Eric Hirshberg: So I assume that Norman doesn't need much of an introduction, but TED's audience is global, it's diverse, so I've been tasked with starting with his bio, which could easily take up the entire 18 minutes. So instead we're going to do 93 years in 93 seconds or less.
Ерик Хиршберг: Претпостављам да Норману није потребно опширно представљање, али је TED-ова публика интернационална, разнолика је, те ми је дат задатак да започнем са његовом биографијом, што би веома лако одузело свих 18 минута. Тако ћемо, уместо тога, одрадити 93 година у 93 секунди или мање.
(Laughter)
(Смех)
You were born in New Hampshire.
Рођен си у Њу Хемпширу.
Norman Lear: New Haven, Connecticut.
Норман Лир: Њу Хејвену, у Конектикату.
EH: New Haven, Connecticut.
ЕХ: Њу Хејвен, у Конектикату.
(Laughter)
(Смех)
NL: There goes seven more seconds.
НЛ: Оде још седам секунди.
EH: Nailed it.
ЕХ: Право у центар.
(Laughter)
(Смех)
You were born in New Haven, Connecticut. Your father was a con man -- I got that right. He was taken away to prison when you were nine years old. You flew 52 missions as a fighter pilot in World War II. You came back to --
Рођен си у Њу Хејвену, у Конектикату. Отац ти је био преварант; то сам погодио. Одвели су га у затвор када си имао девет година. Летео си на 52 мисије као ратни пилот у Другом светском рату. Вратио си се -
NL: Radio operator.
НЛ: Радио оператер.
EH: You came to LA to break into Hollywood, first in publicity, then in TV. You had no training as a writer, formally, but you hustled your way in. Your breakthrough, your debut, was a little show called "All in the Family." You followed that up with a string of hits that to this day is unmatched in Hollywood: "Sanford and Son," "Maude," "Good Times," "The Jeffersons," "One Day at a Time," "Mary Hartman, Mary Hartman," to name literally a fraction of them. Not only are they all commercially --
ЕХ: Вратио си се у Л.А. да би се пробио у Холивуду, прво у јавности, затим на ТВ-у. Ниси похађао школу за писца, званично, али си прокрчио свој пут унутра. Твој пробој, деби, био је мали шоу под називом „Све у породици“. То си пропратио низом хитова који до данашњег дана немају премца у Холивуду: „Сенфорд и син“, „Мод“, „Добра времена“, „Џеферсонови“, „Дан по дан“, „Мери Хартман, Мери Хартман“, да наведемо тек делић. Не само да су комерцијално -
(Applause)
(Аплауз)
Not only are they all commercially successful, but many of them push our culture forward by giving the underrepresented members of society their first prime-time voice. You have seven shows in the top 10 at one time. At one point, you aggregate an audience of 120 million people per week watching your content. That's more than the audience for Super Bowl 50, which happens once a year.
Не само да су комерцијално успешни, већ су многи од њих погурали културу напред кроз давање недовољно заступљеним члановима друштва њихов први глас у ударном термину. Једном си имао седам емисија међу првих десет најгледанијих. У једном тренутку, окупио си публику од 120 милиона људи недељно која је гледала твоје садржаје. То је већа публика од оне за Супербоул 50, који се дешава једном годишње.
NL: Holy shit.
НЛ: Човече.
(Laughter)
(Смех)
(Applause)
(Аплауз)
EH: And we're not even to the holy shit part.
ЕХ: А нисмо чак ни стигли до дела „човече“.
(Laughter)
(Смех)
You land yourself on Richard Nixon's enemies list -- he had one.
Нашао си се на листи непријатеља Ричарда Никсона; имао је ту листу.
That's an applause line, too.
То је за аплауз, такође.
(Applause)
(Аплауз)
You're inducted into the TV Hall of Fame on the first day that it exists. Then came the movies. "Fried Green Tomatoes," "The Princess Bride," "Stand By Me," "This Is Spinal Tap."
