Good afternoon. There's a medical revolution happening all around us, and it's one that's going to help us conquer some of society's most dreaded conditions, including cancer. The revolution is called angiogenesis, and it's based on the process that our bodies use to grow blood vessels.
Добар ден. Се случува медицинска револуција околу нас, која ќе ни помогне да ги победиме некои од најзастрашувачките состојби на нашето општество, вклучувајќи го и ракот. Револуцијата се вика ангиогенеза, и е базирана на процесот кој нашите тела го користат за да растат нови крвни садови.
So why should we care about blood vessels? Well, the human body is literally packed with them -- 60,000 miles worth in a typical adult. End to end, that would form a line that would circle the earth twice. The smallest blood vessels are called capillaries. We've got 19 billion of them in our bodies. And these are the vessels of life, and as I'll show you, they can also be the vessels of death. Now, the remarkable thing about blood vessels is that they have this ability to adapt to whatever environment they're growing in. For example, in the liver, they form channels to detoxify the blood; in the lungs, they line air sacs for gas exchange. In muscle, they corkscrew, so that muscles can contract without cutting off circulation. And in nerves, they course along like power lines, keeping those nerves alive.
Зошто би се грижеле околу крвните садови ? Па, човечкото тело е буквално преполно со нив, со должина од 60,000 милји кај просечна возрасна личност. Од крај до крај, тоа ќе направи линија која би ја обиколила земјата двапати. Најмалите крвни садови се викаат капилари. Имаме 19 милијарди такви во нашите тела. И овие се садовите на животот, и како што ќе ви покажам, тие исто така можат да бидат садови на смртта. Сега најинтересната работа околу крвните садови е нивната способност да се адаптираат на било која средина во која растат. На пример, во црниот дроб формираат канали за да ја детоксифицираат крвта. Во дробовите, тие ги опшиваат воздушните кесиња за размена на гасови. Во мускулите, се усукуваат за да можат мускулите да се контрахираат без да ја прекинат циркулацијата. И во нервите, тие се простираат како енергетски линии, одржувајќи ги нервите живи.
We get most of these blood vessels when we're actually still in the womb. And what that means is that as adults, blood vessels don't normally grow. Except in a few special circumstances. In women, blood vessels grow every month, to build the lining of the uterus. During pregnancy, they form the placenta, which connects mom and baby. And after injury, blood vessels actually have to grow under the scab in order to heal a wound. And this is actually what it looks like, hundreds of blood vessels, all growing toward the center of the wound.
И сите овие крвни садови ги добиваме уште кога сме во матката. Тоа значи дека, кај возрасните, крвните садови обично не растат, освен во некои специјални случаи. Кај жените, крвните садови растат секој месец за да ја изградат опшивката на утерусот (матката). За време бременоста, тие ја формираат плацентата, која ја спојува мајката со бебето. И после повреда, крвните садови всушност мораат да растат под крастата со цел да се залечи раната. Тоа всушност вака изгледа. Стотици крвни садови растат кон центарот на раната.
So the body has the ability to regulate the amount of blood vessels that are present at any given time. It does this through an elaborate and elegant system of checks and balances, stimulators and inhibitors of angiogenesis, such that, when we need a brief burst of blood vessels, the body can do this by releasing stimulators, proteins called angiogenic factors, that act as natural fertilizer, and stimulate new blood vessels to sprout. When those excess vessels are no longer needed, the body prunes them back to baseline, using naturally-occurring inhibitors of angiogenesis. There are other situations where we start beneath the baseline, and we need to grow more blood vessels, just to get back to normal levels -- for example, after an injury -- and the body can do that too, but only to that normal level, that set point.
Тоа значи телото ја има можноста да го регулира бројот на крвни садови кои се активни во секое време. Го прави тоа преку комплициран и елегантен систем на проверки и балансирање, стимулатори и инхибитори на ангиогенезата, кои, ако ни треба краткотрајно дополнување од крвни садови, телото може да го направи тоа со ослободување стимулатори, протеини кои се викаат ангиогенични фактори кои делуваат како природно ѓубриво и го стимулираат про'ртувањето на нови крвни садови. И кога тие вишок садови не се веќе потребни, телото ги пресушува враќајќи ги назад на првобитната состојба користејќи природни инхибитори на ангиогенезата. Има и други ситуации каде почнуваме под базичната состојба, и треба да пораснеме повеќе крвни садови за да се вратиме на нормално ниво. Тоа е на пример, после повреда. И телото може да го стори и тоа истотака, но само до нормалното ниво, до таа одредена точка.
