I have a confession to make. But first, I want you to make a little confession to me. In the past year, I want you to just raise your hand if you've experienced relatively little stress. Anyone?
Сакам да ви признаам нешто, но најпрвин, сакам вие нешто да ми признаете. Сакам да кренете рака доколку минатата година имате доживеано релативно малку стрес. Некој?
How about a moderate amount of stress?
А средно ниво на стрес?
Who has experienced a lot of stress? Yeah. Me too.
Кој има доживеано многу стрес? Да. И јас.
But that is not my confession. My confession is this: I am a health psychologist, and my mission is to help people be happier and healthier. But I fear that something I've been teaching for the last 10 years is doing more harm than good, and it has to do with stress. For years I've been telling people, stress makes you sick. It increases the risk of everything from the common cold to cardiovascular disease. Basically, I've turned stress into the enemy. But I have changed my mind about stress, and today, I want to change yours.
Но нешто друго имав на ум. Ова е мојата исповед: јас сум здравствен психолог, а мојата мисија е да им помагам на луѓето да бидат посреќни и поздрави. Но страв ми е дека она што го предавав изминативе 10 години прави повеќе штета отколку добро, а поврзано е со стресот. Со години им кажував на луѓето, стресот ве разболува. Го зголемува ризикот од сè, почнувајќи од обична настинка, па до кардиоваскуларните болести. Во суштина, од стресот направив непријател. Но веќе поинаку гледам на стресот, а денес сакам и вие поинаку да гледате на него.
Let me start with the study that made me rethink my whole approach to stress. This study tracked 30,000 adults in the United States for eight years, and they started by asking people, "How much stress have you experienced in the last year?" They also asked, "Do you believe that stress is harmful for your health?" And then they used public death records to find out who died.
Ќе започнам со студијата која ме натера да го преиспитам мојот дотогашен пристап кон стресот. Студијата следеше 30,000 возрасни луѓе од САД во текот на 8 години. Ги прашуваа луѓето, "Колку стрес имате доживеано изминатава година?" Исто така ги прашуваа, "Дали верувате дека стресот е штетен за вашето здравје?" А потоа преку јавниот регистар за починати
(Laughter)
утврдуваа кој починал.
(Смеа)
Okay. Some bad news first. People who experienced a lot of stress in the previous year had a 43 percent increased risk of dying. But that was only true for the people who also believed that stress is harmful for your health.
Добро. Прво лошите вести. Луѓето кои доживеале многу стрес претходната година, имаа 43-процентно зголемување на ризикот од умирање. Но ова важеше само за луѓето кои истовремено веруваа дека стресот е штетен за здравјето.
(Laughter)
(Смеа)
People who experienced a lot of stress but did not view stress as harmful were no more likely to die. In fact, they had the lowest risk of dying of anyone in the study, including people who had relatively little stress.
Луѓето кои доживеале многу стрес, но кои не претполагаа дека стресот е штетен, немаа зголемување на ризикот од умирање. Всушност, ризикот од умирање кај нив беше најнизок во споредба со другите, вклучувајќи ги и луѓето кои имаа релативно малку стрес.
Now the researchers estimated that over the eight years they were tracking deaths, 182,000 Americans died prematurely, not from stress, but from the belief that stress is bad for you.
Во текот на осумте години, следејќи ги смртните случаи, истражувачите пресметаа дека 182,000 Американци умреле предвремено, но не од стрес, туку од верувањето дека стресот е лош. (Смеа)
(Laughter)
That is over 20,000 deaths a year. Now, if that estimate is correct, that would make believing stress is bad for you the 15th largest cause of death in the United States last year, killing more people than skin cancer, HIV/AIDS and homicide.
Тоа е преку 20,000 починати на годишно ниво. Сега, ако оваа пресметка е точна, тогаш верувањето дека стресот е лош ќе стане 15от најголем причинител на смрт во САД за минатата година, убивајќи повеќе луѓе отколку ракот на кожа, ХИВ/СИДАта и убиствата.
(Laughter)
(Смеа)
You can see why this study freaked me out. Here I've been spending so much energy telling people stress is bad for your health.
Гледате зошто ме полуде оваа студија. А јас пак трошев толку многу енергија кажувајќи им на луѓето колку е лош стресот за нивното здравје.
So this study got me wondering: Can changing how you think about stress make you healthier? And here the science says yes. When you change your mind about stress, you can change your body's response to stress.
Оваа студија ме натера да размислувам: Дали ќе бидеш поздрав ако го промениш мислењето во однос на стресот? Овде науката вели да. Кога ќе го промениш размислувањето за стресот, тогаш го менуваш начинот на кој телото реагира под стрес.
