The public debate about architecture quite often just stays on contemplating the final result, the architectural object. Is the latest tower in London a gherkin or a sausage or a sex tool?
Јавната дебата околу архитектурата многу често останува само на разгледување на крајниот резултат т.е. на архитектонскиот објект. Дали најновата кула во Лондон е краставица, или кобасица или е сексуално помагало?
So recently, we asked ourselves if we could invent a format that could actually tell the stories behind the projects, maybe combining images and drawings and words to actually sort of tell stories about architecture. And we discovered that we didn't have to invent it, it already existed in the form of a comic book.
Неодамна се запрашавме самите дали можеме да измислиме формат кој всушност ќе може да ги раскаже приказните позади проектите. Можеби со комбинирање на слики и цртежи и зборови да ги кажеме приказните за архитектурата на некој начин. И откривме дека не треба да го измислиме тоа, тоа веќе постоело во форма на стрип.
So we basically copied the format of the comic book to actually tell the stories of behind the scenes, how our projects actually evolve through adaptation and improvisation. Sort of through the turmoil and the opportunities and the incidents of the real world. We call this comic book "Yes is More," which is obviously a sort of evolution of the ideas of some of our heroes.
Па во основа го копиравме форматот на стрипот. Така всушност ги раскажуваме приказните од зад сцената, како нашите проекти всушност еволуираат преку адаптација и импровизација. На некој начин преку премрежјата и можностите и инцидентите во реалниот свет. Ние го нарекуваме ова стрипот "ДА е повеќе". Кое е очигледно одреден вид на еволуција на идеите на некои од нашите херои.
In this case it's Mies van der Rohe's Less is More. He triggered the modernist revolution. After him followed the post-modern counter-revolution, Robert Venturi saying, "Less is a bore." After him, Philip Johnson sort of introduced (Laughter) you could say promiscuity, or at least openness to new ideas with, "I am a whore." Recently, Obama has introduced optimism at a sort of time of global financial crisis.
Во овој случај е Миес Ван дер Рохевото, помалку е повеќе. Тој ја започна модернистичката револуција. По него следуваше пост-модерната контра револуција. Роберт Вентури рече „помалку е досадно“. Па по него Филип Џонсон ја воведе (Смеа) може да речете промискуитетноста, или барем отвореноста кон нови идеи со „јас сум курва.“ Од скоро Обама воведе оптимизам во време не глобална финансиска криза.
And what we'd like to say with "Yes is More" is basically trying to question this idea that the architectural avant-garde is almost always negatively defined, as who or what we are against. The cliche of the radical architect is the sort of angry young man rebelling against the establishment. Or this idea of the misunderstood genius, frustrated that the world doesn't fit in with his or her ideas. Rather than revolution, we're much more interested in evolution, this idea that things gradually evolve by adapting and improvising to the changes of the world.
И она што ние сакаме да кажеме со ДА е Повеќе, е во основа обидот да се провери оваа идеја дека Архитектонската авант-гарда е скоро секогаш негативно дефинирана, за тоа против кого или што се. Клишето за радикалниот архитект е еден вид лут млад човек кој се бунтува против естаблишментот. Или оваа идеја на неразбраниот гениј, исфрустриран дека светот не се совпаѓа со неговите идеи. Повеќе од револуција, ние сме заинтересирани за еволуција. Оваа идеја дека нештата постепено еволуираат со адаптација и импровизација за да го сменат светот.
In fact, I actually think that Darwin is one of the people who best explains our design process. His famous evolutionary tree could almost be a diagram of the way we work. As you can see, a project evolves through a series of generations of design meetings. At each meeting, there's way too many ideas. Only the best ones can survive. And through a process of architectural selection, we might choose a really beautiful model or we might have a very functional model. We mate them. They have sort of mutant offspring. And through these sort of generations of design meetings we arrive at a design.
