This is a recent comic strip from the Los Angeles Times. The punch line? "On the other hand, I don't have to get up at four every single morning to milk my Labrador." This is a recent cover of New York Magazine. Best hospitals where doctors say they would go for cancer treatment, births, strokes, heart disease, hip replacements, 4 a.m. emergencies. And this is a song medley I put together --
Ова е скорашен стрип од Лос Анџелес Тајмс. Поентата? „Од дргута страна, не мора да станувам во четири наутро секој ден за да го молзам мојот лабрадор.“ Ова е скорашна насловна на магазинот Њу Јорк. Најдобрите болници каде докторите велат дека ќе одат за лекување за рак, пораѓање, удари, срцеви болести, замена на колк, итни случаи во 4 наутро. А ова е микс од песни што го составив --
(Music)
(Музика)
Did you ever notice that four in the morning has become some sort of meme or shorthand? It means something like you are awake at the worst possible hour.
Забележувате дека четири наутро е станат некаков вид на меме, кратенка? Значи дека сте будни во најлошиот можен час.
(Laughter)
(Смеа)
A time for inconveniences, mishaps, yearnings. A time for plotting to whack the chief of police, like in this classic scene from "The Godfather." Coppola's script describes these guys as, "exhausted in shirt sleeves. It is four in the morning."
Време за незгодни, несреќни случки, копнежи. Време за заговарање на убиство на шефот на полицијата, како во оваа класична сцена од „Кум“. Сценариото на Копола ги опишува овие момци како „Изморени, во кошули. Во четири часот наутро.“
(Laughter)
(Смеа).
A time for even grimmer stuff than that, like autopsies and embalmings in Isabel Allende's "The House of the Spirits." After the breathtaking green-haired Rosa is murdered, the doctors preserve her with unguents and morticians' paste. They worked until four o'clock in the morning.
Време за уште погрозни работи од тоа, како аутопсии и балсамирање во книгата на Изабел Аљенде „Куќа на духовите“. Откако убавата зеленокоса Роза е убиена, докторите ја премачкуваат со масло и мртовечка паста. Работеа до четири наутро.
A time for even grimmer stuff than that, like in last April's New Yorker magazine. This short fiction piece by Martin Amis starts out, "On September 11, 2001, he opened his eyes at 4 a.m. in Portland, Maine, and Mohamed Atta's last day began." For a time that I find to be the most placid and uneventful hour of the day, four in the morning sure gets an awful lot of bad press --
Време за уште погрозни работи од тоа, како во бројот на Њу Јоркер од минатиот април, овој краток расказ од Мартин Амис започнува со, „На 11 септември 2001, ги отвори очите во четири наутро, во Портланд, Мејн, и последниот ден на Мохамед Ата започна“. За време кое го сметам за најмирно и без настани, четири наутро добива прилично лош публицитет --
(Laughter)
(Смеа)
across a lot of different media from a lot of big names. And it made me suspicious. I figured, surely some of the most creative artistic minds in the world, really, aren't all defaulting back to this one easy trope like they invented it, right? Could it be there is something more going on here? Something deliberate, something secret, and who got the four in the morning bad rap ball rolling anyway? I say this guy -- Alberto Giacometti, shown here with some of his sculptures on the Swiss 100 franc note. He did it with this famous piece from the New York Museum of Modern Art. Its title -- "The Palace at Four in the Morning --
низ многу различни медиуми и од многу звучни имиња. Тоа ме направи сомничав. Си мислам, секако некои од најкреативните уметници во светот сигурно не се навраќаат на ова едноставно клише како ти е да го измислиле? Можно ли е нешто друго да се крие тука? Нешто намерно, нешто тајно, и кој го започна овој лош глас за четири наутро, на крајот на краиштата? Велам, тоа е овој човек -- Алберто Џакомети, прикажан тука со некои свои склуптури на банкнотата од 100 швајцарски франци. Тој го започна ова со неговото познато дело од Музејот на современа уметнсот во Њу Јорк. Неговото име -- „Палатата во четири наутро --
(Laughter)
(Смеа)
1932. Not just the earliest cryptic reference to four in the morning I can find. I believe that this so-called first surrealist sculpture may provide an incredible key to virtually every artistic depiction of four in the morning to follow it. I call this The Giacometti Code, a TED exclusive. No, feel free to follow along on your Blackberries or your iPhones if you've got them.
1932. Ова не е само најраната шифрирана референца за четири наутро што може да се најде. Верувам дека оваа т.н. прва надреална склуптура може да даде неверојатено значење за речиси секоја артистичка интерпретација за четири наутро што следи. Го нарекувам ова кодот на Џакомети, екслузивно на TED. Слободно следете со вашите мобилни телефони ако ги имате.