But what we now know, is that for a number of diseases, there are defects in the system, where the body can't prune back extra blood vessels, or can't grow enough new ones in the right place at the right time. And in these situations, angiogenesis is out of balance. And when angiogenesis is out of balance, a myriad of diseases result. For example, insufficient angiogenesis -- not enough blood vessels -- leads to wounds that don't heal, heart attacks, legs without circulation, death from stroke, nerve damage. And on the other end, excessive angiogenesis -- too many blood vessels -- drives disease, and we see this in cancer, blindness, arthritis, obesity, Alzheimer's disease. In total, there are more than 70 major diseases affecting more than a billion people worldwide, that all look on the surface to be different from one another, but all actually share abnormal angiogenesis as their common denominator. And this realization is allowing us to re-conceptualize the way that we actually approach these diseases, by controlling angiogenesis.
Но она што го знаме е дека за некои болести, постојат дефекти во системот, каде телото не може да ги пресуши вишокот крвни садови или не може да произведе доволно од новите на вистинското место во вистинско време. И во овие ситуации , ангиогенезата е вон рамнотежа. А кога ангиогенезата е надвор од рамнотежа, цел спектар на болести се појавуваат. На пример, недоволна ангиогенеза, не доволно крвни садови, доведува до рани кои не зараснуваат, срцеви удари, нозе со слаба циркулација, смрт од мозочен удар, нервни оштетувања. И од друга страна, прекумерна ангиогенеза, премногу крвни садови, ги помагаат болестите. И ова го гледаме кај ракот, слепилото, артритис, прекумерна дебелина, Алцхајмерова болест. Се на се, има повеќе од 70 сериозни болести, кои афектираат повеќе од милијарда луѓе низ цел свет, кои на површина изгледаат сосема различни една од друга, но всушност ја делат абнормалната ангиогенеза како заеднички именител. И ова сознание ни овозможува да ги реконципираме начините на кои им приоѓаме на овие болести
Now, I'm going to focus on cancer, because angiogenesis is a hallmark of cancer -- every type of cancer. So here we go. This is a tumor: dark, gray, ominous mass growing inside a brain. And under the microscope, you can see hundreds of these brown-stained blood vessels, capillaries that are feeding cancer cells, bringing oxygen and nutrients. But cancers don't start out like this, and in fact, cancers don't start out with a blood supply. They start out as small, microscopic nests of cells, that can only grow to one half a cubic millimeter in size. That's the tip of a ballpoint pen. Then they can't get any larger because they don't have a blood supply, so they don't have enough oxygen or nutrients.
преку контролирање на ангиогенезата. Сега ќе се фокусирам на ракот бидејќи ангиогенезата е главно обележје на ракот, секој тип на рак. Одиме. Ова е тумор, темна , сива, застрашувачка маса која расте во мозокот. И под микроскоп, може да видите стотици од овие кафени точкасти крвни садови, капилари кои ги хранат ќелиите на ракот, носејќи кислород и нутриенти. Но раковите не почнуваат вака. Всушност, ракот не почнува со врски со крвниот ток. Тие почнуваат како мали, микроскопски гнезда на ќелии кои можат да пораснат само до половина кубен милиметар во големина. Тоа е врвот на едно пенкало. Потоа не можат да пораснат повеќе бидејќи немаат прилив на крв, па немаат доволно кислород и нутриенти.
In fact, we're probably forming these microscopic cancers all the time in our body. Autopsy studies from people who died in car accidents have shown that about 40 percent of women between the ages of 40 and 50 actually have microscopic cancers in their breasts. About 50 percent of men in their 50s and 60s have microscopic prostate cancers, and virtually 100 percent of us, by the time we reach our 70s, will have microscopic cancers growing in our thyroid. Yet, without a blood supply, most of these cancers will never become dangerous. Dr. Judah Folkman, who was my mentor and who was the pioneer of the angiogenesis field, once called this "cancer without disease."