Примљен си у Телевизијску кућу славних од првог дана њеног постојања. Затим су уследили филмови. „Пржени зелени парадајз“, „Принцеза млада“,„Буди поред мене“, „Ово је 'Спајнал Теп'“.
(Applause)
(Аплауз)
Again, just to name a fraction.
Поново наводим само делић.
(Applause)
(Аплауз)
Then you wipe the slate clean, start a third act as a political activist focusing on protecting the First Amendment and the separation of church and state. You start People For The American Way. You buy the Declaration of Independence and give it back to the people. You stay active in both entertainment and politics until the ripe old of age of 93, when you write a book and make a documentary about your life story. And after all that, they finally think you're ready for a TED Talk.
Затим си окренуо нови лист, започео трећи чин као политички активиста, фокусирајући се на заштиту Првог амандмана и одвајање цркве од државе. Покрећеш „Народ за амерички начин“. Купујеш Декларацију независности и враћаш је људима. Остајеш активан у свету забаве и политике до зрелог доба 93. године, када пишеш књигу и ствараш документарац о својој животној причи. Након свега тога, коначно мисле да си спреман за TED говор.
(Laughter)
(Смех)
(Applause)
(Аплауз)
NL: I love being here. And I love you for agreeing to do this.
НЛ: Волим што сам овде и волим тебе јер си пристао да урадимо ово.
EH: Thank you for asking. It's my honor. So here's my first question. Was your mother proud of you?
ЕХ: Хвала што си питао. Част ми је. Па, ево мог првог питања. Да ли је твоја мајка била поносна на тебе?
(Laughter)
(Смех)
NL: My mother ... what a place to start. Let me put it this way -- when I came back from the war, she showed me the letters that I had written her from overseas, and they were absolute love letters.
НЛ: Моја мајка... какво место за почетак. Да кажем то овако - када сам се вратио из рата, показала ми је писма која сам јој писао док сам био ван земље, а то су у потпуности била љубавна писма.
(Laughter)
(Смех)
This really sums up my mother. They were love letters, as if I had written them to -- they were love letters. A year later I asked my mother if I could have them, because I'd like to keep them all the years of my life ... She had thrown them away.
Ово заиста описује моју мајку. Била су то љубавна писма, као да сам их писао... била су љубавна писма. Годину дана након тога сам питао мајку да ми их да, јер сам желео да их сачувам током предстојећих година свог живота... Бацила их је.
(Laughter)
(Смех)
That's my mother.
То је моја мајка.
(Laughter)
(Смех)
The best way I can sum it up in more recent times is -- this is also more recent times -- a number of years ago, when they started the Hall of Fame to which you referred. It was a Sunday morning, when I got a call from the fellow who ran the TV Academy of Arts & Sciences. He was calling me to tell me they had met all day yesterday and he was confidentially telling me they were going to start a hall of fame and these were the inductees. I started to say "Richard Nixon," because Richard Nixon --
Најбољи начин да сумирам скорије време, а ово је такође скорије време, пре доста година, када су покренули Кућу славних коју си поменуо. Била је недеља ујутро када ме је позвао момак који је водио ТВ академију науке и уметности. Звао ме је да ми каже да су цео дан пре тога имали састанке и у поверењу ми је рекао да ће отворити Кућу славних, a ово су биле славне личности. Кренуо сам да кажем „Ричард Никсон“, јер је Ричард Никсон -
EH: I don't think he was on their list.
ЕХ: Не верујем да им је он био на листи.
NL: William Paley, who started CBS, David Sarnoff, who started NBC, Edward R. Murrow, the greatest of the foreign correspondents, Paddy Chayefsky -- I think the best writer that ever came out of television -- Milton Berle, Lucille Ball and me.
НЛ: Вилијем Палеј, који је покренуо Си-Би-Ес, Дејвид Сарноф, који је покренуо Ен-Би-Си, Едвард Р. Мароу, најбољи страни кореспондент, Педи Чајефски, мислим да је он најбољи писац ког је икада изнедрила телевизија, Милтон Берл, Лусил Бол и ја.
