Good morning. How are you?
1уйре дика хийла шун. Х1ама дий вайгахь? Могаш ма доахкий? Фу хет шоана укх конференцех?
(Audience) Good.
It's been great, hasn't it? I've been blown away by the whole thing. In fact, I'm leaving.
Сол хьалха къаьмаьл даьча дакъалоацархоша ч1оаг1а догг1оздаьккхача витав со-м. Со укхазара д1авача бакъахьа ва мотт сона (Белам).
(Laughter)
Аз укхаза теркам а баь,
There have been three themes running through the conference, which are relevant to what I want to talk about. One is the extraordinary evidence of human creativity in all of the presentations that we've had and in all of the people here; just the variety of it and the range of it. The second is that it's put us in a place where we have no idea what's going to happen in terms of the future. No idea how this may play out.
цхьа кхо х1ама да са х1анз дувца безам болаш волча х1амашта гаргадолаш. Хьалхардар да, х1аране шоай кхайкаралца геттара тамашийна йола адамий креативность яха карматал гучаяккхар. Ше йолчча беса - - к1оргеи чулоацамеи. Шоллаг1дар, укхаза вай дийцачох лаьца да, вай кхоане белгалза хилар. Цо ше мишта гучайоаккхаргья вайна ца хар.
I have an interest in education. Actually, what I find is, everybody has an interest in education. Don't you? I find this very interesting. If you're at a dinner party, and you say you work in education -- actually, you're not often at dinner parties, frankly.
Со-се образованеца чам болаш ва – ма дарра дийцача, сох хьа мел кхетар цу образованеца цхьацца бувзам болаш хул-кх. Шоана нийслой цу тайпара нах? Сона ч1оаг1а сакъердам хул цунах – – со нах в1ашаг1кхийттача нийсвелча, ц1аьхха са багара дош ийккхача са образованеца бувзам ба аьнна. Цхьаькха-м ала доаг1а укхаза, дика хьегача образоване болхлой атта нийса-м лац.
(Laughter)
If you work in education, you're not asked.
(Белам) Нийслац хьа ца бехандаь.
(Laughter)
Цкъа вийхача, шозлаг1а кхы вехац. Тамашийна деций?
And you're never asked back, curiously. That's strange to me. But if you are, and you say to somebody, you know, they say, "What do you do?" and you say you work in education, you can see the blood run from their face. They're like, "Oh my God. Why me?"
Вийхача а, цхьа мишта хоатт ца ховш «Мича болх беш ва хьо?» аьнна хаьттача, 1а царга хьай арг1аг1а хье образоване болх беш ва аьнна жоп юхаделча , меллашха цар б1аргаш ц1ийх дузаш зелу-кх. Хеталу хургда-кх царна,
(Laughter)
«Ва са Даьла-кх, сенна хаьттар аз укхунга из. Сай таккхалча ваьг1авалара со, укхун зурмага ладувг1аш б1арчча ди д1аг1оргда ма дий х1анз!»
"My one night out all week."
(Laughter)
Бакъдар аьлча, нагахь санна 1а царга хоаттий цар образовани –
But if you ask about their education, they pin you to the wall, because it's one of those things that goes deep with people, am I right? Like religion and money and other things. So I have a big interest in education, and I think we all do. We have a huge vested interest in it, partly because it's education that's meant to take us into this future that we can't grasp. If you think of it, children starting school this year will be retiring in 2065. Nobody has a clue, despite all the expertise that's been on parade for the past four days, what the world will look like in five years' time. And yet, we're meant to be educating them for it. So the unpredictability, I think, is extraordinary.
– хьай Даьлага ба-кх хьа болх – – хаттанза валар со, укхун вас ца еш 1ийнавалара со аьнна хеталургда хьона. Х1ана аьлча из сага дешар ц1ийца хоттаденна хул из, хилаций? "Тоам" боаца хаттараш. Сага ди, е алапи, е кхыдола лоарх1аме дола х1ама санна. Из образовани ч1оаг1а гарга я сона, шоана а из ишта йолаш санна хет сона. Х1анаб са из чам цу дешарца, цу хьехарца, даьра ба, из вай кхоаненца хоттаденна хилар бахьан долаш. Х1анз вай д1а уйла йича, укх шера цхьоалаг1ча классе долхаш дола бераш 2065 шера пенсе г1оргда-кх. Вайна-м укх хьат1адоаг1аргдолча пхе шера а т1ехьа укх гергача дуненах фу хургда мича хов. Малаг1ча суртех хургда хац. Из деррига ишта белгалза дале а, воаш цу берашта доаг1ача беса хьехаш санна хеталу вайна. Кхоане белгалза хилар тешаме да шоана.
And the third part of this is that we've all agreed, nonetheless, on the really extraordinary capacities that children have -- their capacities for innovation. I mean, Sirena last night was a marvel, wasn't she? Just seeing what she could do. And she's exceptional, but I think she's not, so to speak, exceptional in the whole of childhood. What you have there is a person of extraordinary dedication who found a talent. And my contention is, all kids have tremendous talents, and we squander them, pretty ruthlessly.
