Why do so many people reach success and then fail? One of the big reasons is, we think success is a one-way street. So we do everything that leads up to success, but then we get there. We figure we've made it, we sit back in our comfort zone, and we actually stop doing everything that made us successful. And it doesn't take long to go downhill. And I can tell you this happens, because it happened to me.
Барои чи бисёри одамон ба баландихои муваффакият мерасанд, баъд аз он меафтанд? Яке аз сабабхои асосии ин: мо фикр мекунем, ки муваффакият-ин кучаи бо харакати яктарафа мебошад. Аввалан мо хамаи оне, ки ба муваффакият меорад мекунем. Вале вакте, ки муваффакият ба даст омад, мо фикр мекунем, ки кор тамом ва мо суст мешавем. Мо хамаи он коре, ки моро ба муваффакият оварда расонд дигар намекунем. Ва баъд ин барои ба поён фаромадан вакти бисёрро намегирад. Ва ман шуморо бовар мекунонам, ки ин хел мешавад. Барои он, ки ин бо худи ман рух дода буд.
Reaching success, I worked hard, I pushed myself. But then I stopped, because I figured, "Oh, you know, I made it. I can just sit back and relax."
Барои ба даст омадани муваффакият, ман худамро мачбур мекардам, ки сахт кор кунам. Баъд ман даст кашидам. Баъд ман чи фикр мекардам «Кобили таачуб аст, ки ман муваффакиятро сохиб шудам. Ман метавонам дигар ягон кор накунам, факат истирохат кунам.»
Reaching success, I always tried to improve and do good work. But then I stopped because I figured, "Hey, I'm good enough. I don't need to improve any more."
Баъди ба муваффакият расидан, ман доим дарачаи ихтисоси худамро баланд мебардоштам ва хуб кор мекардам. Вале баъд ман бас кардам, барои он, ки ман карор додам, ки ман хубам ва ба ман дигар мукаммал кардани корам лозим нест.
Reaching success, I was pretty good at coming up with good ideas. Because I did all these simple things that led to ideas. But then I stopped, because I figured I was this hot-shot guy and I shouldn't have to work at ideas, they should just come like magic. And the only thing that came was creative block. I couldn't come up with any ideas.
Баъди ба муваффакият расидан ман пур аз акидахои нав будам, барои ин, ки ман кори харрузае, ки маро ба пайдо шудани акидахо мебурд мекардам. Баъдтар ман бас кардам ва карор додам, ки ман шахси муътабарам, ва акидахо бояд худашон оянд ба мисли афсунгари. Вале факат як чиз омад « таназзули эчоди». Ягон фикр ба сари ман намеомад.
Reaching success, I always focused on clients and projects, and ignored the money. Then all this money started pouring in. And I got distracted by it. And suddenly I was on the phone to my stockbroker and my real estate agent, when I should have been talking to my clients.
Баъди расидан ба муваффакият, ман доим дар чои аввал мизочон ва накшахои онхоро мемондам ва ба пул ахамият намедодам. Ва вакте, ки пулхо ба мисли дарё рафтанд, ман ба дигар бокимондааш ахамият надодам. Ногахон ман дар телефон бо брокери худ дар савдои сахмхо ва агенти амволи гайриманкул дучор шудам, ба чои он, ки бо мизочон гуфтугу гузаронам.
And reaching success, I always did what I loved. But then I got into stuff that I didn't love, like management. I am the world's worst manager, but I figured I should be doing it, because I was, after all, the president of the company.
Баъди ба муваффакият ноил шудан, ман доим кореро мекардам, ки ба ман маъкул буд. Баъдтар ман кореро мекардам, ки ба ман макул набуд, рохбарикуни. Ман аз хама рохбари бадтарин дар чахон будам. Вале ман карор додам, ки ман бояд рохбари кунам, чунки ман президенти компания будам.
Well, soon a black cloud formed over my head and here I was, outwardly very successful, but inwardly very depressed. But I'm a guy; I knew how to fix it. I bought a fast car. (Laughter) It didn't help. I was faster but just as depressed.