EH: Not bad.
ЕХ: Није лоше.
NL: I call my mother immediately in Hartford, Connecticut. "Mom, this is what's happened, they're starting a hall of fame."
НЛ: Зовем мајку одмах, у Хардфорд у Конектикату. „Мама, то и то се десило, покрећу Кућу славних.“
I tell her the list of names and me, and she says, "Listen, if that's what they want to do, who am I to say?"
Кажем јој имена са листе и моје име, а она каже: „Слушај, ако они то хоће да ураде, ко сам ја да приговарам?“
(Laughter)
(Смех)
(Applause)
(Аплауз)
That's my Ma. I think it earns that kind of a laugh because everybody has a piece of that mother.
То је моја мама. Мислим да је ово пожњело овакав смех зато што свако има неки делић те мајке.
(Laughter)
(Смех)
EH: And the sitcom Jewish mother is born, right there.
ЕХ: И рођена је јеврејска мајка из комедије, баш ту.
So your father also played a large role in your life, mostly by his absence.
Па, твој отац је, такође, имао важну улогу у твом животу, већим делом зато што није био ту.
NL: Yeah.
НЛ: Да.
EH: Tell us what happened when you were nine years old.
ЕХ: Испричај нам шта се десило када си имао девет година.
NL: He was flying to Oklahoma with three guys that my mother said, "I don't want you to have anything to do with them, I don't trust those men." That's when I heard, maybe not for the first time, "Stifle yourself, Jeanette, I'm going." And he went. It turns out he was picking up some fake bonds, which he was flying across the country to sell. But the fact that he was going to Oklahoma in a plane, and he was going to bring me back a 10-gallon hat, just like Ken Maynard, my favorite cowboy wore. You know, this was a few years after Lindbergh crossed the Atlantic. I mean, it was exotic that my father was going there. But when he came back, they arrested him as he got off the plane.
НЛ: Летео је за Оклахому са тројицом мушкараца за које је моја мајка рекла: „Не желим да ишта имаш са њима. Не верујем тим људима.“ Тада сам чуо, можда не први пут: „Умукни, Џенет. Одох.“ И отишао је. Испоставило се да је покупио неке лажне обвезнице са којима је летео широм земље да би их продао. Ипак, чињеница да је ишао у Оклахому авионом и да ће ми донети каубојски шешир, који је носио Кен Мајнард, мој омиљени каубој... Знате, ово је било неколико година након што је Линдберг прешао Атлантски океан. Мислим, била је егзотична ствар што мој отац иде тамо. Међутим, када се вратио, ухапсили су га када је изашао из авиона.
That night newspapers were all over the house, my father was with his hat in front of his face, manacled to a detective. And my mother was selling the furniture, because we were leaving -- she didn't want to stay in that state of shame, in Chelsea, Massachusetts. And selling the furniture -- the house was loaded with people.
Те ноћи су новинари били свуда око куће, мој отац је држао свој шешир испред свог лица, привезан лисицама за детектива, а моја мајка је распродавала намештај јер смо одлазили; није желела да остане у тој држави срама, у Челзију у Масачусетсу. Пошто смо продавали намештај, кућа је била препуна људи.
And in the middle of all of that, some strange horse's ass put his hand on my shoulder and said, "Well, you're the man of the house now." I'm crying, and this asshole says, "You're the man of the house now." And I think that was the moment I began to understand the foolishness of the human condition. So ... it took a lot of years to look back at it and feel it was a benefit. But --
У сред свега тога, нека чудна будала ми је ставила руку на раме и рекла: „Па, сада си ти глава породице.“ Плачем, а овај кретен каже: „Ти си сада глава породице.“ Мислим да је то тренутак када сам почео да увиђам лудост људског стања. Тако... требало ми је пуно година да се вратим на то и да доживим да је то било корисно. Међутим -
EH: It's interesting you call it a benefit.
ЕХ: Интересантно је да то називаш корисним.
