Once there was a star. Like everything else, she was born; grew to be around 30 times the mass of our sun and lived for a very long time. Exactly how long, people cannot really tell. Just like everything in life, she reached the end of her regular star days when her heart, the core of her life, exhausted its fuel. But that was no end.
Некада је постојала звезда. Као и све остало, рођена је, расла до величине која је 30 пута већа од масе нашег Сунца и живела је јако дуго. Колико је то тачно дуго, људи не знају. Као и све у животу, стигла је до краја својих регуларних звезданих дана када јој је срце, језгро живота исцрпело гориво. Међутим, то није био крај.
She transformed into a supernova, and in the process releasing a tremendous amount of energy, outshining the rest of the galaxy and emitting, in one second, the same amount of energy our sun will release in 10 days. And she evolved into another role in our galaxy.
Претворила се у супернову и у том процесу ослободила огромну количину енергије, надјачавајући светлошћу остатак галаксије и емитујући у једној секунди количину енергије коју наше Сунце ослободи током 10 дана. Развила је другу улогу у нашој галаксији.
Supernova explosions are very extreme. But the ones that emit gamma rays are even more extreme. In the process of becoming a supernova, the interior of the star collapses under its own weight and it starts rotating ever faster, like an ice skater when pulling their arms in close to their body. In that way, it starts rotating very fast and it increases, powerfully, its magnetic field. The matter around the star is dragged around, and some energy from that rotation is transferred to that matter and the magnetic field is increased even further. In that way, our star had extra energy to outshine the rest of the galaxy in brightness and gamma ray emission.
Експлозије супернове су врло екстремне. Међутим, оне које емитују гама зраке су још екстремније. У процесу када звезда постаје супернова, унутрашњост звезде се уруши под сопственом тежином и почиње још брже да се окреће, попут клизача на леду који повлаче руке ближе свом телу. На тај начин, она почиње да се окреће веома брзо и снажно увећава своје магнетно поље. Материја која окружује звезду разноси се около, а нешто енергије од тог окретања пребацује се на ту материју и магнетно поље се још више увећава. На тај начин је наша звезда имала додатну енергију да надјача светлошћу остатак галаксије у сјају и емитовању гама зрака.
My star, the one in my story, became what is known as a magnetar. And just for your information, the magnetic field of a magnetar is 1,000 trillion times the magnetic field of Earth. The most energetic events ever measured by astronomers carry the name gamma-ray bursts because we observe them as bursts most or explosions, most strongly measured as gamma-ray light. Our star, like the one in our story that became a magnetar, is detected as a gamma-ray burst during the most energetic portion of the explosion. Yet, even though gamma-ray bursts are the strongest events ever measured by astronomers, we cannot see them with our naked eye. We depend, we rely on other methods in order to study this gamma-ray light. We cannot see them with our naked eye. We can only see an itty bitty, tiny portion of the electromagnetic spectrum that we call visible light. And beyond that, we rely on other methods.
Моја звезда, она из моје приче, постала је нешто што је познато као магнетар. Само за вашу информацију, магнетно поље магнетара је хиљаду билиона пута веће од магнетног поља Земље. Догађаји са највећом енергијом које су астрономи икада измерили носе назив „распрскавање гама зрака“, јер их видимо као распрскавања или експлозије, које се најстрожије мере као светлост гама зрака. Наша звезда, као што је она у нашој причи која је постала магнетар, откривена је као распрскавање гама зрака током најснажнијег дела експлозије. Ипак, иако су распрскавања гама зрака најснажнији догађаји које су астронаути икада измерили, не можемо их видети голим оком. Зависимо, ослањамо се на друге методе да бисмо проучавали гама зрачење. Не можемо га видети голим оком. Једино што можемо видети је мајушни део електромагнетског спектра који називамо видљивим светлом. Изван тога се ослањамо на друге методе.
