I'm a professional troublemaker.
Ја сам професионална изазивачица невоља.
(Laughter)
(Смех)
As my job is to critique the world, the shoddy systems and the people who refuse to do better, as a writer, as a speaker, as a shady Nigerian --
Мој посао је да критикујем свет, лоше системе и људе који одбијају да буду бољи, а то радим као списатељица, говорница и сумњичава Нигеријанка.
(Laughter)
(Смех)
I feel like my purpose is to be this cat.
Осећам да је моја сврха да будем ова мачка.
(Laughter)
(Смех)
I am the person who is looking at other people, like, "I need you to fix it." That is me. I want us to leave this world better than we found it. And how I choose to effect change is by speaking up, by being the first and by being the domino.
Ја сам особа која гледа друге људе у фазону: „Морате ово поправити.“ То сам ја. Желим да оставимо овај свет бољи него што смо га затекли. А одлучила сам да изазивам промену тако што јавно говорим, тако што ћу бити прва и тако што ћу бити домина.
For a line of dominoes to fall, one has to fall first, which then leaves the other choiceless to do the same. And that domino that falls, we're hoping that, OK, the next person that sees this is inspired to be a domino. Being the domino, for me, looks like speaking up and doing the things that are really difficult, especially when they are needed, with the hope that others will follow suit. And here's the thing: I'm the person who says what you might be thinking but dared not to say. A lot of times people think that we're fearless, the people who do this, we're fearless. We're not fearless. We're not unafraid of the consequences or the sacrifices that we have to make by speaking truth to power. What happens is, we feel like we have to, because there are too few people in the world willing to be the domino, too few people willing to take that fall. We're not doing it without fear.
Да би домине поређане у низ пале, једна мора да падне прва, након чега друге немају избора него да учине исто. И та прва домина која падне, надамо се да је, океј, следећа особа која ово види инспирисана да буде домина. Бити домина за мене је када јавно говорим и радим ствари које су заиста тешке, нарочито онда када је то потребно, у нади да ће други следити мој пример. Ево о чему се ради: ја сам она особа која каже оно што ви можда мислите, али се не усуђујете да кажете. Често људи мисле да смо неустрашиви, људи који ово раде, да смо неустрашиви. Нисмо неустрашиви. Није да се не бојимо последица или жртве коју морамо да направимо када говоримо истину пред моћнима. Дешава се то да осећамо да морамо јер постоји сувише мало људи на свету који су спремни да буду та домина, сувише мало људи који су спремни да падну. Не радимо то без страха.
Now, let's talk about fear. I knew exactly what I wanted to be when I grew up. I was like, "I'm going to be a doctor!" Doctor Luvvie was the dream. I was Doc McStuffins before it was a thing.
Хајде да сада причамо о страху. Тачно сам знала шта сам хтела да будем кад порастем. Говорила сам: „Бићу докторка!“ Докторка Лави је била мој сан. Била сам Докторка Плишко пре него што је она постојала.
(Laughter)
(Смех)
And I remember when I went to college, my freshman year, I had to take Chemistry 101 for my premed major. I got the first and last D of my academic career.
И сећам се када сам отишла на факултет, у првој години је требало да похађам основе хемије као главни предмет за студије медицине. Добила сам прву и последњу шестицу на својим студијама.
(Laughter)
(Смех)
So I went to my advisor, and I was like, "OK, let's drop the premed, because this doctor thing is not going to work, because I don't even like hospitals. So ..."
Стога сам отишла код свог саветника и рекла: „Океј, хајде да заборавим на медицину јер ова идеја да будем докторка неће успети јер чак ни не волим болнице. Па...
(Laughter)
(Смех)
"Let's just consider that done for." And that same semester, I started blogging. That was 2003. So as that one dream was ending, another was beginning. And then what was a cute hobby became my full-time job when I lost my marketing job in 2010. But it still took me two more years to say, "I'm a writer." Nine years after I had started writing, before I said, "I'm a writer," because I was afraid of what happens without 401ks, without, "How am I going to keep up my shoe habit? That's important to me."
Сматрајмо само да је то завршено.“ И тог истог семестра почела сам да пишем блог. Било је то 2013. године. Како је један сан нестајао, други је настајао. А оно што је био сладак хоби је постало мој сталан посао када сам 2010. године изгубила свој посао у маркетингу. Ипак, било ми је потребно још две године да кажем: „Ја сам списатељица.“ Девет година након што сам почела да пишем пре него што сам рекла: „Ја сам списатељица“ јер сам се бојала шта ће се догодити без пензионог фонда, без: „Како ћу моћи да наставим да купујем ципеле? То ми је важно.“ (Смех)
(Laughter)
Требало ми је толико дуго да прихватим ову ствар
So it took me that long to own this thing that was what my purpose was. And then I realized, fear has a very concrete power of keeping us from doing and saying the things that are our purpose. And I was like, "You know what? I'm not going to let fear rule my life. I'm not going to let fear dictate what I do." And then all of these awesome things started happening, and dominoes started to fall.
