The FBI is responsible for more terrorism plots in the United States than any other organization. More than al Qaeda, more than al Shabaab, more than the Islamic State, more than all of them combined.
ФБИ је одговоран за планирање више терористичких напада у Сједињеним Државама него било која друга организација; више него Ал Каида, више него Ал Шабаб, више него Исламска Држава и више него сви заједно.
This isn't likely how you think about the FBI. You probably think of FBI agents gunning down bad guys like John Dillinger, or arresting corrupt politicians.
Ово вероватно није начин на који размишљате о ФБИ-ју. Вероватно замишљате агенте ФБИ-ја како убијају лоше ликове као што је Џон Дилинџер,
After the 9/11 terrorist attacks,
или како хапсе корумпиране политичаре.
the FBI became less concerned with gangsters and crooked elected officials. The new target became terrorists, and the pursuit of terrorists has consumed the FBI.
После напада 11. септембра, ФБИ је почео да посвећује мање пажње гангстерима и поквареним људима на власти. Нова мета постали су терористи и лов на терористе била је главна окупација ФБИ-ја.
Every year, the Bureau spends 3.3 billion dollars on domestic counterterrorism activities. Compare than to just 2.6 billion dollars combined for organized crime, financial fraud, public corruption and all other types of traditional criminal activity.
Сваке године, ФБИ троши 3,3 милијарди долара на домаће, антитерористичке активности. Упоредите ту цифру са укупних 2,6 милијарди долара за организовани криминал, финансијску превару, корупцију
I've spent years pouring through the case files of terrorism prosecutions in the United States, and I've come to the conclusion that the FBI is much better at creating terrorists than it is at catching terrorists.
и све остале криминалне активности заједно. Ја сам годинама листао случајеве лова на терористе у Америци и закључио сам да је ФБИ много бољи у стварању него у проналажењу терориста.
In the 14 years since 9/11, you can count about six real terrorist attacks in the United States. These include the Boston Marathon bombings in 2013, as well as failed attacks, such as the time when a man named Faisal Shahzad tried to deliver a car bomb to Times Square. In those same 14 years, the Bureau, however, has bragged about how it's foiled dozens of terrorism plots. In all, the FBI has arrested more than 175 people in aggressive, undercover conterterrorism stings.
У последњих 14 година од 11. септембра 2001. године, можете да избројите шест правих терористичких напада на Америку. Они укључују и напад за време бостонског маратона 2013. године, као и неуспеле нападе, као што је онај када је Фаизал Шазад покушао да подметне бомбу испод аутомобила на Тајмс скверу. Током тих 14 година, Биро се хвалио како је осујетио на десетине потенцијалних терористичких напада. ФБИ је ухапсио више од 175 људи укупно у агресивним, тајним антитерористичким акцијама.
These operations, which are usually led by an informant, provide the means and opportunity, and sometimes even the idea, for mentally ill and economically desperate people to become what we now term terrorists.
Ове акције, које углавном воде доушници, пружају средства и могућност, а некада чак и идеју, ментално оболелим и економски очајним људима да постану оно што зовемо терористима.
After 9/11, the FBI was given an edict: never again. Never another attack on American soil. FBI agents were told to find terrorists before they struck. To do this, agents recruited a network of more than 15,000 informants nationwide, all looking for anyone who might be dangerous. An informant can earn 100,000 dollars or more for every terrorism case they bring to the FBI. That's right, the FBI is paying mostly criminals and con men six figures to spy on communities in the United States, but mostly Muslim American communities.
После 11. септембра 2001. године, ФБИ је добио заповед - никада више. Никада више напад на Америку. Агентима ФБИ-ја речено је да нађу терористе пре него што нападну. Да би то обавили, агенти су направили мрежу од преко 15 000 доушника широм земље, удружених у потрази за било ким ко би могао бити опасан. Доушник може да заради 100 000 долара и више за сваки случај који приложи ФБИ-ју. Тачно тако, ФБИ плаћа махом кримиланцима и преварантима стотине хиљада долара да шпијунирају заједнице широм државе,
These informants nab people like Abu Khalid Abdul-Latif and Walli Mujahidh. Both are mentally ill. Abdul-Latif had a history of huffing gasoline and attempting suicide. Mujahidh had schizoaffective disorder, he had trouble distinguishing between reality and fantasy. In 2012, the FBI arrested these two men for conspiring to attack a military recruiting station outside Seattle with weapons provided, of course, by the FBI. The FBI's informant was Robert Childs, a convicted rapist and child molester who was paid 90,000 dollars for his work on the case. This isn't an outlier.