NL: Benefit in that it gave me that springboard. I mean that I could think how foolish it was to say to this crying nine-year-old boy, "You're the man of the house now." And then I was crying, and then he said, "And men of the house don't cry." And I ...
НЛ: Корисно је јер ми је то била одскочна даска, у смислу да сам могао да мислим да је било будаласто рећи уплаканом деветогодишњем дечаку: „Сад си ти глава куће.“ Затим, док сам плакао, рекао је: „А глава куће не плаче.“ И ја...
(Laughter)
(Смех)
So ... I look back, and I think that's when I learned the foolishness of the human condition, and it's been that gift that I've used.
Тако... Осврнем се и помислим да је то тренутак када сам спознао лудост људског стања. и то је тај дар који сам користио.
EH: So you have a father who's absent, you have a mother for whom apparently nothing is good enough. Do you think that starting out as a kid who maybe never felt heard started you down a journey that ended with you being an adult with a weekly audience of 120 million people?
ЕХ: Дакле, имаш оца који је одсутан, имаш мајку за коју изгледа ништа није довољно добро. Да ли мислиш да те је то што си кренуо као дете које нико никада није чуо покренуло да кренеш путем који се завршио са тобом као одраслом особом која има недељну публику од 120 милиона људи?
NL: I love the way you put that question, because I guess I've spent my life wanting -- if anything, wanting to be heard. I think -- It's a simple answer, yes, that was what sparked -- well, there were other things, too. When my father was away, I was fooling with a crystal radio set that we had made together, and I caught a signal that turned out to be Father Coughlin.
НЛ: Свиђа ми се како си формулисао питање, јер претпостављам да сам провео живот желећи, ако ништа друго, желећи да ме чују. Мислим - то је једноставан одговор, да, то је оно што је покренуло - па, било је и других ствари. Док ми је отац био одсутан, зезао сам се са кристалним радио-пријемником који смо заједно направили и ухватио сигнал за који се испоставило да је отац Коглин.
(Laughter)
(Смех)
Yeah, somebody laughed.
Да, некоме је смешно.
(Laughter)
(Смех)
But not funny, this was a horse's -- another horse's ass -- who was very vocal about hating the New Deal and Roosevelt and Jews. The first time I ran into an understanding that there were people in this world that hated me because I was born to Jewish parents. And that had an enormous effect on my life.
Није смешно; ово је био кретен, још један кретен, који је био врло гласан у мржњи према „Новом договору“, Рузвелту и Јеврејима. Први пут сам налетео на помисао да постоје људи на овом свету који ме мрзе јер сам имао родитеље Јевреје. То је имало огроман утицај на мој живот.
EH: So you had a childhood with little in the way of strong male role models, except for your grandfather. Tell us about him.
ЕХ: Значи, имао си детињство у ком није било пуно мушких узора, осим твог деде. Причај нам о њему.
NL: Oh, my grandfather. Well here's the way I always talked about that grandfather. There were parades, lots of parades when I was a kid. There were parades on Veteran's Day -- there wasn't a President's Day. There was Abraham Lincoln's birthday, George Washington's birthday and Flag Day ... And lots of little parades. My grandfather used to take me and we'd stand on the street corner, he'd hold my hand, and I'd look up and I'd see a tear running down his eye. And he meant a great deal to me.
НЛ: О, мој деда. Па, ево како сам увек причао о том деди. Постојале су параде, мноштво парада док сам био дете. Постојале су параде Дана ветерана, а није постојао Дан председника. Постојао је рођендан Абрахама Линколна, рођендан Џорџа Вашингтона, Дан заставе и пуно других малих парада. Мој деда ме је водио и стајали бисмо на углу улице, држао би ме за руку, а ја бих погледао навише и видео како му се суза слива низ лице. Пуно ми је значио.
And he used to write presidents of the United States. Every letter started, "My dearest, darling Mr. President," and he'd tell him something wonderful about what he did. But when he disagreed with the President, he also wrote, "My dearest, darling Mr. President, Didn't I tell you last week ...?"
