data right now. So we hope to have something in the near future, I can't say when.
ШД: Знаеме дека е таму и веќе имаме податоци за неа. Токму сега работиме на тие податоци. Се надевам набрзо ќе имаме резултати, но не можам да кажам кога.
CA: It's way closer but also a lot smaller, maybe the similar kind of size to what we saw?
КА: Таа е многу поблиску, но и многу помала. Може да е со слична големина на претходната?
SD: Right. So it turns out that the black hole in M87, that we saw before, is six and a half billion solar masses. But it's so far away that it appears a certain size. The black hole in the center of our galaxy is a thousand times less massive, but also a thousand times closer. So it looks the same angular size on the sky.
ШД: Точно. Знаеме дека црната дупка во М87, што ја видовме пред малку, има големина на 6.5 милијарди сончеви маси. Но, толку е далеку што делува дека има одредена големина. Црната дупка во центарот на нашата галаксија е илјада пати помалку масивна, но, илјадници пати поблиску. Затоа се гледа под исти агол на небото.
CA: Finally, I guess, a nod to a remarkable group of people. Who are these guys?
КА: На крај, секоја почит за исклучителниот тим. Кои се всушност луѓето од тимот?
SD: So these are only some of the team. We marveled at the resonance that this image has had. If you told me that it would be above the fold in all of these newspapers, I'm not sure I would have believed you, but it was. Because this is a great mystery, and it's inspiring for us, and I hope it's inspiring to everyone. But the more important thing is that this is just a small number of the team. We're 200 people strong with 60 institutes and 20 countries and regions. If you want to build a global telescope you need a global team. And this technique that we use of linking telescopes around the world kind of effortlessly sidesteps some of the issues that divide us. And as scientists, we naturally come together to do something like this.
ШД: Овие се само неколкумина од тимот. Зачудени бевме каков одек имаше сликата. Ако ми речеа дека ќе се најдеме на сите насловни страни на весниците, не сум сигурен дека ќе поверував. Ова е голема мистерија. За нас е инспирација и се надевам дека и другите ги инспирира. Но, она што е поважно е дека ова е мал тим на луѓе. Заедно работевме 200 луѓе од 60 институти во 20 земји и региони. Ако сакате да изградите глобален телескоп, ви треба глобален тим. Техниката што ја користиме за поврзување на телскопите ширум светот на некој начин ги олеснува тешкотиите кои нè разединуваат. Ние, научниците се здружуваме за да создадеме вакво нешто.
CA: Wow, boy, that's inspiring for our whole team this week. Shep, thank you so much for what you did and for coming here.
КА: Ова е вистинска инспирација за нашиот тим оваа недела. Шеп, ти благодариме за завршената работа и за гостувањето денес.
SD: Thank you.
ШД: Благодарам!
(Applause)
(Аплауз)