In the year 1901, a woman called Auguste was taken to a medical asylum in Frankfurt. Auguste was delusional and couldn't remember even the most basic details of her life. Her doctor was called Alois. Alois didn't know how to help Auguste, but he watched over her until, sadly, she passed away in 1906. After she died, Alois performed an autopsy and found strange plaques and tangles in Auguste's brain -- the likes of which he'd never seen before.
Во 1901 -та година, една жена, по име Августа, била однесена во психијатриска болница во Франкфурт. Била во состојба на бладање и не можела да се сети на основни детаљи од нејзиниот живот. Нејзиниот лекар се викал Алојз. Алојз не знаел како да ѝ помогне на Августа, но ја надгледувал до нејзината смрт во 1906-та По нејзината смрт тој извршил аутопсија. и открил чудни дамки и грутки во нејзиниот мозок- -такви какви што никогаш порано не видел.
Now here's the even more striking thing. If Auguste had instead been alive today, we could offer her no more help than Alois was able to 114 years ago. Alois was Dr. Alois Alzheimer. And Auguste Deter was the first patient to be diagnosed with what we now call Alzheimer's disease. Since 1901, medicine has advanced greatly. We've discovered antibiotics and vaccines to protect us from infections, many treatments for cancer, antiretrovirals for HIV, statins for heart disease and much more. But we've made essentially no progress at all in treating Alzheimer's disease.
Еве нешто уште позапрепастувачко, ако Августа беше жива денес, не ќе можевме да ѝ помогнеме повеќе од што ѝ помогнал Алојз пред 114 години. Алојз е д-р Алојз Алцхајмер, Августа Дитер е првата пациентка дијагностицирана со болеста денес позната како Алцхајмер. Медицината значително напреднала од 1901-та год. Откривме антибиотици и вакцини да се заштитиме од инфекции, редица третмани за рак и антиретровируси за ХИВ, статини за срцеви заболувања и многу други. Но, не направивме речиси никаков напредок во поглед на Алцхајмер.
I'm part of a team of scientists who has been working to find a cure for Alzheimer's for over a decade. So I think about this all the time. Alzheimer's now affects 40 million people worldwide. But by 2050, it will affect 150 million people -- which, by the way, will include many of you. If you're hoping to live to be 85 or older, your chance of getting Alzheimer's will be almost one in two. In other words, odds are you'll spend your golden years either suffering from Alzheimer's or helping to look after a friend or loved one with Alzheimer's. Already in the United States alone, Alzheimer's care costs 200 billion dollars every year. One out of every five Medicare dollars get spent on Alzheimer's. It is today the most expensive disease, and costs are projected to increase fivefold by 2050, as the baby boomer generation ages.
Јас сум дел од тимот научници кој работи на пронаоѓање лек против Алцхајмер веќе една деценија. Значи, постојано мислам на тоа. Од Алцхајмер денес се заболени над 40 милиони луѓе во светот До 2050-та ќе заболат уште 150 милиони- -меѓу кои ќе бидат многумина и од вас. Ако се надевате дека ќе живеете 85 години или повеќе, вашите изгледи да добиете Алцхајмер се еден од два случаи. Со други зборови, апсурдот е што ќе го поминете златното доба или боледувајќи од Алцхајмер, или грижејќи се за некој близок заболен од оваа болест. Само во САД, грижата за овие пациенти чини речиси 200 милијарди долари годишно. Една петтина од здравствениот фонд се троши за Алцхајмер. Денес таа е најскапата болест , а се предвидува зголемување на трошоците пет пати до 2050-та, со стареењето на `бејби-бум` генерацијата.
It may surprise you that, put simply, Alzheimer's is one of the biggest medical and social challenges of our generation. But we've done relatively little to address it. Today, of the top 10 causes of death worldwide, Alzheimer's is the only one we cannot prevent, cure or even slow down. We understand less about the science of Alzheimer's than other diseases because we've invested less time and money into researching it. The US government spends 10 times more every year on cancer research than on Alzheimer's despite the fact that Alzheimer's costs us more and causes a similar number of deaths each year as cancer.
