Today, we're going to look at the world of Rome through the eyes of a young girl. Here she is, drawing a picture of herself in the atrium of her father's enormous house. Her name is Domitia, and she is just 5 years old. She has an older brother who is fourteen, Lucius Domitius Ahenobarbus, named after her dad. Girls don't get these long names that boys have. What is worse is that Dad insists on calling all his daughters Domitia. "Domitia!" His call to Domitia drawing on the column, Domitia III. She has an older sister, Domitia II, who is 7 years old. And then there's Domitia I, who is ten. There would have been a Domitia IV, but mom died trying to give birth to her three years ago. Confused? The Romans were too. They could work out ancestry through the male line with the nice, tripartite names such as Lucius Domitius Ahenobarbus. But they got in a real mess over which Domitia was married to whom and was either the great aunt or the great stepmother and so on to whom when they came to write it down. Domitia III is not just drawing on the pillar, she's also watching the action. You see, it's early, in the time of day when all her dad's clients and friends come to see him at home to pay their respects. Lucius Popidius Secundus, a 17 year old, he wants to marry Domitia II within the next five to seven years, has come as well. He seems to be wooing not his future wife, but her dad. Poor Lucius, he does not know that Domitia's dad thinks he and his family are wealthy but still scumbags from the Subura. Afterall, it is the part of Rome full of barbers and prostitutes. Suddenly, all the men are leaving with Dad. It's the second hour and time for him to be in court with a sturdy audience of clients to applaud his rhetoric and hiss at his opponent. The house is now quieter. The men won't return for seven hours, not until dinner time. But what happens in the house for those seven hours? What do Domitia, Domitia, and Domitia do all day? Not an easy question! Everything written down by the Romans that we have today was written by men. This makes constructing the lives of women difficult. However, we can't have a history of just Roman men, so here it goes. We can begin in the atrium. There is a massive loom, on which Dad's latest wife is working on a new toga. Domitia, Domitia, and Domitia are tasked with spinning the wool that will be used to weave this mighty garment, 30 or more feet long and elliptical in shape. Romans loved the idea that their wives work wool. We know that because it's written on the gravestones of so many Roman women. Unlike women in Greece, Roman women go out the house and move about the city. They go to the baths in the morning to avoid the men or to separate baths that are for women only. Some do go in for the latest fad of the AD 70s: nude bathing with men present. Where they have no place is where the men are: in the Forum, in the Law Court, or in the Senate House. Their place in public is in the porticos with gardens, with sculpture, and with pathways for walking in. When Domitia, Domitia, and Domitia want to leave the house to go somewhere, like the Portico of Livia, they must get ready. Domitia II and Domitia III are ready, but Domitia I, who is betrothed to be married in two years to darling Philatus, isn't ready. She's not slow, she just has more to do. Being betrothed means she wears the insignia of betrothal: engagement rings and all the gifts Pilatus has given her - jewels, earrings, necklaces, and the pendants. She may even wear her myrtle crown. All this bling shouts, "I'm getting married to that 19 year old who gave me all this stuff I'm wearing!" While as they wait, Domitia II and Domitia III play with their dolls that mirror the image of their sister decked out to be married. One day, these dolls will be dedicated to the household gods on the day of their wedding. Okay, we're ready. The girls step into litters carried by some burly slaves. They also have a chaperone with them and will be meeting an aunt at the Porticus of Livia. Carried high on the shoulders of these slaves, the girls look out through the curtains to see the crowded streets below them. They traverse the city, pass the Coliseum, but then turn off to climb up the hill to the Porticus of Livia. It was built by Livia, the wife of the first emperor Augustus, on the site of the house of Vedius Pollio. He wasn't such a