Кхоалаг1дар да, вай массане барт цхьа болча санна хеталу сонна цу хьаькъехьа, вай берий кхолламгахьа геттара тамашийна карматал хилар – къаьстта кердалонца цар безам хилар. Масала, укхаза селхан ший ашарашца карматал гойташ хинна Сирена. Мел хоза х1ама дар из. Из берашта юкъе белгала яле а, аз из хьакъоастаяц кхыдолча берех. Х1ана аьлча, деррига бераш да цхьацца карматал йолаш. Вайна гуш дар фуд – беро ший нач1ал белгалдаккхар, из гучадаккха г1ерташ цо къахьийгалга. Гуча беса, из цун караг1даьннад. Аз белгалдер фуд аьлча, вай мел долча берий боарамза нач1ал хилар. Халахетар фуд, вай из ни1мат зехьа доадар, цхьаккха хьурмат ца деш.
So I want to talk about education, and I want to talk about creativity. My contention is that creativity now is as important in education as literacy, and we should treat it with the same status.
Д1ахо сона ала ловш дар ши х1ама да – образовании креативности. Аз белгалдоаккх, таханарча дийнахьа креативность дийша хилар лоарх1аш санна ларх1а езалга. Т1аккха цунна боаг1аш бола лоарх1ами терками д1абала беза.
(Applause)
(оваци). Баркал шоана. Сона хетар ер да-кх.
Thank you.
(Applause)
That was it, by the way. Thank you very much.
Баркал. (белам) Дика да, са 15 минот чакхьяьлар.
(Laughter)
So, 15 minutes left.
Х1анз аз шоана дувцаргда се ваь ди… Дувца дезаций? (Белам)
(Laughter)
"Well, I was born ... "
(Laughter)
Дукха ха йоаццаш цхьа хьехаме дувцар хезад сона – каст-каста дувц аз из
I heard a great story recently -- I love telling it -- of a little girl who was in a drawing lesson. She was six, and she was at the back, drawing, and the teacher said this girl hardly ever paid attention, and in this drawing lesson, she did. The teacher was fascinated. She went over to her, and she said, "What are you drawing?" And the girl said, "I'm drawing a picture of God." And the teacher said, "But nobody knows what God looks like." And the girl said, "They will in a minute."
– сурташ дехкача уроках хиннад из. Цхьа ялх шу даьнна йи1иг яьг1ай сурташ дехкаш т1ехьашкарча парта т1а, хьехархочо дувцачун дукха теркам ца беш. Цо леладечох шекьяьннача хьехархочо меллашха д1ат1аяха хаьттад йи1игага: «Ай, ва сен сурт дулаш йоалл хьо?». «Даьла сурт дулаш йоалл-кх», аьнна юхаденнад йи1иго жоп. «Ай, сага б1арга мича вайнав Даьла!» - ийккхад хьехархочунга. Йи1иго цигга аьннад: «Даьра, укх цхьан минота б1арга-м гургва шоана!»
(Laughter)
(Белам).
When my son was four in England -- actually, he was four everywhere, to be honest.
Са к1аьнка Ингалсий мехка диъ шу даьннача хана – вешта из-м массанахьа диъ шу даьнна вар (белам).
(Laughter)
Цу шера тхо миччахьа мара ца дахарах, диъ шу даьнна вар из – из ала г1ертар со.
If we're being strict about it, wherever he went, he was four that year. He was in the Nativity play. Do you remember the story?
«Рождество» яха пьеса чу дакъа лоацаш хилар из. Дагадоаг1а хургда шоана из? Х1анз-м ч1оаг1а д1аьха дувцар хиннад цох.
(Laughter)
No, it was big, it was a big story. Mel Gibson did the sequel, you may have seen it.
Мел Гибсона геттара 1од1аьхдаьд из, кино а даьккха «Рождество-2» яхаш. Хьажа хургда шо.
(Laughter)
"Nativity II." But James got the part of Joseph, which we were thrilled about. We considered this to be one of the lead parts. We had the place crammed full of agents in T-shirts: "James Robinson IS Joseph!" (Laughter) He didn't have to speak, but you know the bit where the three kings come in? They come in bearing gifts, gold, frankincense and myrrh. This really happened. We were sitting there, and I think they just went out of sequence, because we talked to the little boy afterward and said, "You OK with that?" They said, "Yeah, why? Was that wrong?" They just switched. The three boys came in, four-year-olds with tea towels on their heads. They put these boxes down, and the first boy said, "I bring you gold." And the second boy said, "I bring you myrrh." And the third boy said, "Frank sent this."