Имао је обичај да пише америчким председницима. Свако писмо је кретало са: „Мој најдражи, мили г. Председниче“, а онда би му рекао нешто сјајно о нечему што је урадио. Међутим, када се није слагао са председником, такође је писао: „Мој најдражи, мили г. Председниче, зар ти нисам рекао прошле недеље...?“
(Laughter)
(Смех)
And I would run down the stairs every now and then and pick up the mail. We were three flights up, 74 York Street, New Haven, Connecticut. And I'd pick up a little white envelope reading, "Shya C. called at this address." And that's the story I have told about my grandfather --
С времена на време, сјурио бих се низ степенице и покупио пошту. Живели смо на трећем спрату, Улица Јорк, број 74, у Њу Хејвену, у Конектикату. Покупио бих малу белу коверту на којој је писало: „Шаја Ц. се позива на ову адресу.“ То је прича коју сам причао о свом деди -
EH: They wrote him back on the envelopes --
ЕХ: Одговарали су му у ковертама -
NL: They wrote back. But I have shown them myself, going way back to Phil Donahue and others before him, literally dozens of interviews in which I told that story. This will be the second time I have said the whole story was a lie. The truth was my grandfather took me to parades, we had lots of those. The truth is a tear came down his eye.
НЛ: Одговарали су му. НЛ: Лично сам их показивао када сам гостовао код Фила Донахјуа и других пре њега; буквално је неколико десетина интервјуа у којима сам причао ту причу. Ово ће бити по други пут да сам рекао да је цела та прича била измишљена. Истина је да ме је деда водио на параде, на пуно парада. Истина је да му се суза сливала низ лице.
The truth is he would write an occasional letter, and I did pick up those little envelopes. But "My dearest darling Mr. President," all the rest of it, is a story I borrowed from a good friend whose grandfather was that grandfather who wrote those letters. And, I mean, I stole Arthur Marshall's grandfather and made him my own. Always.
Истина је да је писао понеко писмо и да сам ја заиста ишао по те ковертице. Међутим, „мој најдражи, мили г. Председниче“ и остатак тога је прича коју сам позајмио од доброг пријатеља чији је деда био онај који је писао та писма. Мислим, крао сам деду Артура Маршала и присвојио га. Увек.
When I started to write my memoir -- "Even this --" How about that? "Even This I Get to Experience." When I started to write the memoir and I started to think about it, and then I -- I -- I did a reasonable amount of crying, and I realized how much I needed the father. So much so that I appropriated Arthur Marshall's grandfather. So much so, the word "father" -- I have six kids by the way. My favorite role in life. It and husband to my wife Lyn. But I stole the man's identity because I needed the father.
Када сам почео да пишем своје мемоаре - „Чак сам и ово...“ Шта кажете на то? „Чак сам и ово доживео.“ Када сам почео да пишем мемоаре и почео да размишљам о томе, онда сам - ја сам - лепо сам се исплакао и схватио колико ми је био потребан отац. Толико много да сам присвојио деду Артура Маршала. Толико пуно, да је реч „отац“ - иначе, имам шесторо деце. Моја омиљена улога у животу. То и да будем супруг моје жене Лин. Међутим, украо сам идентитет тог човека јер ми је био потребан отац.
Now I've gone through a whole lot of shit and come out on the other side, and I forgive my father -- the best thing I -- the worst thing I -- The word I'd like to use about him and think about him is -- he was a rascal. The fact that he lied and stole and cheated and went to prison ... I submerge that in the word "rascal."
Сада када сам прошао кроз гомилу глупости, изашао из тога и опростио свом оцу - најбоља ствар коју - најгора ствар коју - реч коју желим да искористим и на коју помислим везану за њега је да је био битанга. Чињеница да је лагао, крао, варао и ишао у затвор... Све то стапам у реч „битанга“.
EH: Well there's a saying that amateurs borrow and professionals steal.
ЕХ: Постоји изрека да аматери позајмљују, а професионалци краду.
NL: I'm a pro.
НЛ: Ја сам професионалац.
EH: You're a pro.
ЕХ: Ти си професионалац.