Всушност, мислам дека Дарвин е еден од луѓето кои најдобро го објаснуваат нашиот процес на дизајнирање. Неговото познато дрво на еволуцијата би можело речиси да биде и дијаграм на тоа како работиме. Како што гледате, еден проект еволуира преку серија на генерации на дизајнерски состаноци. На секој состанок има многу идеи. Само најдобрите можат да опстанат. И преку процес на архитектонска селекција може да избереме навистина убав модел. или може да избереме доста функционален модел. Па ги размножуваме. Тие имаат некој вид на потомство. И преку овие генерации на дизајн состаноци стигнуваме до крајниот дизајн.
A very literal way of showing it is a project we did for a library and a hotel in Copenhagen. The design process was really tough, almost like a struggle for survival, but gradually an idea evolved: this sort of idea of a rational tower that melts together with the surrounding city, sort of expanding the public space onto what we refer to as a Scandinavian version of the Spanish Steps in Rome, but sort of public on the outside, as well as on the inside, with the library.
Многу директен начин ова да се прикаже е проект кој го направивме за библиотека и хотел во Копенхаген. Дизајнирачкиот процес беше доста тежок, речиси како борба за опстанок. Но постепено една идеја еволуираше. Идеја за една рационална кула која се претопува во околниот град. На некој начин проширување на јавниот простор во она што ние го нарекуваме Скандинавска верзија на Шпанските скали во Рим. Но на некој начин јавно од надворешноста како и од внатре со библиотеката.
But Darwin doesn't only explain the evolution of a single idea. As you can see, sometimes a subspecies branches off. And quite often we sit in a design meeting and we discover that there is this great idea. It doesn't really work in this context. But for another client in another culture, it could really be the right answer to a different question. So as a result, we never throw anything out. We keep our office almost like an archive of architectural biodiversity. You never know when you might need it.
Но Дарвин не ја објаснува само еволуцијата на една идеја. Како што гледате, некогаш се разгрануваат подвидови. И многу често седиме на дизајн состанок и откриваме некоја одлична идеја. Не функционира навистина во тој контекст. но за друг клиент во друга култура можеби е вистински одговор за различно прашање. Како резултат на тоа, не исфрламе ништо Ги чуваме работите во нашата канцеларија , речиси како во архива на архитектонски биодиверзитет. Никогаш не знаете кога може да ви притреба.
And what I'd like to do now, in an act of warp-speed storytelling, is tell the story of how two projects evolved by adapting and improvising to the happenstance of the world. The first story starts last year when we went to Shanghai to do the competition for the Danish National Pavilion for the World Expo in 2010. And we saw this guy, Haibao. He's the mascot of the expo, and he looks strangely familiar. In fact he looked like a building we had designed for a hotel in the north of Sweden. When we submitted it for the Swedish competition we thought it was a really cool scheme, but it didn't exactly look like something from the north of Sweden. The Swedish jury didn't think so either. So we lost.
И она што сакам да го знам сега, како акт на прераскажување со брзина на светлината, е да ви ја кажам приказната за тоа како два проекти еволуираа со адаптација и импровизација за состојбата на светот Првата приказна почнува лани кога отидовме во Шангај за да учествуваме на натпреар за Данскиот Национален Павилион за Светското Експо 2010. И таму го сретнавме овој човек , Хаибао. Тоа е маскотата на Експото. И тој изгледа многу познат од некаде. Всушност личи како зграда која ја дизајниравме за хотел на северот од Шведска. Кога поднесовме за Шведскиот натпревар мислевме дека е многу кул дизајн. Но тоа не личеше на нешто од северот на Шведска. И Шведското жири мислеше исто така. И така изгубивме.
But then we had a meeting with a Chinese businessman who saw our design and said, "Wow, that's the Chinese character for the word 'people.'" (Laughter) So, apparently this is how you write "people," as in the People's Republic of China. We even double checked. And at the same time, we got invited to exhibit at the Shanghai Creative Industry Week. So we thought like, this is too much of an opportunity, so we hired a feng shui master. We scaled the building up three times to Chinese proportions, and went to China. (Laughter) So the People's Building, as we called it. This is our two interpreters, sort of reading the architecture.