Тха Джеймса пьеса чу Юсуф пайхмара дакъа кхаьчадар. Из эггара лоарх1аме дакъа да аьнна хеташ тхоаш доландаь, футболкаш т1а сурт дилийтадар оаха, «Джеймс Робинсон – Юсуф» аьнна (белам). Цу пьеса чу в1алла йистхила везаш вацар из, бакъда, шоана-м дагайоаг1а хургья из меттиг, кхо ц1ув хьачувоалача хана. Чуболабелар уж совг1аташ дахьаш: дошои, ладани, мирраи. Бокъонца хинна х1ама да шоана из. Цига 1охайна ваг1ача хана сона эггара хьалха хьачуена хинна уйла ер: арг1а хувцаенна хургья-кх цар. Бакъда т1ехьаг1а аз цхьан к1аьнкага «Раьза дий шо?» аьнна хаьттача, «Да даьр-кх» аьнна, юха жоп делар цо, к1езиг-дукха цецваьнна аз из шийга хаттарах. Лоацца аьлча, тувлабенна хиннабар уж. Мичча беса дале а, цу пьеса чу кхоккхе диъ шу даьнна к1аьнк хьачуваьлар кертах гаташ а хьоарчадаь. Т1аккха шоай к1опилгаш 1оовттаяь, хьалхарча к1аьнко аьлар: «Аз дошув денад хьона». Д1ахо. Шоллаг1ча к1аьнко аьлар: «Аз ер миск денад хьона».
(Laughter)
Т1еххьарчо т1атехар: «Ай, тоъаргдеций хьона?» (Белам)
What these things have in common is that kids will take a chance. If they don't know, they'll have a go. Am I right? They're not frightened of being wrong. I don't mean to say that being wrong is the same thing as being creative. What we do know is, if you're not prepared to be wrong, you'll never come up with anything original -- if you're not prepared to be wrong. And by the time they get to be adults, most kids have lost that capacity. They have become frightened of being wrong. And we run our companies like this. We stigmatize mistakes. And we're now running national education systems where mistakes are the worst thing you can make. And the result is that we are educating people out of their creative capacities.
Деррига бераш цхьатарра да-кх, шоашта хетар д1аоалаш. Цу кегийчар шоаш бицбелча дукха г1айг1а яц. Иштта деций из? Шоаш г1алат дар кхераш бац-кх уж. Со-м ала валлац г1алат дари креативни хилари ца1 да. Вайна хаьдда ховш дар фуд – хьо г1алат де кийча ца хуле, башха уйла йоаг1аргьяц хьа керта чу. Г1алат дар кхера везац. Кхийна даьлча, бераша доаду из лоарх1аме куц. Кхераш хул уж г1алат де. Иштта компанешта кулгалду вай, харцдалар кхераш. Кхард-кх вай цу г1алатех.Цул совг1а, вай халкъан образовательни системе г1алатал ч1оаг1аг1а ца могадаь х1ама дац. Т1аккха фу хул цунах, – даьра хул адамий кертера креативность яха карматал вай образовательни системе дакъа лоацаш цахилар. Цкъа Пикассос аьннад,
Picasso once said this, he said that all children are born artists. The problem is to remain an artist as we grow up. I believe this passionately, that we don't grow into creativity, we grow out of it. Or rather, we get educated out of it. So why is this?
массадола бер суртанчаш долаш кхолл. Бален дерзашдар фуд - уж ишта д1ахо хьал ца кхебер. Цу креативностах пайда эца йиш йолашшехьа, вай из в1алла теркал ца еш ют берашта хьехача хана. Ай, х1анад из ишта? Т1еххьарча пхе шерагара д1а мел ийккхача хана Стратфорде ваьхав со.
I lived in Stratford-on-Avon until about five years ago. In fact, we moved from Stratford to Los Angeles. So you can imagine what a seamless transition this was.
Стратфорд-он-Эйвон яхача шахьарара даьнна Лос-Анджелесе даха д1адахар тхо. Оашош кхетаду ма хургдий оаш из мел лоадам боаца кхeлхар да – цхьан г1айрет1ара ваьнна кхыча г1айрет1а кхачара. (Белам)
(Laughter)
Actually, we lived in a place called Snitterfield, just outside Stratford, which is where Shakespeare's father was born. Are you struck by a new thought? I was. You don't think of Shakespeare having a father, do you? Do you? Because you don't think of Shakespeare being a child, do you? Shakespeare being seven? I never thought of it. I mean, he was seven at some point. He was in somebody's English class, wasn't he?
Тхо даьха г1ала Сниттерфилд яхаш яр, Стратфорда гаьна доаццаш – Шейкспира да ваь моттиг я из. Х1анз аз цхьа х1ама хаьттача цецдаргдар-кх шо. Со-м ваьннавар. Ц1аккха уйла ена хиннайий шоана – Шекспира да хиннавий-хьог1, аьнна? Енаеций? Х1ана енаяц хой шоана? Х1ана аьлча из Шекспир в1алла бер хиннадий-хьог1, аьнна вай уйла ца ярах. Е из ворх1 шу даьнна хиннавий-хьог1 аьнна. Сона-м енаяц из цу тайпара уйла. Ишколе иха хургва-кх из, е берашца цхьана классе ваьг1а хургва, хургвеций? Ма садиа хургда цо хьехархой (белам).
(Laughter)
How annoying would that be?
«Кхы ч1оаг1а къахьега деза 1а» яхаш, да а хинна хургва.
(Laughter)
"Must try harder."
(Laughter)
Being sent to bed by his dad, to Shakespeare, "Go to bed, now!" To William Shakespeare. "And put the pencil down!"
Е дас 1овижа ахийта хургва, т1ехьа т1атохаш, «Волле, 1овижа! Из къоалам а 1обила, из зурма а юхаоза, наьха са ца дуаш»
(Laughter)
"And stop speaking like that."