(Laughter)
(Смех)
And that quote is widely attributed to John Lennon, but it turns out he stole it from T.S. Eliot. So you're in good company.
Тај цитат се широко приписује Џону Ленону, али се испоставило да га је украо од Т. С. Елиота. Значи, у добром си друштву.
(Laughter)
(Смех)
EH: I want to talk about your work. Obviously the impact of your work has been written about and I'm sure you've heard about it all your life: what it meant to people, what it meant to our culture, you heard the applause when I just named the names of the shows, you raised half the people in the room through your work. But have there ever been any stories about the impact of your work that surprised you?
ЕХ: Желео бих да причам о твом послу. Очигледно, о утицају твог рада се писало и сигуран сам да си о томе слушао читавог живота - од каквог је значаја за људе, за нашу културу, чуо си аплауз када сам само навео имена твојих емисија, уз твој рад је одрасла половина људи у овој просторији. Ипак, да ли су се икада појавиле приче о утицају твог рада које су те изненадиле?
NL: Oh, god -- surprised me and delighted me from head to toe. There was "An Evening with Norman Lear" within the last year that a group of hip-hop impresarios, performers and the Academy put together. The subtext of "An Evening with ..." was: What do a 92-year-old Jew -- then 92 -- and the world of hip-hop have in common? Russell Simmons was among seven on the stage. And when he talked about the shows, he wasn't talking about the Hollywood, George Jefferson in "The Jeffersons," or the show that was a number five show. He was talking about a simple thing that made a big --
НЛ: О, боже - изненадиле и одушевиле од главе до пете. Постојало је „Вече са Норманом Лиром“ током прошле године које су група импресарија хип-хопа, извођача и Академија саставили. Поднаслов „Вечери са...“ био је „Шта 92-годишњи Јеврејин...“ - у то време 92-годишњи - „и свет хип-хопа имају заједничко?“ Расел Симонс је био међу седам људи на тој сцени. Када је причао о тим емисијама, није причао о Холивуду, Џорџу Џеферсону у „Џеферсоновима“ или емисији која је била пета на листи емисија. Причао је о једноставној ствари која је имала дубок -
EH: Impact on him?
ЕХ: Утицај на њега?
NL: An impact on him -- I was hesitating over the word, "change." It's hard for me to imagine, you know, changing somebody's life, but that's the way he put it. He saw George Jefferson write a check on "The Jeffersons," and he never knew that a black man could write a check. And he says it just impacted his life so -- it changed his life.
НЛ: Утицај на њега. Оклевао сам због употребе речи „промена“. Тешко ми је да замислим, знате, да мењам нечији живот, али је он то тако формулисао. Видео је да Џорџ Џеферсон исписује чек у „Џеферсоновима“ и није до тада знао да црнац може да испише чек. Каже да му је то толико утицало на живот, да му је променило живот.
And when I hear things like that -- little things -- because I know that there isn't anybody in this audience that wasn't likely responsible today for some little thing they did for somebody, whether it's as little as a smile or an unexpected "Hello," that's how little this thing was. It could have been the dresser of the set who put the checkbook on the thing, and George had nothing to do while he was speaking, so he wrote it, I don't know. But --
Када чујем такве ствари, мале ствари, јер знам да у овој публици не постоји нико ко вероватно није одговоран данас за неку стварчицу коју је урадио за неког, без обзира да ли је то мало као осмех или неочекивано „здраво“, толико је мала ствар то било. Може бити да је кореограф на сету ставио чековну књижицу тамо, а Џорџ није имао шта да ради док је причао, па га је исписао; не знам. Ипак -
EH: So in addition to the long list I shared in the beginning, I should have also mentioned that you invented hip-hop.
ЕХ: Значи, као додатак дугачкој листи коју сам поделио на почетку, требало је да поменем да си измислио хип-хоп.
(Laughter)
(Смех)
NL: Well ...
НЛ: Па...
EH: I want to talk about --
ЕХ: Желим да причам о -
NL: Well, then do it.