која је била моја сврха. И тада сам схватила да страх има стварну моћ да нас спречава да радимо и кажемо ствари које представљају нашу сврху. И рекла сам: „Знате шта? Нећу дозволити да страх управља мојим животом. Нећу дозволити да ми страх одрeђује шта радим.“ Онда су се све ове феноменалне ствари почеле догађати и домине су почеле да падају.
So when I realized that, I was like, "OK, 2015, I turned 30, it's going to be my year of 'Do it anyway.' Anything that scares me, I'm going to actively pursue it." So, I'm a Capricorn. I like my feel solidly on the ground. I decided to take my first-ever solo vacation, and it was out of the country to the Dominican Republic. So on my birthday, what did I do? I went ziplining through the forests of Punta Cana. And for some odd reason, I had on business casual. Don't ask why.
Када сам схватила: „Океј, 2015. година је. Напунила сам 30 година. Ово ће бити моја година када ћу урадити то без обзира на све. Активно ћу се посветити свему што ме плаши.“ Дакле, ован је мој хороскопски знак. Волим да чврсто стојим на земљи. Одлучила сам да по први пут сама одем на годишњи одмор, и то ван земље, у Доминиканску Републику. Шта сам урадила на свој рођендан? Испробала сам зиплајнинг у шумама Пунта Кане. А из неког чудног разлога сам била дотерана. Не питајте зашто.
(Laughter)
(Смех)
And I had an incredible time. Also, I don't like being submerged in water. I like to be, again, on solid ground. So I went to Mexico and swam with dolphins underwater. And then the cool thing that I did also that year that was my mountain was I wrote my book, "I'm Judging You: The Do-Better Manual," And I had to own --
Невероватно добро сам се провела. Такође, не волим да будем потопљена у воду. Волим, као што сам рекла, да будем на чврстом тлу. Отишла сам у Мексико и пливала сам са делфинима под водом. Сјајна ствар коју сам такође урадила те године, а што је био мој највећи изазов, је да сам написала књигу, „Осуђујем вас: приручник како бити бољи.“ Морала сам да прихватим
(Applause)
(Аплауз)
that whole writing thing now, right? Yes. But the very anti-me thing that I did that year that scared the crap out of me -- I went skydiving. We're about to fall out of the plane. I was like, "I've done some stupid things in life. This is one of them."
све везано за писање, зар не? Да. Ипак, баш она ствар нетипична за мене коју сам урадила те године, која ме је живу престрашила, била је падобранство. Само што нисмо искочили из авиона. Рекла сам: „Урадила сам неке глупости у животу. Ово је једна од њих.“
(Laughter)
(Смех)
And then we come falling down to Earth, and I literally lose my breath as I see Earth, and I was like, "I just fell out of a perfectly good plane on purpose."
Док смо падали ка земљи, буквално сам остала без даха гледајући у земљу, и рекла сам: „Управо сам намерно искочила из савршено исправног авиона.“
(Laughter)
(Смех)
"What is wrong with me?!" But then I looked down at the beauty, and I was like, "This is the best thing I could have done. This was an amazing decision." And I think about the times when I have to speak truth. It feels like I am falling out of that plane. It feels like that moment when I'm at the edge of the plane, and I'm like, "You shouldn't do this," but then I do it anyway, because I realize I have to. Sitting at the edge of that plane and kind of staying on that plane is comfort to me. And I feel like every day that I'm speaking truth against institutions and people who are bigger than me and just forces that are more powerful than me, I feel like I'm falling out of that plane. But I realize comfort is overrated. Because being quiet is comfortable. Keeping things the way they've been is comfortable. And all comfort has done is maintain the status quo. So we've got to get comfortable with being uncomfortable by speaking these hard truths when they're necessary. And I --
„Шта ми је?!“ Онда сам погледала наниже ка тој лепоти и рекла: „Ово је најбоља ствар коју сам могла да урадим. Ово је била одлична одлука.“ Помислим на тренутке када треба да обелоданим истину. Осећам се као да искачем из тог авиона. Личи на тај тренутак када сам на ивици авиона и помислим: „Не треба ово да радиш,“ али онда то ипак урадим јер схватам да морам. Седење на ивици тог авиона и, на неки начин, задржавање у том авиону ми је пријатно. Сваки дан када обелодањујем истину о установама и људима који су већи од мене и о моралним силама које су моћније од мене, осећам се као да искачем из тог авиона. Ипак, схватам да је пријатност прецењена, jер ћутати је пријатно. Остављати ствари онаквим какве су је пријатно. А све што је пријатност учинила је да задржи статус кво. Морамо се навићи да нам буде пријатно када нам је непријатно док обелодањујемо ове непријатне истине када је то неопходно. А ја...
