I spent the best part of last year working on a documentary about my own happiness -- trying to see if I can actually train my mind in a particular way, like I can train my body, so I can end up with an improved feeling of overall well-being. Then this January, my mother died, and pursuing a film like that just seemed the last thing that was interesting to me. So in a very typical, silly designer fashion, after years worth of work, pretty much all I have to show for it are the titles for the film.
Најголемиот дел од минатата година го поминав работејќи на еден документарец за мојата лична среќа -- обидувајќи се да видам дали всушност би можел да го тренирам мојот ум на одреден начин, како што можам да го тренирам телото, и така да добијам подобрено чувство за севкупната благосостојба. Тогаш овој Јануари, почина мајка ми, и правењето на таков филм се чинеше како да е последното нешто што би ме интересирало. Така на многу типичен, смешен дизајнерски начин, после години и години работа, сè што имам да ви покажам за тоа се само насловите за филмот.
(Music)
♪♫
They were still done when I was on sabbatical with my company in Indonesia. We can see the first part here was designed here by pigs. It was a little bit too funky, and we wanted a more feminine point of view and employed a duck who did it in a much more fitting way -- fashion. My studio in Bali was only 10 minutes away from a monkey forest, and monkeys, of course, are supposed to be the happiest of all animals. So we trained them to be able to do three separate words, to lay out them properly. You can see, there still is a little bit of a legibility problem there. The serif is not really in place. So of course, what you don't do properly yourself is never deemed done really. So this is us climbing onto the trees and putting it up over the Sayan Valley in Indonesia.
Тие сеуште се правеа кога бев празнично со моето друштво во Индонезија. Можеме да видиме дека првиот дел овде беше креиран од страна на свињи. Беше сепак премногу модерно, а ние сакавме да има повеќе феминистички поглед и ангажиравме една патка која го направи тоа на многу посоодветен начин -- мода. Моето студио во Бали беше оддалечено само 10 минути од шумата на мајмуните. А мајмуните, се разбира, би требало да бидат најсреќните од сите животни. Така ние ги трениравме да бидат способни да прават три одвоени зборови, да ги наместат правилно. Можете да видите, овде сеуште има мал проблем со читливоста. Серифот не е баш на место. Па се разбира, она што вие самите не го правите правилно никогаш не сте мислеле навистина да го направите. Па ова сме ние како се качуваме по дрвјата и го креваме над долината Сајан во Индонезија.
In that year, what I did do a lot was look at all sorts of surveys, looking at a lot of data on this subject. And it turns out that men and women report very, very similar levels of happiness. This is a very quick overview of all the studies that I looked at. That climate plays no role. That if you live in the best climate, in San Diego in the United States, or in the shittiest climate, in Buffalo, New York, you are going to be just as happy in either place. If you make more than 50,000 bucks a year in the U.S., any salary increase you're going to experience will have only a tiny, tiny influence on your overall well-being. Black people are just as happy as white people are. If you're old or young it doesn't really make a difference. If you're ugly or if you're really, really good-looking it makes no difference whatsoever. You will adapt to it and get used to it. If you have manageable health problems it doesn't really matter.
Во таа година, она што навистина го правев многу е што учествував во најразлични истражувања, разгледував многу податоци на оваа тема. И излезе дека мажите и жените пријавуваат многу, многу слично ниво на среќа. Ова е многу краток преглед на сите истражувања кои ги проучив. Дека климата не игра никаква улога. Дека ако живеете во најдобрата клима, во Сан Диего во САД, или во непријатна клима, во Бафало, Њујорк, ќе бидете исто толку среќни како и на било кое друго место. Ако заработувате повеќе од 50 000 долари годишно во САД, секое зголемување на заработувачката кое ќе го доживеете ќе има само мало, мало влијание на вашата севкупна благосостојба. Црните луѓе се исто толку среќни колку и белите луѓе. Ако сте стар или млад нема баш некоја разлика. Ако сте грди или ако сте навистина, навистина многу убави воопшто нема разлика. Вие ќе се адаптирате на тоа и ќе се навикнете на тоа. Ако имате решливи здравствени проблеми воопшто не е важно.
Now this does matter. So now the woman on the right is actually much happier than the guy on the left -- meaning that, if you have a lot of friends, and you have meaningful friendships, that does make a lot of difference. As well as being married -- you are likely to be much happier than if you are single.