Now to explain how this works, I want you all to pretend that you are participants in a study designed to stress you out. It's called the social stress test. You come into the laboratory, and you're told you have to give a five-minute impromptu speech on your personal weaknesses to a panel of expert evaluators sitting right in front of you, and to make sure you feel the pressure, there are bright lights and a camera in your face, kind of like this.
За да ви објаснам како функционира ова, сакам да се преправате божем сте учесници во студија наменета да ви предизвика стрес. Се вика тест на социјален стрес. Доаѓате во лабораторијата и ви велат дека треба да одржите пет-минутен импровизиран говор за вашите лични слабости пред група експерти-оценувачи кои седат пред вас, а за да го почувствувате притисокот, директно во лице ви насочуваат силни рефлектори и камера, како и овде.
(Laughter)
And the evaluators have been trained to give you discouraging, non-verbal feedback, like this.
А оценувачите се обучени да ви даваат обесхрабрувачки, невербален фидбек, еве вака.
(Exhales)
(Смеа)
(Laughter)
Откако доволно ќе ве деморализираат,
Now that you're sufficiently demoralized, time for part two: a math test. And unbeknownst to you, the experimenter has been trained to harass you during it. Now we're going to all do this together. It's going to be fun. For me.
следи вториот дел: математички тест. И без да знаете, експериментаторот е обучен да ве малтретира за време на тестот. Сега ова ќе го направиме сите заедно. Ќе биде забавно. За мене.
Okay.
Добро. Сакам сите да броите назад
(Laughter)
I want you all to count backwards from 996 in increments of seven. You're going to do this out loud, as fast as you can, starting with 996. Go!
од 996 во интервали од 7. Треба да броите наглас најбрзо што можете, почнувајќи од 996. Може! Публика: (Брои)
(Audience counting)
Ајде побрзо. Побрзо ве молам.
Go faster. Faster please. You're going too slow.
Премногу сте бавни.
(Audience counting)
Стој. Стој, стој, стој.
Stop. Stop, stop, stop. That guy made a mistake. We are going to have to start all over again.
Дечково направи грешка. Ќе мора да почнете одново. (Смеа)
(Laughter)
Не сте многу добри во ова, нели?
You're not very good at this, are you? Okay, so you get the idea. If you were actually in this study, you'd probably be a little stressed out. Your heart might be pounding, you might be breathing faster, maybe breaking out into a sweat. And normally, we interpret these physical changes as anxiety or signs that we aren't coping very well with the pressure.
Добро, сфаќате како оди. Е сега, ако учествувавте во оваа студија, веројатно ќе чувствувавте малку стрес. Можеби срцето ќе ви лупаше, можеби ќе дишевте забрзано, можеби ќе се потевте. И нормално, овие физички промени ги интерпретираме како нервоза или како знаци дека не се справуваме добро со притисокот.
But what if you viewed them instead as signs that your body was energized, was preparing you to meet this challenge? Now that is exactly what participants were told in a study conducted at Harvard University. Before they went through the social stress test, they were taught to rethink their stress response as helpful. That pounding heart is preparing you for action. If you're breathing faster, it's no problem. It's getting more oxygen to your brain. And participants who learned to view the stress response as helpful for their performance, well, they were less stressed out, less anxious, more confident, but the most fascinating finding to me was how their physical stress response changed.
Но што ако на нив гледавте како на знаци дека телото ви е полно енергија, дека ве подготвува да се соочите со предизвикот? Токму ова им беше кажано на учесниците во една студија спроведена на Универзитетот Харвард. Пред да се подложат на тестот за социјален стрес, им беше кажано дека стресната реакција е полезна. Срцето кое лупа те подготвува за акција. Ако дишеш забрзано, немај гајле. Така мозокот добива повеќе кислород. Учесниците кои научија дека стресната реакција им помага во перформансот, беа помалку вознемирени, помалку анксиозни, посамоуверени, но според мене најфасцинантно е тоа како се промени нивната физичка реакција.
Now, in a typical stress response, your heart rate goes up, and your blood vessels constrict like this. And this is one of the reasons that chronic stress is sometimes associated with cardiovascular disease. It's not really healthy to be in this state all the time. But in the study, when participants viewed their stress response as helpful, their blood vessels stayed relaxed like this. Their heart was still pounding, but this is a much healthier cardiovascular profile. It actually looks a lot like what happens in moments of joy and courage. Over a lifetime of stressful experiences, this one biological change could be the difference between a stress-induced heart attack at age 50 and living well into your 90s. And this is really what the new science of stress reveals, that how you think about stress matters.
