I want to talk about my investigations into what technology means in our lives -- not just our immediate life, but in the cosmic sense, in the kind of long history of the world and our place in the world. What is this stuff? What is the significance? And so, I want to kind of go through my little story of what I found out.
Желим да са вама поделим резултате истраживања о значењу технологије у нашим животима, и то не само о непосредним ефектима, већ у космичком смислу, кроз перспективу дуге историје света и нашег места у свету: Шта је све ово? У чему је значај тога? Тако да бих желео са вама да прођем кроз ову причицу о мојим закључцима.
One of the first things I started to investigate was the history of the name of technology. In the United States, there is a State of the Union address given by every president since 1790. And each one of those is kind of summing up the most important things for the United States at that time. If you search for the word "technology," it was not used until 1952. So, technology was sort of absent from everybody's thinking until 1952, which happened to be the year of my birth. And obviously, technology had existed before then, but we weren't aware of it. And so it was sort of an awakening of this force in our life.
Један од првих феномена којим сам се бавио је изучавање порекла речи "технологија". У Сједињеним Државама сваки председник од 1790. подноси извештај о стању нације. Сваки појединачни акт у принципу даје пресек најзначајнијих ствари у Сједињеним Државама у том периоду. Уколико потражите реч "технологија", видите да није коришћена до 1952. Дакле, технологија није постојала у умовима људи до 1952. а то је, игром случаја, година мог рођења. Наравно, технологија је постојала и пре тога, али ми тога нисмо били свесни, тако да је то било на неки начин буђење ове силе у нашим животима.
I actually did research to find out the first use of the word "technology." It was in 1829, and it was invented by a guy who was starting a curriculum -- a course, bringing together all the kinds of arts and crafts, and industry -- and he called it "Technology." And that's the very first use of the word.
Тражио сам први запис у којем је реч "технологија" употребљена. То је било 1829. термин је изумео човек који је започињао прeдавања, курс, у којем је говорио о различитим типовима уметности и стварања, и индустрије, и то је назвао "Технологија". Тада је реч први пут употребљена.
So what is this stuff that we're all consumed by and bothered by? Alan Kay calls it, "Technology is anything that was invented after you were born."
Па, шта је та ствар која нас све окупира и узнемирава? Алан Кеј је рекао: "Технологија је све што је откривено после твог рођења."
(Laughter)
(Смех)
Which is sort of the idea we normally have about what technology is: it's all that new stuff. It's not roads, or penicillin, or factory tires; it's the new stuff. My friend Danny Hillis says kind of a similar one, he says, "Technology is anything that doesn't work yet."
То личи на идеју која се јавља када помислимо шта је то технологија: то су све те нове ствари. То нису путеви, нити пеницилин, ни фабричке гуме, то су све нове ствари. Мој пријатељ Дени Хилис има сличну дефиницију он каже: "Технологија је све оно што још увек не ради."
(Laughter)
(Смех)
Which is, again, a sense that it's all new.
Опет је представљена као нешто ново.
But we know that it's just not new. It actually goes way back, and what I want to suggest is, it goes a long way back. So, another way to think about technology, what it means, is to imagine a world without technology. If we were to eliminate every single bit of technology in the world today -- and I mean everything, from blades to scrapers to cloth -- we, as a species, would not live very long. We would die by the billions, and very quickly: the wolves would get us, we would be defenseless, we would be unable to grow enough food or find enough food.
Али знамо да то нису само нове ствари. У принципу, датира од ранијих времена, и ја мислим да је настала пре много, много година. Можемо размишљати о значају технологије и тако што ћемо замислити свет без технологије. Уколико избацимо све технолошке изуме у данашњем свету, а мислим буквално све, од жилета, преко шмиргле, до одеће, ми као врста не бисмо дуго преживели. Веома брзо би дошло до масовног умирања: вуци би нас сустигли, били бисмо беспомоћни, не бисмо могли да произведемо или нађемо довољно хране.
