Sometimes I go browsing [through] a very old magazine. I found this observation test about the story of the ark. And the artist that drew this observation test did some errors, had some mistakes -- there are more or less 12 mistakes. Some of them are very easy. There is a funnel, an aerial part, a lamp and clockwork key on the ark. Some of them are about the animals, the number. But there is a much more fundamental mistake in the overall story of the ark that's not reported here. And this problem is: where are the plants? So now we have God that is going to submerge Earth permanently or at least for a very long period, and no one is taking care of plants. Noah needed to take two of every kind of bird, of every kind of animal, of every kind of creature that moves, but no mention about plants. Why? In another part of the same story, all the living creatures are just the living creatures that came out from the ark, so birds, livestock and wild animals. Plants are not living creatures -- this is the point. That is a point that is not coming out from the Bible, but it's something that really accompanied humanity.
Понекогаш ги прелистувам постарите списанија. Таму го пронајдов овој опсервациски тест во врска со приказната за арката. Уметникот кој го нацртал овој опсервациски тест направил неколку грешки, има неколку пропусти. Тука има помалку или повеќе 12 пропусти. Некои од нив се многу лесни. Тука е оџакот, антената, една лампа и клуч за навивање на арката. Некои се во врска со животните, со бројот. Но има и еден многу поважен пропуст во целата оваа приказна за арката кој не е прикажан овде. А тоа е овој пропуст: каде се растенијата? Значи имаме Господ кој трајно ќе ја поплави целата Земја засекогаш, или барем за многу долг период, и при тоа никој не се грижи за растенијата. Ное требало да земе по две од секој вид на птици, од секој вид на животни, од секој вид на суштества кои се движат, но ни збор за растенијата. Зошто? Во друг дел од истата приказна, сите живи суштества се само живи суштества кои излегле од арката, значи птици, добиток и диви животни. Растенијата не се живи суштества. Во тоа е поентата. Тоа е поента која не произлегува од Библијата, но е нешто што постојано го прати човештвото.
Let's have a look at this nice code that is coming from a Renaissance book. Here we have the description of the order of nature. It's a nice description because it's starting from left -- you have the stones -- immediately after the stones, the plants that are just able to live. We have the animals that are able to live and to sense, and on the top of the pyramid, there is the man. This is not the common man. The "Homo studiosus" -- the studying man. This is quite comforting for people like me -- I'm a professor -- this to be over there on the top of creation. But it's something completely wrong. You know very well about professors. But it's also wrong about plants, because plants are not just able to live; they are able to sense. They are much more sophisticated in sensing than animals. Just to give you an example, every single root apex is able to detect and to monitor concurrently and continuously at least 15 different chemical and physical parameters. And they also are able to show and to exhibit such a wonderful and complex behavior that can be described just with the term of intelligence. Well, but this is something -- this underestimation of plants is something that is always with us.
Ајде да го погледаме овој убав законик кој го има во една книга од Ренесансата. Овде го имаме описот на редот во природата. Ова е убав опис бидејќи почнува од лево -- ги имаме камењата -- веднаш по камењата, се растенијата кои едноставно се способни да живеат. Ги имаме животните кои се способни да живеат и да чувствуваат, и, на врвот на пирамидата, тука е човекот. Ова не е обичен човек. "Homo studiosus" -- човек кој учи. Ова е прилично утешително за луѓе како мене -- Јас сум професор -- ова да биде на врвот на создавањето. Но овде има нешто тотално погрешно. Вие многу добро знаете за професорите. Но исто така е погрешно и за растенијата, бидејќи растенијата не се само способни да живеат; тие се способни и да чувствуваат. Тие се многу по софистицирани во чувствувањето отколку животните. Само да ви дадам еден пример, секој еден врв на коренот е способен да детектира и да набљудува истовремено и постојано најмалку 15 различни хемиски и физички параметри. Тие исто така се способни и да покажат и да изведат толку фини и комплексни однесувања кои може да се опишат само со термини на интелигенцијата. Па, ама ова е нешто -- ова потценување на растенијата е нешто кое е постојано со нас.
Let's have a look at this short movie now. We have David Attenborough. Now David Attenborough is really a plant lover; he did some of the most beautiful movies about plant behavior. Now, when he speaks about plants, everything is correct. When he speaks about animals, [he] tends to remove the fact that plants exist. The blue whale, the biggest creature that exists on the planet -- that is wrong, completely wrong. The blue whale, it's a dwarf if compared with the real biggest creature that exists on the planet -- that is, this wonderful, magnificent Sequoiadendron giganteum. (Applause) And this is a living organism that has a mass of at least 2,000 tons. Now, the story that plants are some low-level organisms has been formalized many times ago by Aristotle, that in "De Anima" -- that is a very influential book for the Western civilization -- wrote that the plants are on the edge between living and not living. They have just a kind of very low-level soul. It's called the vegetative soul, because they lack movement, and so they don't need to sense. Let's see.
