So, before I became a dermatologist, I started in general medicine, as most dermatologists do in Britain. At the end of that time, I went off to Australia, about 20 years ago. What you learn when you go to Australia is the Australians are very competitive. And they are not magnanimous in victory. And that happened a lot: "You pommies, you can't play cricket, rugby." I could accept that.
Пре него што сам постао дерматолог, започео сам као лекар опште праксе, као и већина дерматолога у Британији. На крају сам отишао у Аустралију, пре око 20 година. Када одете у Аустралију сазнајете да су Аустралијанци веома такмичарски настројени. И да нису великодушни када побеђују. И да се то дешава много пута: "Ви, дошљаци, ви не можете да играте крикет, рагби". То сам могао да прихватим.
But moving into work -- and we have each week what's called a journal club, when you'd sit down with the other doctors and you'd study a scientific paper in relation to medicine. And after week one, it was about cardiovascular mortality, a dry subject -- how many people die of heart disease, what the rates are. And they were competitive about this: "You pommies, your rates of heart disease are shocking."
Али пређимо на посао - ми имамо сваке недеље тзв. часописни клуб, у коме седите са осталим лекарима да би проучавали научни чланак из медицине. И после прве недеље, тема је била кардиоваскуларни морталитет, сувопарна - колико људи умире од болести срца, колике су стопе смртности, они су се такмичили у овоме: "Ви, дођоши, ваше стопе срчаних обољења су шокантне,"
And of course, they were right. Australians have about a third less heart disease than we do -- less deaths from heart attacks, heart failure, less strokes -- they're generally a healthier bunch. And of course they said this was because of their fine moral standing, their exercise, because they're Australians and we're weedy pommies, and so on.
и наравно, били су у праву. Аустралијанци имају приближно трећину мање срчаних обољења него ми - мање смртних случајева од срчаних напада, срчаних попуштања, мање можданих удара - уопштено речено, здравија су дружина. Наравно, рекли су да је то због њихових високих моралних начела, њиховог вежбања, зато што су они Аустралијанци, а ми смо укоровљени дошљаци, и тако даље.
But it's not just Australia that has better health than Britain. Within Britain, there is a gradient of health -- and this is what's called standardized mortality, basically your chances of dying. This is looking at data from the paper about 20 years ago, but it's true today. Comparing your rates of dying 50 degrees north -- that's the South, that's London and places -- by latitude, and 55 degrees -- the bad news is that's here, Glasgow. I'm from Edinburgh. Worse news, that's even Edinburgh.
Но, није само у Аустралији здравље боље него у Британији. У Британији, постоји градијент здравља - тзв. стандардизована стопа морталитета, односно, колике су ваше шансе да умрете. Ово је према подацима од пре око 20 година, али је истина и данас. Ако упоредимо стопе умирања 50 степени северно то је jуг, то је Лондон и друга места по географској ширини, и 55 степени - лоша вест је да је ту Глазгов. Ја сам из Единбурга. Још гора вест је да је ту чак и Единбург.
(Laughter)
(Смех)
So what accounts for this horrible space here between us up here in southern Scotland and the South? Now, we know about smoking, deep-fried Mars bars, chips -- the Glasgow diet. All of these things. But this graph is after taking into account all of these known risk factors. This is after accounting for smoking, social class, diet, all those other known risk factors. We are left with this missing space of increased deaths the further north you go.
Шта придоноси овом страшном простору међу нама овде горе у јужној Шкотској и на југу? Знамо о пушењу, прженим Марс чоколадама, чипсу - глазговској исхрани. Све те ствари. Међутим, овај графикон већ садржи све те познате факторе ризика. То је после узимања у обзир пушења, припадности друштвеној класи, исхране, и свих осталих познатих фактора ризика. Но, и даље нам недостаје разлог повећаног умирања што даље идете ка северу.
Now, sunlight, of course, comes into this. And vitamin D has had a great deal of press, and a lot of people get concerned about it. And we need vitamin D. It's now a requirement that children have a certain amount. My grandmother grew up in Glasgow, back in the 1920s and '30s when rickets was a real problem and cod liver oil was brought in. And that really prevented the rickets that used to be common in this city. And I as a child was fed cod liver oil by my grandmother. I distinctly -- nobody forgets cod liver oil.