Even the hunter-gatherers used some elementary tools. So, they had minimal technology, but they had some technology. And if we study those hunter-gatherer tribes and the Neanderthal, which are very similar to early man, we find out a very curious thing about this world without technology, and this is a kind of a curve of their average age.
Чак су и ловци у чопору користили основно оруђе. Поседовали су минималну, али ипак некакву технологију. Уколико изучавамо ова ловачка племена и Неандерталце, који су налик првим људима на планети, схватићемо нешто веома занимљиво о свету без технологија, ово је тип криве која осликава просечне године живота.
There are no Neanderthal fossils that are older than 40 years old that we've ever found, and the average age of most of these hunter-gatherer tribes is 20 to 30. There are very few young infants, because they die -- high mortality rate -- and there's very few old people. So the profile is sort of for your average San Francisco neighborhood: a lot of young people. And if you go there, you say, "Hey, everybody's really healthy." Well, that's because they're all young.
Сви пронађени фосили Неандерталаца су фосили особа старих до 40 година, а просечни век ловачких племена је између 20 и 30 година. Пронађено је само неколико новорођенчади јер су умирала, велики морталитет, и неколицина старих људи. Добијате профил старосне доби који подсећа на онај у Сан Франциску: много младих људи. Ако то погледате, рећи ћете: "Аха, сви су веома здрави." Па, то је зато што су сви млади.
Same thing with the hunter-gatherer tribes and early man: you didn't live beyond the age of 30. So it was a world without grandparents. And grandparents are very important, because they are the transmitter of cultural evolution and information. Imagine a world where basically everybody was 20 to 30 years old. How much learning can you do? You can't do very much learning in your own life, it's so short, and there's nobody to pass on what you do learn. So that's one aspect.
Исти феномен видимо и код ловачких племена и раним заједницама људи, а то је да нису живели дуже од 30 година. Дакле, то је био свет без бака и дека. Бабе и деде су веома важни, јер они преносе знање о културолошкој еволуцији и информације. Замислите свет у ком су сви стари између 20 и 30 година. Колико можете да научите? Не можете научити баш пуно у току сопственог живота, прекратак је, и нема никога ко би то знање пренео. То је један део приче.
It was a very short life. But at the same time, anthropologists know that most hunter-gatherer tribes of the world, with that very little technology, actually did not spend a very long time gathering the food they needed: three to six hours a day. Some anthropologists call that the original affluent society, because they had bankers' hours, basically. So it was possible to get enough food. But when the scarcity came, when the highs and lows and the droughts came, then people went into starvation. And that's why they didn't live very long.
Веома кратак живот. Истовремено, антрополози знају да људи у већини ловачких племена, и са то мало технологије, нису проводили много времена у тражењу неопходне хране: само три до шест сати дневно. Неки антрополози их сматрају веома богатим друштвом. Јер су радили кратко, колико и банкари данас. Било је могуће обезбедити довољно хране. Али када је наступила оскудност, екстремно ниске и високе температуре, и суша, људи су почели да гладују. Услед тога нису живели дуго.
So what technology brought, through the very simple tools like these stone tools here -- even something as small as this -- the early bands of humans were actually able to eliminate to extinction about 250 megafauna animals in North America when they first arrived 10,000 years ago. So, long before the industrial age, we've been affecting the planet on a global scale with just a small amount of technology.
Тако да је то што је технологија донела, и то уз помоћ једноставног оруђа као што је ово камено овде, чак и нешто мало као што је ово, омогућило раним групама људи да доведу до истребљења око 250 врста крупних животиња, када су први пут пре 10.000 година дошли у Северну Америку. Дакле, много пре индустријског доба ми смо на глобалном плану утицали на планету, уз помоћ примитивне технологије.