али углавном Американцима муслиманске вероисповести. Доушници су помогли у хапшењу Абу Калида Абдула Латифа и Валија Муџахида. Обојица су ментално оболели. Абдул Латиф има историју проблема са наркотицима и покушај самоубиства. Муџахид је имао шизоафективни поремећај - имао је проблема са разграничавањем стварности и фантазија. Године 2012, ФБИ је ухапсио ову двојицу због завере да нападну регрутну станицу у околини Сијетла са оружјем које је, наравно, добављено из ФБИ-ја. Доушник ФБИ-ја био је Роберт Чајлдс, осуђени силоватељ и злостављач деце ком је исплаћено 90 000 долара за рад на овом случају. Ово није изолован случај.
In 2009, an FBI informant who had fled Pakistan on murder charges led four men in a plot to bomb synagogues in the Bronx. The lead defendant was James Cromitie, a broke Walmart employee with a history of mental problems. And the informant had offered him 250,000 dollars if he participated in that plot. There are many more examples.
Године 2009, доушник ФБИ-ја који је побегао из Пакистана због оптужбе за убиство водио је четворицу људи у постављању бомбе у синагоги у Бронксу. Главни оптужени био је Џејмс Кромити, Волмартов радник без пребијене паре са историјом менталних проблема. Доушник му је понудио 250 000 долара да учествује у завери. Постоји још много сличних примера.
Today, The Intercept published my new story about a counterterrorism sting in Tampa involving Sami Osmakac, a young man who was living near Tampa, Florida. Osmakac also had schizoaffective disorder. He too was broke, and he had no connections to international terrorist groups. Nonetheless, an FBI informant gave him a job, handed him money, introduced him to an undercover agent posing as a terrorist, and lured him in a plot to bomb an Irish bar.
„Интерсепт” је данас објавио нову вест о антитерористичкој акцији у Тампи у коју је био укључен Сами Осмакач, младић који је живео у Тампи на Флориди. Осмакач је такође имао шизоафективни поремећај. И он је био шворц и није имао везе са светским терористичким групама. Без обзира на то, доушник ФБИ-ја му је дао посао, предао новац, представио га тајном агенту који се представио као терориста и намамио га у планирање бацања бомбе на ирски бар.
But here's what's interesting: The lead undercover agent -- you can see him in this picture with his face blurred -- would go back to the Tampa field office with his recording equipment on. Behind closed doors, FBI agents admitted that what they were doing was farcical. A federal judge doesn't want you to hear about these conversations. He sealed the transcripts and placed them under a protective order in an attempt to prevent someone like me from doing something like this. Behind closed doors, the lead agent, the squad supervisor, described their would-be terrorist as a "retarded fool who didn't have a pot to piss in." They described his terrorist ambitions as wishy-washy and a pipe dream scenario.
Ево шта је занимљиво овде. Главни тајни агент - можете га видети на овој слици са замагљеним лицем - вратиће се у теренску канцеларију у Тампи са укљученом опремом за снимање. Иза затворених врата, агент ФБИ-ја признао је да је оно што раде фарса. Савезни судија не жели да чујете за ове разговоре. Запечатио је транскрипте и наредио њихову заштиту у покушају да спречи некога налик мени да уради нешто као што је ово. Иза затворених врата, главни агент, вођа тима, описао је свог будућег терористу као „ретардирану будалу која нема ни пребијеног динара." Описао је његове терористичке амбиције као „хоћу-нећу” и утриповани сценарио,
But that didn't stop the FBI. They provided Sami Osmakac everything he needed. They gave him a car bomb, they gave him an AK-47, they helped him make a so-called martyrdom video, and they even gave him money for a taxi cab so that he could get to where they wanted him to go. As they were working the sting, the squad supervisor tells his agents he wanted a Hollywood ending. And he got a Hollywood ending. When Sami Osmakac attempted to deliver what he thought was a car bomb, he was arrested, convicted and sentenced to 40 years in prison.
