Allow me to start this talk with a question to everyone. You know that all over the world, people fight for their freedom, fight for their rights. Some battle oppressive governments. Others battle oppressive societies. Which battle do you think is harder? Allow me to try to answer this question in the few coming minutes.
Дозволите ми да започнем овај говор једним питањем за све присутне. Ви знате да се у целом свету, људи боре за своју слободу и за своја права. Неки се боре против репресивних власти. Други се боре против репресивних друштвених односа. Шта мислите, која борба је тежа? Дозволите ми да покушам да одговорим на ово питање у следећих неколико минута.
Let me take you back two years ago in my life. It was the bedtime of my son, Aboody. He was five at the time. After finishing his bedtime rituals, he looked at me and he asked a question: "Mommy, are we bad people?"
Дозволите ми да вас поведем две године уназад, у моју прошлост. Било је време за спавање за мог сина Абудија. Он је тада имао пет година. Кад је завршио са припремама за спавање, погледао ме је и поставио ми питање: "Мама, да ли смо ми лоши људи?"
I was shocked. "Why do you say such things, Aboody?"
Била сам шокирана. "Зашто говориш такве ствари, Абуди?"
Earlier that day, I noticed some bruises on his face when he came from school. He wouldn't tell me what happened. [But now] he was ready to tell.
Раније, истог тог дана сам приметила неке маснице на његовом лицу кад је дошао из школе. Није хтео да ми каже шта се догодило. Али сада је био спреман да ми каже.
"Two boys hit me today in school. They told me, 'We saw your mom on Facebook. You and your mom should be put in jail.'"
"Два дечака су ме ударила данас у школи. Рекли си ми: "Видели смо твоју маму на Фејсбуку. Ти и твоја мама треба да идете у затвор.""
I've never been afraid to tell Aboody anything. I've been always a proud woman of my achievements. But those questioning eyes of my son were my moment of truth, when it all came together. You see, I'm a Saudi woman who had been put in jail for driving a car in a country where women are not supposed to drive cars. Just for giving me his car keys, my own brother was detained twice, and he was harassed to the point he had to quit his job as a geologist, leave the country with his wife and two-year-old son. My father had to sit in a Friday sermon listening to the imam condemning women drivers and calling them prostitutes amongst tons of worshippers, some of them our friends and family of my own father. I was faced with an organized defamation campaign in the local media combined with false rumors shared in family gatherings, in the streets and in schools. It all hit me. It came into focus that those kids did not mean to be rude to my son. They were just influenced by the adults around them. And it wasn't about me, and it wasn't a punishment for taking the wheel and driving a few miles. It was a punishment for daring to challenge the society's rules.
Никад се нисам плашила да кажем Абудију било шта. Увек сам била жена поносна на своја достигнућа. Али те запитане очи мога сина биле су мој тренутак истине, кад је све дошло на своје место. Видите, ја сам Саудијка која је завршила у затвору због вожње аута у земљи где се не очекује да жене возе. Само због тога што ми је дао кључеве од свог аута, мој брат је ухапшен два пута и био толико малтретиран да је на крају морао да да оставку на посао геолога и напустити земљу са својом женом и двогодишњим сином. Мој отац је морао мирно да седи током молитве и слуша имама који је осуђивао жене возаче и називао их проституткама међу гомилом верника, од којих су неки били наши пријатељи и чланови очеве породице. Била сам суочена са организованом кампањом клеветања у локалним медијима, комбинованом са лажним гласинама које су преношене приликом породичних скупова, на улицама и у школама. Све ме је ово погодило. Постало ми је јасно да ова деца нису била једноставно груба према мом сину. Они су само били под утицајем одраслих из своје околине. И нисам ја била у питању, и ово није била казна због седања за управљач и неколико километара вожње. То је била казна због тога што сам се усудила да изазовем уобичајене друштвене норме.
But my story goes beyond this moment of truth of mine. Allow me to give you a briefing about my story. It was May, 2011, and I was complaining to a work colleague about the harassments I had to face trying to find a ride back home, although I have a car and an international driver's license. As long as I've known, women in Saudi Arabia have been always complaining about the ban, but it's been 20 years since anyone tried to do anything about it, a whole generation ago.