И всушност, ние веројатно ги формираме овие микроскопски ракови цело време низ нашето тело. Аутопсиски истражувања на луѓе кои загинале во сообраќајки покажуваат дека околу 40% од жените на возраст од 40 до 50 години всушност имаат микроскопски ракови во нивните гради. Околу 50% од мажите во нивните 50-ти и 60-ти имаат микроскопски ракови на простата. И речиси 100% од нас кога ќе стигнеме 70 години ќе имаме микроскопски ракови кои растат во нашата тироида. Сепак, без прилив на крв, повеќето од овие ракови никогаш нема да станат опасни. Др. Јуда Фолкман, кој ми беше ментор, и кој беше пионер на полето на ангиогенезата, ова го нарече „рак без болеста“.
So the body's ability to balance angiogenesis, when it's working properly, prevents blood vessels from feeding cancers. And this turns out to be one of our most important defense mechanisms against cancer. In fact, if you actually block angiogenesis and prevent blood vessels from ever reaching cancer cells, tumors simply can't grow up. But once angiogenesis occurs, cancers can grow exponentially. And this is actually how a cancer goes from being harmless, to being deadly. Cancer cells mutate, and they gain the ability to release lots of those angiogenic factors, natural fertilizer, that tip the balance in favor of blood vessels invading the cancer. And once those vessels invade the cancer, it can expand, it can invade local tissues, and the same vessels that are feeding tumors allow cancer cells to exit into the circulation as metastases. And unfortunately, this late stage of cancer is the one at which it's most likely to be diagnosed, when angiogenesis is already turned on, and cancer cells are growing like wild.
Така способноста на телото да ја балансира ангиогенезата, кога работи како што треба, ги спречува крвните садови да ги хранат раковите. И ова по се изгледа е еден од нашите најважни одбранбени механизми против ракот. Всушност, ако ја спречите ангиогенезата и спречите крвните садови да ги достигнат клетките на ракот, туморите едноставно не можат да пораснат. Но штом еднаш ќе почне ангиогенезата, ракот може да расте експоненцијално. И ова е начинот на кој ракот преоѓа од неопасен во смртоносен. Ќелиите на ракот мутираат и ја добиваат способноста да ослободат многу од овие ангиогенетски фактори, природното ѓубриво, кое ја преместува рамнотежата кон тоа да крвните садови го нападнат ракот. И штом тие садови го нападнат ракот, тој може да се шири, да ги напаѓа локаните ткива. И истите садови кои ги хранат туморите, дозволуваат клетки од ракот да влезат во циркулацијата како метастази. И, за несреќа, овој доцен стадиум на ракот е моментот кога најверојатно ќе биде дијагностициран, кога ангиогенезата е веќе вклучена, и ќелиите на ракот растат како луди.
So, if angiogenesis is a tipping point between a harmless cancer and a harmful one, then one major part of the angiogenesis revolution is a new approach to treating cancer by cutting off the blood supply. We call this antiangiogenic therapy, and it's completely different from chemotherapy, because it selectively aims at the blood vessels that are feeding the cancers. We can do this because tumor blood vessels are unlike normal, healthy vessels we see in other places of the body -- they're abnormal, they're very poorly constructed, and because of that, they're highly vulnerable to treatments that target them. In effect, when we give cancer patients antiangiogenic therapy -- here, an experimental drug for a glioma, which is a type of brain tumor -- you can see that there are dramatic changes that occur when the tumor is being starved. Here's a woman with a breast cancer, being treated with the antiangiogenic drug called Avastin, which is FDA approved. And you can see that the halo of blood flow disappears after treatment.
Така ако ангиогенезата е точката на прекршување меѓу неопасен и опасен рак, тогаш eден голем дел од револуцијата ангиогенеза е нов пристап кон лечењето на ракот со прекинување на неговата исхрана со крв. Ова го нарекуваме антиангиогена терапија, и е комплетно различна од хемотерапијата бидејќи елективно цели на крвните садови кои го хранат ракот. Ова можеме да го сториме бидејќи крвните садови во туморот се различни од нормалните, здрави садови кои ги гледаме во другите делови од телото. Тие се абнормални; тие се лошо конструирани; и поради тоа, тие се многу ранливи за третманот кој е таргетиран кон нив. Kако резултат, кога ќе им дадеме на пациентите од рак антиангиогена терапија -- овде, имаме експериментален лек за глиома, које е тип на мозочен тумор -- може да видите дека се случуваат драматични промени кога туморот ќе го изгладниме од крв. Овде е жена со рак на дојката која е третирана со антиангиоген лек наречен Авастин, кој е одобрен од ФДА. Може да забележите дека прстенот од крвни садови исчезнува после третманот.
