So today, I want us to reflect on the demise of guys. Guys are flaming out academically; they're wiping out socially with girls and sexually with women. Other than that, there's not much of a problem. So what's the data? So the data on dropping out is amazing. Boys are 30 percent more likely than girls to drop out of school. In Canada, five boys drop out for every three girls. Girls outperform boys now at every level, from elementary school to graduate school. There's a 10 percent differential between getting BA's and all graduate programs, with guys falling behind girls. Two-thirds of all students in special ed. remedial programs are guys. And as you all know, boys are five times more likely than girls to be labeled as having attention deficit disorder -- and therefore we drug them with Ritalin.
Денес, би сакал да се осврнеме на исчезнувањето на момчињата. Момчињата го напуштаат училиште, исчезнуваат од друштвата на девојки и од сексот со жени. Освен тоа, друг проблем нема. А какви се податоците? Податоците за напуштање на училиштето се неверојатни. Момчињата со 30% поголема веројатност од девојчињата ќе го напуштат училиштето. Во Канада, пет момчиња напуштаат на секои три девојки. Девојките денес ги надминуваат момчињата на секое ниво, од основно училиште до факултет. Постои разлика од 10 проценти помеѓу стекнување диплома, на сите факултети, со момчиња кои заостануваат зад девојки. Две третини од студентите во поправните училишта се момчиња. И како што сите знаете, момчињата пет пати повеќе од девојчињата се етикетирани со растројството недостаток на внимание - и за тоа им го препишуваме лекот Ritalin.
What's the evidence of wiping out? First, it's a new fear of intimacy. Intimacy means physical, emotional connection with somebody else -- and especially with somebody of the opposite sex who gives off ambiguous, contradictory, phosphorescent signals. (Laughter) And every year there's research done on self-reported shyness among college students. And we're seeing a steady increase among males. And this is two kinds. It's a social awkwardness. The old shyness was a fear of rejection. It's a social awkwardness like you're a stranger in a foreign land. They don't know what to say, they don't know what to do, especially one-on-one [with the] opposite sex. They don't know the language of face contact, the non-verbal and verbal set of rules that enable you to comfortably talk to somebody else, listen to somebody else.
Кој е доказот за исчезнувањето? Прво, тоа е новиот страв од интимност. Интимноста значи физичко, емотивно поврзување со некој друг - и особено со некоја од спротивниот пол која дава двосмислени, контрадикторни, светлосни сигнали. (Смеење) Секоја година се врши истражување на самопријавени срамежливи доброволци студенти. Гледаме постојан пораст кај мажите. Постојат два вида на срам. Постои друштвена нелагодност. Старата срамежливост беше страв од одбивање. Оваа друштвена нелагодност е како да сте странец во некоја туѓа земја. Не знаат што да кажат, не знаат што да прават, особено кога ќе се најдат насамо со некој од спротивниот пол. Не го знаат јазикот на контакт со лице, невербалните и вербални правила кои ви овозможуваат пријатно да поразговарате со некој друг, да сослушате некој друг.
There's something I'm developing here called social intensity syndrome, which tries to account for why guys really prefer male bonding over female mating. It turns out, from earliest childhood, boys, and then men, prefer the company of guys -- physical company. And there's actually a cortical arousal we're looking at, because guys have been with guys in teams, in clubs, in gangs, in fraternities, especially in the military, and then in pubs. And this peaks at Super Bowl Sunday when guys would rather be in a bar with strangers, watching a totally overdressed Aaron Rodgers of the Green Bay Packers, rather than Jennifer Lopez totally naked in the bedroom. The problem is they now prefer [the] asynchronistic Internet world to the spontaneous interaction in social relationships.
