I remember my aunt brushing my hair when I was a child. I felt this tingling in my stomach, this swelling in my belly. All her attention on me, just me. My beautiful Aunt Bea, stroking my hair with a fine-bristled brush. Do you have a memory like that that you can feel in your body right now?
Се сеќавам на тетка ми како ме чешлаше кога бев дете. го чувствував скокоткањето во стомакот, надуеноста на мешето. Сето нејзино внимание посветено мене, само мене. Мојата убава тетка Би, ја гали мојата коса со меката четка. Имате таков спомен кој можете да го почувствувате во телото сега?
Before language, we're all sensation. As children, that's how we learn to differentiate ourselves in the world -- through touch. Everything goes in the mouth, the hands, on the skin. Sensation -- it is the way that we first experience love. It's the basis of human connection. We want our children to grow up to have healthy intimate relationships. So as parents, one of the things that we do is we teach our children about sex. We have books to help us, we have sex ed at school for the basics. There's porn to fill in the gaps -- and it will fill in the gaps.
Пред да научиме да зборуваме, имаме само сетила и чувства. Кога сме деца, на тој начин правиме разлика меѓу „јас“ и „не-јас“ - преку допирот. Сè поминува низ устата, рацете, кожата. Преку осетот ја доживуваме љубовта за првпат. Тој е основата на човековото поврзување. Сакаме нашите деца да пораснат и да имаат здрави интимни врски. Значи како родители, треба да ги подучиме нашите деца за сексот. Имаме литература за тоа, имаме сексуално образование на училиште како основа. Има и порно филмови да ги пополнат празнините - и ќе ги пополнат празнините.
(Laughter)
(Смеа)
We teach our children "the talk" about biology and mechanics, about pregnancy and safe sex, and that's what our kids grow up thinking that sex is pretty much all about. But we can do better than that. We can teach our sons and daughters about pleasure and desire, about consent and boundaries, about what it feels like to be present in their body and to know when they're not. And we do that in the ways that we model touch, play, make eye contact -- all the ways that we engage their senses. We can teach our children not just about sex, but about sensuality.
На нашите деца им предаваме теорија за биологијата и механиката на сексот, како и за бременоста и безбедниот секс. И децата растат со убедувањето дека сексот е главно тоа. Но можеме и подобро од тоа. Можеме да ги научиме децата за уживањето и копнежот, за согласноста и границите, за важноста да бидат свесни за сопственото тело и да препознаат кога не се. И го правиме тоа преку допир, игра, контакт со очи- на секакви начини ги анимираме нивните сетила. Можеме да ги подучиме децата не само за секс туку и за сензуалноста.
This is the kind of talk that I needed as a girl. I was extremely sensitive, but by the time I was an adolescent, I had numbed out. The shame of boys mocking my changing body and then girls exiling me for, ironically, my interest in boys, it was so much. I didn't have any language for what I was experiencing; I didn't know it was going to pass. So I did the best thing I could at the time and I checked out. And you can't isolate just the difficult feelings, so I lost access to the joy, the pleasure, the play, and I spent decades like that, with this his low-grade depression, thinking that this is what it meant to be a grown-up.
Ваков разговор ми требаше кога бев девојче. Бев премногу чувствителна, и додека стигнав до пубертет веќе отрпнав. Срамот од момчињата кои се подбиваа со моето тело и девојките кои ме отфрлаa поради, која иронија, мојот интерес кон момчињата, беше премногу. Не можев да го опишам она што го доживував. Не знаев дека ќе помине. Го направив најдоброто што можев тогаш ги потиснав чувствата. Но не можете да ги потиснете само лошите чувства, па така изгубив допир со радоста, задоволството, игривоста и поминав децении така, живеејќи со блага депресија, мислејќи дека тоа значи да се биде возрасен.
For the past year, I've been interviewing men and women about their relationship to sex and I've heard my story again and again. Girls who were told they were too sensitive, too much. Boys who were taught to man up -- "don't be so emotional." I learned I was not alone in checking out. It was my daughter who reminded me of how much I used to feel. We were at the beach. It was this rare day. I turned off my cell phone, put in the calendar, "Day at the beach with the girls." I laid our towels down just out of reach of the surf and fell asleep. And when I woke up, I saw my daughter drizzling sand on her arm like this, and I could feel that light tickle of sand on her skin and I remembered my aunt brushing my hair. So I curled up next to her and I drizzled sand on her other arm and then her legs. And then I said, "Hey, you want me to bury you?" And her eyes got really big and she was like, "Yeah!" So we dug a hole and I covered her in sand and shells and drew this little mermaid tail. And then I took her home and lathered her up in the shower and massaged her scalp and I dried her off in a towel. And I thought, "Ah. How many times had I done that -- bathed her and dried her off -- but had I ever stopped and paid attention to the sensations that I was creating for her?" I'd been treating her like she was on some assembly line of children needing to be fed and put to bed. And I realized that when I dry my daughter off in a towel tenderly the way a lover would, I'm teaching her to expect that kind of touch. I'm teaching her in that moment about intimacy. About how to love her body and respect her body. I realized there are parts of the talk that can't be conveyed in words.