Сега ова е важно. Значи жената од десно е всушност многу посреќна отколку типот на левата страна -- со значење дека, ако имаш многу пријатели, и имаш значајни пријателства, тоа прави голема разлика. Исто така и да се биде во брак -- поголема е веројатноста да бидете среќни отколку ако живеете сами.
A fellow TED speaker, Jonathan Haidt, came up with this beautiful little analogy between the conscious and the unconscious mind. He says that the conscious mind is this tiny rider on this giant elephant, the unconscious. And the rider thinks that he can tell the elephant what to do, but the elephant really has his own ideas. If I look at my own life, I'm born in 1962 in Austria. If I would have been born a hundred years earlier, the big decisions in my life would have been made for me -- meaning I would have stayed in the town that I was born in; I would have very much likely entered the same profession that my dad did; and I would have very much likely married a woman that my mom had selected. I, of course, and all of us, are very much in charge of these big decisions in our lives. We live where we want to be -- at least in the West. We become what we really are interested in. We choose our own profession, and we choose our own partners. And so it's quite surprising that many of us let our unconscious influence those decisions in ways that we are not quite aware of.
Еден пријател кој е TED говорник, Џонатан Хајдт, ја кажа оваа прекрасна аналогија помеѓу свесниот и несвесниот ум. Тој вели дека свесниот ум е овој мал јавач на овој огромен слон, кој е несвесниот ум. И јавачот мисли дека може да му каже на слонот што да прави, но слонот навистина си има свои идеи. Ако погледнам на мојот живот, јас сум роден во 1962 година во Австрија. Доколку јас би бил роден пред илјадници години, големите одлуки во мојот живот би биле направени за мене -- во смисла дека ќе требаше да останам во градот во кој бев роден; голема е веројатноста дека ќе се занимавав со истата професија на татко ми; и голема е веројатноста дека ќе се оженев со жената која мајка ми ќе ми ја избереше. Јас, се разбира, како и сите овде, сме во голем дел одговорни за овие големи одлуки во нашите животи. Ние живееме таму каде што сакаме -- барем на Запад е така. Стануваме она што навистина не интересира. Си ја избираме сопствената професија, и си ги избираме партнерите. И многу е изненадувачки тоа што многу од нас му дозволуваат на несвесното да влијае на овие одлуки на начин за кој ние не сме сосема свесни.
If you look at the statistics and you see that the guy called George, when he decides on where he wants to live -- is it Florida or North Dakota? -- he goes and lives in Georgia. And if you look at a guy called Dennis, when he decides what to become -- is it a lawyer, or does he want to become a doctor or a teacher? -- best chance is that he wants to become a dentist. And if Paula decides should she marry Joe or Jack, somehow Paul sounds the most interesting. And so even if we make those very important decisions for very silly reasons, it remains statistically true that there are more Georges living in Georgia and there are more Dennises becoming dentists and there are more Paulas who are married to Paul than statistically viable. (Laughter) Now I, of course, thought, "Well this is American data," and I thought, "Well, those silly Americans. They get influenced by things that they're not aware of. This is just completely ridiculous." Then, of course, I looked at my mom and my dad -- (Laughter) Karolina and Karl, and grandmom and granddad, Josefine and Josef. So I am looking still for a Stephanie. I'll figure something out.
Ако ги погледнете статистиките и видите дека момчето со име Џорџ, кога тој одлучува каде сака да живее -- дали на Флорида или Северна Дакота? -- тој оди и живее во Џорџија. И ако го погледате момчето со име Денис, кога тој одлучува што да стане, дали да биде адвокат или сака да стане доктор или учител? голема е веројатноста дека тој ќе сака да стане стоматолог. А ако Пола одлучува дали да се омажи за Џо или Џек, некако Пол звучи најинтересно. И дури и ако ги донесуваме овие многу важни одлуки тргнувајќи од многу смешни причини, статистички се покажало дека има многу повеќе Џорџовци кои живеат во Џорџија и има многу многу Дениси кои станале стоматолози и има многу Поли кои се омажиле за Пол со статистичка значајност. (смеење) Сега, се разбира, помислив дека ова се Американски податоци. И помислив, па, овие смешни Американци. На нив им влијаат нешта за кои тие не се свесни. Ова е тотална глупост. Тогаш, се разбира, ги погледнав мајка ми и татко ми -- (смеење) Каролина и Карл, и баба ми и дедо ми, Џозефин и Џозеф. Значи јас сеуште ја барам Стефани. Ќе смислам нешто.