The other thing that the early man invented was fire. And fire was used to clear out, and again, affected the ecology of grass and whole continents, and was used in cooking. It enabled us to actually eat all kinds of things. It was, in a certain sense, in a McLuhan sense, an external stomach, in the sense that it was cooking food that we could not eat otherwise. And if we didn't have fire, we actually could not live. Our bodies have adapted to these new diets. Our bodies have changed in the last 10,000 years.
Други изум раних људи јесте ватра. Ватра је коришћена за пречишћавање, и поново спомињем, то је утицало на травнате екосистеме читавих континената, и коришћена је за кување. Омогућила нам је да једемо разне ствари. На одређени начин, у духу МекЛуана, то је био наш спољашњи стомак, јер смо тако спремали храну коју на други начин не бисмо могли да једемо. Да нисмо имали ватру, не бисмо преживели. Наше тело се привикло оваквој новој храни. Наша тела су се променила у току последњих 10.000 година.
So, with that little bit of technology, humans went from a small band of 10,000 or so -- the same number as Neanderthals everywhere -- and we suddenly exploded. With the invention of language around 50,000 years ago, the number of humans exploded, and very quickly became the dominant species on the planet. And they migrated into the rest of the world at two kilometers per year until, within several tens of thousands of years, we occupied every single watershed on the planet and became the most dominant species, with a very small amount of technology.
Уз помоћ то мало технологије, број људи је напрасно експлодирао, од мале групе од око 10.000 колико је било и Неандерталаца, са појавом језика, пре око 50.000 година, дошло је до експлозије броја људи, и убрзо смо постали доминантна врста на планети. Потом су мигрирали у остале делове света стопом од 2км годишње и после неколико десетина хиљада година, смо заузели сваки могући насељив педаљ на планети и постали, уз помоћ слабо развијене технологије, доминантна врста на свету.
And even at that time, with the introduction of agriculture, 8,000, 10,000 years ago, we started to see climate change. So climate change is not a new thing; what's new is just the degree of it. Even during the agricultural age, there was climate change. So already, small amounts of technology were transforming the world. And what this means, and where I'm going, is that technology has become the most powerful force in the world. All the things we see today that are changing our lives, we can always trace back to the introduction of some new technology.
Увођењем пољопривреде, чак и у том периоду, пре 8.000, 10.000 година утицали смо на климатске промене. Тако да климатске промене нису нови феномен. Нове су само стопе промена. Чак и у току агрикултурног доба су постојале климатске промене. Тако да су већ и основни технолошки изуми мењали свет. То значи, и то је моја порука, да је технологија постала најмоћнија сила у свету. Све ствари које срећемо данас које мењају наш живот, увек им корене можемо наћи у увођењу неке нове технологије.
So it's a force, that is the most powerful force that has been unleashed on this planet, and in such a degree, that I think it's become who we are. In fact, our humanity and everything that we think about ourselves, is something we've invented. So we've invented ourselves. Of all the animals that we've domesticated, the most important animal has been us.
То је најмоћнија сила која је икада деловала на планети, а има такав опсег делања да је постала оно што ми јесмо. Заправо, наше друштво и све оно што мислимо о себи самима је оно што смо сами изумели. Изумели смо сами себе. Од свих животиња које смо припитомили, најзначајнија животиња коју смо припитомили, смо ми сами. Океј?
So humanity is our greatest invention, but of course, we're not done yet. We're still inventing, and this is what technology is allowing us to do; it's continually to reinvent ourselves. It's a very, very strong force. I call this entire thing -- us humans as our technology, everything that we've made, gadgets in our lives -- we call that the technium. That's this world. My working definition of technology is: anything useful that a human mind makes. It's not just hammers and gadgets, like laptops. But it's also law. And, of course, cities are ways to make things more useful to us. While this is something that comes from our mind, it also has its roots deeply into the cosmos.