(Applause)
(Аплауз)
And for me, though, I realize that I have to speak these truths, because honesty is so important to me. My integrity is something I hold dear. Justice -- I don't think justice should be an option. We should always have justice. Also, I believe in shea butter as a core value, and --
А ја, ипак, схватам да морам да обелоданим ове истине јер ми је искреност веома важна. Поносим се својим интегритетом. Правда - не мислим да правда треба да буде опција. Правда треба увек да постоји. Такође верујем у шеа путер као једну од основних вредности
(Laughter)
(Смех)
and I think the world would be better if we were more moisturized. But besides that, with these as my core values, I have to speak the truth. I have no other choice in the matter.
и верујем да би свет био бољи да сви више хидрирамо кожу. Али, осим тога, са свим овим мојим основним вредностима, морам да обелоданим истину. Немам избора у томе.
But people like me, the professional troublemakers, should not be the only ones who are committed to being these dominoes who are always falling out of planes or being the first one to take this hit. People are so afraid of these acute consequences, not realizing that there are many times when we walk in rooms and we are some of the most powerful people in those rooms -- we might be the second-most powerful, third-most powerful. And I firmly believe that our job in those times is to disrupt what is happening. And then if we're not the most powerful, if two more of us band together, it makes us powerful. It's like cosigning the woman in the meeting, you know, the woman who can't seem to get her word out, or just making sure that other person who can't make a point is being heard. Our job is to make sure they have room for that. Everyone's well-being is community business. If we made that a point, we'd understand that, for the times when we need help, we wouldn't have to look around so hard if we made sure we were somebody else's help.
Ипак, људи као ја, професионални изазивачи невоља, не треба да буду једини који су посвећени да буду ове домине које увек искачу из авиона или су први које настрадају. Људи се толико боје ових стравичних последица да не схватају да смо у многим ситуацијама када уђемо у просторију једни од најмоћнијих људи у тој просторији - можда смо друга или трећа најмоћнија особа по реду. Чврсто верујем да је наш посао тада да пореметимо оно што се дешава. А ако нисмо најмоћнији и ако се још двоје таквих удружи, то нас чини моћнима. То је налик ангажовању оне жене на састанку, знате, оне жене која никако не може да се искаже, или када се постарамо да друга особа која не може да искаже своје мишљење добије прилику да говори. Наш посао је да се постарамо да постоји прилика за то. Добробит појединца је одговорност заједнице. Ако бисмо се побринули за то, разумели бисмо да, када нама треба помоћ, не бисмо морали толико напорно да је тражимо ако бисмо се постарали да помогнемо неком другом.
And there are times when I feel like I have taken very public tumbles and falls, like the time when I was asked to speak at a conference, and they wanted me to pay my way there. And then I did some research and found out the white men who spoke there got compensated and got their travel paid for. The white women who spoke there got their travel paid for. The black women who spoke there were expected to actually pay to speak there. And I was like, "What do I do?" And I knew that if I spoke up about this publicly, I could face financial loss. But then I also understood that my silence serves no one. So I fearfully spoke up about it publicly, and other women started coming out to talk about, "I, too, have faced this type of pay inequality." And it started a conversation about discriminatory pay practices that this conference was participating in.
Постоје времена када ми се чини да сам се озбиљно стропоштала и пала у јавности, као када су ме питали да говорим на конференцији, а желели су да сама платим путне трошкове. Мало сам истраживала и сазнала да су белци који су говорили на конференцији били плаћени и да су им путни трошкови били плаћени. Белим женама су плаћени путни трошкови. Од црних жена се, у ствари, очекивало да плате да би говориле. И помислила сам: „Шта да радим?“ Знала сам да бих, ако јавно проговорим о томе, могла да претрпим финансијски губитак. Али, такође сам схватила да моја ћутња никоме не помаже. Стога сам плашљиво проговорила о томе у јавности и друге жене су почеле да причају о томе: „И ја сам се, такође, сусрела са оваквом неједнакошћу.“ То је започело причу о дискриминацији везаној за плаћање у којој је ова конференција учествовала.
