I was six when I had the first chance to learn what patience means. My grandmother gave me a magic box as a birthday present, which neither of us knew would become a gift for life. I became obsessed with magic, and at 20, I became an amateur dove magician. This act of magic requires that I train my doves to sit and wait inside my clothing. As a young magician, I was always in a rush to make them appear, but my teacher told me the secret to the success of this magical act is to make my doves appear only after they've waited patiently in my tuxedo. It has to be a mindful kind of patience, the kind that took me some years to master.
Са шест година сам имала прву прилику да научим шта значи стрпљење. Моја бака ми је дала магичну кутију за рођендански поклон, за коју ниједна од нас није знала да ће постати поклон за цео живот. Постала сам опседнута магијом, а са двадесет година сам постала аматерски мађионичар за трикове са голубицама. Овај мађионичарски трик захтева да обучим своје голубице да стрпљиво чекају испод моје одеће. Као млади мађионичар сам увек журила да се појаве, али ми је мој учитељ рекао да је тајна успеха овог мађионичарског трика у томе да се голубице појаве тек након што су стрпљиво сачекале у мом смокингу. То мора да буде свесно стрпљење, стрпљењe за чије ми је савладавање било потребно неколико година.
When life took me to Shanghai seven years ago, the mindful patience I learned became almost impossible to practice. In China, where everyone and everything is in a hurry, you need to outperform over 1.3 billion other people to build a better life. You hack the system, bend the rules, circumvent the boundaries. It is the same when it comes to food ... except that when it comes to food, impatience can have dire consequences. In the haste to grow more, sell more, 4,000 years of agriculture in a country of rich natural resources is spoiled by the overuse of chemicals and pesticides. In 2016, the Chinese government revealed half a million food safety violations in just nine months. Alarmingly, one in every four diabetics in the world now comes from China. The stories around food are scary and somewhat overwhelming, and I told myself it's time to bring a mindful patience into the impatience.
Када ме је живот одвео у Шангај пре седам година свесно стрпљење које сам научила било је скоро немогуће користити. У Кини, у којој су сви и све у журби, морате да будете бољи од 1,3 милијарди људи да бисте изградили бољи живот. Хакујете систем, кривите правила, заобилазите границе. Исти случај је са храном, осим што, када се ради о храни, нестрпљивост може имати озбиљне последице. У журби да се што више узгоји, што више прода, 4 000 година пољопривреде у земљи са богатим природним ресурсима упропашћено је претераним коришћењем хемикалија и пестицида. У 2016. години кинеска влада је открила око пола милиона случајева кршења закона о безбедности хране за само девет месеци. Алармантно је да сваки четврти дијабетичар на свету сада долази из Кине. Приче које се тичу хране застрашујуће су и донекле поражавајуће, и рекла сам себи да је време да се уведе свесно стрпљење у нестрпљење.
When I say mindful patience, I don't mean the ability to wait. I mean knowing how to act while waiting. And so, while I wait for the day when a sustainable food system becomes a reality in China, I launched one of China's first online farmers market to bring local, organically grown produce to families. When we went live, 18 months ago, the food we could sell then was somewhat dismal. We had no fruit and hardly any meat to sell, as none that was sent to the lab passed our zero tolerance test towards pesticides, chemicals, antibiotics and hormones. I told our very anxious employees that we would not give up until we've met every local farmer in China.
Када помињем свесно стрпљење не мислим на способност чекања; мислим на то да знамо како да деламо док чекамо. Тако, док чекам на дан да одрживи систем исхране постане стварност у Кини, покренула сам једну од првих зелених пијаца на интернету у Кини да бих донела локалне, органски узгајане производе породицама. Када смо почели са радом, пре 18 месеци, храна коју смо могли да продајемо била је помало јадна. Нисмо имали воће и једва да смо имали меса за продају, пошто ништа што је послато у лабораторију није прошло наш тест без толеранције на пестициде, хемикалије, антибиотике и хормоне. Рекла сам својим узнемиреним радницима да нећемо одустати док се не сретнемо са свим локалним фармерима у Кини.
Today, we supply 240 types of produce from 57 local farmers. After almost one year of searching, we finally found chemical-free bananas grown in the backyards of villagers on Hainan Island. And only two hours away from Shanghai, on an island that even Google Maps does not have coordinates for, we found a place where cows eat grass and roam free under the blue sky. We also work hard on logistics. We deliver our customers' orders in as fast as three hours on electric vehicles, and we use biodegradable, reusable boxes to minimize our environmental footprint.
Данас обезбеђујемо 240 типова производа од 57 локалних фармера. Након скоро једне године потраге, коначно смо пронашли банане без хемикалија које се узгајају у двориштима сељана на острву Хајнан. А на само два сата од Шангаја, на острву за које чак ни мапе на Гуглу немају координате, нашли смо место на ком краве једу траву и слободно тумарају под плавим небеским сводом. Вредно радимо и на логистици. Испоручујемо поруџбине својих клијената у року од три сата на електричним возилима и користимо биоразградиве кутије које се поново могу употребити да бисмо умањили свој траг у животној средини.
I have no doubt that our offerings will continue to grow, but it will take time, and I know a lot more people are needed to shape the future of good food. So last year, I founded China's first food tech accelerator and VC platform to help start-ups to shape the future of good food the way they want, be that through using edible insects as a more sustainable source of protein or using essential oils to keep food fresh for longer.
Не сумњам да ће наша понуда наставити да расте, али ће бити потребно време, а знам да је потребно и много више људи да би се унапредила будућност квалитетне хране. Тако сам прошле године основала први технолошки акцелератор за исхрану и фонд ризичног капитала у Кини да бих помогла стартаповима да унапреде будућност квалитетне хране како они желе, кроз коришћење јестивих инсеката као одрживог извора протеина или коришћење есенцијалних уља да храна дуже остане свежа.
So, you may still ask: Why are you trying to build a sustainable food system by driving a patient movement in a country where it's almost a crime to take it slow? Because, for me, the real secret to success is patience -- a mindful kind of patience that requires knowing how to act while waiting, the kind of patience I learned with my grandmother's magic box. After all, we do not inherit the earth from our ancestors. We borrow it from our children.
Па, можете да поставите питање: „Зашто покушавате да створите одрживи систем исхране кроз покретање стрпљивог покрета у земљи у којој је скоро злочин да ствари иду полако?“ Зато што је за мене права тајна успеха стрпљење, свесно стрпљење које захтева да знате како да делате док чекате, стрпљење којем ме је научила магична кутија моје баке. На крају крајева, не наслеђујемо земљу од наших предака; позајмљујемо је од наше деце.
Thank you.
Хвала вам.
(Applause)
(Аплауз)