If I make this whole thing a little bit more personal and see what makes me happy as a designer, the easiest answer, of course, is do more of the stuff that I like to do and much less of the stuff that I don't like to do -- for which it would be helpful to know what it is that I actually do like to do. I'm a big list maker, so I came up with a list. One of them is to think without pressure. This is a project we're working on right now with a very healthy deadline. It's a book on culture, and, as you can see, culture is rapidly drifting around. Doing things like I'm doing right now -- traveling to Cannes. The example I have here is a chair that came out of the year in Bali -- clearly influenced by local manufacturing and culture, not being stuck behind a single computer screen all day long and be here and there. Quite consciously, design projects that need an incredible amount of various techniques, just basically to fight straightforward adaptation.
Ако сето ова го направам малку по лично и погледнам што ме прави среќен како дизајнер, најлесниот одговор, секако, е повеќе да го правам она што сакам да го правам и помалку да го правам она што не сакам да го правам, а за ова би било корисно да знам што навистина сакам да правам. Јас многу сакам да правам листи, па така направив една листа. Една од работите е да размислувам без притисок. Ова е проект на кој моментално работиме со многу здрав рок. Тоа е книга за културата, и, како што можете да видите, културата брзо плови наоколу. Правење на работи како што јас правам сега, патување во Кан. Примерот кој го имам овде е столица која произлезе од една година кога бев на Бали -- очигледно под влијание на локалното производство и култура, да не заглавувам пред еден компјутер по цел ден и да бидам овде и онде. Прилично совесно креирам проекти за кои е потребно неверојатно многу различни техники, само во основата да се борам полесно со адаптацијата.
Being close to the content -- that's the content really is close to my heart. This is a bus, or vehicle, for a charity, for an NGO that wants to double the education budget in the United States -- carefully designed, so, by two inches, it still clears highway overpasses. Having end results -- things that come back from the printer well, like this little business card for an animation company called Sideshow on lenticular foils. Working on projects that actually have visible impacts, like a book for a deceased German artist whose widow came to us with the requirement to make her late husband famous. It just came out six months ago, and it's getting unbelievable traction right now in Germany. And I think that his widow is going to be very successful on her quest.
Да бидам блиску до содржината, тоа значи содржината навистина да ми е блиска до срцето. Ова е автобус, или превозно средство, за добротоворни цели за една НВО која сака да го дуплира буџетот за образование во САД, внимателно дизајниран, така да, за два инча, сеуште може да ги поминува премините на автопатот. Да имам крајни резултати -- работите кои добро излегуваат од принтерот, како оваа мала бизнис картичка од една компанија за анимации наречена Сајдшоу на лентикуларна фолија. Да работам на проекти кои всушност имаат видливо влијание, како книга на починатите Германски артисти чии вдовици дојдоа кај нас со барање да ги направиме славни нивните покојни мажи. Беше издадена пред шест месеци, и станува многу популарна сега во Германија. И мислам дека неговата вдовица ќе биде многу успешна на нејзино барање.
And lately, to be involved in projects where I know about 50 percent of the project technique-wise and the other 50 percent would be new. So in this case, it's an outside projection for Singapore on these giant Times Square-like screens. And I of course knew stuff, as a designer, about typography, even though we worked with those animals not so successfully. But I didn't quite know all that much about movement or film. And from that point of view we turned it into a lovely project. But also because the content was very close. In this case, "Keeping a Diary Supports Personal Development" -- I've been keeping a diary since I was 12. And I've found that it influenced my life and work in a very intriguing way. In this case also because it's part of one of the many sentiments that we build the whole series on -- that all the sentiments originally had come out of the diary.
И на крај, да бидам вклучен во проекти каде ќе знам 50 проценти од проектните техники а останатите 50 проценти да биде нешто ново. Значи во овој случај, тоа е надворешна заштита за Сингапур на овие џиновски екрани кои личат на Times Square. И јас се разбира знаев некои работи, како дизајнер, за печатарството, и покрај тоа што работевме со оние животни не многу успешно. Но не знаев баш многу за движењето или филмот. И од таа гледна точка ние го претворивме во прекрасен проект. Но исто така и дека содржината ми беше многу блиска. Во овој случај, пишувањето на дневник го поддржува личниот развој. Јас пишував дневник уште кога имав 12 години. И увидов дека тоа влијае на мојот живот и работата на многу интригантен начин. Во овој случај исто така бидејќи е дел од еден од многуте сентименти кои ги градиме во текот на целата серија, дека сите сентименти првобитно произлегле од дневникот.
Thank you so much.
Ви благодарам многу.
(Applause)
(аплауз)