Но тогаш имавме состанок со Кинески бизнисмен кој го виде нашиот дизајн и рече, „Еј ,ова е како Кинескот карактер за зборот луѓе.“ (Смеа) Очигледно ова е како се пишува луѓе, во Кина. Дури и проверивме. И во исто време , не поканија на изложба за неделата на Шангајската Креативна Индустрија. Па си помисливме ова е премногу добра можност. И најмивме фенг шуи учител. Го зголемивме размерот на зградата три пати према Кинеските пропорции, и отидовме во Кина. (Смеа) Ја добивме народната зграда, како што ја нарековме. Ова се нашите два преведувачи, какој ја читаат архитектурата.
It went on the cover of the Wen Wei Po newspaper, which got Mr. Liangyu Chen, the mayor of Shanghai, to visit the exhibition. And we had the chance to explain the project. And he said, "Shanghai is the city in the world with most skyscrapers," but to him it was as if the connection to the roots had been cut over. And with the People's Building, he saw an architecture that could bridge the gap between the ancient wisdom of China and the progressive future of China. So we obviously profoundly agreed with him. (Laughter) (Applause) Unfortunately, Mr. Chen is now in prison for corruption. (Laughter)
Излезе на насловната страна на Вен Веи По весникот. Што предизвика Г-н Лианг Ју Чен, градоначалникот на Шангај да ја посети изложбата. И ја добивме можноста да го објасниме проектот. Тој рече, „ Шангај е град со најмногу облакодери на светот.“ Но за него беше како со тоа да се пресекле врските со корените. А во Народната Зграда виде архитектура која може да го премости јазот меѓу античката мудрост на Кина и прогресивната иднина на Кина. Ние очигледно длабоко се согласивме со него. (Смеа) (Аплауз) За несреќа Г-н Чен е сега во затвор за корупција. (Смеа)
But like I said, Haibao looked very familiar, because he is actually the Chinese character for "people." And they chose this mascot because the theme of the expo is "Better City, Better Life." Sustainability. And we thought, sustainability has grown into being this sort of neo-Protestant idea that it has to hurt in order to do good.
Но како што кажав, Хаибао ни изгледаше многу познато. Бидејќи е всушност Кинескиот знак за зборот луѓе. И тие ја избраа оваа маскота затоа што темата на експото беше „ подобар град, подобар живот.“ Одржливост. И сметавме дека одржливоста прераснала во некаква нео-протестантска идеја и дека мора да не боли за да биде за добро.
You know, you're not supposed to take long, warm showers. You're not supposed to fly on holidays because it's bad for the environment. Gradually, you get this idea that sustainable life is less fun than normal life. So we thought that maybe it could be interesting to focus on examples where a sustainable city actually increases the quality of life.
Знаете, не треба да се туширате долго и да трошите многу топла вода. Не треба да летате на одмор бидејќи е лошо за средината. Постепено ја стекнувате идејата дека одржливиот живот е помалку забавен од нормалниот живот. Така мислевме дека можеби е интересно да се фокусираме на примери каде одржливите градови всушност го зголемуваат квалитетот на животот.
We also asked ourselves, what could Denmark possibly show China that would be relevant? You know, it's one of the biggest countries in the world, one of the smallest. China symbolized by the dragon. Denmark, we have a national bird, the swan. (Laughter) China has many great poets,
Исто така се прашавме себеси што може Данска да и покаже на Кина што би било релевантно? Знаете, таа е една од најголемите земји на светот а ние една од најмалите. Кина ја симболизира змејот. Данска , ние имаме национална птица, лебедот. (Смеа) Кина има многу големи поети.
but we discovered that in the People's Republic public school curriculum, they have three fairy tales by An Tu Sheng, or Hans Christian Anderson, as we call him. So that means that all 1.3 billion Chinese have grown up with "The Emperor's New Clothes," "The Matchstick Girl" and "The Little Mermaid." It's almost like a fragment of Danish culture integrated into Chinese culture.
