What I wanted to talk to you about today is two things: one, the rise of a culture of availability; and two, a request. So we're seeing a rise of this availability being driven by mobile device proliferation, globally, across all social strata. We're seeing, along with that proliferation of mobile devices, an expectation of availability. And, with that, comes the third point, which is obligation -- and an obligation to that availability.
Денес ќе ви кажам за две нешта. За подемот на културата на достапноста и за една молба. На глобално ниво, во сите општествени нивоа, со ширењето на мобилните уреди се зголемува и достапноста. Со ширењето на мобилните уреди сѐ повеќе очекуваме и другите да се достапни. Истовремено постои и трет елемент, односно обврската да се биде достапен.
And the problem is, we're still working through, from a societal standpoint, how we allow people to be available. There's a significant delta, in fact, between what we're willing to accept. Apologies to Hans Rosling -- he said anything that's not using real stats is a lie -- but the big delta there is how we deal with this from a public standpoint. So we've developed certain tactics and strategies to cover up.
Проблемот е што од општествено стојалиште сѐ уште се обидуваме да согледаме на кој начин им дозволиме на луѓето да бидат достапни. Всушност, постои драстична делта меѓу она што сме подготвени да го прифатиме, му се извинувам на Ханс Розлинг, кој признава само вистински статистички податоци, но големата делта го претставува начинот на кој се справуваме со ова од јавно стојалиште. Така, сме си создале тактики и стратегии за да се прикриеме.
This first one's called "the lean." And if you've ever been in a meeting where you play sort of meeting "chicken," you're sitting there, looking at the person, waiting for them to look away, and then quickly checking the device. Although you can see the gentleman up on the right is busting him.
Првата се нарекува „навалување“. Ова сте го виделе на состаноците кога на некој начин играте состаночна „кукавица“, односно кога чекате соговорникот да се сврти за да си го ѕирнете мобилниот. Господинот десно го фаќа жив.
"The stretch." OK, the gentleman on the left is saying, "Screw you, I'm going to check my device." But the guy, here, on the right, he's doing the stretch. It's that reeeee-e-e-each out, the physical contortion to get that device just below the tabletop.
„Тегнење“. Господинот лево вели „Кој те врти, ќе си го ѕирнам мобилниот,“ а типчето десно се тегне. Знаете, кога мора убаво да се истегнете за да го скриете мобилниот баш под масата.
Or, my favorite, the "Love you; mean it." (Laughter) Nothing says "I love you" like "Let me find somebody else I give a damn about."
Или, мојата омилена ситуација, „Ме сакаш? Да видам!“ (Смеа) Љубовта најдобро се покажува кога ќе си најдете некој друг.
Or, this one, coming to us from India. You can find this on YouTube, the gentleman who's recumbent on a motorcycle while text messaging. Or what we call the "sweet gravy, stop me before I kill again!" That is actually the device.
Или, видеово од Индија. Го има на „јутјуб“. Господинов лежи на моторцикл и пишува порака. Ова е „мајка му стара, држи ме да не убијам пак!“ Тоа во рацете му е мобилниот.
What this is doing is, we find a -- (Laughter) a direct collision -- we find a direct collision between availability -- and what's possible through availability -- and a fundamental human need -- which we've been hearing about a lot, actually -- the need to create shared narratives. We're very good at creating personal narratives, but it's the shared narratives that make us a culture. And when you're standing with someone, and you're on your mobile device, effectively what you're saying to them is, "You are not as important as, literally, almost anything that could come to me through this device."
На овој начин, доаѓа до... (Смеа) директен судир... Доаѓа до директен судир меѓу достапоста и тоа што ни го овозможува достапноста, од една страна, и една основна човечка потреба, за која многу се зборува - потребата за создавање споделени приказни, од друга страна. Нѐ бидува за создавање лични приказни, но со споделените приказни е она што ни ја прави културата. Кога стоите со некого, а си играте со мобилниот телефон, всушност му кажувате „Буквално сѐ што ми стига на мобилниов ми е поважно од тебе“.
Look around you. There might be somebody on one right now, participating in multi-dimensional engagement.
Погледнете околу вас. Можеби некој околу вас е на мобилен и учествува во повеќедимензионална активност.
(Laughter)
(Смеа)
Our reality right now is less interesting than the story we're going to tell about it later.
Сегашниот момент е помалку интересен од приказната што ќе ја раскажеме за него подоцна.
This one I love. This poor kid, clearly a prop -- don't get me wrong, a willing prop -- but the kiss that's being documented kind of looks like it sucks.
Оваа ми е омилена. Сиротово дете е реквизит... Се разбира, сигурно дека сака да биде реквизит, ама мислам дека бакнежов изгледа како да е тапа!
This is the sound of one hand clapping.
Еве како звучи ракоплескање со една рака.
So, as we lose the context of our identity, it becomes incredibly important that what you share becomes the context of shared narrative, becomes the context in which we live. The stories that we tell -- what we push out -- becomes who we are. People aren't simply projecting identity, they're creating it.
Како што го губиме контекстот на идентитетот, станува неизмерно важно она што ќе го споделите да стане контекст на споделената приказна, да биде контекстот во кој живееме. Стануваме исти како приказните што ги раскажуваме. Луѓето не го проектираат идентитетот, туку го создаваат.
And so that's the request I have for everybody in this room. We are creating the technology that is going to create the new shared experience, which will create the new world. And so my request is, please, let's make technologies that make people more human, and not less.
Тоа и сакав да ве замолам сите. Ја создаваме технологијата со која ќе се создаде новото споделено искуство, а со тоа искуство ќе се создаде новиот свет. Значи, би ве замолил да правиме технологии со кои луѓето се почовечни, а не помалку човечни.
Thank you.
Ви благодарам.