The cry of the crowd. The roar of a lion. The clash of metal. Starting in 80 CE these sounds rang through the stands of the Colosseum. On hundreds of days a year, over 50,000 residents of Rome and visitors from across the Roman Empire would fill the stadiums’ four stories to see gladiators duel, animals fight, and chariots race around the arena. And for the grand finale, water poured into the arena basin, submerging the stage for the greatest spectacle of all: staged naval battles.
Узвици публике, урлик лава, судар метала. Почевши од 80. године п. н. е, ови звукови одјекивали су кроз цео Колосеум. Стотинама дана годишње, преко 50 000 грађана Рима и посетилаца широм Римског царства би попунило стадионова четири спрата како би гледали двобоје гладијатора, борбе животиња и трке кочија по арени. А за велико финале, водом би напунили удубљење арене и тако потопили позорницу за највећи спектакл од свих:
The Romans’ epic, mock maritime encounters, called naumachiae, started during Julius Caesar’s reign in the first century BC, over a hundred years before the Colosseum was built. They were held alongside other aquatic spectacles on natural and artificial bodies of water around Rome up through Emperor Flavius Vespasian, who began building the Colosseum in 70 CE on the site of a former lake. The Colosseum was intended to be a symbol of Rome’s power in the ancient world, and what better way to display that power than a body of water that could drain and refill at the Emperor’s command?
исцениране поморске битке. Римске епске имитиране поморске битке, зване наумахије, почеле су током владавине Јулија Цезара у првом веку пре нове ере, више од сто година пре изградње Колосеума. Приређивале су се заједно са другим воденим представама на природним и вештачким воденим површинама око Рима све до цара Флавија Веспазијана, који је започео изградњу Колосеума 70. п. н. е. на локацији бившег језера. Колосеум је требало да представља симбол римске моћи у античком добу, а на који бољи начин да се то представи
Vespasian’s son Flavius Titus fulfilled his father’s dream in 80 CE when he used war spoils to finish the Colosseum– or as it was known at the time, the Flavian Amphitheater. The grand opening was celebrated with 100 days of pageantry and gladiatorial games, setting the precedent for programming that included parades, musical performances, public executions, and of course, gladiatorial combat. Unlike the games in smaller amphitheaters funded by wealthy Romans, these lavish displays of Imperial power were financed by the Emperor. Parades of exotic animals, theatrical performances, and the awe-inspiring naumachiae were all designed to bolster faith in the god-like Emperor, who would be declared a god after his own death.
од воденог објекта који се празни и пуни по царевом наређењу? Веспазијанов син Флавије Титус испунио је очев сан 80. п. н. е. када је употребио ратни плен да заврши Колосеум, тада познатији као Флавијанов амфитеатар. Велико отварање је прослављено са 100 дана раскоша и гладијаторских игара, постављајући преседан за програме који су укључивали параде, музичке изведбе, јавна погубљења и, наравно, гладијаторске борбе. За разлику од игара у мањим амфитеатрима које су финансирали имућни Римљани, ове раскошне приказе империјалне моћи финансирао је цар. Параде егзотичних животиња, позоришне представе и задивљујуће наумахије биле су осмишљене да учврсте веру у божанског цара,
It’s still a mystery how engineers flooded the arena to create this aquatic effect.
којег би прозвали богом након његове смрти.
Some historians believe a giant aqueduct was diverted into the arena. Others think the system of chambers and sluice gates used to drain the arena, were also used to fill it. These chambers could’ve been filled with water prior to the event and then opened to submerge the stage under more than a million gallons of water, to create a depth of five feet.
Још увек није познато како су инжењери плавили арену да би створили ову водену позорницу. Неки историчари верују да је огромни аквадукт преусмерен ка арени. Други мисле да је систем комора и бране који је коришћен за одлив арене такође коришћен за њено пуњење. Ове коморе су вероватно биле напуњене водом пре догађаја, па затим отворене како би потопиле позорницу
But even with all that water, the Romans had to construct miniature boats with special flat bottoms that wouldn’t scrape the Colosseum floor. These boats ranged from 7 to 15 meters long, and were built to look like vessels from famous encounters. During a battle, dozens of these ships would float around the arena, crewed by gladiators dressed as the opposing sides of the recreated battle. These warriors would duel across ships; boarding them, fighting, drowning, and incapacitating their foes until only one faction was left standing.
са више од четири милиона литара воде и тако створиле дубину од 1,5 m. Али чак и са свом том водом, Римљани су морали да саграде мале чамце са посебним равним дном како не би изгребали под Колосеума. Ови чамци су били дугачки од 7 до 15 метара и изграђени тако да личе на бродове из познатих битaка. Током борбе, десетине ових бродова би плутало по арени, а њима би управљали гладијатори обучени као супарничке стране у реконструисаној бици. Ови ратници би се сукобили преко бродова; укрцавали се, борили, давили и сакатили своје противнике, све док само једна група не остане.
Fortunately, not every watery display told such a gruesome story. In some of these floodings, a submerged stage allowed chariot drivers to glide across the water as though they were Triton, making waves as he piloted his chariot on the sea. Animals walked on water, myths were re-enacted by condemned prisoners, and at night, nude synchronized swimmers would perform by torchlight.
Срећом, није свака водена представа била толико брутална. У неким од ових поплава, потопљена позорница омогућавала је кочијашима да клижу по води попут Тритона, који је правио таласе током своје вожње кочијама по мору. Животиње су ходале по води, митске приче су изводили осуђени заробљеници, а ноћу би голи синхронизовани пливачи наступали под бакљама.
But the Colosseum’s aquatic age didn’t last forever. The naval battles proved so popular they were given their own nearby lake by Emperor Domitian in the early 90s CE. The larger lake proved even better for naumachiae, and the Colosseum soon gained a series of underground animal cages and trap doors that didn’t allow for further flooding. But for a brief time, the Flavian Emperors controlled the tides of war and water in a spectacular show of power.
Али ни колосеумско водено доба није трајало заувек. Поморске битке су биле толико популарне да им је оближње језеро доделио цар Домицијан раних 90-тих година п. н. е. Веће језеро показало се још бољим за наумахије, а Колосеум је ускоро добио низ подземних животињских кавеза и подна врата која су онемогућавала даље потопе. Али за кратко време, флавијевски цареви контролисали су токове рата и воде у спектакуларном приказу моћи.