So, I'll be speaking to you using language ... because I can. This is one these magical abilities that we humans have. We can transmit really complicated thoughts to one another. So what I'm doing right now is, I'm making sounds with my mouth as I'm exhaling. I'm making tones and hisses and puffs, and those are creating air vibrations in the air. Those air vibrations are traveling to you, they're hitting your eardrums, and then your brain takes those vibrations from your eardrums and transforms them into thoughts. I hope.
Ќе ви зборувам со употребата на јазикот зашто можам. Ова е таа магична способност што ние луѓето ја поседуваме. Можеме да си пренесуваме навистина сложени мисли. Во моментов произведувам звуци со устата додека вдишувам. Правам тонови, издишувам, и сето тоа прави вибраци во воздухот. Тие вибрации патуваат до вас, удираат на вашите тапанчиња, и тогаш мозокот ги регистрира и ги претвора во мисли. Се надевам,
(Laughter)
(Смеа)
I hope that's happening. So because of this ability, we humans are able to transmit our ideas across vast reaches of space and time. We're able to transmit knowledge across minds. I can put a bizarre new idea in your mind right now. I could say, "Imagine a jellyfish waltzing in a library while thinking about quantum mechanics."
Се надевам дека е така. Поради оваа способност, ние луѓето сме способни да пренесуваме идеи далеку низ просторот и времето. Можеме да пренесуваме знаење од еден на друг ум. Можам да ставам една бизарна идеја во вашиот ум сега. Можам да кажам, „Замислете медуза како танцува во библиотека додека размислува за квантна механика“.
(Laughter)
(Смеа)
Now, if everything has gone relatively well in your life so far, you probably haven't had that thought before.
Ако досега сè одело релативно добро во вашиот живот, сигурно не сте помислиле на тоа.
(Laughter)
(Смеа)
But now I've just made you think it, through language.
Но јас ве натерав да помислите на тоа преку јазикот.
Now of course, there isn't just one language in the world, there are about 7,000 languages spoken around the world. And all the languages differ from one another in all kinds of ways. Some languages have different sounds, they have different vocabularies, and they also have different structures -- very importantly, different structures. That begs the question: Does the language we speak shape the way we think? Now, this is an ancient question. People have been speculating about this question forever. Charlemagne, Holy Roman emperor, said, "To have a second language is to have a second soul" -- strong statement that language crafts reality. But on the other hand, Shakespeare has Juliet say, "What's in a name? A rose by any other name would smell as sweet." Well, that suggests that maybe language doesn't craft reality.
Се разбира, нема само еден јазик, постојат околу 7.000 јазици во светот. И сите тие се разликуваат на различни начини. Некои јазици имаат различни гласови, различни зборови, и различни структури- ова е важно - различни структури. Се поставува прашањето: Дали нашиот јазик ги обликува нашите мисли? Прашањето е дамнешно. Луѓето отсекогаш расправале за тоа. Карло Велики, цар на светото римско царство рекол:„Да се знае втор јазик е да се има втора душа“- силна изјава дека јазикот ја обликува реалноста. Но, од друга страна, Јулија на Шекспир вели: „Што е името?“ Розата наречена со друго име исто мириса убаво.“ Тоа можеби кажува дека јазикот не ја обликува реалноста.
These arguments have gone back and forth for thousands of years. But until recently, there hasn't been any data to help us decide either way. Recently, in my lab and other labs around the world, we've started doing research, and now we have actual scientific data to weigh in on this question.
Луѓето за ова расправале од памтивек. До неодамна немавме податоци кои би потврдиле што е точно. Неодамна во мојата лабораторија и во други, започнавме да истражуваме, и имаме научни податоци како одговор на прашањето.
So let me tell you about some of my favorite examples. I'll start with an example from an Aboriginal community in Australia that I had the chance to work with. These are the Kuuk Thaayorre people. They live in Pormpuraaw at the very west edge of Cape York. What's cool about Kuuk Thaayorre is, in Kuuk Thaayorre, they don't use words like "left" and "right," and instead, everything is in cardinal directions: north, south, east and west. And when I say everything, I really mean everything. You would say something like, "Oh, there's an ant on your southwest leg." Or, "Move your cup to the north-northeast a little bit." In fact, the way that you say "hello" in Kuuk Thaayorre is you say, "Which way are you going?" And the answer should be, "North-northeast in the far distance. How about you?"