Али моја прича иде и даље од овог што сам схватила. Дозволите да вас уведем у моју причу. Био је месец мај 2011. године. и ја сам се жалила колеги са посла жбог малтретирања са којим сам суочена приликом покушаја да нађем превоз назад до куће, иако имам ауто и међународну возачку дозволу. Откад знам за себе, жене у Саудијској Арабији су се увек жалиле због ове забране, али има већ 20 година, од како је ико покушао да уради било шта у вези са овим, што је пре читаве једне генерације.
He broke the good/bad news in my face. "But there is no law banning you from driving."
Он ми је саопштио ову истовремено добру и лошу вест у лице: "Али не постоји закон који ти забрањује да возиш."
I looked it up, and he was right. There wasn't an actual law in Saudi Arabia. It was just a custom and traditions that are enshrined in rigid religious fatwas and imposed on women. That realization ignited the idea of June 17, where we encouraged women to take the wheel and go drive. It was a few weeks later, we started receiving all these "Man wolves will rape you if you go and drive." A courageous woman, her name is Najla Hariri, she's a Saudi woman in the city of Jeddah, she drove a car and she announced but she didn't record a video. We needed proof.
Проверила сам ово, и испоставило се да је он био у праву. Не постоји такав закон у Саудијској Арабији. То су само обичај и традиција учаурени у крутим религиозним мишљењима и наметнути женама. Ова спознаја, довела је до идеје седамнаестог јуна кад смо охрабрили жене да седну за волан и почну да возе. После неколико недеља, почели смо да добијамо поруке да ће: "зверски мушкарци да силују жене које возе аутомобиле." Најла Харири, храбра Саудијка из града Џеде је возила аутомобил што је и објавила али није снимила видео. Требао нам је доказ.
So I drove. I posted a video on YouTube. And to my surprise, it got hundreds of thousands of views the first day. What happened next, of course? I started receiving threats to be killed, raped, just to stop this campaign.
Ја сам возила. И поставила снимак на Јутјуб. И на моје изненађење, овај видео је погледан стотинама хиљада пута већ првог дана. Шта се потом десило? Почела сам да добијам претње убиством, силовањем, само да бих прекинула ову своју кампању.
The Saudi authorities remained very quiet. That really creeped us out. I was in the campaign with other Saudi women and even men activists. We wanted to know how the authorities would respond on the actual day, June 17, when women go out and drive. So this time I asked my brother to come with me and drive by a police car. It went fast. We were arrested, signed a pledge not to drive again, released. Arrested again, he was sent to detention for one day, and I was sent to jail. I wasn't sure why I was sent there, because I didn't face any charges in the interrogation. But what I was sure of was my innocence. I didn't break a law, and I kept my abaya — it's a black cloak we wear in Saudi Arabia before we leave the house — and my fellow prisoners kept asking me to take it off, but I was so sure of my innocence, I kept saying, "No, I'm leaving today." Outside the jail, the whole country went into a frenzy, some attacking me badly, and others supportive and even collecting signatures in a petition to be sent to the king to release me. I was released after nine days.
Саудијске власти се нису оглашавале. То нас је заиста престравило. Ја сам била у кампањи са још једном Саудијком па чак и са неким мушким активистима. Хтели смо да знамо како ће власти да реагују тог дана, 17. јуна, кад ће жене изаћи и возити. Тако да сам овог пута питала мог брата да пође са мном и да прођемо поред полицијског аута. Све се брзо завршило. Били смо ухапшени, потписали смо обећање да нећемо поново возити и били смо пуштени. Потом смо поново били ухапшени, мој брат је задржан у једнодневном притвору, а ја сам била послата у затвор. Нисам била сигурна зашто сам у затвору, јер током истраге нисам добила никакву оптужницу. Али оно у шта сам била уверена је била моја невиност. Нисам прекршила закон, и задржала сам свој чадор - чадор је црни огртач који у Саудијској Арабији носимо када излазимо из свог дома, и моји сапатници у затвору су стално тражили да га скинем, али ја сам била толико уверена у своју невиност да сам стално говорила: "Не, ја одлазим данас." Ван затвора, цела земља се узбуркала, неки су ме жестоко нападали, док су ме други подржавали и чак скупљали потписе за петицију краљу да ме ослободи. Пуштена сам после девет дана.