(Laughter)
"It's confusing everybody."
(Белам).
(Laughter)
Мичча тайпара дале а, Стратфордера даьнна Лос-Анжелесе кхаьчар тхо.
Anyway, we moved from Stratford to Los Angeles, and I just want to say a word about the transition. Actually, my son didn't want to come. I've got two kids; he's 21 now, my daughter's 16. He didn't want to come to Los Angeles. He loved it, but he had a girlfriend in England. This was the love of his life, Sarah. He'd known her for a month.
Т1аккха цу хьаькъехьа цхьа х1ама да са дувца безам болаш. Са во1 дукха раьза вацар цу г1улакха. Ши бер да са. Ви1ий х1анз 21 шу даьннад. Йи1ига 16 даьннад. Д1адолхаш дика хете а, х1ета а цхьан х1аман раьза вацар-кх из, х1ана аьлча неш яр цун цигача. Из Сара ч1оаг1а езаш вар-кх из. Шоайла байза цхьа бутт мара ба а бацар. 16 шу даьна бар уж.
(Laughter)
Mind you, they'd had their fourth anniversary, because it's a long time when you're 16. He was really upset on the plane. He said, "I'll never find another girl like Sarah." And we were rather pleased about that, frankly --
Шоашта ма хой шоана, "Ялхайта шу, ялхайта шу..." безама мел т1ера да. Фекема т1а даг1ача хана аьлар к1аьнко: «Из Сара санна йо1 кхы корайоаг1аргьяц сона». Тхо-м, бакъдар аьлча, ч1оаг1а раьза дар цу деша, х1ана аьлча из-м даьра дар тхо цигара д1адахара кертера бахьан.
(Laughter)
because she was the main reason we were leaving the country.
(Белам)
(Laughter)
Со цецвоаккхаш дар фуд – хьо миччахьа мара ца вахарах, Америке воде а,
But something strikes you when you move to America and travel around the world: every education system on earth has the same hierarchy of subjects. Every one. Doesn't matter where you go. You'd think it would be otherwise, but it isn't. At the top are mathematics and languages, then the humanities. At the bottom are the arts. Everywhere on earth. And in pretty much every system, too, there's a hierarchy within the arts. Art and music are normally given a higher status in schools than drama and dance. There isn't an education system on the planet that teaches dance every day to children the way we teach them mathematics. Why? Why not? I think this is rather important. I think math is very important, but so is dance. Children dance all the time if they're allowed to, we all do. We all have bodies, don't we? Did I miss a meeting?
кхыча мехка воде а, массанахьа образовательни системашка предметий низам ца1 ба-кх. Хургбарий-хьог1 кхыча тайпара аьнна, миччахьа мара хьо ца вахарах, цхьан арг1ан ба-кх. Д1а лакхе математикеи метташи латт, т1аккха гуманитарни 1илмаш да, юххера д1а к1ал, буххе исбахьален предметаш я. Массанахь цхьа оттам ба-кх! Цул совг1а, цу исбахьален предметашка ба ший низам: сурт дилари ашараш лакхари лакхе хул, драма е халхар д1а цхьаккха лоадам боацача меттиге латт. Укх Даьла лаьтта цхьаннахьа корайоаг1аргьяц шоана халхара предмет х1ара дийнахьа математика санна хьехаш образовательни система. Ай, х1ана? Х1анад из иштта? Ч1оаг1а кертера ма дий из? Къамаьл дац – математика лоадаме я, амма бакъда халхар кхы к1езигаг1а лоарх1ам болаш дац. Бераш массахана халхадалара т1ерахул вай уж юха ца озадой. Вай воаш-м да цунна т1ера. Массадараш дег1амаш долаш да-кх вай, деций? Сайдар ц1аг1а дита венавий-хьог1 со? (Белам) Дешара г1улакхи из дег1адоаладари
(Laughter)
Truthfully, what happens is, as children grow up, we start to educate them progressively from the waist up. And then we focus on their heads. And slightly to one side.
юкъа т1ара хьалдоладу вай, когаш теркал ца деш. Т1аккха беррига теркам цун керта т1а 1от1абохийт, из а цхьа к1езиг-дукха оаг1орабаьнна хул. Шо лаьтта десса инопланетянаш даларий
If you were to visit education as an alien and say "What's it for, public education?" I think you'd have to conclude, if you look at the output, who really succeeds by this, who does everything they should, who gets all the brownie points, who are the winners -- I think you'd have to conclude the whole purpose of public education throughout the world is to produce university professors. Isn't it? They're the people who come out the top. And I used to be one, so there.
вай образовательни система тахка аьнна дахкийта, ер хьан духьа я, сендухьа я, пайда эцаш вар малав, т1ехьале фуй, – сона хетаргахьа, хаьдда цхьа уйла йоаг1аргьяр шоана, - укх гергача дунен т1а мел йола образовательни система духхьал профессораш кхебе аьнна латташ йолга. Еций? Шоай дуне долаш нах ма бий уж-м. Со-се хиннав царех – т1аккха фу даьд? (Белам)
(Laughter)
Са-м царна духьала х1ама дац, амма бакъда,
And I like university professors, but, you know, we shouldn't hold them up as the high-water mark of all human achievement. They're just a form of life. Another form of life. But they're rather curious. And I say this out of affection for them: there's something curious about professors. In my experience -- not all of them, but typically -- they live in their heads. They live up there and slightly to one side. They're disembodied, you know, in a kind of literal way. They look upon their body as a form of transport for their heads.