Наравно, улази сунчева светлост у игру и витамин Д о којем је много писано у штампи, због чега су многи људи били забринути. Витамин Д нам је потребан. Сада се захтева да га деца имају у одређеној количини. Моја бака је одрасла у Глазгову, у давним годинама 1920-30, када је рахитис био прави проблем и када је рибље уље уведено. То је заиста спречило рахитис који је био уобичајен у овом граду. Мене је моја бака хранила рибљим уљем док сам био дете. Сећам се - нико не заборавља рибље уље.
But an association: The higher people's blood levels of vitamin D are, the less heart disease they have, the less cancer. There seems to be a lot of data suggesting that vitamin D is very good for you. And it is, to prevent rickets and so on. But if you give people vitamin D supplements, you don't change that high rate of heart disease. And the evidence for it preventing cancers is not yet great. So what I'm going to suggest is that vitamin D is not the only story in town. It's not the only reason preventing heart disease. High vitamin D levels, I think, are a marker for sunlight exposure, and sunlight exposure, in methods I'm going to show, is good for heart disease.
Али једна асоцијација: што је већи ниво витамина Д у крви, мање је срчаних болести, мање је рака. Изгледа да постоји доста података о томе да је витамин Д веома добар за вас, и јесте, за спречавање рахитиса и тако даље. Али ако дајете људима додатке витамина Д, не мењате ту високу стопу срчаних обољења и доказни материјал да он спречава рак још није велик. Хоћу да кажем да витамин Д није једина прича, није једини разлог који утиче на спречавање болести срца. Мислим да висок ниво витамина Д означава изложеност сунцу, а изложеност сунцу, у методама које ћу показати, је добра за болести срца.
Anyway, I came back from Australia, and despite the obvious risks to my health, I moved to Aberdeen. (Laughter) Now, in Aberdeen, I started my dermatology training. But I also became interested in research, and in particular I became interested in this substance, nitric oxide. Now these three guys up here, Furchgott, Ignarro and Murad, won the Nobel Prize for medicine back in 1998. And they were the first people to describe this new chemical transmitter, nitric oxide. What nitric oxide does is it dilates blood vessels, so it lowers your blood pressure. It also dilates the coronary arteries, so it stops angina.
У сваком случају, ја сам се вратио из Аустралије, и поред очигледних ризика по моје здравље, преселио сам се у Абердин. (Смех) У Абердину сам започео своју дерматолошку обуку. Заинтересовао сам се и за истраживачки рад, посебно за супстанцу азот-оксида (NO). Ова три момка овде, Ферчгот, Игнаро и Мурад, добили су Нобелову награду за медицину још 1998. Они су први описали овај нови хемијски трансмитер азот- оксид. Азот- оксид шири крвне судове, и тиме снижава ваш крвни притисак. Такође шири коронарне артерије, па спречава ангину пекторис.
And what was remarkable about it was in the past when we think of chemical messengers within the body, we thought of complicated things like estrogen and insulin, or nerve transmission. Very complex processes with very complex chemicals that fit into very complex receptors. And here's this incredibly simple molecule, a nitrogen and an oxygen that are stuck together, and yet these are hugely important for [unclear] our low blood pressure, for neurotransmission, for many, many things, but particularly cardiovascular health.
Значајно у вези са тим је да када смо раније размишљали о хемијским гласницима у телу, мислили смо на компликоване ствари попут естрогена и инсулина, или неуротрансмитера. Веома сложени процеси с врло сложеним хемикалијама које се уклапају у врло сложене рецепторе. А овде је невероватно једноставан молекул, азот и кисеоник који се држе заједно, а ипак су од огромног значаја за [нејасно] наш низак крвни притисак, за неуротрансмисије, за много, много ствари, а посебно за здравље кардиоваскуларног система.
And I started doing research, and we found, very excitingly, that the skin produces nitric oxide. So it's not just in the cardiovascular system it arises. It arises in the skin. Well, having found that and published that, I thought, well, what's it doing? How do you have low blood pressure in your skin? It's not the heart. What do you do?
И почео сам да се бавим истраживањем и нашли смо, на наше одушевљење, да кожа производи азот- оксид. Дакле, NO није само у кардиоваскуларном систему. Он настаје у кожи. Пошто сам то открио и објавио, помислио сам, добро, а шта он ради? Како имамо низак крвни притисак у кожи? То није срце. Шта сад да радите?
So I went off to the States, as many people do if they're going to do research, and I spent a few years in Pittsburgh. This is Pittsburgh. And I was interested in these really complex systems. We thought that maybe nitric oxide affected cell death, and how cells survive, and their resistance to other things. And I first off started work in cell culture, growing cells, and then I was using knockout mouse models -- mice that couldn't make the gene. We worked out a mechanism, which -- NO was helping cells survive.