June 17 comes. The streets were packed with police cars and religious police cars, but some hundred brave Saudi women broke the ban and drove that day. None were arrested. We broke the taboo.
Стигао је и 17. јун. Улице су биле препуне полицијских аутомобила као и аутомобила религиозне полиције, али неколико стотина храбрих Саудијки је прекршило забрану и возило је тог дана. Ниједна није била ухапшена. Скршили смо табу.
(Applause)
(Аплауз)
So I think by now, everyone knows that we can't drive, or women are not allowed to drive, in Saudi Arabia, but maybe few know why. Allow me to help you answer this question.
Тако да сада свако зна да не можемо да возимо, или боље речено, женама у Саудијској Арабији није дозвољено да возе, али можда само неколицина зна зашто. Дозволите ми да вам помогнем са одговором на ово питање.
There was this official study that was presented to the Shura Council -- it's the consultative council appointed by the king in Saudi Arabia — and it was done by a local professor, a university professor. He claims it's done based on a UNESCO study. And the study states, the percentage of rape, adultery, illegitimate children, even drug abuse, prostitution in countries where women drive is higher than countries where women don't drive.
Постоји извесно званично истраживање које је представљено саветодавној скупштини, која је тело које сазива краљ Саудијске Арабије - а које је спровео локални професор универзитета. Он тврди да је истраживање извршено на основу студије УНЕСКО. Истраживање наводи да је проценат силовања, прељубе ванбрачне деце, па чак и злоупотребе дрога и проституције у земљама где жене возе виши него у земљама где жене не возе.
(Laughter)
(Смех)
I know, I was like this, I was shocked. I was like, "We are the last country in the world where women don't drive." So if you look at the map of the world, that only leaves two countries: Saudi Arabia, and the other society is the rest of the world.
Знам, и ја сам се тако осећала, била сам шокирана. Мислила сам: "Ми смо последња земља у свету где жене не возе." Ако погледате на карту света, преостају само две земље: Саудијска Арабија и остатак света.
We started a hashtag on Twitter mocking the study, and it made headlines around the world.
Покренули смо хаштаг на Твитеру где смо карикирали ову студију, и ова вест је обишла цео свет.
[BBC News: 'End of virginity' if women drive, Saudi cleric warns]
[BBC News: "Крај девичанства" ако жене возе, упозорава Саудијски имам]
(Laughter)
(Смех)
And only then we realized it's so empowering to mock your oppressor. It strips it away of its strongest weapon: fear.
И тек смо тад схватили, колика је моћ у исмевању сопсвеног тлачитеља. Оно му одузима најснажније оружје: страх.
This system is based on ultra-conservative traditions and customs that deal with women as if they are inferior and they need a guardian to protect them, so they need to take permission from this guardian, whether verbal or written, all their lives. We are minors until the day we die. And it becomes worse when it's enshrined in religious fatwas based on wrong interpretation of the sharia law, or the religious laws. What's worst, when they become codified as laws in the system, and when women themselves believe in their inferiority, and they even fight those who try to question these rules.
Овај систем је заснован на изразито конзервативним традицијама и обичајима који третирају жену као инфериорну и као неког коме треба заштитник који ће их штитити, тако да морају да траже дозволу од овог заштитника, било усмену или писмену, целог свог живота. Ми смо малолетници све до своје смрти. И ово постаје горе кад постане уобичајено у религиозним одлукама заснованим на погрешним тумачењима шеријата, или религиозних закона. Што је још горе, кад ово постане кодификовано као закон и кад жене саме верују у своју инфериорност, па чак и почну да се боре против оних који покушавају да преиспитају ова правила.
So for me, it wasn't only about these attacks I had to face. It was about living two totally different perceptions of my personality, of my person -- the villain back in my home country, and the hero outside.
За мене, ово није било само о нападима са којима сам била суочена. Ово је за мене прича о живљењу два потпуно различита схватања мога карактера и моје личности - негативац у мојој земљи и херој ван ње.