укх даьла лаьтта мел дола хьашташ къоачашдаь аьлий санна маг1а баха безаш бац уж. Адамий хьисапе уж бале а, к1езиг-дукха кхыча тайпара ба уж. Царна вас е валлац со, цхьабакъда, ч1оаг1а садуаргаш-м ба шоана уж. Царна т1ехьа цхьа х1ама зийнад аз – шоай керта чу (кертаца) бахаш нах ба уж, берригаш беце а. Лаьттах ког 1о ца кхеташ цу лакхе бахаш ба уж шоай керта чу, к1езиг-дукха цу кертой тхов оаг1орабаьнна бале а. Из дег1 шоай доацаш санна. Цу шоай дег1а корта лелабеш йолча г1удалкха санна б1арахьеж уж.
(Laughter)
Don't they? It's a way of getting their head to meetings.
(Белам) Цу тайпара шоай кертош д1ай-хьай леладу цар.
(Laughter)
Шо ца теше,
If you want real evidence of out-of-body experiences, by the way, get yourself along to a residential conference of senior academics and pop into the discotheque on the final night.
д1арча залера хьалдехьдайлача дискотеке шо хьадоаг1е, гургба шоана аз бувца профессораш мишта халхабувл т1ехьарча сайран. (Белам). мишта халхабувл т1ехьарча сайран.
(Laughter)
(Белам) Цига б1аргагургба шоана из ц1ай д1адаллалца
And there, you will see it. Grown men and women writhing uncontrollably, off the beat.
шоай доалахье боацаш шокъ ена кхувсалу
(Laughter)
къабенна вотеши даьцеши.
Waiting until it ends, so they can go home and write a paper about it.
Тахан дешара система духхьал академически хьашташ кхоачашдеш я.
(Laughter)
Our education system is predicated on the idea of academic ability. And there's a reason. Around the world, there were no public systems of education, really, before the 19th century. They all came into being to meet the needs of industrialism. So the hierarchy is rooted on two ideas.
Деррига бахьан фуд? Укх дуне т1а мел йола образовательни система 19 б1аьшарера хьайолаенна – лаьрх1а индустриальни хьашташ кхоачашде чуоттаяь я-кх из образовани. Из оттам ишта хилара ши бахьан да.
Number one, that the most useful subjects for work are at the top. So you were probably steered benignly away from things at school when you were a kid, things you liked, on the grounds you would never get a job doing that. Is that right? "Don't do music, you're not going to be a musician; don't do art, you won't be an artist." Benign advice -- now, profoundly mistaken. The whole world is engulfed in a revolution.
Хьалхардар да белха накъаяргйола предметаш кертера латтар. Берашкара берал доаккхаш царна дезар д1а буххе латт – кхыча беса аьлча, белха кхы хайра эшаргйоца предметаш. Ишта деций из? Ашараш ма лекха, х1аьта а илланча хургвац хьох, сурташ ма дехка, х1аьта-вета суртанча хургвац хьох. Из хьехам – тахан гуш да ч1оаг1а харц болга . Ер деррига дуне революцено чуэззад.
And the second is academic ability, which has really come to dominate our view of intelligence, because the universities design the system in their image. If you think of it, the whole system of public education around the world is a protracted process of university entrance. And the consequence is that many highly talented, brilliant, creative people think they're not, because the thing they were good at at school wasn't valued, or was actually stigmatized. And I think we can't afford to go on that way.
Шоллаг1а бахьан да вай сага хьаькъал алхха академически карматалца мара белгалдаккхац, х1ана аьлча университеташа шоашта езача тайпара д1аоттаяьй из система. Вай д1ахьажача, еррига образовательни система д1а ишколера хьалволавенна алхха университете д1аоттарца мара кхы бала болаш яц. Цу х1аман жамъ1а оттадича, вайна гу дукха тайп-тайпара карматали нач1али долаш дошув санна болча кегийча наьхеи мехкарийи шоаех догьэккх, х1ана аьлча цар берий хана денз е ишколера денз дика кайоалаш хинна х1ама теркамза дус. Вай из ишта д1ахо д1адахийта йиш яц.
In the next 30 years, according to UNESCO, more people worldwide will be graduating through education than since the beginning of history. More people. And it's the combination of all the things we've talked about: technology and its transformational effect on work, and demography and the huge explosion in population.
ЮНЕСКО яхача организацес белгалду, х1ат1адоаг1ача 30 шера образовательни системе вай истори хьайолаеннача хана денз мел хинначул дукхаг1а адам дешаш хургда аьнна. Хьажал, из мел дола адам дакъа лоацаш хилара бахьан да, белхацеи технологешцеи дукха хувцам хилар, адамий дебар алсамдалар. Т1аккха 1илман даржа цхьаккха
Suddenly, degrees aren't worth anything. Isn't that true? When I was a student, if you had a degree, you had a job. If you didn't have a job, it's because you didn't want one. And I didn't want one, frankly.