Човечанство је наш највећи изум. Али наравно још увек нисмо завршили. Још увек смо проналазачи, а то нам технологија омогућава, то је константно унапређивање нас самих. То је веома, веома снажна сила. Ја називам тај скуп нас самих и наше технологије свега што смо изумели, уређаје у нашим животима, називам то технијум. То је овај свет. Моја радна дефиниција технологије је "све оно корисно што људски ум створи." То нису само чекићи и уређаји, као што је лаптоп. То је и закон. Наравно, градови су један од начина да ствари учинимо кориснијим. Иако је ово нешто што смо ми изумели, то такође вуче корене дубоко у васиони.
It goes back. The origins and roots of technology go back to the Big Bang, in this way, in that they are part of this self-organizing thread that starts at the Big Bang and goes through galaxies and stars, into life, into us. And the three major phases of the early universe was energy, when the dominant force was energy; then the dominant force, as it cooled, became matter; and then, with the invention of life four billion years ago, the dominant force in our neighborhood became information. That's what life is: an information process that was restructuring and making new order.
Враћа се у прошлост. Порекло и корен технологија се налази у Великом Праску, у смису да је то део само-организованог скупа догађаја, који је отпочео Великим Праском, и протеже се кроз галаксије и звезде, у живот, у нас саме. Три главне фазе развоја раног универзума су биле енергија, када је доминантна сила била енергија, а потом се охладила и постала материја, то је била нова доминантна сила, а потом, кадa је пре 4 милијарде година настао живот, доминантна сила у нашем свету је постала информација. То је суштина живота: то је информациони процес, који је реорганизовао све и успоставио нови поредак.
So, energy and matter, Einstein showed were equivalent, and now new sciences of quantum computing show that entropy and information and matter and energy are all interrelated. So it's one long continuum. You put energy into the right kind of system, and out comes wasted heat, entropy, and extropy, which is order. It's the increased order.
Ајнштајн је показао да су енергија и материја еквивалентне, а сада нове науке које се баве квантним програмирањем показују да су ентропија и информација и материја и енергија све међусобно повезане, то је један дуг, непрекидан спектар. Уколико убаците енергију у систем уређен на прави начин, из тога добијете неискоришћену топлоту, ентропију и екстропију, а то је уређеност. То је виши степен уређености.
Where does this order come from? Its roots go way back. We actually don't know. But we do know that the self-organization trend throughout the universe is long, and it began with things like galaxies; they maintained their order for billions of years. Stars are basically nuclear fission machines that self-organize and self-sustain themselves for billions of years: order against the extropy of the world. And flowers and plants are the same thing, extended, and technology is basically an extension of life.
Одакле та уређеност потиче? Њени корени се налазе у далекој прошлости. Ми уствари не знамо то. Али знамо да је процес само-организације у универзуму веома стар, и отпочео је са самим галаксијама, оне одржавају ред у себи милијардама година. Звезде су у принципу машине нуклеарне фузије које се већ милијардама година само-организују и само-одржавају, то је уређеност насупрот ентропији света. Исто се дешава са цветницама и другим биљкама, наставак тога, и технологија је у принципу продужетак живота.
One trend that we notice in all those things is that the amount of energy per gram per second that flows through this is actually increasing. The amount of energy is increasing through this little sequence. And the amount of energy per gram per second that flows through life is actually greater than a star -- because of the star's long lifespan, the energy density in life is actually higher than a star. And the energy density that we see in the greatest amount anywhere in the universe is actually in a PC chip. There is more energy flowing through, per gram per second, than anything that we have any other experience with.
