Your company launches a search for an open position. The applications start rolling in, and the qualified candidates are identified. Now the choosing begins. Person A: Ivy League, 4.0, flawless resume, great recommendations. All the right stuff. Person B: state school, fair amount of job hopping, and odd jobs like cashier and singing waitress. But remember -- both are qualified. So I ask you: who are you going to pick?
Вашата компанија објавува оглас за работно место. Почнуваат да стигнуваат апликации и ги идентификувате квалификуваните кандидати. Започнува изборот. Личност А: престижен универзитет, просек 10, беспрекорна работна биографија одлични препораки. Сè што е потребно. Личноста Б: државен универзитет, приличен број на различни работни искуства, некои дури и чудни како благајник и келнерка-пејачка. Но запомнете-двајцата кандидати се квалификувани. Ве прашувам: Кого ќе одберете?
My colleagues and I created very official terms to describe two distinct categories of candidates. We call A "the Silver Spoon," the one who clearly had advantages and was destined for success. And we call B "the Scrapper," the one who had to fight against tremendous odds to get to the same point. You just heard a human resources director refer to people as Silver Spoons and Scrappers --
Со моите колеги создадовме официјални термини за да опишеме две различни категории на кандидати. Личноста А ја нарекува „Сребрена лажица“, оној кој има предности и е предодреден за успех. Личноста Б ја нарекуваме „Борец“, оној кој мора да совлада многу препреки за да стигне до истата позиција. Штотуку чувте како директорот за човечки ресурси ги нарекува луѓето „Сребрени лажици“ и „Борци“
(Laughter)
(Смеа)
which is not exactly politically correct and sounds a bit judgmental. But before my human resources certification gets revoked --
што не е политички коректно и звучи помалку осудувачки. Но, пред да ми ја одземат дозволата за човечки ресурси-
(Laughter)
(Смеа)
let me explain.
дозволете да ви објаснам.
A resume tells a story. And over the years, I've learned something about people whose experiences read like a patchwork quilt, that makes me stop and fully consider them before tossing their resumes away. A series of odd jobs may indicate inconsistency, lack of focus, unpredictability. Or it may signal a committed struggle against obstacles. At the very least, the Scrapper deserves an interview.
Работната биографија ни раскажува приказна. Низ годините научив нешто за луѓето чии искуства се исчитуваат како навидум неповрзани делови што ме тераат да запрам и да ги земам предвид пред да ја отстранам нивната работна биографија. Серија на чудни работни искуства покажуваат недоследност, недостиг на фокус и непредвидливост. Или укажуваат на посветена борба против препреки. Во најмала рака, „Борецот“ заслужува интервју.
To be clear, I don't hold anything against the Silver Spoon; getting into and graduating from an elite university takes a lot of hard work and sacrifice. But if your whole life has been engineered toward success, how will you handle the tough times? One person I hired felt that because he attended an elite university, there were certain assignments that were beneath him, like temporarily doing manual labor to better understand an operation. Eventually, he quit. But on the flip side, what happens when your whole life is destined for failure and you actually succeed?
Да појаснам, немам ништо против „Сребрените лажици“. Да се запишете и дипломирате на елитен универзитет значи напорна работа и жртвување. Но ако во животот се` ви одело како подмачкано како ќе се справите со тешките моменти? Едно лице кое го вработив сметаше дека ако студирал на елитен универзитет не треба да работи нешто под неговото ниво, како на пример повремена физичка работа со цел да разбере одредена операција. На крај, си даде отказ. Но, од друга страна, што ако животот ви е предодреден за неуспех а всушност успевате?
I want to urge you to interview the Scrapper. I know a lot about this because I am a Scrapper. Before I was born, my father was diagnosed with paranoid schizophrenia, and he couldn't hold a job in spite of his brilliance. Our lives were one part "Cuckoo's Nest," one part "Awakenings" and one part "A Beautiful Mind."
Сакам да ве поттикнам да интервјуирате еден „Борец“. Знам многу за ова бидејќи и јас сум„ Борец“. Пред да се родам, на татко ми му дијагностицираа параноидна шизофренија, и не можеше да работи и покрај неговата брилијантност. Нашиот живот стана делум „Лет над кукавичко гнездо“, делум „Будења“, а еден дел беше „Генијален ум“.
(Laughter)
(Смеа)
I'm the fourth of five children raised by a single mother in a rough neighborhood in Brooklyn, New York. We never owned a home, a car, a washing machine, and for most of my childhood, we didn't even have a telephone. So I was highly motivated to understand the relationship between business success and Scrappers, because my life could easily have turned out very differently. As I met successful business people and read profiles of high-powered leaders, I noticed some commonality.
