Someone who looks like me walks past you in the street. Do you think they're a mother, a refugee or a victim of oppression? Or do you think they're a cardiologist, a barrister or maybe your local politician? Do you look me up and down, wondering how hot I must get or if my husband has forced me to wear this outfit? What if I wore my scarf like this?
Некој, кој изгледа како мене поминува крај вас на улица. Мислите дека е мајка, една од бегалците, или жртва на насилство? Или мислите дека е кардиолог, правник или можеби политичар? Ме гледате од глава до пети, и се чудите како не ми е топло. Или мислите дека сопругот ме натерал да се облекувам вака. Што ако јас ја носев марамата на овој начин?
I can walk down the street in the exact same outfit and what the world expects of me and the way I'm treated depends on the arrangement of this piece of cloth. But this isn't going to be another monologue about the hijab because Lord knows, Muslim women are so much more than the piece of cloth they choose, or not, to wrap their head in. This is about looking beyond your bias.
Можам да прошетам низ улица во истата облека и што ќе се очекува од мене и како ќе бидам трeтирана зависи на кој начин го носам ова парче облека. Ова нема да е уште еден монолог за џихабот зашто Бог знае, муслиманските жени се повеќе од парчето облека што ќе го одберат за да си ја покријат главата. Ова е за умешноста да се гледа над вашите убедувања.
What if I walked past you and later on you'd found out that actually I was a race car engineer, and that I designed my own race car and I ran my university's race team, because it's true. What if I told you that I was actually trained as a boxer for five years, because that's true, too. Would it surprise you? Why?
Што ако поминам покрај вас и подоцна откриете дека всушност сум инженер на тркачки автомобили, кој дизајнирал сопствено возило и се тркал за својот универзитетски тим, бидејќи тоа е вистина. Што ако ви кажам дека тренирав бокс пет години, бидејќи и тоа е вистина, Ќе бидете изненадени? Зошто?
Ladies and gentlemen, ultimately, that surprise and the behaviors associated with it are the product of something called unconscious bias, or implicit prejudice. And that results in the ridiculously detrimental lack of diversity in our workforce, particularly in areas of influence. Hello, Australian Federal Cabinet. (Applause)
Дами и господа, во суштина, изненадувањето и однесувањето поврзано со нив се производ на она што се нарекува несвесно убедување, или очигледни предрасуди. Тоа има бесмислено штетно влијание врз разновидноста на работната сила, особено во влијателните области. Ало, Федерален Кабинет на Австралија. (аплауз)
Let me just set something out from the outset: Unconscious bias is not the same as conscious discrimination. I'm not saying that in all of you, there's a secret sexist or racist or ageist lurking within, waiting to get out. That's not what I'm saying. We all have our biases. They're the filters through which we see the world around us. I'm not accusing anyone, bias is not an accusation. Rather, it's something that has to be identified, acknowledged and mitigated against. Bias can be about race, it can be about gender. It can also be about class, education, disability. The fact is, we all have biases against what's different, what's different to our social norms.
Дозволете ми да почнам од самиот почеток: Несвесното убедување не е исто што и свесната дискриминација. Не велам дека во сите вас се крие таен сексист или расист или дискриминатор на стари лица. Не го велам тоа. Сите имаме некои убедувања. Тие се филтри низ кои го гледаме светот околу нас. Никого не обвинувам. убедувањата не се обвинувања. Повеќе се нешто што треба да се препознае, утврди и ублажи. Убедувањата можат да се расни. полови, класни, поврзани со образование или со посебни потреби. Сите имаме убедувања кон различностите. кон она што е различно од нашите социјални норми.
The thing is, if we want to live in a world where the circumstances of your birth do not dictate your future and where equal opportunity is ubiquitous, then each and every one of us has a role to play in making sure unconscious bias does not determine our lives.
Ако сакаме да живееме во свет каде околностите на вашето раѓање не ја одредуваат вашата идина, и каде еднаквите можности се вообичаени, тогаш секој од нас има своја улога да не дозволи несвесните убедувања да го одредат нашиот живот.
There's this really famous experiment in the space of unconscious bias and that's in the space of gender in the 1970s and 1980s. So orchestras, back in the day, were made up mostly of dudes, up to only five percent were female. And apparently, that was because men played it differently, presumably better, presumably. But in 1952, The Boston Symphony Orchestra started an experiment. They started blind auditions. So rather than face-to-face auditions, you would have to play behind a screen. Now funnily enough, no immediate change was registered until they asked the audition-ers to take their shoes off before they entered the room. because the clickity-clack of the heels against the hardwood floors was enough to give the ladies away. Now get this, there results of the audition showed that there was a 50 percent increased chance a woman would progress past the preliminary stage. And it almost tripled their chances of getting in. What does that tell us? Well, unfortunately for the guys, men actually didn't play differently, but there was the perception that they did. And it was that bias that was determining their outcome.