Уочили смо један принцип који прати све ове ствари, а то је да се количина енергије по граму, по секунди која протиче кроз систем повећава. Количина енергије у систему се постепено повећава. Количина енергије по граму, по секунди која протиче кроз жива бића је у ствари већа од енергије звезда, будући да звезде дуго живе, густина енергије је већа у живим бићима него у звездама. Највећу густину енергије у односу на било шта у читавој васиони запажамо код рачунарског чипа. Кроз чип протиче више енергије по граму, по секунди него у било чему другом за шта знамо. Уколико желимо да схватимо у ком смеру
And so, what I would suggest is that if you want to see where technology is going, we continue that trajectory, and we say, "Well, it's going to become more energy-dense, that's where it's going." And so what I've done is, I've taken the same kinds of things and looked at other aspects of evolutionary life and say, "What are the general trends in evolutionary life?" And there are things moving towards greater complexity, moving towards greater diversity, moving towards greater specialization, sentience, ubiquity, and most important, evolvability. Those very same things are also present in technology. That's where technology is going.
се технологија развија, ја предлажем да наставимо том путањом и уочимо: "Ово ће поседовати већу густину енергије, у том правцу ће се развијати." Ја сам такође анализирао исте те ствари из других углова и аспеката које карактеришу еволуцију живота, "Који су то општи трендови у еволуцији живота?" Постоје ствари које се развијају у смеру веће сложености, веће разноликости, крећу се у смеру веће специјализације, осећајности, свеприсутности и најважније: способности за еволуцију. Све ово карактерише и технологију. У том смеру се и технологија креће.
In fact, technology is accelerating all the aspects of life. And we can see that happening; just as there's diversity in life, there's more diversity in things we make. Things in life start off being general cells, and they become specialized: you have tissue cells, muscle, brain cells. The same thing happens with, say, a hammer, which is general at first and becomes more specific. So I would like to say that while there are six kingdoms of life, we can think of technology basically as a seventh kingdom of life. It's a branching off from the human form.
Чињеница је да технологија убрзава развој свих аспеката живота, и то лако можемо уочити, као што постоји разноликост у живом свету, постоји и различитост у стварима које производимо. У живом систему je прво насталa једна неспецифична ћелија, а затим се ћелије специјализују: ту су ћелије ткива, мишићне ћелије, ћелије мозга. Исту ствар уочавамо и код нпр. развоја чекића, прво имамо општи тип, а онда развијамо чекић за специфичне намене. Предложио бих овде да постојећим царствима живота,којих има шест, технологију придодамо као седмо царство. Она се грана од гране људи.
But technology has its own agenda, like anything, like life itself. For instance, right now, three-quarters of the energy that we use is actually used to feed the technium itself. In transportation, it's not to move us; it's to move the stuff we make or buy. I use the word "want." Technology wants. This is a robot that wants to plug itself in to get more power. Your cat wants more food. A bacterium, which has no consciousness at all, wants to move towards light. It has an urge, and technology has an urge.
Али технологија има сопствену агенду, као и све, као и сам живот. На пример, баш сада, ми користимо три четвртине енергије како бисмо одржавали сам технијум. Транспорт постоји, не да бисмо се ми кретали, већ како бисмо пребацили ствари које правимо или купујемо. Користим реч "желети". Технологија жели. Ово је робот који жели да се прикључи на пуњач да би напунио батерије. Ваша мачка жели више хране. Бактерија, која уопште не поседује свест, жели да се креће ка светлости. Има нагон, и технологија има нагон.
At the same time, it wants to give us things, and what it gives us is basically progress. You can take all kinds of curves, and they're all pointing up. There's really no dispute about progress, if we discount the cost of that. And that's the thing that bothers most people, is that progress is really real, but we wonder and question: What are the environmental costs of it?
Истовремено жели да нам пружи ствари, а оно што нам пружа је у ствари напредак Можете анализирати разне криве, све се крећу на горе. Нема сумње да се ради о напретку, уколико занемаримо цену тога. То је оно што мучи многе људе, напредак је заиста стваран, али размишљамо и питамо се: коју цену за то плаћа животна средина?
I did a survey of the number of species of artifacts in my house, and there's 6,000. Other people have come up with 10,000. When King Henry of England died, he had 18,000 things in his house, but that was the entire wealth of England, so ...