Just to tell you, two stories happened in the last two years. One of them is when I was in jail. I'm pretty sure when I was in jail, everyone saw titles in the international media something like this during these nine days I was in jail.
Само да напоменем, две приче су се одвијале током две последње године. Једна од њих је она кад сам била у затвору. Прилично сам сигурна, да кад сам била у затвору. сви су видели наслове у светским медијима нешто као ово, током ових девет дана кад сам била у затвору.
But in my home country, it was a totally different picture. It was more like this: "Manal al-Sharif faces charges of disturbing public order and inciting women to drive."
Али у мојој земљи, слика је била потпуно другачија. Било је више налик на ово: "Манал ал-Шариф је оптужена за ометање јавног реда и потицање жена на вожњу".
I know.
Знам.
"Manal al-Sharif withdraws from the campaign."
"Манал ал-Шариф се повлачи из кампање."
Ah, it's okay. This is my favorite.
Ох, у реду је. Овај ми је омиљени.
"Manal al-Sharif breaks down and confesses: 'Foreign forces incited me.'"
"Манал ал-Шариф је поклекла и признаје: "Стране силе су ме подстакле"."
(Laughter)
(Смех)
And it goes on, even trial and flogging me in public. So it's a totally different picture.
И тако даље, све са суђењем и јавним шибањем. Тако да постоје потпуно различите слике.
I was asked last year to give a speech at the Oslo Freedom Forum. I was surrounded by this love and the support of people around me, and they looked at me as an inspiration. At the same time, I flew back to my home country, they hated that speech so much. The way they called it: a betrayal to the Saudi country and the Saudi people, and they even started a hashtag called #OsloTraitor on Twitter. Some 10,000 tweets were written in that hashtag, while the opposite hashtag, #OsloHero, there was like a handful of tweets written. They even started a poll. More than 13,000 voters answered this poll: whether they considered me a traitor or not after that speech. Ninety percent said yes, she's a traitor. So it's these two totally different perceptions of my personality.
Замољена сам прошле године да одржим говор на Форуму Слободе у Ослу. Била сам окружена љубављу и подршком људи око мене, и сви су ме сматрали извором инспирације. У исто време, кад сам се вратила назад у своју земљу, сви су бескрајно мрзели тај говор. Звали су га издајом Саудијске Арабије и Саудијаца и чак су покренули Твитер хаштег Издајник из Осла. Написано је око 10 000 твитова са овим хаштегом, док је супротан хаштег, Херој из Осла, имао само неколицину твитова. Чак је покренуто и гласање. Више од 13 000 гласача је одговорило на гласању: да ли ме сматрају за издајника или не, после овог говора. Деведесет посто упитаних је одговорило са да, она је издајник. Тако, постоје два потпуно супротна схватања моје личности.
For me, I'm a proud Saudi woman, and I do love my country, and because I love my country, I'm doing this. Because I believe a society will not be free if the women of that society are not free. (Applause) Thank you. (Applause) Thank you, thank you, thank you, thank you. (Applause)
За себе, ја сам поносна Саудијка, и ја волим своју земљу, и ја радим ово управо зато што волим своју земљу. Због тога што сматрам да друштво неће бити слободно ако жене у том друштву нису слободне. (Аплауз) Хвала вам. (Аплауз) Хвала вам, хвала. (Аплауз)
Thank you.
Хвала вам.
But you learn lessons from these things that happen to you. I learned to be always there. The first thing, I got out of jail, of course after I took a shower, I went online, I opened my Twitter account and my Facebook page, and I've been always very respectful to those people who are opining to me. I would listen to what they say, and I would never defend myself with words only. I would use actions. When they said I should withdraw from the campaign, I filed the first lawsuit against the general directorate of traffic police for not issuing me a driver's license. There are a lot of people also -- very big support, like those 3,000 people who signed the petition to release me. We sent a petition to the Shura Council in favor of lifting the ban on Saudi women, and there were, like, 3,500 citizens who believed in that and they signed that petition. There were people like that, I just showed some examples, who are amazing, who are believing in women's rights in Saudi Arabia, and trying, and they are also facing a lot of hate because of speaking up and voicing their views.