Yet as astronomers, we study a wider range of light and we depend on other methods to do that. On the screen, it may look like this. You're seeing a plot. That is a light curve. It's a plot of intensity of light over time. It is a gamma-ray light curve. Sighted astronomers depend on this kind of plot in order to interpret how this light intensity changes over time. On the left, you will be seeing the light intensity without a burst, and on the right, you will be seeing the light intensity with the burst.
Ипак, као астрономи, проучавамо шири спектар светла и зависимо од другачијих метода када то чинимо. На екрану би то могло изгледати овако. Гледате у графички приказ. Ово је светлосна крива. То је графички приказ интензитета светла током временског периода. То је светлосна крива гама зрака. Астрономи који могу да виде зависе од оваквих графичких приказа да би могли да протумаче начин на који се интензитет светла мења током времена. Са леве стране ћете видети интензитет светла без експлозије, а на десној страни ћете видети интензитет светла са експлозијом.
Early during my career, I could also see this kind of plot. But then, I lost my sight. I completely lost my sight because of extended illness, and with it, I lost the opportunity to see this plot and the opportunity to do my physics. It was a very strong transition for me in many ways. And professionally, it left me without a way to do my science. I longed to access and scrutinize this energetic light and figure out the astrophysical cause. I wanted to experience the spacious wonder, the excitement, the joy produced by the detection of such a titanic celestial event.
На почетку своје каријере, и ја сам могла видети овакву врсту графичког приказа. Онда сам, међутим, изгубила вид. Потпуно сам изгубила вид због продужене болести и са тим сам изгубила могућност да видим овај приказ и прилику да се бавим физиком. Била је то снажна промена за мене на много начина. Професионално, оставила ме је без начина да се бавим својом науком. Жудела сам да приступим енергетском светлу и проучавам га, као и да откријем астрофизички узрок. Желела сам да доживим пространо чудо, узбуђење, радост коју ствара детекција таквих титанских небеских догађаја.
I thought long and hard about it, when I suddenly realized that all a light curve is, is a table of numbers converted into a visual plot. So along with my collaborators, we worked really hard and we translated the numbers into sound. I achieved access to the data, and today I'm able to do physics at the level of the best astronomer, using sound. And what people have been able to do, mainly visually, for hundreds of years, now I do it using sound.
Дуго и пуно сам мислила о томе, када сам изненада схватила да је светлосна крива само табела са бројевима претвореним у визуелни графички приказ. Тако смо моји сарадници и ја пуно радили и превели бројеве у звукове. Успело ми је да приступим подацима и данас могу да се бавим физиком на нивоу најбољих астронома, користећи звук. Оно што је људима успевало да ураде, углавном визуелно, стотинама година, данас ја радим користећи звук.
(Applause) Listening to this gamma-ray burst that you're seeing on the -- (Applause continues)
(Аплауз) Слушање експлозија гама-зрака које видите на... (Аплауз се наставља)
Thank you.
Хвала вам.
Listening to this burst that you're seeing on the screen brought something to the ear beyond the obvious burst. Now I'm going to play the burst for you. It's not music, it's sound.
Слушање ових експлозија које видите на екрану довело је до тога да чујем нешто поред очигледне експлозије. Сада ћу вам пустити експлозију. То није музика; то је звук.
(Digital beeping sounds)
(Дигитални испрекидани звуци)
This is scientific data converted into sound, and it's mapped in pitch. The process is called sonification.
Ово су научни подаци претворени у звук и мапирани су по висини тона. Овај процес се назива сонификација.
So listening to this brought something to the ear besides the obvious burst. When I examine the very strong low-frequency regions, or bass line -- I'm zooming into the bass line now. We noted resonances characteristic of electrically charged gasses like the solar wind. And I want you to hear what I heard. You will hear it as a very fast decrease in volume. And because you're sighted, I'm giving you a red line indicating what intensity of light is being converted into sound.