хам хургбац. Хургбий? Со студент волча хана, хьога 1илман дарж дале, болх боацаш висацар, из мо вола вола саг балхаза хилча, ший ло1амах болх ца беш вар из. Са бакъдар аьлча дукха безам бацар болх бе. (Белам) Х1анз ишкол яьккха бераш деш х1ама доацаш
(Laughter)
But now kids with degrees are often heading home to carry on playing video games, because you need an MA where the previous job required a BA, and now you need a PhD for the other. It's a process of academic inflation. And it indicates the whole structure of education is shifting beneath our feet. We need to radically rethink our view of intelligence.
видеоловзараш т1а баг1аш хул, х1ана аьлча хьалха балха отта «бакалавр» дарж дийзача, х1анза «магистер» дарж деза, т1аккха 1илман кандидат хила веза хьо кхыча балха отта воалле. Боккъонца академически инфляци процесс хьахиннай. Из гойтам ба вай образовательни система 1охарцаш латталга. Вай «хьаькъал» яхача деша ма1ан кердадаккха деза.
We know three things about intelligence. One, it's diverse. We think about the world in all the ways that we experience it. We think visually, we think in sound, we think kinesthetically. We think in abstract terms, we think in movement. Secondly, intelligence is dynamic. If you look at the interactions of a human brain, as we heard yesterday from a number of presentations, intelligence is wonderfully interactive. The brain isn't divided into compartments. In fact, creativity -- which I define as the process of having original ideas that have value -- more often than not comes about through the interaction of different disciplinary ways of seeing things.
Вайна цунах ховш дар да 3 х1ама: хьалхардар – из цхьа хьисап долаш ца хилар. Вай вахарга хьежжа мара вай кхетадац вайна гонахьара айлам. Вай б1аргашца уйла ю, лергашца ю, лелаш уйла ю. Вай абстрактно уйла ю, д1а-хьай леларца ю. Шоллаг1а да ала доаг1аш, «хьаькъал» цхьан метте соцаш дац. Вай хьаь оттамага хьожий, с елхан презентацешка хьоадир-кх из, вай зувргда, мел боарамзеи поалхамеи бувзам ба цу чухь. Бувзам боаца ралсаш яхкац шоана вай хьаь чу. Цул совг1а, уж аз ювцаш йола креативни 1амалаш ?? 1алашъе караг1доал, нагахь санна уж вай х1анз хьоаяь тайп-тайпара хьаькъала оаг1аташ шоайла бувзам болаш хилча.
By the way, there's a shaft of nerves that joins the two halves of the brain, called the corpus callosum. It's thicker in women. Following off from Helen yesterday, this is probably why women are better at multitasking. Because you are, aren't you? There's a raft of research, but I know it from my personal life. If my wife is cooking a meal at home, which is not often ... thankfully.
Хьаь оттам – цу хьаькъехьа ала доаг1а цу хьаь шин даькъа юкъе бувзам лоаттабеш нервий гурмат йолга – шонкий хьисапе дег1 оал цунах. Укхаза селхан ма аллара, кхалнаьха сомаг1а да из дег1. Сона хетачох, из ишта хиларах кхалнаьха дикаг1а в1ашт1ехьдоал массехк г1улакх цхьатарра де. Далаций? Дуккха поалхамаш увттадаьд из х1ама тохкаш, цул совг1а, аз айса зийнад из. Са ц1аг1а сесаго шу кийчдеча хана, Даьла къахетамца, каста хилац из (Белам). Цо из яа х1ама кийчъеча хана – из дика караг1 ца доале а, массадолчун ишта яц из –
(Laughter)
юкъег1олда телофонаца къамаьл де а,
No, she's good at some things. But if she's cooking, she's dealing with people on the phone, she's talking to the kids, she's painting the ceiling --
берашца йистхила а, д1а тховнах басар хьакха а,
(Laughter)
даьра човна дарба де а – деррига караг1доал цун.
she's doing open-heart surgery over here. If I'm cooking, the door is shut, the kids are out, the phone's on the hook, if she comes in, I get annoyed. I say, "Terry, please, I'm trying to fry an egg in here."
Амма бакъда, аз яа х1ама кийчъеча хана, ни1 къайла хул, бераш арадаьха хул, телефона аппарат ший метте, х1аьта а, нагахьа санна из хьачуйоале, цунга яппараш еш хул со, «Дукха яха, 1а со вутаре, сайна фуаш кхарза г1ерташ воаллар со», яхаш. (Белам)
(Laughter)
"Give me a break."
(Laughter)
Дагадоаг1ий шоана из философски хаттар
Actually, do you know that old philosophical thing, "If a tree falls in a forest, and nobody hears it, did it happen?" Remember that old chestnut? I saw a great T-shirt recently, which said, "If a man speaks his mind in a forest, and no woman hears him, is he still wrong?"