Ќе ви покажам неколку од моите омилени примери. Ќе започнам со примерот на австралиските Абориџини со кои имав можнсти да работам. Тоа е заедницата на Кук Тајор. Тие живеат во Порнпурав, на крајниот запад на Кејп Јорк. Интересно е што кај нив не се употребуваат зборовите „лево“ и „десно“, туку сè изразуваат со страните на светот: север, југ, исток и запад. Кога велам сè, навистина мислам сè. На пример, ќе речат: „Имаш мравка на југо-западната нога.“ Или:„Стави ја чашата малку према север, северо-запад. Всушност, „здраво“ на Кук Тајор се вели: „По кој пат одиш? А одговорот би бил: На север, северо-источно. А ти?“
So imagine as you're walking around your day, every person you greet, you have to report your heading direction.
Замислете во текот на денот на секој што ќе го поздравите да му кажувате во кој правец се движите?
(Laughter)
(Смеа)
But that would actually get you oriented pretty fast, right? Because you literally couldn't get past "hello," if you didn't know which way you were going. In fact, people who speak languages like this stay oriented really well. They stay oriented better than we used to think humans could. We used to think that humans were worse than other creatures because of some biological excuse: "Oh, we don't have magnets in our beaks or in our scales." No; if your language and your culture trains you to do it, actually, you can do it. There are humans around the world who stay oriented really well.
Но, така брзо ќе се ориентирате, нели? Зашто не ќе можете да поздравите некој ако не знаете на која страна одите. Луѓето кои зборуваат на овој начин, добро се ориентираат. Мноу подобро се ориентираат отколку што мислевме. Мислевме дека на луѓето им е потешко од другите суштества поради некои биолошки оправдувања: „Ние немаме магнети во клуновите и крлушките.“ Не. Ако вашата култура ве научи да го правите тоа, ќе можете да го правите. Има луѓе кои одлично се ориентираат.
And just to get us in agreement about how different this is from the way we do it, I want you all to close your eyes for a second and point southeast.
За да разберете подобро на кој начин е ова различно од нашиот начин, затворете ги очите за миг и покажете кон југо-исток.
(Laughter)
(Смеа)
Keep your eyes closed. Point. OK, so you can open your eyes. I see you guys pointing there, there, there, there, there ... I don't know which way it is myself --
Мижете и покажете. Сега отворете ги очите. Гледам покажувате таму, таму, таму... И јас не знам каде е.
(Laughter)
(Смеа)
You have not been a lot of help.
Не помогнавте многу.
(Laughter)
(Смеа)
So let's just say the accuracy in this room was not very high. This is a big difference in cognitive ability across languages, right? Where one group -- very distinguished group like you guys -- doesn't know which way is which, but in another group, I could ask a five-year-old and they would know.
Да речеме точноста не беше на високо ниво. Ова е голема разлика во когнитивната способност кај јазиците. Една група, посебна група како вас- не знаат кој пат кој е, но кај друга група, ако прашам 5-годишно дете, ќе знае.
(Laughter)
(Смеа)
There are also really big differences in how people think about time. So here I have pictures of my grandfather at different ages. And if I ask an English speaker to organize time, they might lay it out this way, from left to right. This has to do with writing direction. If you were a speaker of Hebrew or Arabic, you might do it going in the opposite direction, from right to left.
Има значителна разлика во тоа како луѓето размислуваат за времето. Овде имам слики од дедо ми на различна возраст. Ако запрашам Англичанец како го организира времето, ќе го направи на овој начин, од лево на десно. Ова има врска со правецот на пишување. Ако јазикот ви е арапски или хебрејски, ќе го направите тоа во обратна насока, од десно на лево.
But how would the Kuuk Thaayorre, this Aboriginal group I just told you about, do it? They don't use words like "left" and "right." Let me give you hint. When we sat people facing south, they organized time from left to right. When we sat them facing north, they organized time from right to left. When we sat them facing east, time came towards the body. What's the pattern? East to west, right? So for them, time doesn't actually get locked on the body at all, it gets locked on the landscape. So for me, if I'm facing this way, then time goes this way, and if I'm facing this way, then time goes this way. I'm facing this way, time goes this way -- very egocentric of me to have the direction of time chase me around every time I turn my body. For the Kuuk Thaayorre, time is locked on the landscape. It's a dramatically different way of thinking about time.