Дакле, ослушкивање овога је донело нешто ново слуху поред очигледне експлозије. Када испитујем веома јака нискофреквентна подручја или бас - управо зумирам бас. Приметили смо звучне карактеристике гасова са електричним набојем, као што је соларни ветар. Желим да чујете оно што сам чула. Чућете га као веома брзо смањење јачине тона. Пошто видите, дајем вам црвену линију која приказује који се интензитет светла претвара у звук.
(Digital hum and whistling sound)
(Дигитални звук зујања и звиждања)
The (Whistles) is frogs at home, don't pay attention to that.
(Звиждање) су жабе код куће; немојте обраћати пажњу на то.
(Laughter)
(Смех)
(Digital hum and whistling sound)
(Дигитални звук зујања и звиждања)
I think you heard it, right?
Мислим да сте га чули, зар не?
So what we found is that the bursts last long enough in order to support wave resonances, which are things caused by exchanges of energy between particles that may have been excited, that depend on the volume. You may remember that I said that the matter around the star is dragged around? It transmits power with frequency and field distribution determined by the dimensions. You may remember that we were talking about a super-massive star that became a very strong magnetic field magnetar. If this is the case, then outflows from the exploding star may be associated with this gamma-ray burst.
Дакле, открили смо да експлозије трају довољно дуго да подрже звучност таласа, што су ствари које су проузроковане разменом енергије између честица које су можда ексцитиране, које зависе од јачине звука. Можда се сећате да сам рекла да се материја око звезде развлачи наоколо? Она емитује енергију са фреквенцијом и расподелом поља које одређују димензије. Можда се сећате да смо причали о супер-масивној звезди која је постала магнетар са веома снажним магнетним пољем. Ако је ово случај, онда изливања са звезде која треба да експлодира могу бити повезана са експлозијама гама-зрака.
What does that mean? That star formation may be a very important part of these supernova explosions. Listening to this very gamma-ray burst brought us to the notion that the use of sound as an adjunctive visual display may also support sighted astronomers in the search for more information in the data. Simultaneously, I worked on analyzing measurements from other telescopes, and my experiments demonstrated that when you use sound as an adjunctive visual display, astronomers can find more information in this now more accessible data set. This ability to transform data into sound gives astronomy a tremendous power of transformation. And the fact that a field that is so visual may be improved in order to include anyone with interest in understanding what lies in the heavens is a spirit-lifter.
Шта то значи? Формирање звезде може бити веома важан део ових експлозија супернова. Ослушкивање ових експлозија гама-зрака довела су нас до сазнања да употреба звукова као допунских визуелних приказа такође може помоћи астрономима који виде у потрази за још информација међу подацима. У исто време сам радила на анализирању мерења са других телескопа, а моји експерименти су показали да, када користе звук као допунски визуелни приказ, астрономи могу да пронађу више информација у овом сада приступачнијем скупу података. Ова способност да се подаци преведу у звук даје астрономији огромну моћ трансформације. Чињеница да се поље које је толико визуелно може побољшати да би укључило сваког ко је заинтересован за разумевање онога што се налази на небу је нешто што подиже дух.
When I lost my sight, I noticed that I didn't have access to the same amount and quality of information a sighted astronomer had. It was not until we innovated with the sonification process that I regained the hope to be a productive member of the field that I had worked so hard to be part of.
Када сам изгубила вид, приметила сам да немам приступ истој количини и квалитету информација као и астрономи који виде. Тек сам са изумом процеса сонификације повратила наду да ћу бити продуктиван члан у овом пољу на ком сам пуно радила да бих му била део.
Yet, information access is not the only area in astronomy where this is important. The situation is systemic and scientific fields are not keeping up. The body is something changeable -- anyone may develop a disability at any point. Let's think about, for example, scientists that are already at the top of their careers. What happens to them if they develop a disability? Will they feel excommunicated as I did? Information access empowers us to flourish. It gives us equal opportunities to display our talents and choose what we want to do with our lives, based on interest and not based on potential barriers. When we give people the opportunity to succeed without limits, that will lead to personal fulfillment and prospering life. And I think that the use of sound in astronomy is helping us to achieve that and to contribute to science.