Постои еден експеримент кај несвесните убедувања, во областа на половите во 70-те и 80-те години. Во тоа време, оркестрите беа составени претежно од мажи, и само пет поценти беа жени. Очигледно тоа беше затоа што мажите свират поинаку, веројатно подобро. Веројатно. Но, во 1952 год. Синфонискиот Оркестар во Бостон започнал еден експеримент. Започнаа со слепи аудиции. Наместо да се свири лице в лице, свирењето се одвивало зад завеса. Интересно е тоа што немало некоја голема разлика се додека не ги замолиле учесниците да се собујат пред да влезат во просторијата, бидејќи тропкањето на потпетиците на дрвениот под лесно ги разоткрива дамите. Сега, слушнете го ова, резултатите од аудицијата покажале дека шансите биле за 50 проценти поголеми за жените да го положат приемниот испит. Тоа трипати ги зголемило нивните шанси за прием. Што ни покажува ова? Мажите, за жал, не свиреле различно, туку постоела перцепцијата дека свират поинаку и убедувањето било одлучувачко за нивниот успех.
So what we're doing here is identifying and acknowledging that a bias exists. And look, we all do it. Let me give you an example. A son and his father are in a horrible car accident. The father dies on impact and the son, who's severely injured, is rushed to hospital. The surgeon looks at the son when they arrive and is like, "I can't operate." Why? "The boy is my son." How can that be? Ladies and gentlemen, the surgeon is his mother. Now hands up -- and it's okay -- but hands up if you initially assumed the surgeon was a guy? There's evidence that that unconscious bias exists, but we all just have to acknowledge that it's there and then look at ways that we can move past it so that we can look at solutions.
Тоа што правиме сега овде е препознавање и утврдување дека постојат убедувања. И сите го правиме тоа. Ќе ви дадам еден пример. Татко и син доживуваат страотна тешка сообраќајна несреќа. таткото загинува на лице место а синот, тешко повреден го носат во болница. Доаѓа хирургот, го гледа момчето и вели: „Не можам да го оперирам“ „Зошто?“ „Тој ми е син.“ Како е можно? Дами и господа, хирургот е неговата мајка. Сега кренете раце-и во ред е- тие што мислевте дека хириргот е маж. Постојат докази дека несвесните убедувања постојат, треба само да утврдиме дека постојат и да најдеме начини да ги надминеме за да можеме да најдеме решение.
Now one of the interesting things around the space of unconscious bias is the topic of quotas. And this something that's often brought up. And of of the criticisms is this idea of merit. Look, I don't want to be picked because I'm a chick, I want to be picked because I have merit, because I'm the best person for the job. It's a sentiment that's pretty common among female engineers that I work with and that I know. And yeah, I get it, I've been there. But, if the merit idea was true, why would identical resumes, in an experiment done in 2012 by Yale, identical resumes sent out for a lab technician, why would Jennifers be deemed less competent, be less likely to be offered the job, and be paid less than Johns. The unconscious bias is there, but we just have to look at how we can move past it.
Една од интересните работи во врска со несвесните убедувања е темата на показатели. Тое е тема што често се спомнува. И се критикува идејата за заслуга. Видете, јас не сакам да бидам избрана само заради тоа што сум жена сакам да бидам избрана затоа што заслужувам, затоа што сум најдобра во работата. Вака најчесто размислуваат жените инженери со кои работам и кои ги знам. Ги сфаќам- и јас бев во таа ситуација. Но, ако идејата за заслуга е вистинска, зошто постојат идентични биографии во експериментот на Јејл во 2012, идентични биографии испратени за лабораториски техничар, а оние кои се викаат Џенифер се помалку способни или имаат помали шанси да ја добијат работата и помлаку се платени од некој што се вика Џон. Тука се несвесните убедувања, но, само треба да видиме како да ги изминеме.
And, you know, it's interesting, there's some research that talks about why this is the case and it's called the merit paradox. And in organizations -- and this is kind of ironic -- in organizations that talk about merit being their primary value-driver in terms of who they hire, they were more likely to hire dudes and more likely to pay the guys more because apparently merit is a masculine quality. But, hey.