It works a little something like -- this is a recent Google search for four in the morning. Results vary, of course. This is pretty typical. The top 10 results yield you four hits for Faron Young's song, "It's Four in the Morning," three hits for Judi Dench's film, "Four in the Morning," one hit for Wislawa Szymborska's poem, "Four in the Morning." But what, you may ask, do a Polish poet, a British Dame, a country music hall of famer all have in common besides this totally excellent Google ranking?
Оди отприлика вака. Ова е скорешно пребарување на Гугл за четири наутро. Резултатите вариират, секако. Тоа е доста типично. Во првите 10 резултати четири се за песната на Фарон Јанг „Четири наутро е“, три се за филмот на Џуди Денч „Четири наутро“, еден е за поемата „Четири наутро“ на Вислава Сцимборска. Но што имаат заедничко полски поет, британска дама и музичар од салата на славните освен овој супер ранк на Гугл?
Well, let's start with Faron Young -- who was born incidentally in 1932.
Па, да започнеме со Фарон Јанг, кој инцидентно е роден во 1932.
(Laughter)
(Смеа)
In 1996, he shot himself in the head on December ninth -- which incidentally is Judi Dench's birthday.
Во 1996, се застрела на 9 декември -- што инцидентно е роденденот на Џуди Денч.
(Laughter)
(Смеа)
But he didn't die on Dench's birthday. He languished until the following afternoon when he finally succumbed to a supposedly self-inflicted gunshot wound at the age of 64 -- which incidentally is how old Alberto Giacometti was when he died.
Но не умре на нејзиниот роденден. Живееше до следното попланде кога конечно подлегна на наводно само-предизвиканата рана од пиштол на 64 години -- што, инцидентно, е доживеаната возраст на Алберто Џакомети.
Where was Wislawa Szymborska during all this? She has the world's most absolutely watertight alibi. On that very day, December 10, 1996 while Mr. Four in the Morning, Faron Young, was giving up the ghost in Nashville, Tennessee, Ms. Four in the Morning -- or one of them anyway -- Wislawa Szymborska was in Stockholm, Sweden, accepting the Nobel Prize for Literature. 100 years to the day after the death of Alfred Nobel himself. Coincidence? No, it's creepy.
Каде беше Вислава Сцимборска за време на сето ова? Таа го има најсилното алиби на светот. На тој ист ден, 10 декември 1996 додека г-дин Четири наутро, Фарон Јанг, умираше во Нешвил, Тенеси, г-ца Четири наутро - или барем една од нив - Вислава Сцимборска беше во Стокхолм, Шведска на врачувањето на Нобеловата награда за литература. 100 години до денот на смртта на Алфред Нобел. Случајност? Не. Морничаво е.
(Laughter)
(Смеа)
Coincidence to me has a much simpler metric. That's like me telling you, "Hey, you know the Nobel Prize was established in 1901, which coincidentally is the same year Alberto Giacometti was born?" No, not everything fits so tidily into the paradigm, but that does not mean there's not something going on at the highest possible levels. In fact there are people in this room who may not want me to show you this clip we're about to see.
Случајност за мене е многу попроста магија. Тоа е како да Ви велам, „Еј, знаете дека Нобеловата награда е воспоставена во 1901, истата година кога е роден Алберто Џакомети?“ Не, сѐ се вклопува елегантно во парадигмата, но тоа не значи дека нема нешто сомнително на највисоките можни нивоа. Всушност има луѓе во собава кои можеби не сакаат да Ви го покажам клипов што ќе го видиме.
(Laughter)
(Смеа)
Video: Homer Simpson: We have a tennis court, a swimming pool, a screening room -- You mean if I want pork chops, even in the middle of the night, your guy will fry them up?
Видео: Имаме тениско игралиште, базен, кино -- Сакате да речете дека ако сакам кременадли, дури и во ниедно време, Вашиот човек ќе ги зготви?
Herbert Powell: Sure, that's what he's paid for. Now do you need towels, laundry, maids?
Да, затоа е платен. Сега, дали Ви требаат крпи, облека, служавки?
HS: Wait, wait, wait, wait, wait, wait -- let me see if I got this straight. It is Christmas Day, 4 a.m. There's a rumble in my stomach.
Чекај, чекај, чекај, чекај, чекај, чекај - да расчистиме. Божиќ е, четири наутро Стомакот ме гребе.
Marge Simpson: Homer, please.
Хомер, те молам.
Rives: Wait, wait, wait, wait, wait, wait, wait. Let me see if I got this straight, Matt.
Чекај, чекај, чекај, чекај, чекај, чекај. Да видам дали го сфаќам ова Мет.