Отишао сам у Америку, као и многи људи који хоће да се баве истраживачким радом, и провео сам неколико година у Питсбургу. Ово је Питсбург. Инересовали су ме ови стварно сложени системи. Мислили смо да можда азот- оксид утиче на одумирање ћелија, и како ћелије преживе и на њихову отпорност на друге ствари. И прво сам почео с културом ћелија, узгајањем ћелија, а онда сам користио нокаут мишеве - Мишеве који нису могли да створе ген. Разрадили смо механизам, где је NO помагао ћелијама да преживе.
And I then moved back to Edinburgh. And in Edinburgh, the experimental animal we use is the medical student. It's a species close to human, with several advantages over mice: They're free, you don't shave them, they feed themselves, and nobody pickets your office saying, "Save the lab medical student." So they're really an ideal model.
А онда сам се вратио у Единбург. У Единбургу је експериментална животиња коју користимо студент медицине. То је врста близу људској, с неколико предности у односу на мишеве: Бесплатни су, не треба их бријати, сами се хране, и нико не упада у вашу канцеларију с речима: "Спаси лабораторијског медицинског студента." Дакле, они су заиста идеалан модел.
But what we found was that we couldn't reproduce in man the data we had shown in mice. It seemed we couldn't turn off the production of nitric oxide in the skin of humans. We put on creams that blocked the enzyme that made it, we injected things. We couldn't turn off the nitric oxide.
Међутим, открили смо да не можемо да репродукујемо у човеку податке које смо показали на мишевима. Изгледало је да не можемо да искључимо производњу азотног оксида у кожи људи. Ставили смо креме које су блокирале ензим који га је створио, убризгавали смо ствари. Нисмо могли да искључимо азотни оксид.
And the reason for this, it turned out, after two or three years' work, was that in the skin we have huge stores not of nitric oxide, because nitric oxide is a gas, and it's released -- (Poof!) -- and in a few seconds it's away, but it can be turned into these forms of nitric oxide -- nitrate, NO3; nitrite, NO2; nitrosothiols. And these are more stable, and your skin has got really large stores of NO. And we then thought to ourselves, with those big stores, I wonder if sunlight might activate those stores and release them from the skin, where the stores are about 10 times as big as what's in the circulation. Could the sun activate those stores into the circulation, and there in the circulation do its good things for your cardiovascular system?
После две или три године, испоставило се да је томе разлог што у кожи имамо огромне залихе не азотног оксида, јер је то гас, и када се пусти - (Пуф!) - за неколико секунди нестане, али може бити претворен у ове облике азотног оксида - нитрате, NO3; нитрите, NO2; нитросотиоле. Ови су стабилнији, и ваша кожа има заиста велике залихе NO. А онда смо помислили, да ли те велике залихе, сунчева светлост може да активира и да их ослободи из коже, у којој су залихе око 10 пута веће од оне у крвотоку. Може ли сунце да пошаље те залихе у крвоток, и да тамо у крвотоку уради добре ствари за ваш кардиоваскуларни систем?
Well, I'm an experimental dermatologist, so what we did was we thought we'd have to expose our experimental animals to sunlight. And so what we did was we took a bunch of volunteers and we exposed them to ultraviolet light. So these are kind of sunlamps. Now, what we were careful to do was, vitamin D is made by ultraviolet B rays and we wanted to separate our story from the vitamin D story. So we used ultraviolet A, which doesn't make vitamin D.
Ја сам експериментални дерматолог, па смо кренули од замисли да морамо своје експерименталне животиње да изложимо сунцу. И зато смо узели гомилу волонтера и изложили их ултраљубичастој светлости. То су сунчане лампе. При томе смо посебну пажњу обратили на то да је витамин Д створен помоћу ултраљубичастих Б зрака и желели смо да одвојимо нашу причу од приче витамина Д. Зато смо користили ултраљубичасте зраке А, који не стварају витамин Д.
When we put people under a lamp for the equivalent of about 30 minutes of sunshine in summer in Edinburgh, what we produced was, we produced a rise in circulating nitric oxide. So we put patients with these subjects under the UV, and their NO levels do go up, and their blood pressure goes down. Not by much, as an individual level, but enough at a population level to shift the rates of heart disease in a whole population. And when we shone UV at them, or when we warmed them up to the same level as the lamps, but didn't actually let the rays hit the skin, this didn't happen. So this seems to be a feature of ultraviolet rays hitting the skin.
