Today I'm going to unpack for you three examples of iconic design, and it makes perfect sense that I should be the one to do it because I have a Bachelor's degree in Literature. (Laughter) But I'm also a famous minor television personality and an avid collector of Design Within Reach catalogs, so I pretty much know everything there is.
Денес ќе ви отпакувам три примери за иконски дизајн, а совршено е разумно дека јас треба да го направам тоа бидејќи имам дипломирано литература. (смеа) Но, исто така сум познат минорен телевизиски лик и страсен колекционер на каталозите Дизајн на Дофат, па затоа знам прилично за се' што постои.
Now, I'm sure you recognize this object; many of you probably saw it as you were landing your private zeppelins at Los Angeles International Airport over the past couple of days. This is known as the Theme Building; that is its name for reasons that are still very murky. And it is perhaps the best example we have in Los Angeles of ancient extraterrestrial architecture.
Сега, сигурен сум дека вие го препознавате овој предмет; многу од вас најверојатно го виделе додека сте ги слетувале вашите приватни цепелини на интернационалниот аеродром во Лос Ангелес изминативе неколку дена. Ова е познато како Тематската Зграда; именувано е така од причини кои сеуште се матни. И можеби е најдобриот пример што го имаме во Лос Анџелес за античка вонземска архитектура.
It was first excavated in 1961 as they were building LAX, although scientists believe that it dates back to the year 2000 Before Common Era, when it was used as a busy transdimensional space port by the ancient astronauts who first colonized this planet and raised our species from savagery by giving us the gift of written language and technology and the gift of revolving restaurants.
Прв пат била ископана во 1961 додека го граделе аеродромот (LAX), иако научниците веруваат дека потекнува од 2000-та година пред нашата ера, кога бил користен како прометна транс-димензионална вселенска порта од страна на античките астронаути кои први ја конолизирале планетава и го воздигнале нашиот вид од дивјаштво со тоа што ни го дале дарот наречен пишан збор, ни ја дале технологијата и секако, ротирачките ресторани.
It is thought to have been a replacement for the older space ports located, of course, at Stonehenge and considered to be quite an improvement due to the uncluttered design, the lack of druids hanging around all the time and obviously, the much better access to parking. When it was uncovered, it ushered in a new era of streamlined, archaically futuristic design called Googie, which came to be synonymous with the Jet Age, a misnomer. After all, the ancient astronauts who used it did not travel by jet very often, preferring instead to travel by feathered serpent powered by crystal skulls.
Се мисли дека бил замена за постарите вселенски порти сместени секако во Стонхенџ и се сметало дека се голем напредок поради незбиениот дизајн, и недостатокот на друиди кои акаат цело време и очигледно, многу подобриот пристап до паркинг. Кога бил откриен, поттикнал нова ера на аеродинамичен, архаично футуристички дизајн наречен Гуги, кој станал синоним за добата на млазњаци, што е погрешна интерпретација. Поссле се', античките астронаути кои го користеле не патувале со млазњак многу често, претпочитајќи да патуваат со пердувеста змија напојувана од кристални черепи.
(Applause)
(аплауз)
(Music)
(музика)
Ah yes, a table. We use these every day. And on top of it, the juicy salif. This is a design by Philippe Starck, who I believe is in the audience at this very moment. And you can tell it is a Starck design by its precision, its playfulness, its innovation and its promise of imminent violence. (Laughter)
И да, маса. Ги користиме секој ден. И врз неа, соковникот Juici salif. Ова е дизајн на Филип Старк, кој верувам дека моментално е во публиката. И моше да забележите дека е дизајн на Старк по неговата прецизност, игривост, неговата иновација и по тоа што ни ветува неизбежно насилство. (смеа)
It is a design that challenges your intuition -- it is not what you think it is when you first see it. It is not a fork designed to grab three hors d'oeuvres at a time, which would be useful out in the lobby, I would say. And despite its obvious influence by the ancient astronauts and its space agey-ness and tripodism, it is not something designed to attach to your brain and suck out your thoughts. It is in fact a citrus juicer and when I say that, you never see it as anything else again.
Ова е дизајн кој ја предизвикува интуицијата -- не е тоа што мислите дека е' , кога прв пат ќе го видите. Тоа не е виљушка дизајнирана за наеднаш да боцне три мезиња, што би било многу корисно надвор во холот, би рекол. И покрај очигледноста на тоа дека врз него влијаеле античките астронаути, неговата памтивековитост и триножност, тоа сепак не е нешто дизајнирано за да се закачи за мозокот и да ви ги исцица мислите. Впрочем тоа е цедач за сок од цитрон и кога тоа го кажувам, никогаш повеќе нема да го видите како нешто друго.