Уште нешто што е интересно, постои истражување кое зборува за причините и се вика парадокс на способноста. Во организациите - ова е малку иронично - кои тврдат дека способноста им е основен параметар при вработувањата, повеќе се примаат мажи и тие се повеќе платени бидејќи, очигледно способноста е квалитет од машки род. Ама, чекајте,
So you guys think you've got a good read on me, you kinda think you know what's up. Can you imagine me running one of these? Can you imagine me walking in and being like, "Hey boys, this is what's up. This is how it's done." Well, I'm glad you can. (Applause) Because ladies and gentlemen, that's my day job. And the cool thing about it is that it's pretty entertaining. Actually, in places like Malaysia, Muslim women on rigs isn't even comment-worthy. There are that many of them. But, it is entertaining.
вие, мажите, мислите дека добро ме прочитавте и знаете што се случува. Можете да ме замислите како возам еден од овие? Можете да ме замислите како влегувам и велам: „Еј, момци, ова е тоа. Вака се прави.“ Мило ми е ако можете да замислите, (аплауз) бидејќи, дами и господа, тоа е мојата секојдневна работа. И страшно добро е тоа што е забавно. Впрочем, на место како Малезија, Муслимански жени на платформи не се необична глетка зашто ги има премногу. Но, забавно е,
I remember, I was telling one of the guys, "Hey, mate, look, I really want to learn how to surf." And he's like, "Yassmin, I don't know how you can surf with all that gear you've got on, and I don't know any women-only beaches." And then, the guy came up with a brilliant idea, he was like, "I know, you run that organization Youth Without Borders, right? Why don't you start a clothing line for Muslim chicks in beaches. You can call it Youth Without Boardshorts." (Laughter) And I was like, "Thanks, guys." And I remember another bloke telling me that I should eat all the yogurt I could because that was the only culture I was going to get around there.
се сеќавам, му кажував на еден од момците: „Еј, другар, навистина сакам да научам да сурфам“, а тој :„Јасмин, навистина не знам како можеш да сурфаш со сета опрема што ја носиш на себе, и јас не знам ниту една женска плажа.“ Тогаш тој смисли една брилијантна идеја, рече: „Знам дека ја водиш организацијата „Млади без граници“, така? Зошто не почнеш со линија за облека за муслимански жени на плажа? Можеш да ја наречеш Млади без шортсеви за сурфање.“ (смеа) Им реков: „Благодарам моци.“ Паметам уште еден тип кој ми рече дека ќе треба да испијам многу јогурт зашто само тоа можам да го добијам овде.
But, the problem is, it's kind of true because there's an intense lack of diversity in our workforce, particularly in places of influence. Now, in 2010, The Australian National University did an experiment where they sent out 4,000 identical applications to entry level jobs, essentially. To get the same number of interviews as someone with an Anglo-Saxon name, if you were Chinese, you had to send out 68 percent more applications. If you were Middle Eastern -- Abdel-Magied -- you had to send out 64 percent, and if you're Italian, you're pretty lucky, you only have to send out 12 percent more. In places like Silicon Valley, it's not that much better. In Google, they put out some diversity results and 61 percent white, 30 percent Asian and nine, a bunch of blacks, Hispanics, all that kind of thing. And the rest of the tech world is not that much better and they've acknowledged it, but I'm not really sure what they're doing about it.
Но, проблемот е, навистина, во тоа што нема разновидност на работната сила, особено на местата со влијание. Сега, во 2010, Во експериментот на Австралискиот Универзитет, во кој беа испратени 4000 идентични апликации за работа за почетници. Да добиете ист број на интервјуа како некој со англо-саксонско име, ако сте кинез, треба да испратите 68 проценти повеќе апликации. Ако сте од Блискиот Исток-Абдел-Магиед- треба да испратите 64 проценти, ако сте италијанец, имате повеќе среќа, ќе треба да испратите само 12 проценти повеќе. На места како Силиконската долина не е ништо подобро. Гугл има објавено резултати за разновидноста 61 процент белци,30 проценти азијати, 9 проценти шпанци и слично. И останатиот технолошкиот свет не е подобар, и тие го признаваат тоа, но, не сум сигурна што прават во врска со тоа.
The thing is, it doesn't trickle up. In a study done by Green Park, who are a British senior exec supplier, they said that over half of the FTSE 100 companies don't have a nonwhite leader at their board level, executive or non-executive. And two out of every three don't have an executive who's from a minority. And most of the minorities that are at that sort of level are non-executive board directors. So their influence isn't that great.