Но откривме дека во Народната Република јавната школска програма, содржи три прикаски од Ан Ту Шунг, или Ханс Кристијан Андерсен, како што го викаме ние. Тоа значи дека сите 1.3 милијарда Кинези пораснале со Новите алишта на Императорот, Девојчето со Ќибритчињата, и Малата сирена. тоа е речиси како фрагмент од Данската култура да се интегрирал во Кинеската култура.
The biggest tourist attraction in China is the Great Wall. The Great Wall is the only thing that can be seen from the moon. The big tourist attraction in Denmark is The Little Mermaid. That can actually hardly be seen from the canal tours. (Laughter)
Најголемата туристичка атракција во кина е Големиот Ѕид. Големиот ѕид е единственото нешто што може да се види од месечината. Големата туристичка атракција во Данска е Малата Сирена. Таа речиси и да не може да се види на турите по каналите. (Смеа)
And it sort of shows the difference between these two cities. Copenhagen, Shanghai, modern, European. But then we looked at recent urban development, and we noticed that this is like a Shanghai street, 30 years ago. All bikes, no cars. This is how it looks today; all traffic jam. Bicycles have become forbidden many places.
И тоа на некој начин а прикажува разликата меѓу овие два града. Копенхаген, Шангај, модерен, Европски. Но тогаш го погледнавме скорешниот урбан развој. И забележавме дека личи на шангајска улица, пред 30 години. Само велосипеди, без автомобили. Ова е како изгледа денеска. Само сообраќајни застои. Велосипедите станаа забранети на многу места.
Meanwhile, in Copenhagen we're actually expanding the bicycle lanes. A third of all the people commute by bike. We have a free system of bicycles called the City Bike that you can borrow if you visit the city. So we thought, why don't we reintroduce the bicycle in China? We donate 1,000 bikes to Shanghai. So if you come to the expo, go straight to the Danish pavilion, get a Danish bike, and then continue on that to visit the other pavilions.
Во меѓувреме во Копенхаген ние всушност ги прошируваме велосипедските ленти. Една третина од сите луѓе користат велосипеди за транспорт. Имаме бесплатен систем на велосипеди кој се вика Сити Бајк. Нив можеш да ги позајмиш кога го посетуваш градот. Па така си помисливме, зошто не ги воведеме повторно велосипедите во Кина? Дониравме 1000 велосипеди на Шангај. Па ако дојдете на експото, одете право на Данскиот павилјон. Земете Дански велосипед. Потоа продолжете со посетување на другите павилиони.
Like I said, Shanghai and Copenhagen are both port cities, but in Copenhagen the water has gotten so clean that you can actually swim in it. One of the first projects we ever did was the harbor bath in Copenhagen, sort of continuing the public realm into the water. So we thought that these expos quite often have a lot of state financed propaganda, images, statements, but no real experience. So just like with a bike, we don't talk about it. You can try it. Like with the water, instead of talking about it, we're going to sail a million liters of harbor water from Copenhagen to Shanghai, so the Chinese who have the courage can actually dive in and feel how clean it is.
Како што реков, Шангај и Копенхаген се големи пристаништа. Но во Копенхаген водата толку се има прочистено што всушност може да се бањате во неа. Еден од првите проекти што ги изработив беше пристанишната бања во Копенхаген. Своевиден продолжеток на јавниот простор во водата. Помисливме дека овие експоа доста често имаат многу државно финансирана пропаганда, слики, изјави, но без реално искуство. така баш како за велосипедите, ние не зборуваме за нив. Може да ги пробате. како и со водата, наместо да зборуваме за неа ќе префрлиме со брод милион литри вода од пристаништето во Копенхаген во Шангај. Така Кинезите кои се доволно храбри можат всушност да се избањаат и да видат колку е чиста.