Када смо ставили људе под лампу у трајању које одговара 30-минутном летњем сунцу у Единбургу, добили смо пораст у циркулацији азотног оксида. Зато смо ставили пацијенте под УВ зраке, и њихови нивои NO су се повећали, а њихов крвни притисак је опао. Не много, на индивидуалном нивоу, али довољно на нивоу популације да се помакну стопе срчаних обољења у целој популацији. А када смо их обасјавали УВ светлошћу, или када смо их загревали до нивоа до којих су их и лампе, а да у ствари нисмо зрацима допрли до саме коже, то се није догодило. Зато то изгледа да је карактеристика УВ зрака који падају директно на кожу.
Now, we're still collecting data. A few good things here: This appeared to be more marked in older people. I'm not sure exactly how much. One of the subjects here was my mother-in-law, and clearly I do not know her age. But certainly in people older than my wife, this appears to be a more marked effect. And the other thing I should mention was there was no change in vitamin D. This is separate from vitamin D. So vitamin D is good for you -- it stops rickets, it prevents calcium metabolism, important stuff. But this is a separate mechanism from vitamin D.
Ми још увек прикупљамо податке. Неколико добрих ствари овде: то се показало израженије код старијих људи. Нисам сигуран тачно колико. Једна од учесница је била моја ташта и јасно, не знам колико има година, али свакако се код људи старијих од моје супруге показало да је учинак израженији. Друга ствар коју бих поменуо је да није било промена у витамину Д. Ово је одвојено од витамина Д. Дакле, витамин Д је добар за вас - спречава рахитис, спречава метаболизам калцијума, важан је. Али ово је одвојен механизам од витамина Д.
Now, one of the problems with looking at blood pressure is your body does everything it can to keep your blood pressure at the same place. If your leg is chopped off and you lose blood, your body will clamp down, increase the heart rate, do everything it can to keep your blood pressure up. That is an absolutely fundamental physiological principle.
Један од проблема у вези с крвним притиском је то да ваше тело чини све што може да очува ваш крвни притисак. Ако вам је нога одсечена и губите крв, ваше тело ће пооштрити мере, повећаће број откуцаја срца, и учинити све што може да одржи ваш крвни притисак. То је апсолутно основни физиолошки принцип.
So what we've next done is we've moved on to looking at blood vessel dilatation. So we've measured -- this is again, notice no tail and hairless, this is a medical student. In the arm, you can measure blood flow in the arm by how much it swells up as some blood flows into it. And what we've shown is that doing a sham irradiation -- this is the thick line here -- this is shining UV on the arm so it warms up but keeping it covered so the rays don't hit the skin. There is no change in blood flow, in dilatation of the blood vessels. But the active irradiation, during the UV and for an hour after it, there is dilation of the blood vessels. This is the mechanism by which you lower blood pressure, by which you dilate the coronary arteries also, to let the blood be supplied with the heart. So here, further data that ultraviolet -- that's sunlight -- has benefits on the blood flow and the cardiovascular system.
Следеће што смо урадили јесте да смо прешли на проматрање проширивања крвних судова. Па смо мерили - то је опет, можете приметити без репа, није космат, студент медицине. У руци можете измерити проток крви по томе колико набрекне услед дотока крви. Оно што смо показали је да квази зрачењем - то је дебела линија овде - значи кад руку угрејемо УВ обасјавањем и зраци не дотакну кожу, јер је рука покривена, нема промене у протоку крви, у проширењу крвних судова, али активним зрачењем, током УВ зрачења и за сат времена после тога, долази до проширења крвних судова. То је механизам којим сте снизили крвни притисак, јер сте проширили коронарне артерије и тиме омогућили доток крви до срца. Ево овде су и други подаци да УВ - то је сунчева светлост - благотворно делује на крвоток и кардиоваскуларни систем.
So we thought we'd just kind of model -- Different amounts of UV hit different parts of the Earth at different times of year, so you can actually work out those stores of nitric oxide -- the nitrates, nitrites, nitrosothiols in the skin -- cleave to release NO. Different wavelengths of light have different activities of doing that. So you can look at the wavelengths of light that do that. And you can look -- So, if you live on the equator, the sun comes straight overhead, it comes through a very thin bit of atmosphere. In winter or summer, it's the same amount of light. If you live up here, in summer the sun is coming fairly directly down, but in winter it's coming through a huge amount of atmosphere, and much of the ultraviolet is weeded out, and the range of wavelengths that hit the Earth are different from summer to winter. So what you can do is you can multiply those data by the NO that's released and you can calculate how much nitric oxide would be released from the skin into the circulation.