(Laughter)
(Смеа)
When Homer Simpson needs to imagine the most remote possible moment of not just the clock, but the whole freaking calendar, he comes up with 0400 on the birthday of the Baby Jesus. And no, I don't know how it works into the whole puzzling scheme of things, but obviously I know a coded message when I see one.
Кога Хомер Симпсон мора да го замисли најоддалечениот момент не само на часот, туку од целиот календар, тој го смислува 0400 на денот на раѓањето на бебето Исус. И не, не знам како работи ова во сета загадочна шема на нешта, но очигледно, можам да препознаам кодирана порака кога ќе ја видам.
(Laughter)
(Смеа)
I said, I know a coded message when I see one. And folks, you can buy a copy of Bill Clinton's "My Life" from the bookstore here at TED. Parse it cover to cover for whatever hidden references you want. Or you can go to the Random House website where there is this excerpt. And how far down into it you figure we'll have to scroll to get to the golden ticket? Would you believe about a dozen paragraphs? This is page 474 on your paperbacks if you're following along: "Though it was getting better, I still wasn't satisfied with the inaugural address. My speechwriters must have been tearing their hair out because as we worked between one and four in the morning on Inauguration Day, I was still changing it."
Велам, знам да препознаам кодирана порака кога ќе ја видам. И друштво, можете да купите копија од книгата на Бил Клинтон „Мојот живот“ од книжарницата овде на TED. Разгледајте ја од корица до корица за какви и да сакате скриени пораки. Или одете на страницата на Рандом хаус за овој извадок. И колку надолу во текстот мислите дека треба да се бара за да се дојде до џек-пот? Верувате ли, само дузина пасуси? Ова е стр. 474 од книгите ако следите: „Иако стануваше подобар, сѐ уште не бев задоволен со инагурациониот говор. Моите пишувачи на говорот мора да си ја кубат косата бидејќи додека работевме помеѓу еден и четири наутро на денот на инагурацијата јас сѐ уште го менував говорот."
Sure you were, because you've prepared your entire life for this historic quadrennial event that just sort of sneaks up on you. And then --
Секако, секако. Затоа што се подготвувавте цел живот за овој историски четворогодишен настан што Ве фати изненадно. И потоа --
(Laughter)
(Смеа)
three paragraphs later we get this little beauty: "We went back to Blair House to look at the speech for the last time. It had gotten a lot better since 4 a.m." Well, how could it have? By his own writing, this man was either asleep, at a prayer meeting with Al and Tipper or learning how to launch a nuclear missile out of a suitcase. What happens to American presidents at 0400 on inauguration day? What happened to William Jefferson Clinton? We might not ever know. And I noticed, he's not exactly around here today to face any tough questions.
три пасуси надоле, следи овој бисер: „Отидовме во куќата Блер за да го видиме говорот за последен пат. Беше многу подобрен од четири наутро" Но како би можел да биде? По сопственото пишување, овој човек или спиел, или бил на молитвен состанок со Ал и Типер, или учел како да лансира нуклеарен проектил од актовка. Што им се случува на американските претседатели во 4 наутро на денот на инагурацијата? Што му се случи на Вилијам Џеферсон Клинтон? Тоа можеби никогаш нема да го знаеме. И забележувам, тој не е тука денес за да се соочи со овие тешки прашања.
(Laughter)
(Смеа)
It could get awkward, right? I mean after all, this whole business happened on his watch. But if he were here --
Може да стане незгодно, нели? Мислам, сето ова се случи додека тој беше главен. Но, да беше тука --
(Laughter)
(Смеа)
he might remind us, as he does in the wrap-up to his fine autobiography, that on this day Bill Clinton began a journey -- a journey that saw him go on to become the first Democrat president elected to two consecutive terms in decades. In generations. The first since this man, Franklin Delano Roosevelt, who began his own unprecedented journey way back at his own first election, way back in a simpler time, way back in 1932 -- (Laughter)
можеше да не потсети, како што го прави тоа на крајот на својата автобиографија, дека на овој ден, Бил Клинтон започна патување -- патување кое го однесе до тоа да биде првиот претседател од демократите избран во два последователни мандати по неколку декади. Во генерации. Првиот по овој човек, Френклин Делано Рузвелт, кој пак своето патување го започна назад во минатото на неговите први избори, назад во поедноставно време, назад во 1932 -- (Смеа)
the year Alberto Giacometti
годината кога Алберто Џакомети
(Laughter)
(Смеа)
made "The Palace at Four in the Morning." The year, let's remember, that this voice, now departed, first came a-cryin' into this big old crazy world of ours.
ја нправи „Палатата во четири наутро“. Годината, да запаметиме, кога овој глас, сега починат, прв пат дојде плачејќи во овој наш стар и луд свет.
(Music)
(Музика)
(Applause)
(Аплауз)