This is where people normally object that it doesn't sound very sustainable to sail water from Copenhagen to China. But in fact, the container ships go full of goods from China to Denmark, and then they sail empty back. So quite often you load water for ballast. So we can actually hitch a ride for free.
Ова е делот каде луѓето нормално приговараат дека не звучи одржливо да се пренесе вода од Копенхаген во Кина. Но всушност бродовите со контејнери одат полни со роба од Кина во Данска. и тогаш пловат , празни , назад. Доста често полнат вода за баласт. Така практично ние ја возиме водата бесплатно.
And in the middle of this sort of harbor bath, we're actually going to put the actual Little Mermaid. So the real Mermaid, the real water, and the real bikes. And when she's gone, we're going to invite a Chinese artist to reinterpret her. The architecture of the pavilion is this sort of loop of exhibition and bikes. When you go to the exhibition, you'll see the Mermaid and the pool. You'll walk around, start looking for a bicycle on the roof, jump on your ride and then continue out into the rest of the expo.
И на среде оваа пристанишна бања ние ќе ја ставиме вистинската Мала Сирена. Така вистинската Сирена, вистинската вода, и вистинските велосипеди. И кога ќе ја нема ќе поканиме кинески уметник да ја реинтерпретира скулптурата. Архитектурата на павилјонот е циклус на изложби и велосипеди. Кога ќе ја посетите изложбата ќе ја видите Сирената и базенот. Ќе прошетате наоколу , ќе побарате велосипед на кровот, качете се на него и продолжете кон остатокот на експото.
So when we actually won the competition we had to do an exhibition in China explaining the project. And to our surprise we got one of our boards back with corrections from the Chinese state censorship. The first thing, the China map missed Taiwan. It's a very serious political issue in China. We will add on. The second thing, we had compared the swan to the dragon, and then the Chinese state said, "Suggest change to panda." (Laughter) (Applause)
Кога победивме на натпреварот моравме да направиме изложба во Кина објаснувајќи го проектот. И на наше изненадување добивме една табла назад со корекции од Кинеската државна цензура. Првата работа беше , мапата на Кина не го покажуваше Тајван. Тоа е сериозно политичко прашање во Кина. Понатаму. Втората работа, го споредивме Лебедот со Змејот. И Кинеската држава кажа, „Предлагаме сменете го со Панда.“ (Смеа) (Аплауз)
So, when it came out in Denmark that we were actually going to move our national monument, the National People's Party sort of rebelled against it. They tried to pass a law against moving the Mermaid. So for the first time, I got invited to speak at the National Parliament. It was kind of interesting because in the morning, from 9 to 11, they were discussing the bailout package -- how many billions to invest in saving the Danish economy. And then at 11 o'clock they stopped talking about these little issues. And then from 11 to 1, they were debating whether or not to send the Mermaid to China. (Laughter) (Applause)
Па кога се дозна во Данска дека всушност сакаме да го преместиме националниот монумент, Националната Народна Партија се побуни против тоа. Се обидоа да стават закон против поместувањето на Сирената. За првпат бев поканет да зборувам на Националниот Парламент. Беше доста интересно бидејќи утрото од 9 до 11 зборуваа за пакетот мерки против економската криза колку милијарди да се инвестираат да се спаси Данската економија. и тогаш во 11 часот запреа со дискусија за овие ситни прашања. и од 11 до 13 дебатираа дали треба или не да се прати Сирената во Кина. (Смеа) (Аплауз)
But to conclude, if you want to see the Mermaid from May to December next year, don't come to Copenhagen, because she's going to be in Shanghai. If you do come to Copenhagen, you will probably see an installation by Ai Weiwei, the Chinese artist. But if the Chinese government intervenes, it might even be a panda. (Laughter)
Но да заклучам, ако сакате да ја видите Сирената од Мај до Декември следната година, не доаѓајте во Копенхаген. Бидејќи таа ќе биде во Шангај. Ако сепак дојдете во Копенхаген веројатно ќе видите инсталација од Аи Веивеи, Кинески уметник. Но ако Кинеската влада интервенира може да биде и панда. (Смеа)
So the second story that I'd like to tell is, actually starts in my own house. This is my apartment. This is the view from my apartment, over the sort of landscape of triangular balconies that our client called the Leonardo DiCaprio balcony. And they form this sort of vertical backyard where, on a nice summer day, you'll actually get introduced to all your neighbors in a vertical radius of 10 meters. The house is sort of a distortion of a square block. Trying to zigzag it to make sure that all of the apartments look at the straight views, instead of into each other.