Јас сум четврто од петте деца одгледани од самохрана мајка во еден опасен кварт во Бруклин, Њујорк. Никогаш не поседувавме дом, кола, машина за перење; и во поголемиот дел од моето детство немавме ни телефон. Бев силно мотивирана да ја разберам врската помеѓу бизнис успехот и „Борците“, зашто мојот живот можеше многу лесно да тргне во друг правец. Среќавав многу луѓе од бизнисот и читав профили на многу влијателни лидери, и забелажав некои сличности.
Many of them had experienced early hardships, anywhere from poverty, abandonment, death of a parent while young, to learning disabilities, alcoholism and violence. The conventional thinking has been that trauma leads to distress, and there's been a lot of focus on the resulting dysfunction. But during studies of dysfunction, data revealed an unexpected insight: that even the worst circumstances can result in growth and transformation. A remarkable and counterintuitive phenomenon has been discovered, which scientists call Post Traumatic Growth.
Многумина од нив страдале во детството од сиромаштија, напуштања, смрт на родител во рана возраст до тешкотии во учење, алкохолизам и насилство. Традиционалното размислување вели дека траумите водат кон страдања, и се обрнуваше многу внимание на дисфункционалноста произлезена од тоа. Но, кога ја проучувавме дисфункционалноста добивме неверојатни сознанија: и најлошите услови можат да доведат да созревање и трансформација. Откриен е неверојатен и неочекуван феномен, кој научниците го нарекуваат „пост-трауматско созревање“.
In one study designed to measure the effects of adversity on children at risk, among a subset of 698 children who experienced the most severe and extreme conditions, fully one-third grew up to lead healthy, successful and productive lives. In spite of everything and against tremendous odds, they succeeded. One-third.
Во една студија наменета да го измери влијанието на неповолните услови врз децата изложени на ризик, во група од 698 деца кои доживеале најсурови и најекстремни искуства, една третина израснале во здрави, успешни и продуктивни личности. И покрај сѐ, и покрај сите неверојатни изгледи, тие успеале. Една третина.
Take this resume. This guy's parents give him up for adoption. He never finishes college. He job-hops quite a bit, goes on a sojourn to India for a year, and to top it off, he has dyslexia. Would you hire this guy? His name is Steve Jobs.
Погледнете ја оваа работна биографија. Родителите на ова дете го дале на посвојување. Никогаш не завршил факултет. Работел разноразни работи. Поминал една година во Индија, и како капак на се`, имал дислексија. Ќе го вработите овој човек? Тој се вика Стив Џобс.
In a study of the world's most highly successful entrepreneurs, it turns out a disproportionate number have dyslexia. In the US, 35 percent of the entrepreneurs studied had dyslexia. What's remarkable -- among those entrepreneurs who experience post traumatic growth, they now view their learning disability as a desirable difficulty which provided them an advantage because they became better listeners and paid greater attention to detail. They don't think they are who they are in spite of adversity, they know they are who they are because of adversity. They embrace their trauma and hardships as key elements of who they've become, and know that without those experiences, they might not have developed the muscle and grit required to become successful.
Во студијата за најуспешните претприемачи во светот, испаѓа дека голем број од нив имаат дислексија. Во САД, 35% од претприемачите опфатени во студијата имале дислексија. Она што е забележително кај овие претприемачи кои искусиле пост-трауматско созревање, е тоа што ги гледаат нивните потешкотии во учењето како посакувана тешкотија која им овозможила предности зашто станале подобри слушатели и обрнувале повеќе внимание на детаљи. Тие не сметаат дека се тоа што се и покрај несреќата. Тие знаат дека се тоа што се поради нивната несреќа. Тие ја прифатиле својата траума и тешкотиите како главни обележја на тоа што станале и знаат дека без тие искуства, можеби не ќе ја имаа потребната снага и храброст да станат успешни.
One of my colleagues had his life completely upended as a result of the Chinese Cultural Revolution in 1966. At age 13, his parents were relocated to the countryside, the schools were closed and he was left alone in Beijing to fend for himself until 16, when he got a job in a clothing factory. But instead of accepting his fate, he made a resolution that he would continue his formal education. Eleven years later, when the political landscape changed, he heard about a highly selective university admissions test. He had three months to learn the entire curriculum of middle and high school. So, every day he came home from the factory, took a nap, studied until 4am, went back to work and repeated this cycle every day for three months. He did it, he succeeded. His commitment to his education was unwavering, and he never lost hope. Today, he holds a master's degree, and his daughters each have degrees from Cornell and Harvard.
