I'm driven by pure passion to create photographs that tell stories. Photography can be described as the recording of a single moment frozen within a fraction of time. Each moment or photograph represents a tangible piece of our memories as time passes. But what if you could capture more than one moment in a photograph? What if a photograph could actually collapse time, compressing the best moments of the day and the night seamlessly into one single image?
Mе понесува вистинската страст да создадам фотографии кои раскажуваат приказни. Фотографијата може да се опише како запис на еден миг застанат во дел од времето. Секој миг или фотографија прикажува опипливо парче од нашите сеќавања со одминувањето на времето. Но, што ако можете да опфатите повеќе од еден миг во една фотографија? Што ако фотографијата го сруши времето, и ги збие најубавите мигови на денот или ноќта незабележително во една слика?
I've created a concept called "Day to Night" and I believe it's going to change the way you look at the world. I know it has for me.
Создадаов концепт кој се вика „Од денот до ноќта“ верувам дека тој ќе го промени начинот на кој гледаме светот. Мене ми го смени.
My process begins by photographing iconic locations, places that are part of what I call our collective memory. I photograph from a fixed vantage point, and I never move. I capture the fleeting moments of humanity and light as time passes. Photographing for anywhere from 15 to 30 hours and shooting over 1,500 images, I then choose the best moments of the day and night.
Мојот процес почнува со фотографирање на култни локации, места кои јас ги нарекувам наша колективна меморија. Фотографирам од фиксирана, погодна точка и никогаш не се поместувам. Ги фаќам минливите мигови на човештвото и светлината додека времето одминува. Фотографирам некаде од 15-30 часа и снимам преку 1.500 слики. Потоа ги одбирам најдобрите мигови на денот и ноќта.
Using time as a guide, I seamlessly blend those best moments into one single photograph, visualizing our conscious journey with time. I can take you to Paris for a view from the Tournelle Bridge. And I can show you the early morning rowers along the River Seine. And simultaneously, I can show you Notre Dame aglow at night. And in between, I can show you the romance of the City of Light.
Времето ми е водич и незабележително ги спојувам најдобрите мигови во една фотографија, во визија на нашето патување низ времето. Можам да ве одведам во Париз да видите поглед од мостот Турнел. Можам да ви ги покажам веслачите на Сена во раните утрински часови. Истовремено можам да ви ја прикажам Нотр Дам ноќе. Во меѓувреме, можам да ви ја покажам романтиката во градот на светлината.
I am essentially a street photographer from 50 feet in the air, and every single thing you see in this photograph actually happened on this day.
Во основа јас сум уличен фотограф на 15 метри од земјата и секој детаљ кој го гледате на оваа фотографија се случува на тој ден.
Day to Night is a global project, and my work has always been about history. I'm fascinated by the concept of going to a place like Venice and actually seeing it during a specific event. And I decided I wanted to see the historical Regata, an event that's actually been taking place since 1498. The boats and the costumes look exactly as they did then. And an important element that I really want you guys to understand is: this is not a timelapse, this is me photographing throughout the day and the night. I am a relentless collector of magical moments. And the thing that drives me is the fear of just missing one of them.
„Од денот до ноќта“ е глобален проект. Работата отсекогаш ми била поврзана со историја. Ме фасцинираат концепти како што е одењето на места како Венеција и да го гледам во текот на одреден настан. Одлучив да ја погледнам историската Регата, настан кој се одржува од 1498 год. Бродовите и костимите се исти како што биле во тоа време. Вистински значен елемент кој сакам да ви го предочам е дека нема временска разлика, ова сум јас кој ги фотографира денот и ноќта. Неуморно собирам волшебни мигови. Она што ме поттикнува е стравот дека ќе изгубам еден од нив.
The entire concept came about in 1996. LIFE Magazine commissioned me to create a panoramic photograph of the cast and crew of Baz Luhrmann's film Romeo + Juliet. I got to the set and realized: it's a square. So the only way I could actually create a panoramic was to shoot a collage of 250 single images. So I had DiCaprio and Claire Danes embracing. And as I pan my camera to the right, I noticed there was a mirror on the wall and I saw they were actually reflecting in it. And for that one moment, that one image I asked them, "Would you guys just kiss for this one picture?" And then I came back to my studio in New York, and I hand-glued these 250 images together and stood back and went, "Wow, this is so cool! I'm changing time in a photograph." And that concept actually stayed with me for 13 years until technology finally has caught up to my dreams.