Ипак, приступ информацијама није једино подручје у астрономији где је ово важно. Ситуација је системска, а научна поља не прате развој. Тело је нешто што је променљиво; свако може постати инвалид у одређеном тренутку. Размислимо о, на пример, научницима који су већ достигли врхунац каријере. Шта ће им се десити ако постану инвалиди? Да ли ће се осећати изопштено као што сам и ја? Приступ информацијама нам омогућава да се развијамо. Даје нам једнаке могућности да прикажемо своје таленте и одаберемо шта желимо да урадимо са својим животима на основу наших интересовања, а не на основу потенцијалних ограничења. Када људима пружамо могућност да успеју без ограничења, то ће одвести ка личном испуњењу и просперитетном животу. Мислим да нам коришћење звука у астрономији помаже да постигнемо то и допринесемо науци.
While other countries told me that the study of perception techniques in order to study astronomy data is not relevant to astronomy because there are no blind astronomers in the field, South Africa said, "We want people with disabilities to contribute to the field." Right now, I'm working at the South African Astronomical Observatory, at the Office of Astronomy for Development. There, we are working on sonification techniques and analysis methods to impact the students of the Athlone School for the Blind. These students will be learning radio astronomy, and they will be learning the sonification methods in order to study astronomical events like huge ejections of energy from the sun, known as coronal mass ejections. What we learn with these students -- these students have multiple disabilities and coping strategies that will be accommodated -- what we learn with these students will directly impact the way things are being done at the professional level. I humbly call this development. And this is happening right now.
Док су ми друге земље говориле да проучавање техника перцепције да би се проучавали астрономски подаци није важно за астрономију јер не постоје слепи научници у овом пољу, Јужна Африка је рекла: „Желимо да људи са инвалидитетом дају свој допринос овом пољу.“ Тренутно радим у Астрономској опсерваторији Јужне Африке у Канцеларији астрономије за развој. Тамо радимо на техникама сонификације и методама анализе да бисмо утицали на студенте Атлонске школе за слепе. Ови студенти ће учити о радио астрономији и учиће о методама сонификације да би проучавали астрономске догађаје као снажна избацивања енергије са сунца, што је познато под називом коронална избацивања масе. Оно што учимо са овим студентима - ови студенти имају бројне инвалидитете и стратегије за ношење са њима за које ће постојати услови - оно што учимо са овим студентима ће директно утицати на начин на који се ствари раде на професионалном нивоу. Ја ово скромно називам развојем, а ово се дешава управо сада.
I think that science is for everyone. It belongs to the people, and it has to be available to everyone, because we are all natural explorers. I think that if we limit people with disabilities from participating in science, we'll sever our links with history and with society. I dream of a level scientific playing field, where people encourage respect and respect each other, where people exchange strategies and discover together. If people with disabilities are allowed into the scientific field, an explosion, a huge titanic burst of knowledge will take place, I am sure.
Мислим да је наука за сваког. Припада људима и мора бити доступна за све, јер смо сви ми истраживачи по природи. Мислим да ћемо, ако ограничимо људе са инвалидитетом да не учествују у науци, пресећи наше везе са историјом и друштвом. Сањам о једнаким могућностима за све у науци, где људи охрабрују поштовање и поштују једни друге, где људи размењују стратегије и откривају заједно. Ако је људима са инвалидитетом дозвољен улаз у научно поље, експлозија, снажна, титанска експлозија знања ће се десити, сигурна сам.
(Digital beeping sounds)
(Дигитални испрекидани звук)
That is the titanic burst.
Ово је титанска експлозија.
Thank you.
Хвала вам.
Thank you.
Хвала вам.
(Applause)
(Аплауз)