Well, I've just shown you two very different types of cancer that both responded to antiangiogenic therapy. So a few years ago, I asked myself, "Can we take this one step further and treat other cancers, even in other species?" So here is a nine year-old boxer named Milo, who had a very aggressive tumor called a malignant neurofibroma growing on his shoulder. It invaded into his lungs. His veterinarian only gave him three months to live. So we created a cocktail of antiangiogenic drugs that could be mixed into his dog food, as well as an antiangiogenic cream, that could be applied on the surface of the tumor. And within a few weeks of treatment, we were able to slow down that cancer's growth, such that we were ultimately able to extend Milo’s survival to six times what the veterinarian had initially predicted, all with a very good quality of life. And we've subsequently treated more than 600 dogs. We have about a 60 percent response rate, and improved survival for these pets that were about to be euthanized.
Ви покажав два многу различни типови на рак кои реагираа на антиангиогена терапија. Така, пред неколку години, се прашав „Можеме ли да одиме чекор понатаму, и да лечиме и други типови рак, дури и во други видови?“ Така овде имате 9 годишен боксер кој се вика Мило кој имаше многу агресивен тумор наречен малигнa неурофиброма кој растеше на неговот рамо. ги имаше нападнато и неговите плуќа. Неговиот ветеринар му даде 3 месеци живот. Па така креиравме коктел од антиангиогени лекови кои можеа да се помешаат со неговата храна како и антиангиогена крема која можеше да се нанесе на површината од туморот. И после неколку недели од третманот, можевме да го успориме растот на ракот така што на крај можевме да го продолжиме животот на Мило до 6 пати од тоа што му го предвиде ветеринарот, и притоа со добар квалитет на животот. Потоа третиравме повеќе од 600 кучиња. Имаме околу 60 % стапка на реакција и подобрено преживување на овие миленици кои требаше да одат на еутаназија.
So let me show you a couple of even more interesting examples. This is 20-year-old dolphin living in Florida, and she had these lesions in her mouth that, over the course of three years, developed into invasive squamous cell cancers. So we created an antiangiogenic paste. We had it painted on top of the cancer three times a week. And over the course of seven months, the cancers completely disappeared, and the biopsies came back as normal.
Да ви покажам неколку уште поинтересни примери. Ова е 20 годишен делфин кој живее во Флорида, и таа имаше лезии на устата кои во период од 3 години, се развија во инвазивни сквамус рак ќелии. Па така креиравме антиангиогена паста. Ја премачкувавме преку ракот три пати неделно. И во период на 7 месеци, ракот комплетно исчезна, и биопсиите се вратија на нормала.
Here's a cancer growing on the lip of a Quarter Horse named Guinness. It's a very, very deadly type of cancer called an angiosarcoma. It had already spread to his lymph nodes, so we used an antiangiogenic skin cream for the lip, and the oral cocktail, so we could treat from the inside as well as the outside. And over the course of six months, he experienced a complete remission. And here he is six years later, Guinness, with his very happy owner.
Еве рак кој расте на усни на коњ кој се вика Гинис. Тоа е многу, многу смртоносен тип на рак наречен ангиосаркома. Се имаше веќе проширено во неговите лимфни јазли, па така користевме антиангиогена крема за кожа за усните и орален коктел, за да може да го третираме од внатре како и од надвор. Во период од 6 месеци, тој доживеа комплетно повлекување. И еве го 6 години подоцна, Гинис, со својот многу среќен сопственик.
(Applause)
(Аплауз)
Now obviously, antiangiogenic therapy could be used for a wide range of cancers. And in fact, the first pioneering treatments for people as well as dogs, are already becoming available. There are 12 different drugs, 11 different cancer types. But the real question is: How well do these work in practice? So here's actually the patient survival data from eight different types of cancer. The bars represent survival time taken from the era in which there was only chemotherapy, or surgery, or radiation available. But starting in 2004, when antiangiogenic therapies first became available, you can see that there has been a 70 to 100 percent improvement in survival for people with kidney cancer, multiple myeloma, colorectal cancer, and gastrointestinal stromal tumors. That's impressive. But for other tumors and cancer types, the improvements have only been modest.