Постои нешто на што работам и што го нареков синдром на друштвен интензитет, со кој се обидувам да откријам зошто момчињата преферираат машко дружење наместо средби со жени. Излегува дека од најрано детство, момчињата, а подоцна и како мажи, преферираат машко друштво, да бидат во друштво на мажи. Овде станува збор за кортикално надразнување, бидејќи момчињата со други мочиња биле во тимовите, клубовите, банди, братства, особено во војска, а и во кафани. А врв на ова е финалето на фудбалското првенство кога момчињата повеќе сакаат да се во кафе бар со непознати, и да го гледаат преоблечениот Арон Роџерс од Грин Беј Паркерс, наместо Џенифер Лопез потполно гола во кревет. Проблемот е во тоа што сега го преферираат асинхронистичкиот свет на интернет наместо спонтаните интеракции во меѓучовечките односи.
What are the causes? Well, it's an unintended consequence. I think it's excessive Internet use in general, excessive video gaming, excessive new access to pornography. The problem is these are arousal addictions. Drug addiction, you simply want more. Arousal addiction, you want different. Drugs, you want more of the same -- different. So you need the novelty in order for the arousal to be sustained.
Кои се причините? И тоа е неочекувана последица. Мислам дека во глобала причината е прекумерното користење интернет, прекумерно играње видео игри и прекумерен пристап до порнографија. Проблемот е во тоа што ова се зависности од надразнетост. Кај зависноста од дрога едноставно бараш повеќе. Кај зависноста од надразнетост, бараш поинаку. Дрога: сакаш повеќе од истото - овде поинаку. Потребно е нешто ново за да се одржи надразнетоста.
And the problem is the industry is supplying it. Jane McGonigal told us last year that by the time a boy is 21, he's played 10,000 hours of video games, most of that in isolation. As you remember, Cindy Gallop said men don't know the difference between making love and doing porn. The average boy now watches 50 porn video clips a week. And there's some guy watching a hundred, obviously. (Laughter) And the porn industry is the fastest growing industry in America -- 15 billion annually. For every 400 movies made in Hollywood, there are 11,000 now made porn videos.
А проблемот е што индустријата тоа го нуди. Jane McGonigal минатата година ни кажа дека едно момче до својата 21 година поминува 10.000 часови на видео игри поголемиот дел од тоа во изолација. Ќе се сетите, Cindy Gallop ни кажа дека мажите не ја знаат разликата помеѓу водење љубов и порнографија. Просечно момче денес гледа 50 порнографски видео клипови неделно. А некаде, некој гледа и стотина, се разбира. (Смеење) Порнографската индустрија е најбрзо растечката индустрија во Америка, 15 милијарди годишно. На секои 400 филмови снимени во Холивуд, сега имаме 11.000 порнографски филмови.
So the effect, very quickly, is it's a new kind of arousal. Boys' brains are being digitally rewired in a totally new way for change, novelty, excitement and constant arousal. That means they're totally out of sync in traditional classes, which are analog, static, interactively passive. They're also totally out of sync in romantic relationships, which build gradually and subtly.
Резултатот е, накратко, овој нов вид на надразнетост. Мозоците на децата се дигитално трансформирани на целосно поинаков начин и бара промени, новитети, возбуда и постојано надразнување. Тоа значи дека се целосно неускладени со традиционалните класи, кои се аналогни, статички и интерактивно пасивни. Исто така се целосно неускладени во романтичните односи, кои се градат постепено и нежно.
So what's the solution? It's not my job. I'm here to alarm. It's your job to solve.
И кое е решението? Тоа не е моја работа. Јас укажувам на проблемот. Ваша работа е да го решите.
(Laughter)
(Смеење)
(Applause)
(Аплауз)
But who should care? The only people who should care about this is parents of boys and girls, educators, gamers, filmmakers and women who would like a real man who they can talk to, who can dance, who can make love slowly and contribute to the evolutionary pressures to keep our species above banana slugs. No offense to banana slug owners. Thank you.
Но кој би требало да се загрижи? Единствените кои би требало да се грижат се родителите на момчињата и девојчињата, просветните работници, производителите на игри и филмови, и жените кои посакуваат вистински маж со кој можат да разговараат и да танцуваат, кој може да води љубов полека и да придонесува кон еволуциските притисоци да нашиот вид го одржи над банана-полжавот. Без навреда за сопствениците на банана-полжави. Ви благодарам.
(Applause)
(Аплауз)