Едноставно речено, можеби ќе ве изненади фактот дека Алцхајмер е еден од најголемите медицински и социјални предизвици денес. Релативно малку направивме за овој проблем. Денес, од десетте најголеми причинители на смрт, единствено од Алцхајмер не можеме да се заштитиме, излечиме или да ја забавиме. Алцхајмерот ни е помалку познат, за разлика од другите болести бидејќи трошиме помалку време и средства за нејзино истражување. Американската влада годишно троши 10 пати повеќе на истражувањата за рак отколку за Алцхајмер И покрај фактот што Алцхајмер чини повеќе и предизвикува сличен број на смртни случаи годишно како и ракот
The lack of resources stems from a more fundamental cause: a lack of awareness. Because here's what few people know but everyone should: Alzheimer's is a disease, and we can cure it. For most of the past 114 years, everyone, including scientists, mistakenly confused Alzheimer's with aging. We thought that becoming senile was a normal and inevitable part of getting old. But we only have to look at a picture of a healthy aged brain compared to the brain of an Alzheimer's patient to see the real physical damage caused by this disease. As well as triggering severe loss of memory and mental abilities, the damage to the brain caused by Alzheimer's significantly reduces life expectancy and is always fatal.
Недостатокот на средства произлегува од една суштествена причина: недостаток на свест. бидејќи еве нешто што малкумина го знаеме, а треба сите да го знаат. Алцхајмер е болест и ние можеме да ја излечиме. Во изминативе 114 години, сите вклучително и научници, ја мешаа Алцхајмер со стареење Се мислеше дека сенилноста е природен и неизбежен процес на стареењето. Но, доволно е да го погледнеме остарениот, но здрав мозок и да го споредиме со мозокот на заболен од Алцхајмер за да видиме какви се последиците од оваа болест. Освен што предизвикува серозно губење на памтењето и умствената способност, оштетувањето на мозокот од Алцхајмер сериозно го намалува животниот век и секогаш има смртоносни последици.
Remember Dr. Alzheimer found strange plaques and tangles in Auguste's brain a century ago. For almost a century, we didn't know much about these. Today we know they're made from protein molecules. You can imagine a protein molecule as a piece of paper that normally folds into an elaborate piece of origami. There are spots on the paper that are sticky. And when it folds correctly, these sticky bits end up on the inside. But sometimes things go wrong, and some sticky bits are on the outside. This causes the protein molecules to stick to each other, forming clumps that eventually become large plaques and tangles. That's what we see in the brains of Alzheimer's patients.
Се сеќавате дека д-р Алцхајмер забележал чудни дамки и грутки во мозокот на Августа уште пред еден век. Речиси еден век не знаевме речиси ништо за нив. Денес знаеме дека протеински молекули ги предизвикуваат. Замислете ја протеинската молекула како парче хартија превиткана во сложено оригами. Има делови на хартијата што се лепливи. Ако се правилно превиткани, овие лепливи делови завршуваат во внатрешноста. Но, некогаш работите тргнуваат наопаку и некои делови завршуваат надвор. Поради ова протеините меѓусебно се лепат и формираат збирови кои на крај стануваат големи дамки и грутки. Тоа го гледаме во мозокот на заболените од Алцхајмер.
We've spent the past 10 years at the University of Cambridge trying to understand how this malfunction works. There are many steps, and identifying which step to try to block is complex -- like defusing a bomb. Cutting one wire might do nothing. Cutting others might make the bomb explore. We have to find the right step to block, and then create a drug that does it.
Последниве 10 години во универзитетот Кембриџ се обидуваме да сфатиме како функционира оваа неправилност. Има многу чекори, и многу е тешко да откриете кој од нив треба да се блокира -- како деактивирање бомба. Сечењето на една жица може да е безопасно. Сечењето на друга може да создаде експлозија. Треба точно да знаеме кој чекор да го блокираме а потоа да направиме и лек кој ќе го стори тоа.