Не се разгледува на повисоки нивоа. Во една студија на Грин Парк, кои се британски, главни снабдувачи, се вели дека речиси над половина од 100-те компании на ФТСЕ немаат лидер на ниво на одборот кој не е белец , извршен или неизвршен. Две од три компании немаат извршен директор кој е од малцинствата. Повеќето од малцинствата кои се на тоа ниво се неизвршни директори на бордот. Така, нивното влијание не е многу големо.
I've told you a bunch of terrible things. You're like, "Oh my god, how bad is that? What can I do about it?" Well, fortunately, we've identified that there's a problem. There's a lack of opportunity, and that's due to unconscious bias. But you might be sitting there thinking, "I ain't brown. What's that got to do with me?" Let me offer you a solution. And as I've said before, we live in a world where we're looking for an ideal. And if we want to create a world where the circumstances of your birth don't matter, we all have to be part of the solution. And interestingly, the author of the lab resume experiment offered some sort of a solution. She said the one thing that brought the successful women together, the one thing that they had in common, was the fact that they had good mentors.
Ви кажав еден куп непријатни работи. Велите: „Леле толку е лошо? Што можам да направам?“ За среќа, барем видовме дека има проблем. Немаме можности а тоа се должи на несвесните убедувања. Но, можеби си мислите: „ Јас не сум обоен, каква врска има тоа со мене?“ Ќе ви понудам решение. Како што реков претходно, живееме во свет во кој го бараме идеалното. И ако сакаме да создадеме свет каде околностите на вашето раѓање не се пречка, ние сите треба да бидеме дел од решението. Авторот на експериментот за лабораториските биографии понуди еден вид решение. Таа рече дека единсвеното нешто кое ги спои жените, единственото нешто што им било заедничко било тоа што имале добри ментори.
So mentoring, we've all kind of heard that before, it's in the vernacular. Here's another challenge for you. I challenge each and every one of you to mentor someone different. Think about it. Everyone wants to mentor someone who kind of is familiar, who looks like us, we have shared experiences. If I see a Muslim chick who's got a bit of attitude, I'm like, "What's up? We can hang out." You walk into a room and there's someone who went to the same school, you play the same sports, there's a high chance that you're going to want to help that person out. But for the person in the room who has no shared experiences with you it becomes extremely difficult to find that connection.
Сите сме го чуле зборот `ментор` постојано го употребуваме денес. Еве уште еден предизвик за вас. Ве предизвикувам сите да менторирате некој кој е различен од вас. Размислете за тоа. Секој сака да му биде ментор некому кој е сличен на него, личи на него, со кој има заеднички искуства. Ако видам девојка муслиманка која има свој став, велам: „Како си? Можеме да се дружиме.“ Влегувате некаде и гледате некој со кој сте биле заедно на училиште, играте ист спорт, шансите дека ќе помогнете на таа личност се поголеми. Но со оној, кој е во истата просторија и не го познавате крајно тешко е да остварите поврзаност.
The idea of finding someone different to mentor, someone who doesn't come from the same background as you, whatever that background is, is about opening doors for people who couldn't even get to the damn hallway.
Да најдете некој различен и да му станете ментор, некој, со кој немате ништо заедничко, е идеја за отворање пат за некој кој не може да стигне дури ни до прагот,
Because ladies and gentlemen, the world is not just. People are not born with equal opportunity. I was born in one of the poorest cities in the world, Khartoum. I was born brown, I was born female, and I was born Muslim in a world that is pretty suspicious of us for reasons I can't control. However, I also acknowledge the fact that I was born with privilege. I was born with amazing parents, I was given an education and had the blessing of migrating to Australia. But also, I've been blessed with amazing mentors who've opened doors for me that I didn't even know were there. A mentor who said to me, "Hey, your story's interesting. Let's write something about it so that I can share it with people." A mentor who said, "I know you're all those things that don't belong on an Australian rig, but come on anyway." And here I am, talking to you.
бидејќи, дами и господа, светот не е праведен. Луѓето не се раѓаат со еднакви можности. Јас сум родена во еден од најсиромашните градови во светот-Картум. Се родив обоена, се родив сум како жена, и се родив како муслиманка во свет кој е прилично сомничав кон нас заради причини кои јас не можам да ги контролирам. Меѓутоа, признавам дека сум родена со одредени привилегии. Се родив покрај прекрасни родители кои ми овозможија образование и имав среќа да заминам во Австралија. Но, истотака имав среќа да имам прекрасни ментори кои отворија врати пред мене за кои не знаев дека постојат. Еден ментор ми рече: „Твојата приказна е интересна. Да напишеме нешто за тоа и да го споделиме со луѓето.“ Друг мнентор ми рече: „Знам дека ти си сè она што не е слика за Австралија, но, сепак дојди.“ Сега сум тука и ви зборувам.