Прегледао сам и избројао број артефаката у мом дому, имам око 6.000 ствари. Други људи имају око 10.000. Када је Хенри, краљ Енглеске, умро поседовао је 18.000 ствари у кући, али то је било читаво богатство Енглеске.
(Laughter)
И са тим читавим богатством Енглеске,
And with that entire wealth of England, King Henry could not buy any antibiotics, he could not buy refrigeration, he could not buy a trip of a thousand miles, whereas this rickshaw wallah in India could save up and buy antibiotics and he could buy refrigeration. He could buy things that King Henry, in all his wealth, could never buy. That's what progress is about.
краљ Хенри није могао да купи антибиотике, нити расхладне уређаје, није могао да оде на пут од више хиљада километара. А возач рикше у Индији може да уштеди и купи антибиотике, и може купити расхладне уређаје. Он може да купи ствари које краљ Хенри са свим својим богатством није могао. То је оно што напредак доноси.
So, technology is selfish; technology is generous. That conflict, that tension, will be with us forever: sometimes it wants to do what it wants to do, and sometimes it's going to do things for us. We have confusion about what we should think about a new technology. Right now the default position when a new technology comes along, is people talk about the precautionary principle, which is very common in Europe, which says, basically, "Don't do anything. When you meet a new technology, stop, until it can be proven that it does no harm." I think that really leads nowhere.
Тако да је технологија и себична и великодушна. Тај сукоб и тензија ће нас увек пратити, да понекад технологија жели да уради оно што жели да уради, а понекад ће нам чинити добре ствари. Мало смо збуњени око тога шта треба да мислимо о новим технологијама. У овом моменту став који генерално прати појаву нове технологије се своди на, па ми увек причамо о мерама опреза, а то је нарочито карактеристично за Европу, став се своди на следеће: "Не чини ништа. Када се суочиш са новом технологијом, застани, док се не докаже да не наноси штету." Сматрам да то никуда не води.
But a better way is what I call the proactionary principle, which is, you engage with technology. You try it out. You obviously do what the precautionary principle suggests, you try to anticipate it, but after anticipating it, you constantly asses it, not just once, but eternally. And when it diverts from what you want, we prioritize risk, we evaluate not just the new stuff, but the old stuff. We fix it; but most importantly, we relocate it. And what I mean by that is, we find a new job for it.
Сматрам да је проактивни приступ бољи, а то је: интерагујеш са новом технологијом. Испробаш је. Очигледно радите оно што нам мере предострожности налажу, покушате дa предвидите технологију, а после тога је константно процењујете не само једном, већ вечно. Уколико одступа од онога што ви желите, онда ризик ту има приоритет, оценимо не само нове ствари, већ и старе ствари. Поправимо то, и што је још важније, релоцирамо је. Оно што желим да кажем јесте да томе нађемо нову сврху. Нуклеарна енергија, фисија, то је заиста
Nuclear energy, fission, is a really bad idea for bombs. But it may be a pretty good idea relocated into sustainable nuclear energy for electricity, instead of burning coal. When we have a bad idea, the response to a bad idea is not no ideas, it's not to stop thinking. The response to a bad idea -- like, say, a tungsten lightbulb -- is a better idea. So, better ideas is really always the response to technology we don't like; it's basically better technology. And actually, in a certain sense, technology is a kind of a method for generating better ideas, if you can think about it that way.
лоша идеја за производњу бомби. Али то је можда веома добра идеја ако је применимо за производњу обновљиве нуклеарне енергије за струју, уместо сагоревања угља. Када имамо лошу идеју, одговор на то није брисање идеја, није престанак размишљања. Одговор на лошу идеју као што је на пример тунгстен халогена сијалица, је боља идеја. Океј? Тако да су боље идеје увек одговор на технологију која нам не одговара, а то је у принципу боља технологија. И на одређени начин, у суштини је технологија увек метод за стварање бољих идеја, уколико то сагледате са ове тачке гледишта.