Until recently, we for the most part have been cutting wires and hoping for the best. But now we've got together a diverse group of people -- medics, biologists, geneticists, chemists, physicists, engineers and mathematicians. And together, we've managed to identify a critical step in the process and are now testing a new class of drugs which would specifically block this step and stop the disease.
До неодамна, поголемиот дел од времето сечевме жици и се надевавме на најдоброто. Но, сега се собравме луѓе од различни профили- лекари, биолози, генетичари, хемичари, физичари, инженери и математичари. и заеднички успеавме да откриеме еден критичен чекор во процесот и тестираме нова група лекови кои ќе го блокираат токму овој специфичен чекор и ќе ја запрат болеста.
Now let me show you some of our latest results. No one outside of our lab has seen these yet. Let's look at some videos of what happened when we tested these new drugs in worms. So these are healthy worms, and you can see they're moving around normally. These worms, on the other hand, have protein molecules sticking together inside them -- like humans with Alzheimer's. And you can see they're clearly sick. But if we give our new drugs to these worms at an early stage, then we see that they're healthy, and they live a normal lifespan. This is just an initial positive result, but research like this shows us that Alzheimer's is a disease that we can understand and we can cure.
Ќе ви прикажам некои од нашите последни резултати. Освен ние, ова никој друг го нема видено. Да видиме што се случи кога новите лекови ги тестиравме на црви. Значи, првите од лево се здрави црви, и како што гледате се движат сосема природно. за разлика од нив, оние во средината имаат слепени протеински молекули како и кај човек со Алцхајмер. Може јасно да се види дека се болни. Но, ако новиот лек им го дадеме во раната фаза на болеста, ќе видиме (десно) дека се здрави и имаат нормален животен век. Ова е само почетен позитивен резултат, но истражувањата како ова покажуваат дека Алцхајмер е болест која може да ја разбереме и да ја лекуваме.
After 114 years of waiting, there's finally real hope for what can be achieved in the next 10 or 20 years. But to grow that hope, to finally beat Alzheimer's, we need help. This isn't about scientists like me -- it's about you. We need you to raise awareness that Alzheimer's is a disease and that if we try, we can beat it. In the case of other diseases, patients and their families have led the charge for more research and put pressure on governments, the pharmaceutical industry, scientists and regulators. That was essential for advancing treatment for HIV in the late 1980s. Today, we see that same drive to beat cancer. But Alzheimer's patients are often unable to speak up for themselves. And their families, the hidden victims, caring for their loved ones night and day, are often too worn out to go out and advocate for change. So, it really is down to you. Alzheimer's isn't, for the most part, a genetic disease. Everyone with a brain is at risk. Today, there are 40 million patients like Auguste, who can't create the change they need for themselves. Help speak up for them, and help demand a cure.
После 114 години чекање конечно имаме вистинска надеж за успех, во наредните 10 или 20 години. Но, за да се надеваме дека ќе ја победиме оваа болест, ни треба помош. Овде не се работи за нас како научници. Туку за вас. Ние треба да ја подигнеме свеста дека Алцхајмер е болест и ако се обидеме, можеме да ја совладаме. Кај останатите болести, пациентите и нивните семејства помагаат за нови истражувања и вршат притисок врз владите, фармацевтските индустрии научниците и законодавците. Тоа беше клучно за унапредување на лекувањето на ХИВ во доцните 80-ти. Денес го гледаме истиот поттик да се победи ракот. Но, болните од Алцхајмер не се способни да зборуваат за себе, а нивните семејства, скриените жртви кои се грижат деноноќно за своите најблиски, најчесто се истоштени за да можат да се борат за промени. Значи, навистина зависи од вас. Алцхајмерот генерално земено не е генетска болест. Секој кој има мозок е во ризична група. Денес постојат 40 милиони пациенти како Августа, кои не можат сами да ги направат потребните промени. Зборувајте во нивно име, и помогнете да се побара лекот.
Thank you.
Благодарам!
(Applause)
(Аплауз)