Е сега, очигледно, антиангиогената терапија може да биде користена за широк спектар на ракови. И , всушност, првите третмани, за луѓе, како и за кучиња, веќе стануваат достапни. Има 12 различни типови лекови, 11 различни типови рак, но вистинското прашање е: Колку добро функционираат во пракса? Еве ги реалните податоци за преживување на пациентите од 8 различни типови на рак. Столбчињата претставуваат времиња на преживување земени од ерата кога имавме само хемотерапија, или хирургија, или радијација. Но почнувајќи од 2004, кога антиангиогените терапии прво станаа достапни, па може да видите дека има 70 до 100% подобрување во ратата на преживување за луѓето со рак на бубрезите, мултипла миелома, колоректален рак, и гастроинтестиналните стромал тумори. Тоа е импресивно. Но за други типови на тумори и ракови, подобрувањата беа доста скромни.
So I started asking myself, "Why haven't we been able to do better?" And the answer, to me, is obvious: we're treating cancer too late in the game, when it's already established, and oftentimes, it's already spread or metastasized. And as a doctor, I know that once a disease progresses to an advanced stage, achieving a cure can be difficult, if not impossible. So I went back to the biology of angiogenesis, and started thinking: Could the answer to cancer be preventing angiogenesis, beating cancer at its own game, so the cancers could never become dangerous? This could help healthy people, as well as people who've already beaten cancer once or twice, and want to find a way to keep it from coming back.
Почнав да се прашувам себеси, „Зошто не можевме да направиме повеќе?“ И одговорот, за мене, е очигледен; Го лечиме ракот многу доцна во процесот, кога е веќе воспоставен, и, често, е веќе раширен или метастазиран. И како лекар, знам дека, штом болеста има толку напреднато, успехот да се излечи може да биде тежок, ако не и невозможен. Па така се вратив назад на биологијата на ангиогенезата и почнав да размислувам: Може ли одговорот за ракот да биде спречување на ангиогенеза, победувајќи го ракот во сопствената игра па така раковите да неможат никогаш да станат опасни ? Ова ќе може да им помогне на здравите луѓе како и луѓето кои го победиле ракот еднаш или два пати и сакаат да најдат начин да го спречат да се појави пак.
So to look for a way to prevent angiogenesis in cancer, I went back to look at cancer's causes. And what really intrigued me, was when I saw that diet accounts for 30 to 35 percent of environmentally-caused cancers. Now the obvious thing is to think about what we could remove from our diet, what to strip out, take away. But I actually took a completely opposite approach, and began asking: What could we be adding to our diet that's naturally antiangiogenic, and that could boost the body's defense system, and beat back those blood vessels that are feeding cancers? In other words, can we eat to starve cancer?
Така за да најдам начин за превенција на ангиогенеза кај ракот, се вратив назад на причините за ракот. Она што навистина ме заинтригира беше кога видов дека исхраната влегува во 30 до 35% од причините за ракови поврзани со животната средина. Сега , очигледното нешто што ми текна е што би можеле да тргнеме од нашата исхрана, што да извадиме. Но, всушност јас заземав комплетно спротивен пристап и почнав да се прашувам: Што може да додадеме во нашата исхрана кое е природно антиангиогено, кое ќе го засили одбранбениот систем на телото и ќе ги победи тие крвни садови кои ги хранат раковите ? Со други зборови, можеме ли да јадеме за да го изгладниме ракот?
(Laughter)
Па, одговорот е да.
Well, the answer is yes, and I'm going to show you how. And our search for this has taken us to the market, the farm and to the spice cabinet, because what we've discovered is that Mother Nature has laced a large number of foods and beverages and herbs with naturally-occurring inhibitors of angiogenesis.
И ќе ви покажам како. Нашето истражување за ова не однесе на пазарите , на фармите и во шкафчињата со зачини бидејќи она што откривме е дека мајката природа ги пронижала голем број на јадења и пијалоци и билки со природни инхибитори на ангиогенезата.
Here's a test system we developed. At the center is a ring from which hundreds of blood vessels are growing out in a starburst fashion. And we can use this system to test dietary factors at concentrations that are obtainable by eating. Let me show you what happens when we put in an extract from red grapes. The active ingredient is resveratrol, it's also found in red wine. This inhibits abnormal angiogenesis, by 60 percent. Here's what happens when we added an extract from strawberries. It potently inhibits angiogenesis. And extract from soybeans. And here is a growing list of antiangiogenic foods and beverages that we're interested in studying. For each food type, we believe that there are different potencies within different strains and varietals. And we want to measure this because, well, while you're eating a strawberry or drinking tea, why not select the one that's most potent for preventing cancer?