It is also not a monument to design, it is a monument to design's utility. You can take it home with you, unlike the Theme Building, which will stay where it is forever. This is affordable and can come home with you and, as such, it can sit on your kitchen counter -- it can't go in your drawers; trust me, I found that out the hard way -- and make your kitchen counter into a monument to design. One other thing about it, if you do have one at home, let me tell you one of the features you may not know: when you fall asleep, it comes alive and it walks around your house and goes through your mail and watches you as you sleep. (Applause)
Исто така не е споменик за дизајнот, тоа е споменик за корисноста на дизајнот. Може да си го земете дома, a не како Тематската Зграда, која ќе остане таму каде што е засекогаш. Ова е достапно и може да дојде дома со вас и, како таков може да стои на вашата полица во кујна -- не може да ја сместите во фиока; верувајте ми, тоа го открив по тешкиот пат -- и може да ја претвори вашата куњска полица во споменик за дизајнот. Уште една работа за него, ако имате еден по дома, да ви кажам за едно од неговите својства што можеби не ги знаете: кога ќе заспиете, тоа оживува и шета наоколу низ вашата куќа и ја разгледува вашата пошта и ве гледа додека вие спиете. (аплауз)
Okay, what is this object? I have no idea. I don't know what that thing is. It looks terrible. Is it a little hot plate? I don't get it. Does anyone know? Chi? It's an ... iPhone. iPhone. Oh yes, that's right, I remember those; I had my whole bathroom tiles redone with those back in the good old days.
Во ред, што е овој предмет? Врска немам. Не знам што е ова. Изгледа ужасно. Дали е мала рингла? Не го сваќам. Дали знае некој? Чи? Тоа е ајФон, ај Фон. О да, тоа е точно, се сеќавам на нив; Ја имав мојата бања поплочено со нив во старите добри времиња.
No, I have an iPhone. Of course I do. Here is my well-loved iPhone. I do so many things on this little device. I like to read books on it. More than that, I like to buy books on it that I never have to feel guilty about not reading because they go in here and I never look at them again and it's perfect. I use it every day to measure the weight of an ox, for example.
Не, јас имам ајФон. Секако дека имам. Еве го мојот добар и сакан ајФон. Правам толку многу работи на овој мал уред. Сакам да читам книги на него. Повеќе од тоа, сакам да купувам книги со него за кои никогаш нема да се чувствувам крив што не ги читам зашто тие ќе влезат тука и никогаш повеќе не ги гледам и тоа е совршено. Го користам секој ден за да мерам тежина на бизони, на пример.
Every now and then, I admit that I complete a phone call on it occasionally. And yet I forget about it all the time. This is a design that once you saw it, you forgot about it. It is easy to forget the gasp-inducement that occurred in 2007 when you first touched this thing because it became so quickly pervasive and because of how instantly we adopted these gestures and made it an extension of our life. Unlike the Theme Building, this is not alien technology. Or I should say, what it did was it took technology which, unlike people in this room, to many other people in the world, still feels very alien, and made it immediately and instantly feel familiar and intimate.
Од време на време, признавам дека остварувам телефонски повик со него повремено. И сепак заборавам за него најголемиот дел од времето. Ова е дизајн кој штом еднаш ќе го видите, заборавате на него. Лесно е да се заборават воздишките од 2007 кога за прв пат го допревте ова нешто, затоа што толку брзу навлезе и поради тоа што во миг ги прифативме овие гестови и го направивме дел од нашиот живот. За разлика од Тематската Зграда, ова не е вонземска технологија. Или можеби треба да кажам, дека ја зеде технологијата која, за разлика од вас, на многу други луѓе во светот, сеуште им е многу непозната, и за миг направи да биде нешто што е познато и интимно.
And unlike the juicy salif, it does not threaten to attach itself to your brain, rather, it simply attaches itself to your brain. (Laughter) And you didn't even notice it happened. So there you go. My name is John Hodgman. I just explained design. Thank you very much.
И за разлика од соковникот, не се заканува дека ќе ви се закачи за мозокот, туку, едноставно се закачува за вашиот мозок. (смеа) А вие тоа дури и не сте го забележале. И ете тоа ви е. Се викам Џон Хоџман. Само што ви го објаснив дизајнот. Ви благодарам многу.
(Applause)
(аплауз)