Water is virtually everywhere, from soil moisture and ice caps, to the cells inside our own bodies. Depending on factors like location, fat index, age, and sex, the average human is between 55-60% water. At birth, human babies are even wetter. Being 75% water, they are swimmingly similar to fish. But their water composition drops to 65% by their first birthday. So what role does water play in our bodies, and how much do we actually need to drink to stay healthy? The H20 in our bodies works to cushion and lubricate joints, regulate temperature, and to nourish the brain and spinal cord. Water isn't only in our blood. An adult's brain and heart are almost three quarters water. That's roughly equivalent to the amount of moisture in a banana. Lungs are more similar to an apple at 83%. And even seemingly dry human bones are 31% water. If we are essentially made of water, and surrounded by water, why do we still need to drink so much? Well, each day we lose two to three liters through our sweat, urine, and bowel movements, and even just from breathing. While these functions are essential to our survival, we need to compensate for the fluid loss. Maintaining a balanced water level is essential to avoid dehydration or over-hydration, both of which can have devastating effects on overall health. At first detection of low water levels, sensory receptors in the brain's hypothalamus signal the release of antidiuretic hormone. When it reached the kidneys, it creates aquaporins, special channels that enable blood to absorb and retain more water, leading to concentrated, dark urine. Increased dehydration can cause notable drops in energy, mood, skin moisture, and blood pressure, as well as signs of cognitive impairment. A dehydrated brain works harder to accomplish the same amount as a normal brain, and it even temporarily shrinks because of its lack of water. Over-hydration, or hyponatremia, is usually caused by overconsumption of water in a short amount of time. Athletes are often the victims of over-hydration because of complications in regulating water levels in extreme physical conditions. Whereas the dehydrated brain amps up the production of antidiuretic hormone, the over-hydrated brain slows, or even stops, releasing it into the blood. Sodium electrolytes in the body become diluted, causing cells to swell. In severe cases, the kidneys can't keep up with the resulting volumes of dilute urine. Water intoxication then occurs, possibly causing headache, vomiting, and, in rare instances, seizures or death. But that's a pretty extreme situation. On a normal, day-to-day basis, maintaining a well-hydrated system is easy to manage for those of us fortunate enough to have access to clean drinking water. For a long time, conventional wisdom said that we should drink eight glasses a day. That estimate has since been fine-tuned. Now, the consensus is that the amount of water we need to imbibe depends largely on our weight and environment. The recommended daily intake varies from between 2.5-3.7 liters of water for men, and about 2-2.7 liters for women, a range that is pushed up or down if we are healthy, active, old, or overheating. While water is the healthiest hydrator, other beverages, even those with caffeine like coffee or tea, replenish fluids as well. And water within food makes up about a fifth of our daily H20 intake. Fruits and vegetables like strawberries, cucumbers, and even broccoli are over 90% water, and can supplement liquid intake while providing valuable nutrients and fiber. Drinking well might also have various long-term benefits. Studies have shown that optimal hydration can lower the chance of stroke, help manage diabetes, and potentially reduce the risk of certain types of cancer. No matter what, getting the right amount of liquid makes a world of difference in how you'll feel, think, and function day to day.
Вода се налази буквално свуда, од влаге у земљишту и поларних капа до ћелија у нашим телима. У зависности од фактора као што су место, индекс масти, старост и пол, просечно људско биће чини 55-60% воде. По рођењу, бебе имају и више воде. Пошто их чини 75% воде, лако их можемо упоредити са рибама, али њихов водени састав опада на 65% до њиховог првог рођендана. Па, какву улогу игра вода у нашим телима и колико је воде потребно пити да бисмо остали здрави? H2О у нашим телима облаже и подмазује зглобове, регулише температуру и храни мозак и кичмену мождину. Вода се не налази само у нашој крви. Мозак и срце одрасле особе чини скоро три четвртине воде. То је отприлике једнако количини влаге у банани. Плућа су сличнија јабуци са 83%. Чак и наизглед суве људске кости чини 31% воде. Ако нас у основи чини вода и ако смо окружени водом, зашто и даље морамо толико да је пијемо? Па, свакога дана изгубимо 2-3 литра кроз знојење, урин и столицу, па чак и кроз само дисање. Иако су ове функције од суштинске важности за наш опстанак, потребно је да надокнадимо губитак течности. Одржавање уравнотеженог нивоа воде је значајно да би се избегла дехидратација или претерана хидратација, а обе могу имати разарајуће последице по опште здравље. На прво опажање ниских нивоа воде, сензорни рецептори у хипоталамусу мозга сигнализирају отпуштање антидиуретског хормона. Када стигне до бубрега, ствара аквапорине, специјалне канале који омогућавају крви да упије и задржи више воде, што доводи до појаве концентрисаног, тамног урина. Повећана дехидратација може проузроковати значајан пад енергије, расположења, влажности коже и крвног притиска, као и до појаве знакова когнитивног оштећења. Дехидрирани мозак више ради да би постигао исто што и нормални мозак, а чак се и привремено скупи због недостатка воде. Претерана хидратација или хипонатремија је обично проузрокована претераним уносом воде током кратког периода. Спортисти су често жртве претеране хидратације због компликација приликом регулисања нивоа воде у екстремним физичким условима. Док дехидрирани мозак појачава производњу антидиуретског хормона, претерано хидрирани мозак успорава, или чак спречава његово испуштање у крв. Натријумови електролити у телу постају разводњени, што узрокује да ћелије натекну. У тежим случајевима, бубрези не могу да прате резултујуће количине разблаженог урина. Онда се јавља тровање водом, што може довести до главобоље, повраћања и, у ретким случајевима, напада или смрти. Међутим, то је прилично екстремна ситуација. Свакодневно, од дана до дана, одржавање добро хидрираног система је лако за оне који имају среће да имају приступ чистој пијаћој води. Дуго је важила конвенционална мудрост да треба да пијемо осам чаша дневно. Та процена је од тада прилагођена. Сада постоји општа сагласност да количина воде коју треба да попијемо умногоме зависи од наше тежине и окружења. Препоручени дневни унос варира око 2,5-3,7 литара воде за мушкарце и око 2-2,7 литара за жене, што је опсег који иде навише или наниже ако смо здрави, активни, стари или нам је превише вруће. Иако је вода најздравијe средство хидрирања, друга пића, чак и она са кофеином, као што је кафа или чај, такође надомешћују течност, а вода у храни чини око петине нашег дневног уноса H2О. Поврће и воће, као што су јагоде, краставци, па чак и броколи састоје се од преко 90% воде и могу допунити унос воде уз обезбеђивање хранљивих састојака и влакана. Испијање довољно воде може имати различите далекосежне користи. Студије показују да оптимална хидратација може да умањи шансе за појаву можданог удара, може помоћи при регулисању дијабетеса и да потенцијално смањи ризик од појединих типова рака. Без обзира на све, унос одговарајуће количине течности чини огромну разлику у томе како се осећате, размишљате и функционишете из дана у дан.