Back in New York, I am the head of development for a non-profit called Robin Hood. When I'm not fighting poverty, I'm fighting fires as the assistant captain of a volunteer fire company. Now in our town, where the volunteers supplement a highly skilled career staff, you have to get to the fire scene pretty early to get in on any action.
Ман сардори шуъбаи пешрафти ташкилоти чамъиятии «Робин Гуд» мебошам. Вакте, ки ман бо камбагали мубориза намебарам, ман бо оташ хамчун ёрдамчии капитани гурухи сухторхомушкунони-ихтиёри мубориза мебарам. Холо дар шахри мо шахсони ихтиёри сухторхомушкунони баландихтисосро ёри медиханд, ва бояд ба чои сухтор харчанд тезтар омада расанд, то ки дар амалиёт иштирок кунад.
I remember my first fire. I was the second volunteer on the scene, so there was a pretty good chance I was going to get in. But still it was a real footrace against the other volunteers to get to the captain in charge to find out what our assignments would be. When I found the captain, he was having a very engaging conversation with the homeowner, who was surely having one of the worst days of her life. Here it was, the middle of the night, she was standing outside in the pouring rain, under an umbrella, in her pajamas, barefoot, while her house was in flames.
Ман сухтори якуми худро дар ёд дорам. Ман дуюм шахси ихтиёри будам, барои хамин ман барои гирифтани супориш имконияти хуб доштам. Вале дигар шахсони ихтиёри кушиш мекарданд, ки якдигарро гузашта, тезтар ба назди капитан расида аз у супориш гиранд. Вакте, ки ман капитанро ёфтам, Вакте, ки ман капитанро ёфтам, вай бо оромкунии сохибхоназан машгул буд. Ин руз аз хама рузи бадтарини у дар зиндагиаш буд. Дили шаб буд, вай дар берун дар таги борон, таги чатр, дар пижама, пойлуч меистод, хонаи вай бо алангаи оташ печонида шуда буд.
The other volunteer who had arrived just before me -- let's call him Lex Luther -- (Laughter) got to the captain first and was asked to go inside and save the homeowner's dog. The dog! I was stunned with jealousy. Here was some lawyer or money manager who, for the rest of his life, gets to tell people that he went into a burning building to save a living creature, just because he beat me by five seconds. Well, I was next. The captain waved me over. He said, "Bezos, I need you to go into the house. I need you to go upstairs, past the fire, and I need you to get this woman a pair of shoes." (Laughter) I swear. So, not exactly what I was hoping for, but off I went -- up the stairs, down the hall, past the 'real' firefighters, who were pretty much done putting out the fire at this point, into the master bedroom to get a pair of shoes.
Дигар шахси ихтиёри, каме пештар омада буд, уро Лекс Лютор (душмани Супермэн) — ном мебарем (Ханда) ба назди капитан якум давида омад, ва ба у супориши ба хона даромадан ва саги сохиби хонаро начот додан ро доданд. Сагро! Ман кариб аз бахили мекафидам. Ким-кадом хукукшинос ё сардори молия як хаёт таъриф мекунад, ки вай ба иморати оташин даромада, хайвонро начот дод, факат барои он,ки вай панч сония тезтар буд. Баъд навбати ман буд. Капитан ба ман ишораи ба наздаш рафтанро кард. Вай гуфт: «Бесоз, ба ман лозим, ки ту ба иморат даромада, ба боло, оташро гузашта, барои ин зан шиппакхои уро биёри.» (Ханда) О Худо, ин тамоман на он чизе, ки ман умед доштам, вале ана ман давида рафтам бо зинапоя, бо дахлез, аз назди сухторхомушкунони «хакики»-е, ки аллакай кисми зиёди сухторро хомуш карда буданд, ба хонаи хоби сохибхоназан, то ки шиппахои уро гирам.
Now I know what you're thinking, but I'm no hero. (Laughter) I carried my payload back downstairs where I met my nemesis and the precious dog by the front door. We took our treasures outside to the homeowner, where, not surprisingly, his received much more attention than did mine. A few weeks later, the department received a letter from the homeowner thanking us for the valiant effort displayed in saving her home. The act of kindness she noted above all others: someone had even gotten her a pair of shoes.
Ман медонам, ки шумо хозир дар бораи чи фикр мекунед, вале ман кахрамон нестам. (Ханда) Ман ба поён бори киммат фаровардам, дар пеши дар дусти зормондаамро ва саги пуркимматро во хурдам. Мо чизхои кимматбахои худро ба назди сохибхоназан бурдем ва бетаачуб ба вай аз ман бисёртар лутф расид. Баъди якчанд хафта ба кисми сухторхомушкуни нома аз номи сохибхоназан омад. . Вай моро миннатдори кард барои кахрамони нишон додан дар начотдихии хонаи вай. Вале кори аз хама хубро оне кард, ки ба фикри вай, ба вай шиппахои уро овард.
(Laughter)
(Ханда)
In both my vocation at Robin Hood and my avocation as a volunteer firefighter, I am witness to acts of generosity and kindness on a monumental scale, but I'm also witness to acts of grace and courage on an individual basis. And you know what I've learned? They all matter. So as I look around this room at people who either have achieved, or are on their way to achieving, remarkable levels of success, I would offer this reminder: don't wait. Don't wait until you make your first million to make a difference in somebody's life. If you have something to give, give it now. Serve food at a soup kitchen. Clean up a neighborhood park. Be a mentor.
Дар «Робин Гуд» кор карда ва дар вакти ёри дар сухторхомушкуни ман шохиди бисёр рафторхои хуб ва сипосгузор шудам, ки барои бисёр шахсон маънои калон дошт, вале боз ман изхори гамхори ва часуриро мухим барои як кас дидам. Ва медонед ман чиро омухтам? Хамаи рафторхо мухиманд. Ман ба толор нигох карда, одамонеро мебинам, ки ё аллакай чизеро ба даст оварданд, ё дар рохи ба даст омадани муваффакияти калон карор доранд. Маслихати маро фаромуш накунед: мунтазир нашавед! Мунтазир нашавед, ки кай шумо якум миллиони худро кор мекунед то ки хаёти касеро тагйир дихед. Агар шумо чизи додан дошта бошед, пас онро холо дихед. Шурборо дар ошхона барои одамони бехона резед, богро аз ахлот тоза кунед, рохнамо бошед.
Not every day is going to offer us a chance to save somebody's life, but every day offers us an opportunity to affect one. So get in the game. Save the shoes.
На хар руз ба мо имконияти хаёти касеро начот додан дода мешавад, вале хар руз ба мо имконияти ба он нишон додан дода мешавад. Дар бози дохил шавед: шиппахоро начот дихед.
Thank you.
Рахмат.
(Applause)
(Карсак)
Bruno Giussani: Mark, Mark, come back.
Бруно Чуссани: Марк, Марк, бар гард!
(Applause)
(Карсак)
Mark Bezos: Thank you.
Марк Безос: Ташаккур.