Така има систем кој го развивме. Во центарот е прстен од кој стотици крвни садови растат во форма на зраци. И може да го користиме овој систем за да тестираме фактори на исхрана во концентрации кои се можни да се добијат со јадење. Да ви покажам што се случува кога ќе ставиме екстракт од црвено грозје. Активната состојка е ресвератрол. Исто така се наоѓа во црвено вино. Ова ја инхибира абнормалната ангиогенеза за 60%. Еве што се случува кога ќе додадеме екстракт од јагоди. Потенцијално ја инхибира ангиогенезата. И екстрактот од зрна од соја. И еве ја растечката листа на нашите антиангиогени храни и пијалоци за кои сме заинтересирани да ги проучуваме. И за секој тип на храна, веруваме дека има различна јачина во различни нишки и подврсти. Сакаме да го измериме ова бидејќи, додека јадете јагода или пиете чај, зошто да не го изберете оној кој е најмоќен во спречувањето рак.
So here are four different teas that we've tested. They're all common ones: Chinese jasmine, Japanese sencha, Earl Grey and a special blend that we prepared, and you can see clearly that the teas vary in their potency, from less potent to more potent. But what's very cool is when we combine the two less potent teas together, the combination, the blend, is more potent than either one alone. This means there's food synergy.
Така еве ги четирите различни чаеви кои ги тестиравме. Сите се доста вообичаени, Кинески јасмин, Јапонска сенча, Ерл Греј и специјална мешавина која ние ја подготвивме. И може да видите јасно дека чаевите имаат разлика во нивната моќност од помалку до повеќе моќни. Но она што е многу кул е дека всушност нашата комбинација од двата помалку јаки чаеви, комбинацијата, смесата, е помоќна од самите нив. Ова значи дека има синергија во храната.
Here's some more data from our testing. Now in the lab, we can simulate tumor angiogenesis, represented here in a black bar. And using this system, we can test the potency of cancer drugs. So the shorter the bar, the less angiogenesis -- that's good. And here are some common drugs that have been associated with reducing the risk of cancer in people. Statins, nonsteroidal anti-inflammatory drugs, and a few others -- they inhibit angiogenesis, too. And here are the dietary factors going head-to-head against these drugs. You can see they clearly hold their own, and in some cases, they're more potent than the actual drugs. Soy, parsley, garlic, grapes, berries. I could go home and cook a tasty meal using these ingredients. Imagine if we could create the world's first rating system, in which we could score foods according to their antiangiogenic, cancer-preventative properties. And that's what we're doing right now.
Еве уште податоци од нашите тестови. Сега, во лабораторија, симулираме ангиогенеза на тумор претставено овде со црното столбче. И користејќи го овој систем може да ја тестираме силата на лековите за рак. Колку е пократко столбчето, помалку ангиогенеза, тоа е добро. И еве некои познати лекови на кои им се припишува намалување на ризикот од рак кај луѓето. Статини, не стероидни анти-инфламаторни лекови и уште некои други, исто така ја инхибираат ангиогенезата. И овде се факторите на исхраната кои одат рамо до рамо со овие лекови. Kако што гледате, тие лесно се одржуваат и во некои случаи се посилни од лековите. Соја, магдонос, лук грозје, зрнести плодови, Можам да отидам дома и да зготвам вкусно јадење користејќи ги овие состојки. Замислете ако може да го креираме првиот светски систем на рангирање во кој може да ги бележиме типовите храна според нивните антиангиогени карактеристики за заштита од рак. Тоа е она на кое работиме сега.
Now, I've shown you a bunch of lab data, and so the real question is: What is the evidence in people that eating certain foods can reduce angiogenesis in cancer? Well, the best example I know is a study of 79,000 men followed over 20 years, in which it was found that men who consumed cooked tomatoes two to three times a week, had up to a 50 percent reduction in their risk of developing prostate cancer. Now, we know that tomatoes are a good source of lycopene, and lycopene is antiangiogenic. But what's even more interesting from this study, is that in those men who did develop prostate cancer, those who ate more servings of tomato sauce, actually had fewer blood vessels feeding their cancer. So this human study is a prime example of how antiangiogenic substances present in food and consumed at practical levels, can have an impact on cancer. And we're now studying the role of a healthy diet -- with Dean Ornish at UCSF and Tufts University -- the role of this healthy diet on markers of angiogenesis that we can find in the bloodstream.