Целиот концепт се случи во 1996 год. Списанието Лајф ме ангажира да направам панорамски фотографии од актерите на филмот „Ромео и Јулија“ на Баз Луман. Отидов на теренот и видов дека е во форма на квадрат. Можев да направам панорама само со колаж од 250 поединечни фотографии. Ги имав Ди Каприо и Клер Дејнс како се прегрнуваат. Кога го придвижив апаратот во десно, забележав огледало на ѕидот и го видов нивниот одраз во него. Во тој миг, за таа единствена слика ги прашав: „Може ли дечки да се бакнете само за оваа слика?“ Потоа се вратив во моето студио во Њујорк и ги споив овие 250 фотографии, подзастанав и си реков „Фантастично. Го менувам времето во фотографиите.“ Овој концепт го задржав 13 години сѐ додека технологијата не го престигна мојот сон.
This is an image I created of the Santa Monica Pier, Day to Night. And I'm going to show you a little video that gives you an idea of what it's like being with me when I do these pictures. To start with, you have to understand that to get views like this, most of my time is spent up high, and I'm usually in a cherry picker or a crane. So this is a typical day, 12-18 hours, non-stop capturing the entire day unfold.
Ова е слика на пристаништето Санта Моника што ја направив за „Денот до ноќта“. Ќе ви прикажам едно видео и ќе ја имате идејата како изгледа да се биде со мене кога ги правам овие фотографии. На почеток, треба да сфатите дека, за да се има овој поглед, најмногу време поминувам горе, на дигалка со седиште или на кран. Ова е типичен ден од 12-18 часа, со постојано снимање на светот кој го откриваме.
One of the things that's great is I love to people-watch. And trust me when I tell you, this is the greatest seat in the house to have.
Една од работите кои ги сакам е да ги набљудувам луѓето. Верувајте ми, Ова е најдоброто место што може да се има.
But this is really how I go about creating these photographs. So once I decide on my view and the location, I have to decide where day begins and night ends. And that's what I call the time vector. Einstein described time as a fabric. Think of the surface of a trampoline: it warps and stretches with gravity. I see time as a fabric as well, except I take that fabric and flatten it, compress it into single plane.
Но, ова е начинот на кој ги создавам моите фотографии. Кога го имам погледот и локацијата, треба да одлучам кога почнува и кога завршува денот. Тоа го нарекувам временски вектор. Ајнштајн го опишува времето како ткаенина. Помислете на површината на трамболина: се искривува и растегнува со гравитација. И јас го гледам времето како ткаенина, само што јас ја земам ткаенината и ја израмнувам, ја збивам во една рамнина.
One of the unique aspects of this work is also, if you look at all my pictures, the time vector changes: sometimes I'll go left to right, sometimes front to back, up or down, even diagonally. I am exploring the space-time continuum within a two-dimensional still photograph.
Еден од единствените аспекти на оваа работа е, кога ги гледате моите слики временскиот вектор се менува: понекогаш одам од лево кон десно, понекогаш напред-назад, горе-долу, дури и дијагонално. Го истражувам просторно-временскиот континиум со дводимензионални, неподвижни фотографии.
Now when I do these pictures, it's literally like a real-time puzzle going on in my mind. I build a photograph based on time, and this is what I call the master plate. This can take us several months to complete. The fun thing about this work is I have absolutely zero control when I get up there on any given day and capture photographs. So I never know who's going to be in the picture, if it's going to be a great sunrise or sunset -- no control. It's at the end of the process, if I've had a really great day and everything remained the same, that I then decide who's in and who's out, and it's all based on time. I'll take those best moments that I pick over a month of editing and they get seamlessly blended into the master plate. I'm compressing the day and night as I saw it, creating a unique harmony between these two very discordant worlds.
Кога ги правам овие фотографии, во главата како да ми поминува сложувалка на реалниот живот. Правам фотографии засновани на времето И ова го нарекувам главна основа. За да го завршиме потребни се месеци. Забавниот дел на оваа работа е што немам воопшто контрола кога сум горе било кој ден кога фотографирам. Никогаш не знам кој ќе биде на фотографијата, дали ќе виде изгрејсонце или залез - немам контрола. На крајот на процесот, ако имам вистински убав ден и сѐ останува исто, тогаш одлучувам кој останува а, кој не и сѐ се заснова на времето. Ги земам најдобрите мигови кои ги бирам во тек на 1 месец уредување и тие незабележително се спојуваат со главната основа. Ги збивам денот и ноќта како што ги гледам, и создавам единствена хармонија меѓу два спротивставени светови.