Но, како Кук Тајор, заедницата на Абориџини, го прави тоа? Тие немаат зборовите „лево“ и „десно“. Да појаснам. Кога седеа свртени кон југ, го организираа времето од лево на десно. Кога седеа свртени кон север, го организираа времето од десно на лево. Кога беа свртени кон исток, времето одеше кон телото. Која е шемата? Исток кон запад, така? За нив, времето не е врзано за телото, туку за просторот. Значи, ако сум свртена вака, и времето оди натаму, ако се свртам вака тогаш и времето ќе оди натаму. Се вртам вака, времето оди натаму, себично од мене да ме следи времето секој пат кога се вртам. За Кук Тајор времето е врзано за просторот. Сосема различен начин на размислување за времето.
Here's another really smart human trick. Suppose I ask you how many penguins are there. Well, I bet I know how you'd solve that problem if you solved it. You went, "One, two, three, four, five, six, seven, eight." You counted them. You named each one with a number, and the last number you said was the number of penguins. This is a little trick that you're taught to use as kids. You learn the number list and you learn how to apply it. A little linguistic trick. Well, some languages don't do this, because some languages don't have exact number words. They're languages that don't have a word like "seven" or a word like "eight." In fact, people who speak these languages don't count, and they have trouble keeping track of exact quantities. So, for example, if I ask you to match this number of penguins to the same number of ducks, you would be able to do that by counting. But folks who don't have that linguistic trick can't do that.
Еве уште еден умен, човечки трик. Избројте ги пингвините на сликата. Знам дека ќе ја решите загатката. Ќе почнете: 1,2,3,4,5,6,7,8. Ќе ги изброите. Ги именувавте со броеви. и последниот број е бројот на пингвините. Овој трик го научивте како деца. Ги учите броевите и учите како да ги примените. Мал, лингвистички трик. Некои јазици го немаат ова бидејќи немаат прецизни зборови за броеви. Некои јазици немаат збор кој значи 7 или збор кој значи 8. Луѓето кои ги зборуваат тие јазици не бројат, и имаат проблеми со одредување прецизни количини. Ако ви речам да го споите број на пингвините со истиот број на патки, ќе го сторите тоа со броење. Но луѓето кои ги немаат тие јазични трикови, нема да го направат тоа.
Languages also differ in how they divide up the color spectrum -- the visual world. Some languages have lots of words for colors, some have only a couple words, "light" and "dark." And languages differ in where they put boundaries between colors. So, for example, in English, there's a word for blue that covers all of the colors that you can see on the screen, but in Russian, there isn't a single word. Instead, Russian speakers have to differentiate between light blue, "goluboy," and dark blue, "siniy." So Russians have this lifetime of experience of, in language, distinguishing these two colors. When we test people's ability to perceptually discriminate these colors, what we find is that Russian speakers are faster across this linguistic boundary. They're faster to be able to tell the difference between a light and dark blue. And when you look at people's brains as they're looking at colors -- say you have colors shifting slowly from light to dark blue -- the brains of people who use different words for light and dark blue will give a surprised reaction as the colors shift from light to dark, as if, "Ooh, something has categorically changed," whereas the brains of English speakers, for example, that don't make this categorical distinction, don't give that surprise, because nothing is categorically changing.
Јазиците се разликуваат и по поделбата на спектарот на бои- визуелниот свет. Некои јазици имаат многу зборови за бои, некои ги имаат само „светло“ и „темно“. Јазиците се разликуваат по тоа каде ја стваат границата меѓу боите. Во англискиот јазик има збор за „сино“ кој ги покрива сите бои кои ги гледата на екранот, но во рускиот јазик тоа не е еден збор. Рускиот јазик разликува светло сино ( голубои) и темно сино ( синий). Русите го имаат овој вид на искуство, во јазикот, да ги разликуваат овие две бои. Кога ги тестираме луѓето да ги разликуваат овие бои дознаваме дека Русите се побрзи низ овие лингвистички граници. Можат побрзо да прават разлика меѓу темносина и светлосина. Кога набљудувате човечки мозоци кои посматраат бои - бои кои се прелеваат од посветли кон потемни - мозоците на луѓето кои користат различни зборови за светла и темна нијанса се изненадуваат при промена на бојата од светла кон темна, како: „Леле, нешто се видоизмени,“ додека мозокот на Англичанец, на пример, кој не прави ваква категоризација, не се изненадува, бидејќи ништо не се менува категориски.
Languages have all kinds of structural quirks. This is one of my favorites. Lots of languages have grammatical gender; every noun gets assigned a gender, often masculine or feminine. And these genders differ across languages. So, for example, the sun is feminine in German but masculine in Spanish, and the moon, the reverse. Could this actually have any consequence for how people think? Do German speakers think of the sun as somehow more female-like, and the moon somehow more male-like? Actually, it turns out that's the case. So if you ask German and Spanish speakers to, say, describe a bridge, like the one here -- "bridge" happens to be grammatically feminine in German, grammatically masculine in Spanish -- German speakers are more likely to say bridges are "beautiful," "elegant" and stereotypically feminine words. Whereas Spanish speakers will be more likely to say they're "strong" or "long," these masculine words.