Ви покажав купче податоци, и вистинското прашање е: Какви се доказите кај луѓето дека јадењето одредени храни ја намалува ангиогенезата кај ракот? Најдобрите примери кои ги знам е студија врз 79000 мажи која ги прати во рок од 20 години, во која е пронајдено дека мажите кои консумирале готвени домати два или три пати неделно имаат до 50% намалување на ризикот да развијат рак на простата. Сега, знаеме дека доматите се добар извор на ликопен, и ликопен е антиангиогеник. Но она што е поинтересно од оваа студија е дека мажите кај кои се појавил рак на простата, и кои јаделе повеќе порции сос од домати всушност имале помалку крвни садови кои го хранеле нивниот рак. Така оваа човечка студија е примарен доказ за тоа како антиангиогенетските супстанци присутни во храната и консумирани на практични (реални) нивоа можат да влијаат на ракот. И сега проучуваме каква улога има здравата исхрана со Дин Орниш и универзитетот на Сан Франциско и Туфтс Универзитетот за улогата на оваа здрава исхрана врз маркерите за ангиогенеза кои може да ги најдеме во крвниот ток.
Obviously, what I've shared with you has some far-ranging implications, even beyond cancer research. Because if we're right, it could impact consumer education, food services, public health and even the insurance industry. And in fact, some insurance companies are already beginning to think along these lines. Check out this ad from BlueCross BlueShield of Minnesota. For many people around the world, dietary cancer prevention may be the only practical solution, because not everybody can afford expensive end-stage cancer treatments, but everybody could benefit from a healthy diet based on local, sustainable, antiangiogenic crops.
Сега, очигледно, она што го споделив има далекусежни импликации дури и надвор од истражувањето за ракот. Бидејќи ако сме во право, може да влијае на едукација на потрошувачите, прехрамбените услуги, јавното здравство па дури и на осигурителната индустрија. Всушност, некои осигурителни компании веќе започнуваат да размислуваат во таа насока. Видете ја оваа реклама од Блу Крос Блу Шилд од Минесота. И за многу луѓе во светот, превенцијата на рак преку исхраната можеби е единственото практично решение бидејќи не секој може да си ги дозволи скапите третмани на рак, но секој може да има корист од здрава исхрана базирана на локални, одржливи, антиангиогени посеви.
Now, finally, I've talked to you about food, and I've talked to you about cancer, so there's just one more disease that I have to tell you about, and that's obesity. Because it turns out that adipose tissue -- fat -- is highly angiogenesis-dependent. And like a tumor, fat grows when blood vessels grow. So the question is: Can we shrink fat by cutting off its blood supply? The top curve shows the body weight of a genetically obese mouse that eats nonstop until it turns fat, like this furry tennis ball.
На крајот, зборував за храната, зборував за ракот, сега има уште една болест за која мора да ви кажам а тоа е прекумерната дебелина. Како што се испостави адипозното ткиво, салото, е многу зависно од ангиогенезата. И, како и туморите, салото расте кога се шират крвните садови. Па прашањето е: Можеме ли да го намалиме салото ако го намалиме дотурот на крв? Горната крива ви ја покажува телесната тежина на генетски прекумерно дебело глувче кое јаде нон-стоп, додека не се претвори во тениско топче.
(Laughter)
А долната крива е тежината на нормално глувче.
And the bottom curve is the weight of a normal mouse.
Ако земете дебело глувче и му дадете
If you take the obese mouse and give it an angiogenesis inhibitor, it loses weight. Stop the treatment, gains the weight back. Restart the treatment, loses the weight. Stop the treatment, it gains the weight back. And, in fact, you can cycle the weight up and down simply by inhibiting angiogenesis. So this approach that we're taking for cancer prevention may also have an application for obesity. The truly interesting thing about this is that we can't take these obese mice and make them lose more weight than what the normal mouse's weight is supposed to be. In other words, we can't create supermodel mice.
ангиогенетски инхибитор, тоа губи тежина. Ако престанете со третманот, повторно качува тежина. Стартувајте го третманот, повторно губи тежина. Престанате со третманот, повторно качува тежина. Всушност, може да се движите горе долу со тежината со едноставно инхибирање на ангиогенезата. Така пристапот кој го правиме кон превенција на ракот може исто така да има примена и кај прекумерната дебелина. Највчудовидувачката и интересна работа околу ова е дека не можеме да ги натераме дебелите глувчиња да изгубат повеќе тежина од нормалната тежина за глувци. Со други зборови, не може да направиме глувци супермодели.