Втората приказна што сакам да ви ја кажам, всушност почнува во мојата куќа. Ова е мојот стан. Ова е погледот од мојот стан. Преку овој пејсаж од триаголни балкони кои нашиот клиент ги нарече Леонардо ДиКаприо балкони. И тие го формираат овој вертикален двор. Каде, на убав летен ден, можете да се запознаете со сите ваши соседи во вертикален радиус од 10 метри. Оваа куќа е на некој начин дисторзија на квадар. Пробувајќи преку цик цак формата да се осигураме дека сите станови гледаат под прав агол кон пејсажот, наместо еден кон друг.
Until recently, this was the view from my apartment, onto this place where our client actually bought the neighbor site. And he said that he was going to do an apartment block next to a parking structure. And we thought, rather than doing a traditional stack of apartments looking straight into a big boring block of cars, why don't we turn all the apartments into penthouses, put them on a podium of cars.
До скоро ова беше погледот од мојот стан. Се додека нашиот клиент не ја купи соседната локација. И рече дека ќе изгради блок од станови близу до до структура за паркирање. И помисливме, наместо да направиме традиционален распорд на станови, кои гледаат право во досаден блок од автомобили, зошто да не ги претвориме становите во станови со високи кровови, и да ги поставиме на подиум од коли
And because Copenhagen is completely flat, if you want to have a nice south-facing slope with a view, you basically have to do it yourself. Then we sort of cut up the volume, so we wouldn't block the view from my apartment. (Laughter) And essentially the parking is sort of occupying the deep space underneath the apartments.
и бидејќи Копенхаген е комплетно рамен, ако сакате да имате убава падина која гледа на југ, во основа треба да си ја направите сами. Тогаш го исековме волуменот, за да не го затвориме погледот од мојот стан. (Смеа) И во основа паркингот го опфаќа длабокиот простор под становите.
And up in the sun, you have a single layer of apartments that combine all the splendors of a suburban lifestyle, like a house with a garden with a sort of metropolitan view, and a sort of dense urban location. This is our first architectural model. This is an aerial photo taken last summer. And essentially, the apartments cover the parking. They are accessed through this diagonal elevator. It's actually a stand-up product from Switzerland, because in Switzerland they have a natural need for diagonal elevators. (Laughter)
И високо на сонце, имате нешто како единечен слој на станови, кои ги комбинираат сите убавини на приградскиот живот, како куќа со градина но со еден вид поглед на метрополата, и со длабоко урбана локација. Oва е нашиот прв архитектонски модел. Ова е воздушна слика направена минатото лето. Во основа становите го покриваат паркингот. Се пристапуваат преку овој дијагонален лифт. Тоа е всушност продукт од Швајцарија. Бидејќи во Швајцарија имаат природна потреба од дијагонални лифтови. (Смеа)
And the facade of the parking, we wanted to make the parking naturally ventilated, so we needed to perforate it. And we discovered that by controlling the size of the holes, we could actually turn the entire facade into a gigantic, naturally ventilated, rasterized image. And since we always refer to the project as The Mountain, we commissioned this Japanese Himalaya photographer to give us this beautiful photo of Mount Everest, making the entire building a 3,000 square meter artwork. (Applause)
А фасадата на паркингот, сакавме да овозможи паркингот природно да се вентилира. Затоа требаше да ја перфорираме. И откривме дека со контролирање на големината на дупките ние можеме всушност да ја претвориме целата фасада во гигантска, природно вентилирана, растерирана слика. И бидејќи постојано му се обраќавме на проектов како Планината, го вработивме Јапанскиот фотограф на Хималите да ни даде прекрасна слика од Монт Еверест, правејќи ја целата зграда уметничко дело од 3000 квадратни метри. (Аплауз)
So if you go back into the parking, into the corridors, it's almost like traveling into a parallel universe from cars and colors, into this sort of south-facing urban oasis. The wood of your apartment continues outside becoming the facades. If you go even further, it turns into this green garden. And all the rainwater that drops on the Mountain is actually accumulated. And there is an automatic irrigation system that makes sure that this sort of landscape of gardens, in one or two years it will sort of transform into a Cambodian temple ruin, completely covered in green.