На еден мој колега, цел живот му се свртел наопаку како резултат на Кинеската Културна Револуција во 1966. На 13-годишна возраст, неговите родители биле преселени на село, училиштата биле затворени а тој останал сам во Пекинг да се грижи за себе до 16 годишна возраст кога добил работа во текстилна фабрика. Но наместо да ја прифати својата судбина, тој решил да го продолжи своето формално образование. 11 години подоцна, кога политичката клима се смени, чул за некој строго селективен приемен испит на универзитет. Имал само три месеци да го научи наставниот материјал од основно и средно училиште. Секојдневно, штом се врател од фабриката, поспивал, учел до 4 наутро, се враќал на работа и ја повторувал рутината секој ден три месеци. Успеал во тоа. Неговата посветеност кон учењето била непоколеблива и никогаш не изгубил надеж. Денес има магистерска диплома и неговите ќерки имаат дипломи од Корнел и Харвард.
Scrappers are propelled by the belief that the only person you have full control over is yourself. When things don't turn out well, Scrappers ask, "What can I do differently to create a better result?" Scrappers have a sense of purpose that prevents them from giving up on themselves, kind of like if you've survived poverty, a crazy father and several muggings, you figure, "Business challenges? --
„Борците“ одат напред со убеденоста дека само над себеси имаме целосна контрола. Кога работите не одат како што треба, „Борците“ се прашуваат: „Што можам да сменам за добијам подобар резултат?“ „Борците“ имаат чувство за цел поради кое не се предаваат. Кога би преживеале беда, налудничав татко и неколку грабежи, би си рекле: „Бизнис предизвици?
(Laughter)
(Смеа)
Really? Piece of cake. I got this."
Сериозно? Боза. Се` е под контрола .“
(Laughter)
(Смеа)
And that reminds me -- humor. Scrappers know that humor gets you through the tough times, and laughter helps you change your perspective.
А тоа ме води до следното - хумор. „Борците“ знаат дека со хумор се пребродуваат тешките моменти, а смеењето ја менува гледната точка.
And finally, there are relationships. People who overcome adversity don't do it alone. Somewhere along the way, they find people who bring out the best in them and who are invested in their success. Having someone you can count on no matter what is essential to overcoming adversity. I was lucky. In my first job after college, I didn't have a car, so I carpooled across two bridges with a woman who was the president's assistant. She watched me work and encouraged me to focus on my future and not dwell on my past. Along the way I've met many people who've provided me brutally honest feedback, advice and mentorship. These people don't mind that I once worked as a singing waitress to help pay for college.
На крај, тука се врските. Луѓето кои совладуваат тешкотии не го прават тоа сами. Некаде по патот, тие наоѓаат луѓе кои го вадат најдоброто од нив и кои се убедени во нивните успеси. Да се има некој на кој можеме да сметаме, без разлика на сѐ, е од суштинска важност за надминување на неповолни околности. Јас имав среќа. При мојата прва работа откако дипломирав, немав кола, се возев во туѓа преку два моста со жена која беше помошник на претседателот. Ме гледаше како работам и ме охрабруваше да се фокусирам на мојата иднина а не да живеам во минатото. Низ годините среќавав многу луѓе кои ми даваа брутално искрени повратни информации, совети и менторства. На овие луѓе не им е грижа што некогаш работев како келнерка -пејачка за да си го платам школувањето.
(Laughter)
(Смеа)
I'll leave you with one final, valuable insight. Companies that are committed to diversity and inclusive practices tend to support Scrappers and outperform their peers. According to DiversityInc, a study of their top 50 companies for diversity outperformed the S&P 500 by 25 percent.
Ќе завршам со едно корисно сознание. Компаниите кои се посветени на разновидност и се отворени кон секого обично ги поддржуваат „Борците“ и имаат подобри резултати од сличните на нив. Според студија на „ДајверситиИнк“, нивните 50 најдобри компании по основ на разновидност, го надминале индексот S&P 500 за 25 проценти.
So back to my original question. Who are you going to bet on: Silver Spoon or Scrapper? I say choose the underestimated contender, whose secret weapons are passion and purpose.
Да се вратам на моето прво прашање: Кому ќе му дадете предност? На „Сребрената лажица“ или на „Борецот“? Јас велам: изберете го потценетиот кандидат, чие тајно оружје се страста и целта.
Hire the Scrapper.
Вработете го „Борецот“.
(Applause)
(Аплауз)