And I'm not the only one. There's all sorts of people in my communities that I see have been helped out by mentors. A young Muslim man in Sydney who ended up using his mentor's help to start up a poetry slam in Bankstown and now it's a huge thing. And he's able to change the lives of so many other young people. Or a lady here in Brisbane, an Afghan lady who's a refugee, who could barely speak English when she came to Australia, her mentors helped her become a doctor and she took our Young Queenslander of the Year Award in 2008. She's an inspiration. This is so not smooth.
И не сум единствената. Има секакви видови луѓе во мојата заедница на кои им помогнале ментори. Млад муслимански маж во Сиднеј кој стигна до таму да основа поетско здружение, со помош на својот ментор во Бенкстаун, и стана популарен. Тој може сега да ги промени животите на многу други млади луѓе. Има и една жена овде во Бризбан, жена меѓу бегалците од Афганистан, која едвај зборуваше англиски кога дојде во Австралија и менторите ѝ помогнаа да стане лекар и ја доби наградата на годината `Младите на Квинслендер` во 2008. Таа е инспирација. Тоа не е толку едноставно.
This is me. But I'm also the woman in the rig clothes, and I'm also the woman who was in the abaya at the beginning. Would you have chosen to mentor me if you had seen me in one of those other versions of who I am? Because I'm that same person. We have to look past our unconscious bias, find someone to mentor who's at the opposite end of your spectrum because structural change takes time, and I don't have that level of patience. So if we're going to create a change, if we're going to create a world where we all have those kinds of opportunities, then choose to open doors for people. Because you might think that diversity has nothing to do with you, but we are all part of this system and we can all be part of that solution.
Ова сум јас. Но, јас сум и жената во работнички алишта и жената која беше во муслимански алишта на почетокот. Ќе бевте мој ментор ако ме видевте во некои од другите мои изданија? Јас сум истата личност. Треба да гледаме над нашите несвесни убедувања, да станеме ментор на некој кој е сосема различен од нас бидејќи за промени во структурата треба време, а јас немам такво трпение. Затоа, ако направиме промени, ако создадеме свет во кој сите ние ќе имаме исти можности, тогаш изберете да ги отворите вратите за луѓето. Можеби мислите дека разликите немаат врска со вас, но, ние сите сме дел од овој систем и сите можеме да бидеме дел од решението.
And if you don't know where to find someone different, go to the places you wouldn't usually go. If you enroll in private high school tutoring, go to your local state school or maybe just drop into your local refugee tutoring center. Or perhaps you work at an office. Take out that new grad who looks totally out of place -- 'cause that was me -- and open doors for them, not in a tokenistic way, because we're not victims, but show them the opportunities because opening up your world will make you realize that you have access to doors that they didn't even know existed and you didn't even know they didn't have.
Ако не знаете каде да најдете некој различен од вас, одете таму каде вообичаено не одите. Ако посетувате приватно училиште, одете до некое државно, или до некој образовен центар за бегалци. Можеби работите во канцеларија. Одберете го оној млад човек кој изгледа изгубено бидеќји тоа бев јас- и отворете врати за него, но, не заради редот на нештата, ние не сме жртви, туку покажете им ги можностите бидејќи ако го откриете вашиот свет ќе сфатите дека стигнувате до врати за кои тие не ни знаеја дека постојат а ниту вие го знаевте тоа.
Ladies and gentlemen, there is a problem in our community with lack of opportunity, especially due to unconscious bias. But each and every one one of you has the potential to change that. I know you've been given a lot of challenges today, but if you can take this one piece and think about it a little differently, because diversity is magic. And I encourage you to look past your initial perceptions because I bet you, they're probably wrong.
Дами и господа, имаме проблем во нашата заедница со недостиг на можности, особено заради несвесните убедувања. Но, секој од вас има потенцијал да го промени тоа. Знам дека денес имавте многу предизвици, но, прифатете го само овој и размислувајте поинаку, бидејќи различноста е волшебна. Ве охрабрувам да гледате над вашите почетни перцепции бидејќи, се обложувам, дека веројатно се погрешни.
Thank you.
Благодарам.
(Applause)
(аплауз)