Веќе една година интервјуирам мажи и жени во однос на сексот и постојано ја слушав мојата приказна. Девојки на кои им велеле дека се премногу чувствителни. Момчиња кои ги учеле да бидат мажи - да не бидат премногу чувствителни. Сфатив дека не ги потиснувам чувствата само јас. Ќерка ми беше таа која ме потсети колку многу сум била во допир со чувствата. Бевме на плажа. Беше необичен ден. Го исклучив мобилниот, ставив во календарот: „Ден со девојките на плажа“. Ги послав пешкирите близу водата и заспав. Кога се разбудив, Ја видов ќерка ми како посипува песок врз рацете вака, и можев да го сетам скокотот на песокта на нејзината кожа и се сетив на тетка ми како ми ја чешлаше косата. Се добрав до ќерка ми и почнав да посипувам песок по нејзината рака и по нозете. Потоа ѝ реков: „Еј, сакаш да те затрупам?“ Ги рашири очите и рече:„Да!“ Тогаш ископавме дупка и ја покрив со песок и школки и нацртав мала опашка на сирена. Потоа ја одведов дома и ја ставив под туш, ѝ ја измасирав главата и ја исушив со пешкирот. Си реков: „Колку пати го имам ова направено? Колку пати ја имам капено и сушено?“ Но дали некогаш сум обрнала внимание на чувствата кои го предизвикувам кај неа? Ја третирав како да е дел од толпата деца кои треба да се нахранат и стават во кревет. Сфатив дека кога ја сушам ќерка ми со пешкирот, нежно како љубовник што би правел, ја учам да го очекува тој вид на допир. Во тој миг ја подучувам за интимноста. За тоа како треба да го сака и почитува своето тело. Знам, има делови од разговорот кои не можат да се искажат со зборови.
In her book, "Girls and Sex," writer Peggy Orenstein finds that young women are focusing on their partner's pleasure, not their own. This is something I'm going to talk about with my girls when they're older, but for now, I look for ways to help them identify what gives them pleasure and to practice articulating that. "Rub my back," my daughter says when I tuck her in. And I say, "OK, how do you want me to rub your back?" "I don't know," she says. So I pause, waiting for her directions. Finally she says, "OK, up and to the right, like you're tickling me." I run my fingertips up her spine. "What else?" I ask. "Over to the left, a little harder now."
Во книгата „Девојките и сексот“ авторот Пеги Оренстин вели дека младите жени се фокусираат на задоволството на партнерот, а не на сопственото. За ова ќе зборувам со моите ќерки кога ќе пораснат, но сега, барам начини да сфатат што е тоа што им пружа задоволство., и како да зборуваат за тоа. Истриј ми го грбот“- вели ќерка ми кога ја гушкам, а јас ја прашувам како сака да го истријам. „Не знам“- вели таа. Застанувам и ги чекам нејзините инструкции. На крај вели: Добро, нагоре и десно, како да ме скокоткаш.“ Ги повлекувам прстите по нејзиниот `рбет. „Што друго?“- ја прашувам. „На лево, малку посилно сега“.
We need to teach our children how to articulate their sensations so they're familiar with them. I look for ways to play games with my girls at home to do this. I scratch my fingernails on my daughter's arm and say, "Give me one word to describe this." "Violent," she says. I embrace her, hold her tight. "Protected," she tells me. I find opportunities to tell them how I'm feeling, what I'm experiencing, so we have common language. Like right now, this tingling in my scalp down my spine means I'm nervous and I'm excited.
Треба да ги научиме децата како да зборуваат за своите чувства за да се запознаат со нив. Јас го правам ова преку игри дома. Ја загребувам со ноктите по раката и ја прашувам: „Со кој збор би го опишала ова?“. „Сурово“- одговара. Ја гушкам, ја држам силно в прегратка. „Заштитнички“- вели. Наоѓам можности да им кажам како јас се чувствувам, што доживувам, за да зборуваме ист јазик. Како токму сега, морнициве во главата и `рбетот значат дека сум возбудена и имам трема.
You are likely experiencing sensations in response to me. The language I'm using, the ideas I'm sharing. And our tendency is to judge these reactions and sort them into a hierarchy: better or worse, and then seek or avoid them. And that's because we live in this binary culture and we're taught from a very young age to sort the world into good and bad. "Did you like that book?" "Did you have a good day?" How about, "What did you notice about that story?" "Tell me a moment about your day. What did you learn?" Let's teach our children to stay open and curious about their experiences, like a traveler in a foreign land. And that way they can stay with sensation without checking out -- even the heightened and challenging ones -- the way I did, the way so many of us have.
И вие сигурно доживувате чувства во однос на мене. Јазикот кој го користам, идеите кои ги ширам. А нашата тенденција е да им судиме на овие реакции и да ги подредуваме во хиерархија, подобри или полоши, па да ги бараме или да ги избегнуваме. Така е зашто живееме во бинарна култура и од мали нозе нè учат да го подредуваме светот како добар или лош. „Ти се допадна книгата?“ „Убаво си помина?“ А што ако е „Што забележа во приказната?“ „Кажи ми за еден миг од твојот ден. Што научи?“ Да ги научиме децата да бидат отворени и љубопитни за искуствата, како патници во непозната земја. Така ќе останат во допир со своите чувства без да ги потиснуваат - дури и оние чувства кои се крајно непријатни - како што правев јас, како и многу други.
This sense education, this is education I want for my daughters. Sense education is what I needed as girl. It's what I hope for all of our children. This awareness of sensation, it's where we began as children. It's what we can learn from our children and it's what we can in turn remind our children as they come of age.
Образование за чувствата, такво образование сакам за моите ќерки. Образование за чувствата ми беше потребно кога бев девојче. Се надевам дека нашите деца ќе го имаат. Свесноста за чувствата е вродена во секое дете. Тоа е нешто што можеме да го научиме од нашите деца и нешто за што би требало да ги потсетуваме нашите деца додека созреваат.
Thank you.
Благодарам!
(Applause)
(Аплауз)