Painting has always been a really important influence in all my work and I've always been a huge fan of Albert Bierstadt, the great Hudson River School painter. He inspired a recent series that I did on the National Parks. This is Bierstadt's Yosemite Valley. So this is the photograph I created of Yosemite. This is actually the cover story of the 2016 January issue of National Geographic. I photographed for over 30 hours in this picture. I was literally on the side of a cliff, capturing the stars and the moonlight as it transitions, the moonlight lighting El Capitan. And I also captured this transition of time throughout the landscape. The best part is obviously seeing the magical moments of humanity as time changed -- from day into night.
Сликарството отсекогаш имаше силно влијание во мојата работа и отсекогаш омилен сликар ми бил Алберт Берштад, од школата на реката Хадсон. Тој ми беше инспирација за серијата за национални паркови. Ова е „Долината на Јосемит“ од Бернштат. Значи, ова е фотографијата што ја креирав за Јосемит. Таа е всушност е тема од напис од јануари 2016 во Национална Географија. Фотографирав над 30 часа за оваа фотографија. Бев буквално на работ на една карпа, снимајќи ги ѕвездите и Месечината додека транзитира, и ја осветлува Ел Капитан. Ја сликав и транзицијата на времето низ пределот. Најдобриот дел ја отсликува магијата на човештвото со промената на времето - од ден во ноќ.
And on a personal note, I actually had a photocopy of Bierstadt's painting in my pocket. And when that sun started to rise in the valley, I started to literally shake with excitement because I looked at the painting and I go, "Oh my god, I'm getting Bierstadt's exact same lighting 100 years earlier."
Што се однесува до мене лично, во џебот носев фотокопија од слика на Берштад. Кога сонцето почна да изгрева во долината, буквално се тресев од возбуда зашто гледав во сликата и реков: „Господе, ја фатив истата светлина како Берштад пред 100 години.“
Day to Night is about all the things, it's like a compilation of all the things I love about the medium of photography. It's about landscape, it's about street photography, it's about color, it's about architecture, perspective, scale -- and, especially, history.
„Од денот до ноќта“ се однесува на сите работи, тоа е збир од сите нешта кои ги сакам во врска со фотографирањето. Се однесува на пејсажи, на улични фотографии, на бои, на архитектура, перспектива, размер - и особено историја.
This is one of the most historical moments I've been able to photograph, the 2013 Presidential Inauguration of Barack Obama. And if you look closely in this picture, you can actually see time changing in those large television sets. You can see Michelle waiting with the children, the president now greets the crowd, he takes his oath, and now he's speaking to the people. There's so many challenging aspects when I create photographs like this. For this particular photograph, I was in a 50-foot scissor lift up in the air and it was not very stable. So every time my assistant and I shifted our weight, our horizon line shifted. So for every picture you see, and there were about 1,800 in this picture, we both had to tape our feet into position every time I clicked the shutter. (Applause)
Ова е еден од најголемите историски мигови кои ги фотографирав, инаугурацијата на Барак Обама во 2013 год. Ако внимателно ја погледнете фотографијата, ќе го видите времето како се менува на оние големи телевизиски приемници. Ќе ја видите Мишел како чека со децата, сега претседателот се поздравува со народот, дава заклетва и му се обраќа на народот. Има многу предизвици кога правам вакви фотографии. Конкретно за оваа фотографија, бев на 30м височина на подвижно скеле - не беше многу стабилно. Секој пат кога со мојот асистент ја поместувавме тежината се менуваше линијата на хоризонтот. Секоја слика што ја гледате, а има околу 1.800 на оваа фотографија, двајцата моравме да ги фиксираме стапалата на секое кликнување на фотографскиот апарат. (Аплауз)
I've learned so many extraordinary things doing this work. I think the two most important are patience and the power of observation. When you photograph a city like New York from above, I discovered that those people in cars that I sort of live with everyday, they don't look like people in cars anymore. They feel like a giant school of fish, it was a form of emergent behavior. And when people describe the energy of New York, I think this photograph begins to really capture that. When you look closer in my work, you can see there's stories going on. You realize that Times Square is a canyon, it's shadow and it's sunlight. So I decided, in this photograph, I would checkerboard time. So wherever the shadows are, it's night and wherever the sun is, it's actually day.
Во оваа работа научив многу извонредни нешта. Двете најзначајни се: трпение и моќта на набљудување. Кога се фотографира град како Њујорк од горе, открив дека луѓето во автомобилите, со кои секојдневно живеам на извесен начин, не изгледаат веќе како луѓе во автомобили. Изгледаат како огромно јато риби. Тоа е еден нов вид на однесување. Кога луѓето ја опишуваат енергијата на Њујорк, мислам дека оваа фотографија почнува да го опфаќа тоа. Ако внимателно погледнете во моите фотографии, ќе видите приказни во нив. Сфаќате дека Тајмс сквер е кањон, сенки и сончева светлина. Решив на оваа слика да направам временска шаховска табла. Каде што има сенки, ноќ е, каде што е сонцето, таму е ден.