«Хьунаг1а цхьа га 1оежача, из сага хезадеце, 1оежача санна ларх1а езий из? Дагабоаг1ий шоана из зокх? Х1анз дукха ха йоацаш цхьа коч яйнай сона цхьа йоазув т1адолаш, «Кхалсага д1а ца хозаш къонах хьунаг1а ше-шийца йистхилча – - т1аккха а харцлувш ва из?» аьнна. (белам)
(Laughter)
And the third thing about intelligence is, it's distinct. I'm doing a new book at the moment called "Epiphany," which is based on a series of interviews with people about how they discovered their talent. I'm fascinated by how people got to be there. It's really prompted by a conversation I had with a wonderful woman who maybe most people have never heard of, Gillian Lynne. Have you heard of her? Some have. She's a choreographer, and everybody knows her work. She did "Cats" and "Phantom of the Opera." She's wonderful. I used to be on the board of The Royal Ballet, as you can see.
Кхоалаг1дар да хьаькъал х1аране къоасталуш хилар. Укх юкъа цхьа книжка яздеш ва со «Къайлений гойтам» яхаш. Цун чулоацама юкъеяхай шоай нач1ал гучадаьккхача нахаца хинна интервью, къаьста цар из мишта гучаяьннай тохкаш. Цецваллал х1ама да из. Масала, дукха ха йоцаш са хинна къамаьл, шоана-м цун ц1и хеза хургьяц, ч1оаг1а безаме кхалсагац Джилиан Лин яхаш, хезайий шоана? Цхьаццабарашта хеза хургья. Хореограф я из, цун белхаш довза хургда шоана. «Цискаш»,«Операй г1аларт» яха белхаш да цун. Ч1оаг1а кхалсаг я из. Цо Ингалсий мехка Королевски Балете увттадаьча халхарашка хиннав со массайттаза, шоана гуча беса.
(Laughter)
Цкъа х1ама дуаш тхоаш цхьана нийсденнача , хаьттадар аз цунга
Gillian and I had lunch one day. I said, "How did you get to be a dancer?" It was interesting. When she was at school, she was really hopeless. And the school, in the '30s, wrote to her parents and said, "We think Gillian has a learning disorder." She couldn't concentrate; she was fidgeting. I think now they'd say she had ADHD. Wouldn't you? But this was the 1930s, and ADHD hadn't been invented at this point. It wasn't an available condition.
«Ва, Джилиан, халхара никъ т1а мишта нийсъеннай хьо?» аьнна. Т1аккха дийцар цо сога, «Цхьа тамашийна хилар из» аьнна. «Ишколе ухача хана хилар из, хьехархоша ч1оаг1а догдилладар сох а са дешарах а. 30 шерашка дар из, ишколера каьхат дайтар «дешарах дика кхетац» аьнна. Ший теркам 1от1абахийта караг1далацар цунна, цхьан метте йоаг1алацар из. Сона хетаргахьа, из тахан ишколе ухаш яларе, «теркам бац, сатем байнаб» аьнна ц1и 1от1айила хургьяр, хургьецарий? Амма бакъда цу 30 шерашка из лазар довзацар. Наха хацар цу тайпара айпаргаш хила йиш йолга (белам).
(Laughter)
Мичча беса дале а, лор волча кхаьчар из.
People weren't aware they could have that.
Т1аккха ший наьнаца лор волча д1ачуяхача,
(Laughter)
Anyway, she went to see this specialist. So, this oak-paneled room, and she was there with her mother, and she was led and sat on this chair at the end, and she sat on her hands for 20 minutes, while this man talked to her mother about all the problems Gillian was having at school, because she was disturbing people, her homework was always late, and so on. Little kid of eight. In the end, the doctor went and sat next to Gillian and said, "I've listened to all these things your mother's told me. I need to speak to her privately. Wait here. We'll be back. We won't be very long," and they went and left her.
йи1иг саьн чу латтача г1анда т1а 1охоайир, шийна ши кулг д1ак1аладелла сатийна яьг1ар из 20 минот яьлалца, нанас лораца къамаьл дувцача юкъа. Джилиана ишколера х1ама караг1цадалара хетадаь дар къамаьл. «Х1атоне, нахага укхо бала а бахьаш, массахана урокашта т1ехьаюсаш, ц1аг1ара болх хьа ца беш иштта д1ахо кхыдараш а» – ер я 8 шу даьнна з1амига йи1иг. Юххера, лоро ваг1ачара айвенна, ер йолча х1ат1авена, аьлар: «Джилиан, жи, аз ладийг1ад хьа мамайга, х1анз цунга цхьаь йистхила веза са. Тхо х1анз хьадоаг1а хьона. Дукха гац хьона». Ше д1ааравоалаш
But as they went out of the room, he turned on the radio that was sitting on his desk. And when they got out of the room, he said to her mother, "Just stand and watch her." And the minute they left the room, she was on her feet, moving to the music. And they watched for a few minutes, and he turned to her mother and said, "Mrs. Lynne, Gillian isn't sick. She's a dancer. Take her to a dance school."
ший истола т1а лаьтта радио хьалотайир цо. Шоаш д1аарабоалаш, наьнага аьнна хиннад цо, «вай доацаш цо фу ду хьожаргда вай». «Уж д1аарабаьнна минот яьннаяцар, со хьалг1атта цу лийкхача ашарах халхаяла эттача хана»,- йоах Джилиана. Б1арахьежаш цхьа юкъ яьккха, лоро наьнагахьа д1авийрза аьнна хиннад: «Ва кхалсаг, из хьа йи1иг цамогаш яц хьона. Из халхархо я хьона. Халхара ишколе д1аяла еза 1а из».