али то није зауставило ФБИ. Обезбедили су Самију Осмакачу све што му је требало. Дали су му бомбу за аутомобиле, дали су му калашњиков, помогли су му да сними тзв. „мученички видео” и чак су му дали новац за такси да би стигао на место на које су желели да оде. Док су разрађивали акцију клопке, супервизор тима говори својим агентима да жели холивудски крај. Добио је холивудски крај. Када је Сами Осмакач покушао да баци оно што је мислио да је бомба за кола, ухапшен је, оптужен и осуђен на 40 година затвора.
Sami Osmakac isn't alone. He's one of more than 175 so-called terrorists, for whom the FBI has created Hollywood endings. U.S. government officials call this the War on Terror. It's really just theater, a national security theater, with mentally ill men like Sami Osmakac unwitting actors in a carefully choreographed production brought to you by the FBI.
Сами Осмакач није једини. Он је један међу 175 тзв. терориста за које је ФБИ створио холивудски крај. Званичници у америчкој влади називају ово „ратом против тероризма”. Заправо је само позориште, позориште националне безбедности, са ментално оболелим људима као што је Сами Осмакач, невољним глумцима у пажљиво уређеној продукцији коју вам приказује ФБИ.
Thank you.
Хвала вам.
(Applause)
(Аплауз)
Tom Rielly: So, those are some pretty strong accusations, pretty strong charges. How can you back this up?
Том Рајли: Ово су прилично снажне оптужбе, прилично тешке речи. Чиме их подупирете?
Trevor Aaronson: My research began in 2010 when I received a grant from the Investigative Reporting Program at U.C. Berkeley, and a research assistant and I put together a database of all terrorism prosecutions at the time during the first decade after 9/11. And we used the court file to find out whether the defendants had any connections to international terrorist groups, whether an informant was used, and whether the informant played the role of an agent provocateur by providing the means and opportunity. And we submitted that to the FBI and we asked them to respond to our database. If they believed there were any errors, we asked them to tell us what they were and we'd go back and check and they never challenged any of our findings. Later, I used that data in a magazine article and later in my book, and on appearances on places like CBS and NPR, they were offered that opportunity again to say, "Trevor Aaronson's findings are wrong." And they've never come forward and said, "These are the problems with those findings." So the data has since been used by groups like Human Rights Watch on its recent report on these types of sting operations. And so far, the FBI has never really responded to these charges that it's really not catching terrorists so much as it's catching mentally ill people that it can dress up as terrorists in these types of sting operations.
Тревор Аронсон: Моје истраживање кренуло је 2010. године, када сам добио грант од Истраживачког обавештајног програма са У.К. Берклија, и истраживачки асистент и ја склопили смо базу података о оптужбама против терориста током прве деценије након 11. септембра, а користили смо судске записе да бисмо сазнали да ли су оптужени били повезани са светским терористичким групама, да ли су коришћени доушници и да ли су доушници имали улогу агента-провокатора кроз обезбеђивање средстава и могућности. Послали смо то ФБИ-ју и затражили да одговоре на базу података. Ако би помислили да постоје грешке, затражили смо да нам укажу на њих, да бисмо се вратили и проверили, али они никада нису довели у питање наша открића. Користио сам те податке у новинском чланку и касније у књизи, као и у гостовањима на местима као што су ЦБС и НПР и поново им је понуђена могућност да кажу: „Открића Тревора Аронсона су погрешна.” Никада нису иступили и рекли: „Ово су проблеми у вези открића.” Податке су отада користиле групе као што је „Хјуман рајтс воч” у најновијим извештајима о овим врстама акција-клопки. До сада, ФБИ није никада заиста одговорио на оптужбе да заиста не хвата терористе, већ ментално оболеле људе који су прерушени у терористе у овим акцијама-клопкама.
TR: So The Intercept is that new investigative journalism website, that's cofounded by Glenn Greenwald. Tell us about your article and why there.
ТР: „Интерсепт” је, дакле, нови истраживачки новинарски вебсајт, а један од оснивача је Глен Гринволд. Реци нам нешто о свом чланку и зашто баш тамо.
