As a conceptual artist, I'm constantly looking for creative ways to spark challenging conversations. I do this though painting, sculpture, video and performance. But regardless of the format, two of my favorite materials are history and dialogue.
Како концептуален уметник, константно барам креативни начини за да поттикнам предизвикувачки разговори. Го правам ова преку сликање, скулптури, видео и изведби. Но, без разлика на форматот, два од моите омилени материјали се историјата и дијалогот.
In 2007, I created "Lotus," a seven-and-a-half-foot diameter, 600-pound glass depiction of a lotus blossom. In Buddhism, the lotus is a symbol for transcendence and for purity of mind and spirit. But a closer look at this lotus reveals each petal to be the cross-section of a slave ship. This iconic diagram was taken from a British slaving manual and later used by abolitionists to show the atrocities of slavery. In America, we don't like to talk about slavery, nor do we look at it as a global industry. But by using this Buddhist symbol, I hope to universalize and transcend the history and trauma of black America and encourage discussions about our shared past.
Во 2007 го креирав "Лотус", 7 и пол педи во дијаметар, расцветан лотус направен од стакло кој тежи 272 кг. Во будизмот, лотусот е симбол на совршенство и чистина на умот и духот. Но, поблискиот поглед кон лотусот открива дека секое листе е вкрстување на брод со робови. Овој дијаграм е земен од Британски прирачник за управување со робови и подоцна користен од аболиционистите за да ја покажат злоупотребата на ропството. Во Америка, не сакаме да зборуваме за ропство, ниту пак го гледаме како глобална индустрија. Но, со употребата на будистичкиот симбол се надевам дека ќе ја направиме универзална и совршена историјата и траумата на црната Америка и ќе ги охрабриме дискусиите за нашето заедничко минато.
To create "Lotus," we carved over 6,000 figures. And this later led to a commission by the City of New York to create a 28-foot version in steel as a permanent installation at the Eagle Academy for Young Men, a school for black and latino students, the two groups most affected by this history. The same two groups are very affected by a more recent phenomenon, but let me digress.
За да го создадеме "Лотус" изгравиравме преку 6000 фигури. Подоцна бевме пред комисија од градот Њујорк за да направиме 8.5 метарска челична верзија, која е перманентна инсталација во Академијата за млади мажи - Орел, училиште за црни и латино студенти, двете групи најпогодени од историјата. Истите групи се исто подложни на еден понов феномен, но, дозволете ми да отстапам од темата.
I've been collecting wooden African figures from tourist shops and flea markets around the world. The authenticity and origin of them is completely debatable, but people believe these to be imbued with power, or even magic. Only recently have I figured out how to use this in my own work.
Собирав дрвени Африкански фигури од туристички продавници околу светот. Нивната оригиналност и потекло се дискутабилни, но, луѓето веруваат дека во нив е вдахната моќ, па дури и магија. Неодамна сфатив како да го користам ова во мојата работа.
(Gun shots)
(Пукотници)
Since 2012, the world has witnessed the killings of Trayvon Martin, Michael Brown, Eric Garner, Sandra Bland, Tamir Rice and literally countless other unarmed black citizens at the hands of the police, who frequently walk away with no punishment at all. In consideration of these victims and the several times that even I, a law-abiding, Ivy League professor, have been targeted and harassed at gunpoint by the police. I created this body of work simply entitled "BAM."
Од 2012, светот ги засведочи убиствата на Тревон Мартин, Мајкл Браун, Ерик Гарнер, Сандра Бланд, Тамир Рајс и буквално безбројно многу невооружени црни жители од рацете на полицијата, кои често заминуваат без никаква казна. Земајќи ги во предвид жртвите неколкупати дури и јас, професор во Ајви лигата, бев на мета и малтретиран од полицијата. Го создадов ова дело и го нареков "BAM".
It was important to erase the identity of each of these figures, to make them all look the same and easier to disregard. To do this, I dip them in a thick, brown wax before taking them to a shooting range where I re-sculpted them using bullets. And it was fun, playing with big guns and high-speed video cameras. But my reverence for these figures kept me from actually pulling the trigger, somehow feeling as if I would be shooting myself. Finally, my cameraman, Raul, fired the shots. I then took the fragments of these and created molds, and cast them first in wax, and finally in bronze like the image you see here, which bears the marks of its violent creation like battle wounds or scars.
Важно беше да се избрише идентитетот на секоја од овие фигури, за да се направи да изгледаат исти и полесно да се занемарат. За да го направиме ова, ги ставивме во густ, кафен восок пред да ги однесеме на стрелиште каде ги преправивме користејќи куршуми. Беше забавно, да се игра со големи пушки и видео камери кои снимаат успорено. Мојата почит за овие фигури не ми дозволи да го повлечам чкрапалото, некако се чувствував дека ќе пукам во самиот себе. Најпосле, пукаше Раул, мојот камерман. А јас ги зедов остатоците и направив калапи, прво од восок и најпосле од бронза како што се гледа на сликата овде. Тие се резултат на насилство. На нив се гледаат воени рани и лузни.
When I showed this work recently in Miami, a woman told me she felt every gun shot to her soul. But she also felt that these artworks memorialized the victims of these killings as well as other victims of racial violence throughout US history.
Кога моето дело го покажав неодамна во Мајами една жена ми рече дека секој куршум ѝ ја погодил душата. Но, исто така дека ги чувствувала овие дела како потсетник на жртвите на убиствата како и на други жртви на расното насилство низ историјата на САД.
But "Lotus" and "BAM" are larger than just US history. While showing in Berlin last year, a philosophy student asked me what prompted these recent killings. I showed him a photo of a lynching postcard from the early 1900s and reminded him that these killings have been going on for over 500 years. But it's only through questions like his and more thoughtful dialogue about history and race can we evolve as individuals and society.
Но, "Лотус" и "BAM" се поголеми од историјата на САД. Додека беа изложени во Берлин лани, студент по филозофија ме праша, што ги има поттикнато новите убиства. Му покажав слика од поштенска карта од раните 1900-ти години и го потсетив дека овие убиства траат повеќе од 500 години. Но, само низ вакви прашања и дијалози за историјата и расата можеме да еволуираме како индивидуи и како општество.
I hope my artwork creates a safe space for this type of honest exchange and an opportunity for people to engage one another in real and necessary conversation.
Се надевам дека мојата уметност креира сигурно место за овој вид на искрена размена и шанса за луѓето да се впуштат во вистински и потребен разговор.
Thank you.
Ви благодарам.
(Applause)
(Аплауз)