great guy. He once tried to feed a slave to the eels in his fish pond for simply dropping a dish. Luckily, the emperor was at the dinner and tamed his temper. The litters are placed on the ground and the girls get out and arm in arm, two by two, they ascend the steps into the enclosed garden with many columns. Domitia III shot off and is drawing on a column. Domitia II joins her but seeks to read the graffiti higher up on the column. She spots a drawing of gladiators and tries to imagine seeing them fighting, something she will never be permitted to do, except from the very rear of the Coliseum. From there, she will have a good view of the 50,000 spectators but will see little by way of blood and gore. If she really wanted a decent view, she could become a vestal virgin and would sit right down the front. But a career tending the sacred flame of Vesta is not to everybody's taste. Domitia I has met another ten year old also decked out in the insignia of betrothal. Home time. When they get there after the eighth hour, something is up. A smashed dish lies on the floor. All the slaves are being gathered together in the atrium and await the arrival of their master. Dad is going to go mad. He will not hit his children, but like many other Romans, he believes that slaves have to be punished. The whip lies ready for his arrival. No one knows who smashed the dish, but Dad will call the undertaker to torture it out of them, if he must. The doorkeeper opens the front door to the house. A hush comes over the anxious slaves. In walks not their master but, instead, a pregnant teenager. It is the master's eldest daughter, age 15, who is already a veteran of marriage and child birth. Guess what her name is. There is a five to ten percent chance she won't survive giving birth to her child, but, for now, she has come to dinner with her family. As a teenage mother, she has proved that she is a successful wife by bringing children and descendants for her husband, who will carry on his name in the future. The family head off to the dining room and are served dinner. It would seem Dad has had an invite to dinner elsewhere. With dinner concluded, the girls crossed the atrium to bid farewell to their older sister who is carried home in a litter, escorted by some of Dad's bodyguards. Returning to the house, the girls cross the atrium. The slaves, young and old, male and female, await the return of their owner. When he returns, he may exact vengeance, ensuring his power over the slaves is maintained through violence and terror, to which any slave could be subjected. But, for the girls, they head upstairs for the night, ready for bed.
Данас ћемо да погледамо свет Рима очима младе девојке. Ево је, како црта себе у атријуму огромне очеве куће. Њено име је Домиција и има само 5 година. Има старијег брата којем је 14, Луције Домицијус Ахенобарбус, назван према свом оцу. Девојке не добијају ова дуга имена која имају дечаци. Још је горе то, да тата инсистира да све своје ћерке зове Домиција. "Домиција!" Домиција која црта на стубу, је Домиција III. Она има старију сестру, Домицију II, која има 7 година. А ту је и Домиција I, која има десет. Била би и Домиција IV, али је мама умрла на порођају пре три године. Збуњени? И Римљани су били. Могли су да воде лозу кроз мушку линију лепим троделним именима као што је Луције Домицијус Ахенобарбус. Нашли су се у правом хаосу око тога која Домиција је удата за кога, и која је била или баба-тетка или баба-маћеха коме, када су дошли да запишу. Домиција III не црта само на стубу, она такође посматра активности. Видите, рано је доба дана када су сви клијенти и пријатељи њеног оца дошли у посету код њега кући да му одају пошту. Луције Попидиус Секундус, 17-годишњак, који жели да ожени Домицију II у наредних пет до седам година, такође je дошао. Изгледа да се не удвара својој будућој супрузи, већ њеном оцу. Јадни Луције, не зна да Домицијин тата мисли да су он и његова породица богати, али ипак пропалице из Субуре. Напокон, то је део Рима пун фризера и проститутки. Одједном, сви мушкарци одлазе са татом. То је други сат и време да он буде у судници са публиком клијената који аплаудирају његовом говору и звижде његовом противнику. Кућа је сада мирнија. Мушкарци се неће вратити пуних седам сати, тек пред вечеру. Али шта се дешава у кући, за тих седам сати? Шта Домиција, Домиција и Домиција раде по цео дан? Није