So, maybe spraying DDT on crops is a really bad idea. But DDT sprayed on local homes -- there's nothing better to eliminate malaria, besides insect DDT-impregnated mosquito nets. But that's a really good idea; that's a good job for technology.
Можда је запрашивање усева ДДТ-јем лоша идеја. Али запрашивање кућа ДДТ-јем, не постоји ништа боље за искорењивање маларије, од мреже за комарце импрегниране ДДТ-јем. То је веома добра идеја, то је добар посао за технологију.
So our job as humans is to parent our mind children, to find them good friends, to find them a good job. And so, every technology is sort of a creative force looking for the right job. That's actually my son, right here.
Ми, људска бића, имамо задатак да се старамо о својим плодовима ума, да им пронађемо добре пријатеље, да им пронађемо добар посао. Тако да је свака технологија нека врста креативне силе која тражи прави посао. Ово овде је мој син.
(Laughter)
(Смех)
There are no bad technologies, just as there are no bad children. We don't say children are neutral; children are positive. We just have to find them the right place.
Не постоје лоше технологије, као што не постоје лоша деца. Деца нису неутрална, деца су позитивна. Само морамо да им пронађемо право место.
And so, what technology gives us over the long term -- over this sort of extended evolution from the beginning of time, through the invention of the plants and animals, and the evolution of life, the evolution of brains -- what that is constantly giving us is increasing differences: It's increasing diversity, it's increasing options, it's increasing choices, opportunities, possibilities and freedoms. That's what we get from technology all the time. That's why people leave villages and go into cities -- because they are always gravitating towards increased choices and possibilities. And we are aware of the price; we pay a price for that, but we're aware of it, and generally, we will pay the price for increased freedoms, choices and opportunities.
Тако да оно што нам технологија пружа на дугорочном плану, током на неки начин продужене еволуције, од самог почетка времена, кроз настанак биљака и животиња, и еволуције живота, еволуције мозга, оно што нам све време пружа је повећање различитости: повећава разноликост, повећава број опција, повећава број избора, прилика, могућности и слобода. То је оно што све време добијамо од технологије. Зато људи напуштају села, и одлазе у градове, јер људи увек нагињу ка местима која пружају више избора и могућности. Ми смо свесни те цене. Ми плаћамо ту цену, али смо је свесни, и уопштено гледано платићемо цену повећања слобода, избора и прилика.
Even technology wants clean water. Is technology diametrically opposed to nature? Because technology is an extension of life, it's in parallel and aligned with the same things that life wants. So that I think technology loves biology, if we allow it to. Great movement starting billions of years ago is moving through us and it continues to go, and our choice, so to speak, in technology, is really to align ourselves with this force much greater than ourselves.
Чак и технологија жели чисту воду. Да ли је технологија потпуно супротна у односу на природу? Технологија је грана живота, развија се паралелно и у складу са стварима које живот жели. Тако да ја сматрам да технологија воли биологију, ако јој то дозволимо. Сјајан покрет који је настао пре милијарду година пролази кроз нас и наставља да се развија, и наша шанса у технологији, могло би се рећи, је у томе да се ускладимо с овом силом многом снажнијом од нас.
So, technology is more than just the stuff in your pocket; it's more than just gadgets, it's more than just things that people invent. It's actually part of a very long story -- a great story -- that began billions of years ago. It's moving through us, this self-organization, and we're extending and accelerating it, and we can be part of it by aligning the technology that we make with it. And I really appreciate your attention today.
Технологија је више од скупа ствари које носите по џеповима. Више је од самих уређаја, од скупа изума које људи направе. Део је веома дуге приче, сјајне приче, која је почела пре неколико милијарди година. Тај процес само-организације се развија кроз нас, ми га проширујемо и убрзавамо, и можемо бити део тога уколико уклопимо технологију коју стварамо са тим процесом. Хвала на пажњи. Хвала вам.
Thank you.
(Аплауз)
(Applause)