Јазикот има многу видови на структурални чуда. Едно од моите омилени е ова. Многу јазици имаат граматички родови; секоја именка се именува како машки или женски род. Овие родови се разликуваат во јазиците. На пример, сонцето е женски род во германски, но во шпанскиот е машки род, со „месечина“ е обратно. Дали ова влијае како размислуваат луѓето? Дали Германците сметаат дека сонцето изгледа поженствено? а месечината помажествено? Испадна дека е така. Ако замолите Германец или Шпанец да опише мост, како овој овде - „мост“ е женски род во германски, а во шпански е машки род. Германец веројатно ќе рече дека мостот е убав, елегантен, значи стереотипни зборови за жена. За разлика, Шпанец би рекол дека мостот е долг или силен, - зборови типични за мажи.
(Laughter)
(Смеа)
Languages also differ in how they describe events, right? You take an event like this, an accident. In English, it's fine to say, "He broke the vase." In a language like Spanish, you might be more likely to say, "The vase broke," or, "The vase broke itself." If it's an accident, you wouldn't say that someone did it. In English, quite weirdly, we can even say things like, "I broke my arm." Now, in lots of languages, you couldn't use that construction unless you are a lunatic and you went out looking to break your arm -- (Laughter) and you succeeded. If it was an accident, you would use a different construction.
Јазиците се разликуваат и по тоа како опишуваат настани. Земете за пример несреќен случај. На англиски во ред е да се каже „Тој ја скрши вазната.“ На шпански, на пример, обично се вели: „Се скрши вазната“ или „Вазната се скрши“. Ако е несреќен случај, тие не велат дека некој ја скршил. На англиски, што е чудно, велиме: „Си ја скршив раката“. Во многу други јазици не би употребиле таква формулација освен ако не сте лудак кој пробува да си ја скрши раката (Смеа) и притоа успее во тоа. Ако е несреќен случај, употребувате друга формулација.
Now, this has consequences. So, people who speak different languages will pay attention to different things, depending on what their language usually requires them to do. So we show the same accident to English speakers and Spanish speakers, English speakers will remember who did it, because English requires you to say, "He did it; he broke the vase." Whereas Spanish speakers might be less likely to remember who did it if it's an accident, but they're more likely to remember that it was an accident. They're more likely to remember the intention. So, two people watch the same event, witness the same crime, but end up remembering different things about that event. This has implications, of course, for eyewitness testimony. It also has implications for blame and punishment. So if you take English speakers and I just show you someone breaking a vase, and I say, "He broke the vase," as opposed to "The vase broke," even though you can witness it yourself, you can watch the video, you can watch the crime against the vase, you will punish someone more, you will blame someone more if I just said, "He broke it," as opposed to, "It broke." The language guides our reasoning about events.
Ова има последици. Луѓето кои зборуваат различни јазици се фокусираат на различни работи, во зависност од тоа што бара јазикот од нив. Истата незгода ја прикажавме на Англичани и Шпанци, Англичаните паметат кој го извршил дејството, зашто јазикот бара да се рече: „Тој го стори тоа, тој ја скрши вазната“. Додека, пак, Шпанците помалку се склони да запамтат кој го сторил тоа ако е несреќен случај, но повеќе паметат дека е случајна незгода. Повеќе ја паметат намерата. Двајца гледаат ист настан, очевидци се на ист прекршок, но на крајот паметат различни нешта за настанот. Ова влијае врз сведочењата на очевидци. Исто така влијае врз обвиненија и казни. Ако имате луѓе кои зборуваат англиски и ви покажам некој кој крши вазна, и речам „Тој ја скрши“, наместо „Се скрши вазната“, дури и да сте виделе, да ја видите снимката, да го видите прекршокот со вазната, ќе казните некого повеќе, ќе обвините некого повеќе, ако речам: „Тој ја скрши“, наместо, „Се скрши“. Јазикот го формира нашето мислење за настаните.
Now, I've given you a few examples of how language can profoundly shape the way we think, and it does so in a variety of ways. So language can have big effects, like we saw with space and time, where people can lay out space and time in completely different coordinate frames from each other. Language can also have really deep effects -- that's what we saw with the case of number. Having count words in your language, having number words, opens up the whole world of mathematics. Of course, if you don't count, you can't do algebra, you can't do any of the things that would be required to build a room like this or make this broadcast, right? This little trick of number words gives you a stepping stone into a whole cognitive realm.