Ајде сега да го погледнеме овој краток филм. Го имаме Дејвид Атенбург. Дејвид Атенбург е вистински љубител на растенијата. Тој ги направи некои од најубавите филмови за однесувањето на растенијата. Сега, кога тој зборува за растенијата, се е точно. Кога зборува за животните, [тој] се стреми да го помести фактот дека растенијата постојат. Синиот кит, најголемото суштество кое постои на планетава. Ова е погрешно, комплетно погрешно. Синиот кит, тој е џуџе ако се спореди со навистина најголемото сусштество кое постои на планетава -- тоа е, прекрасниот, величенствениот Sequoiadendron giganteum. (аплауз) Целото ова е жив организам кое има маса од најмалку 2 000 тони. Сега, приказната дека растенијата се некој низок степен на организми беше формализирана многу одамна од страна на Аристотел, кој во делото „За душата“ -- ова е многу влијателна книга за Западната цивилизација -- напишал дека растенијата се наоѓаат на границата помеѓу живото и неживото. Тие имаат само еден вид на многу низок степен на душа. Тоа е така наречена вегетативна душа, бидејќи растенијата не се движат, а поради тоа тие и немаат потреба да чувствуваат. Ајде да видиме.
Okay, some of the movements of the plants are very well-known. This is a very fast movement. This is a Dionaea, a Venus fly trap hunting snails -- sorry for the snail. This has been something that has been refused for centuries, despite the evidence. No one can say that the plants were able to eat an animal, because it was against the order of nature. But plants are also able to show a lot of movement. Some of them are very well known, like the flowering. It's just a question to use some techniques like the time lapse. Some of them are much more sophisticated. Look at this young bean that is moving to catch the light every time. And it's really so graceful; it's like a dancing angel. They are also able to play -- they are really playing. These are young sunflowers, and what they are doing cannot be described with any other terms than playing. They are training themselves, as many young animals do, to the adult life where they will be called to track the sun all the day. They are able to respond to gravity, of course, so the shoots are growing against the vector of gravity and the roots toward the vector of gravity. But they are also able to sleep. This is one, Mimosa pudica. So during the night, they curl the leaves and reduce the movement, and during the day, you have the opening of the leaves -- there is much more movement. This is interesting because this sleeping machinery, it's perfectly conserved. It's the same in plants, in insects and in animals. And so if you need to study this sleeping problem, it's easy to study on plants, for example, than in animals and it's much more easy even ethically. It's a kind of vegetarian experimentation.
Во ред, некои од движењата на растенијата се многу добро познати. Ова е многу брзо движење. Ова е една Dionea, едно инсектојадно растение кое лови полжави. Жалам за полжавот. Ова е нешто кое беше отфрлано со векови, и покрај доказите. Никој не можеше да каже дека растенијата имаат способност да изедат животно, бидејќи тоа беше против редот на природата. Но растенијата се исто така способни да покажат многу движења. Некои од нив се многу добро познати, како цветањето. Прашање е само дали ќе користите некоја техника како што е оваа : одминување на времето. Некои од нив се многу по софистицирани. Погледнето го овој млад грав кој се движи постојано за да ја улови светлината. И тоа е навистина толку грациозно. Тоа е како ангел кој игра. Тие исто така се способни да си играат. Тие навистина си играат. Ова се млади сончогледи, и ова што го прават тие не може да се објасни со ниту еден друг термин освен со играње. Тие се тренираат себе си, како што прават многу млaди животни, за во возрасното доба, кога тие ќе треба да го следат сонцето по цел ден. Тие се способни да се справат со гравитацијата, се разбира, па така фиданките растат спротивно од векторот на гравитацијата а корените во насока на векторот на гравитација. Но тие исто така се способни и да спијат. Ова е една Mimosa pudica. Значи во текот на ноќта, тие ги свиваат листовите и ги редуцираат движењата, а во текот на денот, имаме отварање на листовите -- има многу повеќе движење. Ова е интересно бидејќи, оваа машинерија која спие, е перфектно очувана. Истото се случува и со растенијата, и со инсектите и со животните. Па ако треба да го проучувате проблемот на спиењето, полесно е тоа да го проучувате кај растенијата, на пример, отколку кај животните, многу е полесно и по етично. Тоа е еден вид на вегетаријанско експериментирање.