лако питање! Све записе Римљана које имамо до данас записивали су мушкарци. Тако да је реконструкција живота жена тешка. Међутим, не можемо да имамо само историју римских мушкараца, па ево како је било. Можемо почети у атријуму. Постоји огроман разбој, на којем татина најновија жена прави нову тогу. Домиција, Домиција и Домиција треба да преду вуну која ће се користити за ткање ове огромне одеће, дуге 10 или више метара, елиптичног облика. Римљани су волели идеју да њихове супруге раде са вуном. То знамо јер је написано на споменицима многих римских жена. За разлику од грчких жена, римске жене излазе из куће и иду у град. У купатила иду ујутро, да би избегле мушкарце или у одвојена купатила, само за жене. Неке упражњавају најновији хир '70-их н.е.: купају се голе док су присутни мушкарци. Тамо где су мушкарци за жене нема места: у Форуму, на суду или у Сенату. Њихово место у јавности је у предворјима са вртовима, скулптурама и стазама за шетњу. Када Домиција, Домиција и Домиција желе да оду негде од куће, као у Ливијину палату, морају да се спреме. Домиција II и Домиција III су спремне, али Домиција I, која је верена за драгог Пилатуса и треба да се уда за две године, још се није спремила. Она није спора, већ има више посла. Бити верена значи да она носи симболе веридбе: бурме и све Пилатусове поклоне које јој је дао - драгуље, минђуше, огрлице и привеске. Чак може да носи мирту - круну. Све ово значи: "Удајем се за тог 19-годишњака који ми је дао све ово што носим!" Док чекају, Домиција II и Домиција III се играју са својим луткицама које представљају њихову сестру украшену за удају. Једног дана, ове лутке ће бити посвећене боговима домаћинства на дан њиховог венчања. "У реду, спремне смо." Девојке улазе у носиљке које носе крупни робови. Такође, са њима је пратиља и састаће се са тетком код Ливијине палате. Ношене високо на раменима робова, девојке гледају кроз завесе на препуне улице испод њих. Пролазе кроз град, пролазе Колосеум, а затим скрећу да би се попели на брдо до Ливијине палате. Жена првог цара Августа, Ливија, саградила ју је на месту куће Ведијуса Полија. Није био баш сјајан момак. Једном је покушао да баци роба у рибњак и да њиме нахрани јегуље јер је разбио чинију. Срећом, цар је био на вечери и смирио га. Носиљке се спуштају на земљу и девојке излазе руку под руку, у паровима, пењу се у затворени врт са многим стубовима. Заиграна Домиција III црта по стубу. Домиција II јој се придружује и настоји да прочита графите високо на стубу. Она уочава цртеж гладијатора и покушава да их замисли у борби, нешто што јој никада неће бити дозвољено, осим са најудаљенијег задњег дела Колосеума. Одатле, она ће имати добар поглед на 50.000 гледалаца, али ће видети мало крви и насиља. Ако заиста жели пристојан поглед, може да постане девица весталка и седела би сасвим напред. Али пут према светом пламену Весте није према свачијем укусу. Домиција I се срела са још једном 10-годишњакињом, која такође носи симболе веридбе. Време је за кући. Када су стигле кући после осмог сата, нешто се дешава. Разбијена чинија лежи на поду. Сви робови су се окупили у атријуму и чекају долазак свог господара. Тата ће полудети. Он неће тући своју децу, али као и многи други Римљани, верује да робови треба да буду кажњени. Бич је спреман за његов долазак. Нико не зна ко је разбио тањир, али да би сазнао, тата ће их мучити до смрти, ако мора. Вратар отвара улазна врата куће. Напети робови су замукли. Ушетава, не њихов господар, већ трудна тинејџерка. То је најстарија господарева ћерка, има 15 година, она је већ искусна у браку и родила је. Погодите како се зове. Постоји пет до десет одсто шанси да неће преживети рађање свог детета, али сада је дошла да вечера са својом породицом. Као мајка тинејџерка, доказала је да је успешна жена рађајући потомке свом мужу, који ће носити његово име у будућност. Породица наставља у трпезарију и служе им вечеру. Чини се да су тату позвали негде другде на вечеру. Кад су вечерали, девојке су прешле атријум да се опросте са својом старијом сестром коју татини телохранитељи носе кући у носиљци. Враћајући се кући, девојке прелазе атријум. Робови, млади и стари, мушкарци и жене, чекају повратак свог господара. Када се врати, он може извршити одмазду, осигуравајући своју власт над робовима путем насиља и терора којима је сваки роб изложен. Али за девојке је вече готово, одлазе горе спремне за кревет.