I felt like I was the domino the time I read a disturbing memoir by a public figure and wrote a piece about it. I knew this person was more powerful than me and could impact my career, but I was like, "I've got to do this. I've got to sit at the edge of this plane," maybe for two hours. And I did. And I pressed "Publish," and I ran away.
Осећала сам као да сам домина када сам прочитала узнемирујуће мемоаре једне јавне личности и написала чланак о томе. Знала сам да је та особа моћнија од мене и да може да утиче на моју каријеру, али помислила сам: „Морам ово да урадим. Морам да седнем на ивицу овог авиона, можда два сата.“ И јесам. Притиснула сам „Објави“ и побегла сам.
(Laughter)
(Смех)
And I came back to a viral post and people being like, "Oh my God, I'm so glad somebody finally said this." And it started a conversation about mental health and self-care, and I was like, "OK. Alright. This thing that I'm doing, I guess, alright, it's doing something."
Вратила сам се и затекла виралну објаву, а људи су говорили: „О, Боже, толико ми је драго да је неко напокон ово рекао.“ То је започело причу о душевном здрављу и самопомоћи и помислила сам: „Океј. Добро. Ово што радим, претпостављам да нечему служи.“
And then so many people have been the domino when they talk about how they've been assaulted by powerful men. And it's made millions of women join in and say, "Me Too." So, a shout-out to Tarana Burke for igniting that movement.
Потом је толико много људи било домина када причају како су били нападнути од стране моћних мушкараца. То је натерало милионе жена да се придруже и кажу: „И ја.“ Стога, поздрав Тарани Бурк што је започела овај покрет.
(Applause)
(Аплауз)
People and systems count on our silence to keep us exactly where we are. Now, being the domino sometimes comes down to being exactly who you are. So, I've been a shady somebody since I was three.
Људи и системи рачунају на нашу тишину да би нас задржали на тачно истом месту. Видите, бити домина се понекад своди на то да будете тачно оно што јесте. Била сам сумњичава од своје треће године.
(Laughter)
(Смех)
This is me on my third birthday. But I've been this girl all my life, and I feel like even that's been the domino, because in a world that wants us to walk around as representatives of ourselves, being yourself can be a revolutionary act. And in a world that wants us to whisper, I choose to yell.
Ово сам ја када сам напунила три године. Међутим, била сам ова девојчица цео свој живот и осећам да је чак и то била домина, јер у свету који жели да шетамо унаоколо као представници самих себе, бити оно што јеси може бити револуционарно дело. А у свету који жели да шапућемо, бирам да вичем.
(Applause)
(Аплауз)
When it's time to say these hard things, I ask myself three things. One: Did you mean it? Two: Can you defend it? Three: Did you say it with love? If the answer is yes to all three, I say it and let the chips fall. That's important. That checkpoint with myself always tells me, "Yes, you're supposed to do this." Telling the truth -- telling thoughtful truths -- should not be a revolutionary act. Speaking truths to power should not be sacrificial, but they are. But I think if more of us chose to do this for the greater good, we'd be in better spaces than we are right now.
Када је време да се кажу ове тешке ствари, питам себе три ствари. Под један: „Да ли си тако мислила?“ Под два: „Да ли можеш то одбранити?“ Под три: „Да ли си то рекла са љубављу?“ Ако је одговор потврдан на сва три питања, кажем то и пустим да се деси шта ће се десити. То је важно. Та провера са собом увек ми каже: „Да, треба ово да урадиш.“ Говорити истину, говорити промишљену истину, не би требало да буде револуционарно дело. Говорити истину моћнима не би требало да подразумева жртвовање, али тако је. Међутим, мислим да када би више нас ово радило за општу добробит, свет би био бољи него што јесте.
Speaking of the greater good, I think we commit ourselves to telling truths to build bridges to common ground, and bridges that aren't based on truth will collapse. So it is our job, it is our obligation, it is our duty to speak truth to power, to be the domino, not just when it's difficult -- especially when it's difficult.
Када већ говорим о општој добробити, мислим да се обавезујемо да говоримо истину да бисмо градили мостове ка заједничком интересу, а мостови који нису саграђени на истини ће се срушити. Тако да је наш посао, наша обавеза, наша дужност да говоримо истину моћнима, да будемо домина не само када је тешко - нарочито када је тешко.
Thank you.
Хвала.
(Applause)
(Аплауз)