I said, "What happened?" She said, "She did. I can't tell you how wonderful it was. We walked in this room, and it was full of people like me -- people who couldn't sit still, people who had to move to think." Who had to move to think. They did ballet, they did tap, jazz; they did modern; they did contemporary. She was eventually auditioned for the Royal Ballet School. She became a soloist; she had a wonderful career at the Royal Ballet. She eventually graduated from the Royal Ballet School, founded the Gillian Lynne Dance Company, met Andrew Lloyd Webber. She's been responsible for some of the most successful musical theater productions in history, she's given pleasure to millions, and she's a multimillionaire. Somebody else might have put her on medication and told her to calm down.
«Т1аккха фу дир оаш?»,- аьнна хаьттар аз цунга. Жоп далар цо: «Даьра, са ираза, нанас д1аялар со цу ишколе. Со цига д1ачуеннача хана, се мо бераш б1аргадайра сона. Со мо цхьан меттиге 1о ца ховшалуш дар уж. Уйла еча хана, лела безаш хьашт долаш бар уж». Хьажал, уйла еча хана цхьаццабола нах д1ай-хьай лела безаш хьашт долаш хул-кх. Балет халхабовлар уж, тайп-тайпара ашараш, джаз, х1анзарча заман яр, кхы д1ахояр а. Дика карматал хиларах Королевски балетни ишколе д1аэц из, д1ахо соло гойтамаш ду цо, ишта гаьнайоал из ший хьат1аийцача наькъ т1а. Ишта йистейоаккх из ишкол а, т1аккха ший компании хьаелл цо – «Джилиан Лин Денс Кампани» яхаш. Т1аккха Андрю Ллойд Вебераца в1ашаг1кхет уж. Укх дунен т1а эггара ц1ихеза постановкаш увттаяьй цо, дуккхача наьха самукъадоаккхаш, мультимиллионер хиннай шийх.
(Applause)
Амма бакъда, цу хана из ишколерча хьехархоша дешара т1ехьайисай яхача хана цунна молхаш а маьхий а детта тарлора, из меттайоалае г1ерташ.
What I think it comes to is this: Al Gore spoke the other night about ecology and the revolution that was triggered by Rachel Carson. I believe our only hope for the future is to adopt a new conception of human ecology, one in which we start to reconstitute our conception of the richness of human capacity. Our education system has mined our minds in the way that we strip-mine the earth for a particular commodity. And for the future, it won't serve us. We have to rethink the fundamental principles on which we're educating our children.
Сона фу хет аьлча.. (т1оараш детт) Со кхача г1ертар фуд аьлча: Ал Гора дукха ха йоаццаш къамаьл дир экологехи Рейчал Карсона чакхьяьккхача революцехи. Вай догдаха дезар фуд - адамий экологех бола кхетам кердабаккха беза вай, цхьацца хувцамаш дергдолаш, адамий карматал мел боаромза а торонаш йолаш я гургдолаш. Вай лаьтта оахаш хьоанал хьаараозача тайпара вай образовательни системо вай хьоа бокъабаьб. Вайна кхоана цунгара дикадар даргдац. Вай берашта хьехара оттамий лард хувца еза вай.
There was a wonderful quote by Jonas Salk, who said, "If all the insects were to disappear from the Earth, within 50 years, all life on Earth would end. If all human beings disappeared from the Earth, within 50 years, all forms of life would flourish." And he's right.
Ч1оаг1а дика лоарх1аме дешаш да Джонас Салка аьнна: «Укх 50 шера, укх даьла лаьтта мел дола секам д1адаьлча, укх лаьтта т1ара вахар соцаргдар. Амма бакъда, укх 50 шера, укх лаьтта мела дола адам д1адаьлча, укх дунен т1а мел дола дийна х1ама парг1атдаьнна даржаргдар». Сога хаьттача, нийса лув из.
What TED celebrates is the gift of the human imagination. We have to be careful now that we use this gift wisely, and that we avert some of the scenarios that we've talked about. And the only way we'll do it is by seeing our creative capacities for the richness they are and seeing our children for the hope that they are. And our task is to educate their whole being, so they can face this future. By the way -- we may not see this future, but they will. And our job is to help them make something of it.
Т1аккха ТЕДо малаг1а дакъа лоац цу хьаькъехьа, цо дезду земсеттолг яха адамашта денна ни1мат Ч1оаг1а хьурмат де деза вай цунна, ийрчача хьисапе из хургдоацаш. Цхьа никъ мара бац вай: кретивность яхача карматала хьурмат дари, вай берех дика ноахал хьалкхер догдахари. Вай г1улакх фуд аьлча - вай берашта цхьан хьисапе йоацаш йизза образовани д1аялар – шоай кхоанен уж кийча хургболаш. Вайна-м б1арга ца го мег из, амма бакъда царна гургья из. Вай болх малаг1а ба аьлча – царна г1о дар цунгара беркат эца. Баркал шоана!
Thank you very much.
(Applause)