Така ако одите низ паркингот, низ коридорите, тоа е речиси како патување во паралелен универзум на коли и бои, во оваа јужно-ориентирана урбана оаза. Дрвото од вашиот стан продолжува надвор претворајќи се во фасади. Ако одите малку подлабоко се претвора во зелена градина. и сета дождовница која паѓа на Планината всушност се собира. И постои автоматски систем на наводнување кој осигурува дека овој вид на пејсаж од градини за една или две години ќе се трансформира во Камбоџанска урнатина, комплетно прекриена со зеленило.
So, the Mountain is like our first built example of what we like to refer to as architectural alchemy. This idea that you can actually create, if not gold, then at least added value by mixing traditional ingredients, like normal apartments and normal parking, and in this case actually offer people the chance that they don't have to choose between a life with a garden or a life in the city. They can actually have both.
Така Планината е нашиот прв изграден пример на она што сакаме да го викаме архитектонска алхемија. Ова идеја е дека всушност можете да креирате, ако не злато, тогаш барем дополнителна вредност со мешање на традиционални состојки, како нормални станови и нормален паркинг, и во овој случај да им нудите на луѓето шанса да не мора да бираат меѓу живот со градина или живот во градот. Тие може да ги имаат и двете.
As an architect, it's really hard to set the agenda. You can't just say that now I'd like to do a sustainable city in central Asia, because that's not really how you get commissions. You always have to sort of adapt and improvise to the opportunities and accidents that happen, and the sort of turmoil of the world.
Како архитект навистина е тешко да се подготви агенда. Не може туку така да кажете дека сакате одржлив град во централна Азија. Затоа што тоа не е начинот на кој добивате средства. Секогаш треба да се адаптирате и импровизирате кон можностите и несреќите кои се случуваат и превирањата во светот.
One last example is that recently we, like last summer, we won the competition to design a Nordic national bank. This was the director of the bank when he was still smiling. (Laughter) It was in the middle of the capital so we were really excited by this opportunity. Unfortunately, it was the national bank of Iceland.
Последниот пример е дека неодамна, како и минатото лето победивме на натпревар за дизајн на Нордиска национална банка. Ова е директорот на банката додека уште се смееше. (Смеа) Се наоѓаше во центарот на главниот град па бевме доста возбудени за оваа можност. За несреќа тоа беше националната банка на Исланд.
At the same time, we actually had a visitor -- a minister from Azerbaijan came to our office. We took him to see the Mountain. And he got very excited by this idea that you could actually make mountains out of architecture, because Azerbaijan is known as the Alps of Central Asia. So he asked us if we could actually imagine an urban master plan on an island outside the capital that would recreate the silhouette of the seven most significant mountains of Azerbaijan.
Во исто време всушност имавме и посетител, министер од Азербејџан кој дојде во нашата канцеларија. Го однесовме да ја види Планината. Тој многу се возбуди од оваа идеја и дека всушност може да градите планини со архитектурата. Бидејќи Азербејџан е познат како Алпите во Централна Азија. затоа не праша дали може да измислме урбанистички мастер план на остров надвор од главниот град кој би ја ре-креирал силуетата на седумте најважни планини во Азербејџан.