Time is this extraordinary thing that we never can really wrap our heads around. But in a very unique and special way, I believe these photographs begin to put a face on time. They embody a new metaphysical visual reality. When you spend 15 hours looking at a place, you're going to see things a little differently than if you or I walked up with our camera, took a picture, and then walked away.
Времето е исклучително нешто кое никогаш не можеме да го разбереме вистински. Но, на единствен и посебен начин, мислам дека овие слики почнуваат да даваат претстава за времето. Отелотворуваат нова метафизичка, визуелна реалност. Кога поминувате 15 часа гледајќи во едно место, ги гледате работите на поинаков начин од обичното шетање со фото-апарат, кога само фотографирате и заминуавате.
This was a perfect example. I call it "Sacré-Coeur Selfie." I watched over 15 hours all these people not even look at Sacré-Coeur. They were more interested in using it as a backdrop. They would walk up, take a picture, and then walk away. And I found this to be an absolutely extraordinary example, a powerful disconnect between what we think the human experience is versus what the human experience is evolving into. The act of sharing has suddenly become more important than the experience itself. (Applause)
Овој беше одличен пример. Го нареков Сакре Кер селфи. Ги набљудував околу 15 часа сите овие луѓе кои не ни гледаа во Сакре Кер. Повеќе ги интересираше да ја имаат како позадина. Се приближуваа, фотографираа и заминуваа. Сметам дека ова е апсолутно извонреден пример, моќна раздвоеност меѓу она што мислиме дека е човечкото искуство, наспроти она кон што еволуира човечкото искуство. Споделувањето наеднаш станува поважно од самото искуство. (Аплауз)
And finally, my most recent image, which has such a special meaning for me personally: this is the Serengeti National Park in Tanzania. And this is photographed in the middle of the Seronera, this is not a reserve. I went specifically during the peak migration to hopefully capture the most diverse range of animals. Unfortunately, when we got there, there was a drought going on during the peak migration, a five-week drought. So all the animals were drawn to the water. I found this one watering hole, and felt if everything remained the same way it was behaving, I had a real opportunity to capture something unique.
На крај, мојата најнова фотографија, која има посебно значење за мене: ова е Националниот парк Серенгети во Тазанија. И ова е фотографирано насред Сиеронере, ова не е резерват. Намерно отидов во екот на миграција со надеж дека ќе ги сликам најразноврсните животни. За жал, кога стигнавме таму, имаше суша во екот на миграциија во траење од 5 недели. Сите животни беа упатени кон водата. Наидов на ова водопој и мислев ако сѐ остане како што се одвива, ќе имам вистинска можност да фотографирам нешто уникатно.
We spent three days studying it, and nothing could have prepared me for what I witnessed during our shoot day. I photographed for 26 hours in a sealed crocodile blind, 18 feet in the air. What I witnessed was unimaginable. Frankly, it was Biblical. We saw, for 26 hours, all these competitive species share a single resource called water. The same resource that humanity is supposed to have wars over during the next 50 years. The animals never even grunted at each other. They seem to understand something that we humans don't. That this precious resource called water is something we all have to share.
Поминавме 3 дена во истражување и ништо не ме имаше подготвено за тоа што го доживеав тој ден. Фотографирав 15 часа на 5м височина, во засолниште недостапно за крокодили. Она што го доживеав беше незамисливо. Беше библиско, навистина. Ги гледавме 25 часа овие натпреварувачки видови како споделуваат единствен извор-водата. Истиот извор за кој човештвото војува во последните 50 години. Животните ниту еднаш не загрофтаа едни на други. Тие разбираат нешто што ние - луѓето не разбираме. Дека овој скапоцен извор што се вика вода е нешто што треба зеднички да го делиме.
When I created this picture, I realized that Day to Night is really a new way of seeing, compressing time, exploring the space-time continuum within a photograph.
Кога ја создадов оваа фотографија, сфатив дека „Од денот до ноќта“ е нов начин на гледање, збивање на времето, истражување на просторно-временскиот континиум во слика.
As technology evolves along with photography, photographs will not only communicate a deeper meaning of time and memory, but they will compose a new narrative of untold stories, creating a timeless window into our world.
Како што се развива технологијата заедно со фотографијата, фотографиите не само што ќе пренесуваат подлабоко значење за времето и сеќавањата, туку ќе создаваат и нови стории од нераскажани приказни и ќе отвораат безвременски прозорци во нашиот свет.
Thank you.
Ви бгаодарам!
(Applause)
(Аплауз)