Ви дадов неколку примери, како јазикот во голема мера влијае врз нашето размислување и го прави тоа на повеќе начини. Јазикот има огромно влијание. Видовме како времето и просторот луѓето ги подредуваат на сосема различни начини едно од друго. Јазкот има длабоко влијание- видовме кај броевите. Да се брои на јазикот, да се има броеви значи да се има основа за математика. Ако не броите, не можете да имате алгебра. Не ќе можете да ги направите работите што би биле потребни за изградба на оваа просторија или за емитување на оваа програма, нели? Зборовите за броевите се отскочна даска за нурнување во еден нов когнитивен свет.
Language can also have really early effects, what we saw in the case of color. These are really simple, basic, perceptual decisions. We make thousands of them all the time, and yet, language is getting in there and fussing even with these tiny little perceptual decisions that we make. Language can have really broad effects. So the case of grammatical gender may be a little silly, but at the same time, grammatical gender applies to all nouns. That means language can shape how you're thinking about anything that can be named by a noun. That's a lot of stuff.
Јазикот може да има првично влијание како што видовме со боите. Овие се едноставни,основни, перцептивни одлуки. Цело време донесуваме илјадници одлуки и сепак јазикот се вплеткува и се меша со овие мали перцептивни одлуки кои ги донесуваме. Јазикот има сеопфатно влијание. Примерот со родовите може да звучи лудо, но граматичкиот род се однесува на сите именки. Тоа значи дека јазикот влијае како размислуваме за сè што се именува како именка. Има многу нешта.
And finally, I gave you an example of how language can shape things that have personal weight to us -- ideas like blame and punishment or eyewitness memory. These are important things in our daily lives.
На крај ви дадов пример како јазикот ги обликува нештата кои имаат лично значење за нас- идеи како обвинување, казна и сведоштво. Овие се значајни нешта во нашиот живот.
Now, the beauty of linguistic diversity is that it reveals to us just how ingenious and how flexible the human mind is. Human minds have invented not one cognitive universe, but 7,000 -- there are 7,000 languages spoken around the world. And we can create many more -- languages, of course, are living things, things that we can hone and change to suit our needs. The tragic thing is that we're losing so much of this linguistic diversity all the time. We're losing about one language a week, and by some estimates, half of the world's languages will be gone in the next hundred years. And the even worse news is that right now, almost everything we know about the human mind and human brain is based on studies of usually American English-speaking undergraduates at universities. That excludes almost all humans. Right? So what we know about the human mind is actually incredibly narrow and biased, and our science has to do better.
Убавината на лингвистичката разноврсност е тоа што таа ни открива колку е генијален и флексибилен човечкиот ум. Човечкиот ум открил не еден туку 7.000 когнитивни универзуми- има 7000 јазици кои се зборуваат во светот. И може да создадеме многу повеќе- јазиците, се разбира, се живи, можеме да ги усовршуваме и менуваме за сопствени потреби. Трагично е што губиме голем дел од оваа лингвистичка разноврсност со тек на време. Губиме околу еден јазик неделно, а според некои проценки, половина од јазиците во светот ќе исчезнат во наредните 100 години. Уште полоша вест е дека токму сега сè што знаеме за човечкиот ум и мозокот, претежно се заснова на истражувања на американски студенти кои зборуваат англиски на универзитетите. Тоа ги исклучува речиси сите луѓе, нели? Она што знаеме за човечкиот ум е прилично ограничено и пристрасно, и нашата наука мора да направи повеќе.
I want to leave you with this final thought. I've told you about how speakers of different languages think differently, but of course, that's not about how people elsewhere think. It's about how you think. It's how the language that you speak shapes the way that you think. And that gives you the opportunity to ask, "Why do I think the way that I do?" "How could I think differently?" And also, "What thoughts do I wish to create?"
Сакам да ве оставам со оваа последна мисла. Ви кажав како говорниците на различни јазици размислуваат различно, но, не се работи за тоа како другите размислуваат. Туку како вие размислувате. Како јазикот кој го зборувате го обликува вашето размислување. Тоа ви дава можност да се запрашате „Зошто размислувам токму вака?“ „Како можам поинаку да размислувам?“ Исто така, „Какви мисли сакам да создадам?„
Thank you very much.
Ви благодарам!
(Applause)