So we took the commission. And we made this small movie that I'd like to show. We quite often make little movies. We always argue a lot about the soundtrack, but in this case it was really easy to choose the song. So basically, Baku is this sort of crescent bay overlooking the island of Zira, the island that we are planning -- almost like the diagram of their flag. And our main idea was to sort of sample the seven most significant mountains of the topography of Azerbaijan and reinterpret them into urban and architectural structures, inhabitable of human life. Then we place these mountains on the island, surrounding this sort of central green valley, almost like a central park.
Се согласивме на проектот. И го направивме овој мал филм кој сакам да ви го покажам. Доста често правиме кратки филмови. Секогаш се расправаме околу музиката во филмот. Но во овој случај беше многу лесно да се избере песна. Во основа Баку е залив во облик на полумесечина кој гледа кон островот Зира, островот кој ние ги планиравме. Речиси како дијаграмот на нивното знаме. Нашата главна идеја беше да земеме примероци од седумте најзначајни планини од топографијата на Азербејџан. и да ги интерпретираме во урбани и архитектонски структури, вселливи за луѓето. Тогаш ги сместивме овие планини на островот, опркужувајќи ја централната зелена долина Речиси како Централ Парк во Њујорк.
And what makes it interesting is that the island right now is just a piece of desert. It has no vegetation. It has no water. It has no energy, no resources. So we actually sort of designed the entire island as a single ecosystem, exploiting wind energy to drive the desalination plants, and to use the thermal properties of water to heat and cool the buildings. And all the sort of excess freshwater wastewater is filtered organically into the landscape, gradually transforming the desert island into sort of a green, lush landscape.
Она што го прави интересно е дека островот сега е само парче пустина. Нема никаква вегетација. Нема вода. Нема енергија , нема ресурси. така го дизајниравме целиот остров како еден екосистем, користејќи ветер за да обезбеди енергија за одделите за десалинација, и користејќи ги термалните карактеристики на водата за греење и ладење на зградите. Целата вишок свежа вода се филтрира органски во пејсажот постепено трансформирајќи го пустиот остров во зелен, прекрасен пејсаж.
So, you can say where an urban development normally happens at the expense of nature, in this case it's actually creating nature. And the buildings, they don't only sort of invoke the imagery of the mountains, they also operate like mountains. They create shelter from the wind. They accumulate the solar energy. They accumulate the water. So they actually transform the entire island into a single ecosystem.
Така обично велиме дека урбаните средини нормапно се на штета на природата, во овој случај всушност создаваме природа. И зградите не само што предизвикувааат слики на планини. тие исто така функционираат како планини. Тие создаваат заштита од ветровите. Акумулираат соларна енергија. Акумулираат вода. Тие всушност го трансформираат целиот остров во единствен екосистем.
So we recently presented the master plan, and it has gotten approved. And this summer we are starting the construction documents of the two first mountains, in what's going to be the first carbon-neutral island in Central Asia. (Applause) Yes, maybe just to round off. So in a way you can see how the Mountain in Copenhagen sort of evolved into the Seven Peaks of Azerbaijan. With a little luck and some more evolution, maybe in 10 years it could be the Five Mountains on Mars. Thank you. (Applause)
Доста скоро изготвивме урбанистички мастер план. Кој беше одобрен. И ова лето ги почнуваме конструкциските документи за првите две планини, на она што ќе биде првиот карбон-неутрален остров во Централна Азија. (Аплауз) Да , можеби да заокружам. Така на некој начин гледате како Планината во Копенхаген на некој начин еволуираше во Седум Врвови на Азербејџан. Со малку среќа и уште малку еволуција можеби по 10 години може да бидат 5те Планини на Марс. Ви благодарам. (Аплауз)