(Laughter)
(Смеа)
And this speaks to the role of angiogenesis in regulating healthy set points.
И ова зборува за улогата на ангиогенезата во регулирањето на здравите почетни точки.
Albert Szent-Györgi once said, "Discovery consists of seeing what everyone has seen, and thinking what no one has thought."
Алберт Зент-Ѓорги еднаш рече дека, „Откритието се содржи од тоа да го видите она што сите го гледаат, ама размислувајќи го на начин на кој никој не го размислил.“
I hope I've convinced you that for diseases like cancer, obesity and other conditions, there may be a great power in attacking their common denominator: angiogenesis. And that's what I think the world needs now.
Се надевам дека ве убедив дека, за болести како ракот, прекумерната дебелина и други состојби, може да се направи многу со напаѓање на нивниот заеднички именител, ангиогенезата. И тоа е она што мислам дека му треба на светот сега. Ви Благодарам.
Thank you.
(Аплауз)
(Applause)
June Cohen: I have a quick question for you.
Џун Коен: Значи овие лекови не се --
JC: So these drugs aren't exactly in mainstream cancer treatments right now. For anyone out here who has cancer, what would you recommend? Do you recommend pursuing these treatments now, for most cancer patients?
не се баш вообичаени третмани за рак во моментов. За оние кои имаат рак, што би им препорачале ? Дали им препорачувате да пратат вакви тремани, за повеќето пациенти од рак ?
William Li: There are antiangiogenic treatments that are FDA approved, and if you're a cancer patient, or working for one or advocating for one, you should ask about them. And there are many clinical trials. The Angiogenesis Foundation is following almost 300 companies, and there are about 100 more drugs in that pipeline. So, consider the approved ones, look for clinical trials, but then between what the doctor can do for you, we need to start asking what can we do for ourselves. This is one of the themes I'm talking about: We can empower ourselves to do the things that doctors can't do for us, which is to use knowledge and take action. And if Mother Nature has given us some clues, we think there might be a new future in the value of how we eat, and what we eat is really our chemotherapy three times a day.
Вилијам Ли: Сега има антиангиогенски третмани кои се одобрени од ФДА. И ако сте пациент заболен од рак или работите за некој или се борите за некој пациент, треба да прашате за овие третмани. Има и многу клинички проби. Фондацијата за Ангиогенеза прати речиси 300 компании, има речиси над 100 лекови во тек на тестирање. Побарајте ги одобрените, видете кои се тестираат во клиниките, но додека гледате што може лекарот да стори за вас, треба да размислите што може да направите сами за себе. И ова е една од темите за кои зборував како да ја прифатиме силата да сториме за себеси, она што лекарите не можат да сторат за нас, а тоа е да го користиме знаењето и да превземеме акција. И ако мајката природа ни дала некои трагови, мислам дека има нова иднина во вредноста на она што го јадеме. А тоа што го јадеме е вистински нашата хемотерапија три пати на ден.
JC: Right. And along those lines, for people who might have risk factors for cancer, would you recommend pursuing any treatments prophylactically, or simply pursuing the right diet, with lots of tomato sauce?
ЏК: Точно. И во линија на овие зборови за луѓето кои можеби имаат фактори на ризик од рак, дали би им препорачале да ги пратат овие третмани од превентивна улога или едноставно да ја пратат точната диета со многу сос од домати?
WL: Well, you know, there's abundant epidemiological evidence, and I think in the information age, it doesn't take long to go to a credible source like PubMed, the National Library of Medicine, to look for epidemiological studies for cancer risk reduction based on diet and based on common medications. And that's certainly something that anybody can look into.
ВЛ: Знаете, има многу епидемиолошки докази. И сметам дека во информациското доба, не треба многу време за да се најде веродостоен извор како Пубмед, или националната библиотека на медицина, за да се најдат епидемиолошките студии за намалување на ризиците од ракот базирани на исхраната и базирани на општи лекарства. И ова е секако нешто кое секој може да го погледне.
JC: Okay. Well, thank you so much.
ЏК: ОК. Ви благодарам многу.
(Applause)
(Аплауз)