НЛ: Па онда то и учини.
(Laughter)
(Смех)
EH: You've lead a life of accomplishment, but you've also built a life of meaning. And all of us strive to do both of those things -- not all of us manage to. But even those of us who do manage to accomplish both of those, very rarely do we figure out how to do them together. You managed to push culture forward through your art while also achieving world-beating commercial success. How did you do both?
ЕХ: Имао си живот пун остварења, али си изградио и смисаони живот. Сви тежимо ка томе да урадимо обе ове ствари; не успемо сви у томе. Ипак, чак и они међу нама који успеју да постигну обе ове ствари веома ретко заиста и схвате како да их споје. Успео си да погураш напред културу кроз своју уметност док си успевао да постигнеш комерцијални успех на светском нивоу. Како си остварио обе ствари?
NL: Here's where my mind goes when I hear that recitation of all I accomplished. This planet is one of a billion, they tell us, in a universe of which there are billions -- billions of universes, billions of planets ... which we're trying to save and it requires saving. But ... anything I may have accomplished is -- my sister once asked me what she does about something that was going on in Newington, Connecticut. And I said, "Write your alderman or your mayor or something." She said, "Well I'm not Norman Lear, I'm Claire Lear." And that was the first time I said what I'm saying, I said, "Claire. With everything you think about what I may have done and everything you've done," -- she never left Newington -- "can you get your fingers close enough when you consider the size of the planet and so forth, to measure anything I may have done to anything you may have done?"
НЛ: Ево где ми мисли одлутају када чујем рецитацију о свему што сам постигао. Ова планета је једна у милијарду, тако нам кажу, у универзуму којих има милијарду - милијарде универзума, милијарде планета... коју покушавамо да спасимо и која треба да се спаси. Међутим, шта год да сам можда постигао је - моја сестра ме је једном питала шта да ради везано за нешто што се дешавало у Њувигтону, у Конектикату. Рекао сам јој: „Пиши свом одборнику, градоначелнику, неком.“ Рекла ми је: „Па, ја нисам Норман Лир, ја сам Клер Лир.“ Тада сам први пут рекао оно што ћу сада рећи. Рекао сам: „Клер, уз све оно што мислиш да сам можда учинио и све што си ти урадила“, а никада није отишла из Њувингтона, „да ли можеш да се приближиш довољно када узмеш у обзир величину планете и тако даље, да би измерила било шта што сам учинио у односу на било шта што си ти учинила?“
So ... I am convinced we're all responsible for doing as much as I may have accomplished. And I understand what you're saying --
Дакле... Убеђен сам да смо сви одговорни да учинимо онолико колико сам ја можда постигао. Разумем шта говорите -
EH: It's an articulate deflection --
ЕХ: То је артикулисано скретање -
NL: But you have to really buy into the size and scope of the creator's enterprise, here.
НЛ: Морате да сте спремни да прихватите величину и обим створитељевог предузећа овде.
EH: But here on this planet you have really mattered.
ЕХ: Овде, на овој планети ти си заиста био важан.
NL: I'm a son of a gun.
НЛ: Ја сам кучкин син.
(Laughter)
(Смех)
EH: So I have one more question for you. How old do you feel?
ЕХ: Имам само још једно питање за тебе. Колико се старо осећаш?
NL: I am the peer of whoever I'm talking to.
НЛ: Вршњак сам сваког са којим причам.
EH: Well, I feel 93.
ЕХ: Осећам се као да имам 93. године.
(Applause)
(Аплауз)
NL: We out of here?
НЛ: Идемо одавде?
EH: Well, I feel 93 years old, but I hope to one day feel as young as the person I'm sitting across from.
ЕХ: Па, осећам се као да ми је 93, али се надам да ћу се једног дана осећати младо као особа која седи преко пута мене.
Ladies and gentlemen, the incomparable Norman Lear.
Даме и господо, неупоредиви Норман Лир.
(Applause)
(Аплауз)
NL: Thank you.
НЛ: Хвала.
(Applause)
(Аплауз)