Why do so many people reach success and then fail? One of the big reasons is, we think success is a one-way street. So we do everything that leads up to success, but then we get there. We figure we've made it, we sit back in our comfort zone, and we actually stop doing everything that made us successful. And it doesn't take long to go downhill. And I can tell you this happens, because it happened to me.
Зошто многумина постигнуваат успех, а потоа доживуваат неуспех? Една од поважните причини е затоа што мислиме дека успехот е улица во еден правец. Правиме се што не води до успехот. И ќе постигнеме успех. Ќе се увериме дека сме успеале, и се повлекуваме во комфорната зона, и всушност престануваме да правиме се што не направило успешни. И не треба многу време за да тргне надолу. И можам да ви потврдам дека ова се случува. Затоа што ми се случи и мене.
Reaching success, I worked hard, I pushed myself. But then I stopped, because I figured, "Oh, you know, I made it. I can just sit back and relax."
За постигнување на успехот работев напорно, се туркав себеси, Но после запрев, бидејки увидов "Ох, знаете, успеав. И сега можам да си седам и да се релаксирам."
Reaching success, I always tried to improve and do good work. But then I stopped because I figured, "Hey, I'm good enough. I don't need to improve any more."
За да успеам, секогаш се обидував да се подобрувам и добро да работам. Но потоа запрев бидејќи заклучив "Еј, па ја сум доволно добар. Нема потреба повеќе да се подобрувам."
Reaching success, I was pretty good at coming up with good ideas. Because I did all these simple things that led to ideas. But then I stopped, because I figured I was this hot-shot guy and I shouldn't have to work at ideas, they should just come like magic. And the only thing that came was creative block. I couldn't come up with any ideas.
На патот до успехот, бев прилично добар кога беа потребни нови идеи. Затоа што ги правев сите оние ситни нешта кои водеа до идеи. Но тогаш запрев. Поради тоа што видов дека сум ептен фраер и не треба да работам за нови идеи. Тие на магичен начин сами ќе си дојдат. А едина работа која дојде беше креативна блокада. Не ми доаѓаше ниту една идеја.
Reaching success, I always focused on clients and projects, and ignored the money. Then all this money started pouring in. And I got distracted by it. And suddenly I was on the phone to my stockbroker and my real estate agent, when I should have been talking to my clients.
При достигнувањето на успехот, постојано се фокусирав на клиентите и проектите, и ги игнорирав парите. А потоа парите сами ќе почнеа да се сливаат. Тоа ме вознемируваше. И одеднаш се најдов на телефон со мојот брокер и мојот агент за недвижности, наместо да зборувам со моите клиенти.
And reaching success, I always did what I loved. But then I got into stuff that I didn't love, like management. I am the world's worst manager, but I figured I should be doing it, because I was, after all, the president of the company.
На патот до успехот секогаш работев тоа што го сакав. Но потоа сападнав во работи кои не ги сакав, како менаџмент. Јас сум најлошиот менаџер во светот. Но заклучив дека треба да го правам тоа. Зошто јас бев, после се, претседател на компанијата.
Well, soon a black cloud formed over my head and here I was, outwardly very successful, but inwardly very depressed. But I'm a guy; I knew how to fix it. I bought a fast car. (Laughter) It didn't help. I was faster but just as depressed.
Така, наскоро, црн облак се створи над мојата глава и јас бев тука, навидум многу успешен, но всушност бев во депресија. Но јас сум маж - знаев како да го средам тоа. Си купив брз автомобил. (Смеа) Но не помогна. Да, бев побрз, но сеуште во депресија.
So I went to my doctor. I said, "Doc, I can buy anything I want. But I'm not happy. I'm depressed. It's true what they say, and I didn't believe it until it happened to me. But money can't buy happiness." He said, "No. But it can buy Prozac." And he put me on anti-depressants. And yeah, the black cloud faded a little bit, but so did all the work, because I was just floating along. I couldn't care less if clients ever called. (Laughter)
Затоа, го посетив мојот доктор и му реков "Докторе, можам да купам се што сакам, но не сум среќен. Во депресија сум. Вистина е што се зборува, но неможев да поверувам додека не ми се случи мене. Парите неможат да ми купат среќа." Рече, "Не. Но можат да ти купат Прозак." И ме стави на анти-депресанти. И црниот облак избледе малку. Но исто така избледе и работата. Затоа што јас само лебдев наоколу. Воопшто не се секирав дали клиентите ке се јават или не. (Смеа)
And clients didn't call. (Laughter) Because they could see I was no longer serving them, I was only serving myself. So they took their money and their projects to others who would serve them better.
И, клиентите не се јавуваа. (Смеа) Бидејќи гледаа дека повеќе не им служам на нив, туку само себе си. Па, тие ги земаа нивните пари и проекти и ги дадоа на други кои ќе им ги сработат подобро.
Well, it didn't take long for business to drop like a rock. My partner and I, Thom, we had to let all our employees go. It was down to just the two of us, and we were about to go under. And that was great. Because with no employees, there was nobody for me to manage.
И, не требаше многу за бизнисот да падне како камен. Мојот партнер Том и јас, требаше да ги отпуштиме сите вработени. Останавме само ние двајца, и ќе одевме уште подолу. Но тоа испадна одлично. Бидејќи кога нема вработени, нема на кого да сум менаџер.
So I went back to doing the projects I loved. I had fun again, I worked harder and, to cut a long story short, did all the things that took me back up to success. But it wasn't a quick trip. It took seven years.
Па се вратив да работам на проектите што ги сакав. Повторно се забавував. Работев повеќе. И да скратам: ги направив сите работи кои повторно ме доведоа до успех. Но тоа не беше кус пат. Траеше неколку години.
But in the end, business grew bigger than ever. And when I went back to following these eight principles, the black cloud over my head disappeared altogether. And I woke up one day and I said, "I don't need Prozac anymore." And I threw it away and haven't needed it since.
Но на крај, бизнисот стануваше поголем од било кога. И кога се вртив на следењето на овие осум принципи, црниот облак над мојата глава исчезна. Се разбудив еден ден и реков, "Не ми треба Прозак повеќе." И го фрлив и не ми притребал од тогаш.
I learned that success isn't a one-way street. It doesn't look like this; it really looks more like this. It's a continuous journey. And if we want to avoid "success-to-failure-syndrome," we just keep following these eight principles, because that is not only how we achieve success, it's how we sustain it. So here is to your continued success. Thank you very much. (Applause)
Научив дека успехот не е улица во еден правец. Воопшто не е така. Повеќе изгледа вака. Тоа е континуирано патување. И ако сакаме да го избегнеме "синдромот од-успех-до-неуспех" треба само да се држиме до овие осум принципи. Бидејќи тие не се само за тоа како да постигнеме успех, туку и како да го одржиме. Тоа е се, нека придонесе за ваш континуиран успех. Ви благодарам многу. (Аплауз)