Али ипак можете научити неке лекције из ствари које вам се дешавају. Ја сам научила да увек будем ту. Прва ствар коју сам урадила кад сам изашла из затвора, наравно после туширања, је да сам се повезала на интернет, и отворила свој Твитер и Фејсбук налог, ја сам увек поштовала оне који су имали мишљења о мени. Слушала сам шта су говорили, и никад се нисам бранила само речима. Уместо тога, била сам активна. Кад су говорили да би требало да се повучем из кампање, поднела сам прву тужбу против генералне управе саобраћајне полиције због тога што ми нису издали возачку дозволу. Такође има много људи - веома велика подршка, као оних 3000 људи који су потписали петицију за моје ослобађање. Послали смо петицију саветодавној скупштини за укидање забране Саудијкама, и било је отприлике 3 500 грађана који су веровали у ово и који су потписали ову петицију. Било је и таквих људи, а показала сам само неке примере, који су задивљујући, који верују у женска права у Саудијској Арабији, и покушавају, и који се такође суочавају са много мржње зато што су проговорили и изражавају своје погледе.
Saudi Arabia today is taking small steps toward enhancing women's rights. The Shura Council that's appointed by the king, by royal decree of King Abdullah, last year there were 30 women assigned to that Council, like 20 percent. 20 percent of the Council. (Applause) The same time, finally, that Council, after rejecting our petition four times for women driving, they finally accepted it last February. (Applause) After being sent to jail or sentenced lashing, or sent to a trial, the spokesperson of the traffic police said, we will only issue traffic violation for women drivers. The Grand Mufti, who is the head of the religious establishment in Saudi Arabia, he said, it's not recommended for women to drive. It used to be haram, forbidden, by the previous Grand Mufti.
Саудијска Арабија данас предузима мале кораке према унапређењу женских права. Саветодавна скупштина коју сазива краљ, краљевском одлуком краља Абдулаха, прошле године имала је у свом саставу 30 жена, што је око 20 посто. 20 посто савета. (Аплауз) У исто време, коначно, тај савет, после четвртог одбијања наше петиције за дозволу женама да возе, коначно ју је прихватио прошлог фебруара. (Аплауз) После слања у затвор или казне шибања или суђења, гласноговорник саобраћајне полиције је изјавио, идаваћемо само саобраћајне казне за жене возаче. Велики муфтија, који је на челу верских институција у Саудијској Арабији, је рекао, није препоручљиво за жене да возе. Ово је било харам, то јест недопустиво, по мишљењу претходног великог муфтије.
So for me, it's not about only these small steps. It's about women themselves.
Тако да за мене, ово није само о овим малим корацима. Ово је о самим женама.
A friend once asked me, she said, "So when do you think this women driving will happen?"
Пријатељица ме је једном упитала: "Шта мислиш, кад ће бити дозвољена вожња женама?"
I told her, "Only if women stop asking 'When?' and take action to make it now."
Одговорила сам јој: "Тек онда када жене престану да питају "Кад?" и предузму кораке да то и остваре сада."
So it's not only about the system, it's also about us women to drive our own life, I'd say.
Тако да ово није само о систему, већ, рекла бих такође и о нама женама које желимо да управљамо својим животима.
So I have no clue, really, how I became an activist. And I don't know how I became one now. But all I know, and all I'm sure of, in the future when someone asks me my story, I will say, "I'm proud to be amongst those women who lifted the ban, fought the ban, and celebrated everyone's freedom."
Тако да немам појма како сам у ствари постала активисткиња. И не знам како сам то постала сада. Али све што знам и у шта сам сигурна, убудуће кад ме неко пита за моју причу, рећи ћу: "Поносна сам што сам међу оним женама које су укинуле ову забрану, које су се бориле против ове забране и прослављале слободу свих."
So the question I started my talk with, who do you think is more difficult to face, oppressive governments or oppressive societies? I hope you find clues to answer that from my speech.
Тако да питање којим сам започела мој говор, шта мислите коме је теже супротставити се, репресивним властима или репресивним друштвима? Надам се да ћете наћи трагове одговора у мом говору.
Thank you, everyone.
Хвала свима.
(Applause) Thank you. (Applause) Thank you. (Applause)
(Аплауз) Хвала вам. (Аплауз) Хвала вам. (Аплауз)