Помислили смо да на неки начин моделирамо - различите количине УВ падају на различите делове земље у различито доба године, па можете да израчунате те залихе азотног оксида - нитрате, нитрите, нитросотиоле у кожи - који расцепљени ослобађају NO. Различите таласне дужине светлости имају различите активности при томе. Можете да погледате које таласне дужине светлости то раде. А можете и то - ако живите на екватору, сунце допире равно преко главе, и пролази кроз веома танак слој атмосфере, па је количина светлости иста и зими и лети. Ако живите овде горе, сунце лети допире прилично директно, али зими се пробија кроз огромне количине атмосфере и већи део УВ зрака се изгуби, па се спектар таласних дужина које допиру до земље мења од лета до зиме. Могли бисте да помножите ове податке с ослобођеним NO и могли бисте да израчунате колико ће се азот-оксида ослободити из коже и прећи у крвоток.
Now, if you're on the equator here -- that's these two lines here, the red line and the purple line -- the amount of nitric oxide that's released is the area under the curve, it's the area in this space here. So if you're on the equator, December or June, you've got masses of NO being released from the skin. So Ventura is in southern California. In summer, you might as well be at the equator. It's great. Lots of NO is released. Ventura mid-winter, well, there's still a decent amount. Edinburgh in summer, the area beneath the curve is pretty good, but Edinburgh in winter, the amount of NO that can be released is next to nothing, tiny amounts.
Ако сте овде на екватору - то су ове две линије овде, црвена линија и љубичаста линија - количина азотног оксида који је ослобођен јесте подручје испод кривуље, то је подручје у овом овде простору. Ако сте на екватору у децембру или јуну, имате масу ослобођеног NO из коже. Вентура је у јужној Калифорнији. Лети бисте могли да будете и на екватору. То је одлично. Много је ослобођеног NO. Вентура у сред зиме, па, још увек су пристојне количине. Единбург лети, подручје испод кривуље је прилично добро, али Единбург зими, количина NO која би могла да се ослободи је скоро непостојећа, малецке количине.
So what do we think? We're still working at this story, we're still developing it, we're still expanding it. We think it's very important. We think it probably accounts for a lot of the north-south health divide within Britain, It's of relevance to us. We think that the skin -- well, we know that the skin has got very large stores of nitric oxide as these various other forms. We suspect a lot of these come from diet, green leafy vegetables, beetroot, lettuce has a lot of these nitric oxides that we think go to the skin. We think they're then stored in the skin, and we think the sunlight releases this where it has generally beneficial effects.
Па, шта ми мислимо? Ми још увек радимо на овој причи, још увек је развијамо, и даље је проширујемо. Сматрамо да је веома важна. Мислимо да можда утиче на многе здравствене поделе у Британији на север и југ. То је за нас значајно. Мислимо да кожа - знамо да кожа има веома велике залихе азотног оксида у виду ових разних других облика. Претпостављамо да их много добијамо из хране, зеленог лиснатог поврћа, цвекле, зелене салате које садрже доста тих азотних оксида за које мислимо да одлазе у кожу. Мислимо да се потом складиште у кожи, и мислимо да их сунчева светлост ослобађа и да генерално то има благотворно дејство.
And this is ongoing work, but dermatologists -- I mean, I'm a dermatologist. My day job is saying to people, "You've got skin cancer, it's caused by sunlight, don't go in the sun." I actually think a far more important message is that there are benefits as well as risks to sunlight. Yes, sunlight is the major alterable risk factor for skin cancer, but deaths from heart disease are a hundred times higher than deaths from skin cancer. And I think that we need to be more aware of, and we need to find the risk-benefit ratio. How much sunlight is safe, and how can we finesse this best for our general health?
Ово је рад који је и даље у току, али дерматолози - мислим, ја сам дерматолог и мој свакодневни посао је да људима говорим: "Имате рак коже, прузрокован је сунцем, не идите на сунце," а заправо мислим да је много важнија порука да постоје како предности тако и ризици од сунца. Јесте, сунчева светлост је главни променљиви фактор ризика за рак коже, али је смртност од срчаних болести стотину пута већа од смртности од рака коже. И мислим да треба да будемо више тога свесни и да би требало да пронађемо меру између користи и ризика, колико је сунчева светлост безбедна, и како можемо да то финесирамо најбоље за наше опште здравље?
So, thank you very much indeed. (Applause)
Хвала вам пуно, заиста. (Аплауз)