Ба наздики абрхои сиях ба болои сари ман чамъ шуданд. Ва ана ман, зохиран хеле некбахт, дар дипрессия афтодам. Вале ман мардам, ман медонам, чи хел аз нав ба худ оям. Ман автомобили тезрав харидам. (Ханда) Ин ёрдам накард. Ман тезтар будам, аммо хамон хел рухафтода.
So I went to my doctor. I said, "Doc, I can buy anything I want. But I'm not happy. I'm depressed. It's true what they say, and I didn't believe it until it happened to me. But money can't buy happiness." He said, "No. But it can buy Prozac." And he put me on anti-depressants. And yeah, the black cloud faded a little bit, but so did all the work, because I was just floating along. I couldn't care less if clients ever called. (Laughter)
Ман ба назди духтур рафтам. Ман ба духтур гуфтам, ки ман чизе, ки хохам харида метавонам, вале ин ба ман хушбахти намеорад. Ман дар дипрессияам. Ин рост, вакте, ки одамон мегуянд, вале ман бовар намекардам, то вакте, ки бо худам рух надод, ки хушбахтиро бо пул харида намешавад. Духтур бо ман рози шуд, вале кайд кард, ки бо пул Прозак (дору барои дипрессия) харида мешавад. Ва дорухои зидди-дипрессия навишт. Ва абрхо каме пароканда шуданд, ва инчунин бизнес. Барои он, ки ман факат бо чараён шино мекардам. Ба ман фарке надошт, ки оё мизочон занг мезаданд. (Ханда)
And clients didn't call. (Laughter) Because they could see I was no longer serving them, I was only serving myself. So they took their money and their projects to others who would serve them better.
Вале мизочон занг намезаданд (Ханда) Барои ин, ки ман талаботхои онхоро конеъ намекардам. Ман факат аз худамро конеъ мекардам. Онхо пулхои худро аз бизнеси ман ба дигархое, ки барои онхо хубтар буд гузарониданд.
Well, it didn't take long for business to drop like a rock. My partner and I, Thom, we had to let all our employees go. It was down to just the two of us, and we were about to go under. And that was great. Because with no employees, there was nobody for me to manage.
Баъди вакти кутох бизнесам фуру рафт. Партнёри ман Томас ва ман хамаи коргаронро чавоб додем, танхо ду каси мо мондем ва мо кариб муфлис шудем. Ва ин бисёр хуб буд. Барои он, ки бе коргарон ман рохбари карда наметавонистам.
So I went back to doing the projects I loved. I had fun again, I worked harder and, to cut a long story short, did all the things that took me back up to success. But it wasn't a quick trip. It took seven years.
Ман ба амали кардани накшахое, ки дуст медоштам огоз кардам. Ба ман маъкул буд. Ман бисёртар кор мекардам. Хулоса, ман хамаи он чизе, ки маро ба кафо ба муваффакияти бизнес овард кардам. Вале ин зуд нашуд. Ин хафт солро дар бар гирифт.
But in the end, business grew bigger than ever. And when I went back to following these eight principles, the black cloud over my head disappeared altogether. And I woke up one day and I said, "I don't need Prozac anymore." And I threw it away and haven't needed it since.
Ва дар охир бизнес боло рафт. Ва вакте, ки ман ба хашт конуни асосии муваффакият бар мегаштам, абри сиёх аз болои сари ман гум мешуд. Ман замоне бедор шудам ва ба худам гуфтам, ки ба ман дигар Прозак лозим нест. Ман дорухоро партофтам ва аз хамон лахза онхо дигар ба ман лозим нестанд.
I learned that success isn't a one-way street. It doesn't look like this; it really looks more like this. It's a continuous journey. And if we want to avoid "success-to-failure-syndrome," we just keep following these eight principles, because that is not only how we achieve success, it's how we sustain it. So here is to your continued success. Thank you very much. (Applause)
Ман фахмидам, ки муваффакият ин харакати яктарафа нест. Ин чунин наменамояд, ана ин хел. Ин саёхати бефосила дар доираи сарбаста мебошад. Ва агар мо мехохем, ки аз «аломати аз муваффакият то фурурави» гурезем, мо бояд ин хашт конунро пайрави намоем. Барои он, ки мо натанхо ба муваффакият мерасем, инчунин чи хел вайро дастгири мекунем. Ба шумо муваффакияти идомави. Ташакури зиёд. (Карсак)