TA: The Intercept seemed to be the most logical place for this because my article is really leveraging the fact that a source had leaked to me transcripts of these private FBI conversations that a federal judge had sealed based on the government's claim that their release would irreparably damage the U.S. government's law enforcement strategy. So a place like The Intercept was set up to protect journalists and publish their work when they're dealing with very sensitive matters like this. So my story in The Intercept, which was just published today, tells the story of how Sami Osmakac was set up in this FBI sting and goes into much greater detail. In this talk, I could only highlight the things that they said, such as calling him a "retarded fool." But it was much more elaborate, they went to great lengths to put money in Sami Osmakac's hands, which he then used to purchase weapons from the undercover agent. When he went to trial, the central piece of evidence was that he paid for these weapons, when in truth, these transcripts show how the FBI orchestrated someone who was essentially mentally ill and broke to get money to then pay for weapons that they could then charge him in a conspiracy for.
ТА: „Интерсепт” делује као најлогичније место за ово јер мој чланак користи чињеницу да ми је извор дао транскрипте „испод руке” приватних разговора ФБИ-ја које је савезни судија запечатио на основу захтева владе да би њихово обелодањивање направило непоправљиву штету стратегији америчке владе везаној за полицијске снаге. Место као што је „Интерсепт” основано је да штити новинаре и објављује њихове радове када се баве осетљивим стварима као што су ове. Мој чланак у „Интерсепту”, који је данас објављен, прича о томе како је Самију Осмакачу намештено у овој клопци ФБИ-ја и залази у дубље детаље. У овом говору сам само могао да подвучем ствари које су рекли, као то да су га назвали „ретардираном будалом”, али је све то разрађеније. Отишли су толико далеко да су дали новац Самију Осмакачу, који је он онда искористио да купи оружје од тајног агента. Када је отишао на суђење, главни доказ био је да је платио за ово оружје, док, заправо, преписи показују на који начин је ФБИ руководио особом која је у суштини ментално оболела и шворц, од добијања новца до плаћања за оружје да би га након тога могли осудити за ковање завере.
TR: One final question. Less than 10 days ago, the FBI arrested some potential ISIS suspects in Brooklyn, saying that they might be headed to Syria, and were those real, or examples of more of the same?
ТР: Још једно, завршно питање. Пре мање од 10 дана, ФБИ је ухапсио потенцијалне осумњичене из ИСИС-а у Бруклину уз изјаву да су се можда запутили за Сирију, па да ли је ово стварно, или само пример још истих ствари?
TA: Well so far, we only know what's come out in the court file, but they seem to suggest it's another example of the same. These types of sting operations have moved from flavor to flavor. So initially it was al Qaeda plots, and now the Islamic State is the current flavor. What's worth noting about that case is that the three men that were charged only began the plot to go to Syria after the introduction of the FBI informant, and in fact, the FBI informant had helped them with the travel documents that they needed. In kind of a comical turn in that particular case, one of the defendant's mother had found out that he was interested in going to Syria and had hid his passport. So it's unclear that even if he had showed up at the airport, that he ever could have gone anywhere. So yes, there are people who might be interested in joining the Islamic State in the United States, and those are people that the United States government should be looking at to see if they're interested in violence here. In this particular case, given the evidence that's so far come out, it suggests the FBI made it possible for these guys to move along in a plan to go to Syria when they were never close to that in the first place.
ТА: Досад знамо само оно што се појавило у судском фајлу, али он наговештава да је ово још један случај исте ствари. Акције-клопке појављивале су се у различитим варијантама. У почетку су то биле завере Ал Каиде, а садашња варијанта су завере Исламске Државе. Треба поменути у вези овог случаја да су та тројица оптужених мушкараца тек започели заверу да иду за Сирију после представљања доушника ФБИ-ја и, заправо, доушник ФБИ-ја помогао им је у вези са потребном документацијом за путовање. У помало комичном преокрету у овом случају, мајка једног од оптужених открила је да је заинтересован да иде за Сирију и сакрила му је пасош. Није најјасније да ли би, да се уопште појавио на аеродрому, могао било где и отићи. Постоје људи који би се могли придружити Исламској Држави у Америци које би америчка влада требало да посматра да би установила могућност насиља. У овом случају, ако узмемо у обзир досадашње доказе, они сугеришу да је ФБИ омогућио овим момцима да наставе са планом да иду за Сирију, иако никада нису били ни близу тога. ТР: Хвала вам, то је било невероватно. ТА: Хвала вама.
TR: Thanks a lot, that's amazing. TA: Thank you.
(Аплауз)
(Applause)