Plants are even able to communicate -- they are extraordinary communicators. They communicate with other plants. They are able to distinguish kin and non-kin. They communicate with plants of other species and they communicate with animals by producing chemical volatiles, for example, during the pollination. Now with the pollination, it's a very serious issue for plants, because they move the pollen from one flower to the other, yet they cannot move from one flower to the other. So they need a vector -- and this vector, it's normally an animal. Many insects have been used by plants as vectors for the transport of the pollination, but not just insects; even birds, reptiles, and mammals like bats rats are normally used for the transportation of the pollen. This is a serious business. We have the plants that are giving to the animals a kind of sweet substance -- very energizing -- having in change this transportation of the pollen. But some plants are manipulating animals, like in the case of orchids that promise sex and nectar and give in change nothing for the transportation of the pollen.
Растенијата се способни дури и да комуницираат. Тие се одлични комуникатори. Тие комуницираат со други растенија. Способни се да ги разликуваат растенијата кои им се фамилија од они кои не се. Тие комуницираат со растенијата и со други видови, комуницираат и со животните преку продуцирање на хемиски испарувања, на пример, за време на поленизацијата. Сега поленизацијата, тоа е многу сериозно нешто за растенијата, бидејќи со неа поленот се движи од еден цвет на друг, но сепак тие не можат да се движат од еден цвет на друг. Затоа им е потребен вектор, и овој вектор, нормално е некое животно. Многу инсекти се искористувани од страна на растенијата како вектори за пренесување на поленот, но не само инсектите; дури и птиците, рептилите, и цицачите како лилјаците се исто така искористени за пренесување на поленот. Ова е сериозен бизнис. Ги имаме растенијата кои им даваат на животните еден вид на слатка супстанција -- многу енергизирачка -- а за возврат добиваат пренесување на поленот. Но некои растенија манипулираат со животните, како во случајот со орхидеите кои ветуваат секс и нектар а всушност не даваат ништо за пренесувањето на поленот.
Now, there is a big problem behind all this behavior that we have seen. How is it possible to do this without a brain? We need to wait until 1880, when this big man, Charles Darwin, publishes a wonderful, astonishing book that starts a revolution. The title is "The Power of Movement in Plants." No one was allowed to speak about movement in plants before Charles Darwin. In his book, assisted by his son, Francis -- who was the first professor of plant physiology in the world, in Cambridge -- they took into consideration every single movement for 500 pages. And in the last paragraph of the book, it's a kind of stylistic mark, because normally Charles Darwin stored, in the last paragraph of a book, the most important message. He wrote that, "It's hardly an exaggeration to say that the tip of the radical acts like the brain of one of the lower animals." This is not a metaphor. He wrote some very interesting letters to one of his friends who was J.D. Hooker, or at that time, president of the Royal Society, so the maximum scientific authority in Britain speaking about the brain in the plants.
Сега, овде има голем проблем во позадината на целото ова однесување кое го видовме. Како е можно сето ова да се прави без поседување на мозок? Моравме да чекаме до 1880г., кога овој голем човек, Чарлс Дарвин, ја објави прекрасната, неверојатна книга која започнува револуција. Насловот е „Моќта на движењето кај растенијата“. Никој не смееше да зборува за движењето на растенијата пред Чарлс Дарвин. Во неговата книга, со помош на неговиот син, Френсис -- кој беше првиот професор по Психологија на растенијата во светот, во Кембриџ -- тие го разгледуваа секое едно движење и сето тоа на 500 страници. А овој последен параграф од книгата, тоа е еден вид на стилска фигура, бидејќи нормално Чарлс Дарвин ја зачувал, во последниот параграф од неговата книга, најважната порака. Тој напишал дека, „Не е претерано ако се каже дека врвот на коренот функционира како мозокот на некое животно од понизок ранг“. Ова не е метафора. Тој напишал неколку многу интересни писма до еден негов пријател J.D. Hooker, или, во тоа време, претседателот на Кралското Друштво, значи врвниот научен авторитет во Британија зборувал за мозокот кај растенијата.
Now, this is a root apex growing against a slope. So you can recognize this kind of movement, the same movement that worms, snakes and every animal that are moving on the ground without legs is able to display. And it's not an easy movement because, to have this kind of movement, you need to move different regions of the root and to synchronize these different regions without having a brain. So we studied the root apex and we found that there is a specific region that is here, depicted in blue -- that is called the "transition zone." And this region, it's a very small region -- it's less than one millimeter. And in this small region you have the highest consumption of oxygen in the plants and more important, you have these kinds of signals here. The signals that you are seeing here are action potential, are the same signals that the neurons of my brain, of our brain, use to exchange information. Now we know that a root apex has just a few hundred cells that show this kind of feature, but we know how big the root apparatus of a small plant, like a plant of rye. We have almost 14 million roots. We have 11 and a half million root apex and a total length of 600 or more kilometers and a very high surface area.
Сега, ова е врвот на коренот кој расте спротивно од косината. Па можете да го препознаете овој тип на движење, тоа е исто како кај црвите, змиите но и секое друго животно кое се движи по земјата без нозе може да го изведе ова. А ова не е лесно движење, бидејќи, за да можете да изведете вакво движење, морате да движите различни делови од коренот и да ги синхронизирате овие различни делови без да поседувате мозок. Така, ние го проучувавме врвот на коренот, и откривме дека има еден специфичен дел кој се наоѓа овде, нацртан со сино -- ајде да го наречеме зона на транзиција. И овој дел, тоа е многу мал дел. Тој е помал од еден милиметар. И во овој мал дел има најголема потрошувачка на кислород во растението, и што е уште поважно, имаме вакви сигнали овде. Сигналите кои ги гледате овде се акциски потенцијал, тоа се истите сигнали кои невроните на мојот мозок, на нашиот мозок, ги користат за размена на информации. Сега знаеме дека врвот на коренот има само неколку стотици клетки кои имаат вакви карактеристики, но ние знаеме колку е голем врвот на коренот на едно мало растение, како што е 'ржта. Имам околу 14 милиони корени. Имаме околу 11 и половина милиони врвови на коренот и вкупна должина од 600 или повеќе километри на многу голема површина.
Now let's imagine that each single root apex is working in network with all the others. Here were have on the left, the Internet and on the right, the root apparatus. They work in the same way. They are a network of small computing machines, working in networks. And why are they so similar? Because they evolved for the same reason: to survive predation. They work in the same way. So you can remove 90 percent of the root apparatus and the plants [continue] to work. You can remove 90 percent of the Internet and it is [continuing] to work. So, a suggestion for the people working with networks: plants are able to give you good suggestions about how to evolve networks.
Сега да замислиме дека секој врв на коренот работи во мрежа со сите други. Овде го имаме, на левата страна, интернетот а од десната, апаратот на коренот. Тие работат на ист начин. Тие се мрежа на мали сметачки машини, кои се мрежно поврзани. И зошто се тие толку слични? Бидејќи тие еволуирале за една иста цел: да преживеат од грабливците. Тие работат на ист начин. Значи ние можеме да отстраниме 90% од апаратот на коренот но растението ќе продолжи да функционира. Можете да отстраните 90% од Интернетот но тој ќе продолжи да работи. Па, една препорака за луѓето кои работат со мрежи: растенијата можат да ви дадат добри сугестии за тоа како да ја унапредите мрежата.
And another possibility is a technological possibility. Let's imagine that we can build robots and robots that are inspired by plants. Until now, the man was inspired just by man or the animals in producing a robot. We have the animaloid -- and the normal robots inspired by animals, insectoid, so on. We have the androids that are inspired by man. But why have we not any plantoid? Well, if you want to fly, it's good that you look at birds -- to be inspired by birds. But if you want to explore soils, or if you want to colonize new territory, to best thing that you can do is to be inspired by plants that are masters in doing this. We have another possibility we are working [on] in our lab, [which] is to build hybrids. It's much more easy to build hybrids. Hybrid means it's something that's half living and half machine. It's much more easy to work with plants than with animals. They have computing power, they have electrical signals. The connection with the machine is much more easy, much more even ethically possible. And these are three possibilities that we are working on to build hybrids, driven by algae or by the leaves at the end, by the most, most powerful parts of the plants, by the roots.
А друга можност е технолошката можност. Ајде да замислиме дека би можеле да направиме роботи такви роботи кои се инспирирани од растенијата. До сега, човекот беше инспириран само од човекот или од животните при производството на роботи. Имаме анималоид -- нормални роботи кои се инспирирани од животни, инсектоиди, итн. Ги имаме андроидите кои се инспирирани од човекот. Но зошто да немаме плантоид? Па, ако сакате да летате, добро би било да ги погледате птиците, да бидете инспирирани од птиците. Но ако сакате да ја истражувате почвата, или ако сакате да колонизирате нова територија, најдоброто што можете да го направите е да бидете инспирирани од растенија кои се мајстори во тоа. Имаме и една друга можност на која работиме во нашата лабораторија, а тоа е да правиме хибриди. Многу е полесно да се прават хибриди. Хибридот значи дека тоа е нешто кое е половина живо а половина машина. Многу е полесно да се работи со растенија отколку со животни. Тие имаат сметачки моќи. Тие имаат електрични сигнали. Поврзувањето со машина е многу полесно, многу повеќе етички возможно. А ова се трите можности на кои работиме за да создаваме хибриди, водени од алгите или од листовите, и на крај, од најмоќниот дел од растението, од коренот.
Well, thank you for your attention. And before I finish, I would like to reassure that no snails were harmed in making this presentation. Thank you.
Па, ви благодарам за вниманието. И пред да завршам, сакам да ве уверам дека ниту еден полжав не беше повреден при правењето на оваа презентација. Ви благодарам.
(Applause)
(аплауз)