При типична стресна реакција, срцевите отчукувања ви се зголемуваат, а крвните садови ви се стеснуваат, еве вака. Ова е една од причините поради која хроничниот стрес понекогаш е поврзан со кардиоваскуларните болести. Воопшто не е здраво да бидете постојано во оваа состојба. Но во истражувањето, откако учесниците научија дека стресната реакција им помага, нивните крвни садови останаа опуштени, еве вака. Срцето сè уште им лупаше, но ова е далеку подобар кардиоваскуларен профил. Всушност многу наликува на она што се случува во моментите на радост и храброст. Во текот на животот доживуваме стресни ситуации, и токму ваквата биолошка промена може да биде разликата помеѓу срцев удар на 50 г., предизвикан од стрес и доживување на длабока старост. И токму ова го потврдуваат новите сознанија за стресот, дека е битно како размислувате за стресот.
So my goal as a health psychologist has changed. I no longer want to get rid of your stress. I want to make you better at stress. And we just did a little intervention. If you raised your hand and said you'd had a lot of stress in the last year, we could have saved your life, because hopefully the next time your heart is pounding from stress, you're going to remember this talk and you're going to think to yourself, this is my body helping me rise to this challenge. And when you view stress in that way, your body believes you, and your stress response becomes healthier.
И така мојата цел како здравствен психолог се промени. Повеќе не сакам да ве ослободам од стресот. Сакам подобро да го искористите стресот. И штотуку извршивме една мала интервенција. Доколку ја кренавте раката и рековте дека сте биле под голем стрес минатата година, можеби сме ви го спасиле животот, оти следниот пат кога ќе ви лупа срцето за време на стрес, ќе се сетите на овој говор и ќе си речете, на овој начин телото ми помага да се справам со овој предизвик. И кога стресот го гледате на тој начин, вашето тело ви верува,
Now I said I have over a decade of demonizing stress to redeem myself from, so we are going to do one more intervention. I want to tell you about one of the most under-appreciated aspects of the stress response, and the idea is this: Stress makes you social.
а вашата стресна реакција станува поздрава. Реков дека повеќе од една деценија го демонизирав стресот за што сега треба да се искупам, па затоа ќе извршиме уште една интервенција. Сакам да ви кажам за еден од најмалку ценетите елементи на стресната реакција, а идејата е следна:
To understand this side of stress,
Стресот ве прави друштвени.
we need to talk about a hormone, oxytocin, and I know oxytocin has already gotten as much hype as a hormone can get. It even has its own cute nickname, the cuddle hormone, because it's released when you hug someone. But this is a very small part of what oxytocin is involved in.
За да ја разбереме оваа страна на стресот, треба да зборуваме за еден хормон, за окситоцинот, и знам дека окситоцинот како хормон веќе ја достигна својата медиумска слава. Дури и си има свој прекар, хормонот на гушкањето, бидејќи се лачи кога ќе гушнете некого. Но ова е многу мал дел од задачите на окситоцинот.
Oxytocin is a neuro-hormone. It fine-tunes your brain's social instincts. It primes you to do things that strengthen close relationships. Oxytocin makes you crave physical contact with your friends and family. It enhances your empathy. It even makes you more willing to help and support the people you care about. Some people have even suggested we should snort oxytocin... to become more compassionate and caring. But here's what most people don't understand about oxytocin. It's a stress hormone. Your pituitary gland pumps this stuff out as part of the stress response. It's as much a part of your stress response as the adrenaline that makes your heart pound. And when oxytocin is released in the stress response, it is motivating you to seek support. Your biological stress response is nudging you to tell someone how you feel, instead of bottling it up. Your stress response wants to make sure you notice when someone else in your life is struggling so that you can support each other. When life is difficult, your stress response wants you to be surrounded by people who care about you.
Окситоцинот е невро-хормон. Ги регулира социјалните инстинкти во вашиот мозок. Ве поттикнува да правите работи кои ќе ги зацврстат блиските врски. Окситоцинот ве тера да барате физички контакт со вашите пријатели и семејството. Ви ја зголемува емпатијата. Дури и ве прави склони да им помагате и да ги поддржувате луѓето кои ви се важни. Одредени луѓе дури и предложија дека треба да шмркаме окситоцин за да бидеме посочувствителни и погрижливи. Но еве што повеќето луѓе не сфаќаат за окситоцинот. Тој е хормон на стресот. Вашата хипофиза го лачи овој хормон како дел од стресната реакција. Игра исто толку голема улога колку и адреналинот поради кој ви лупа срцето. И кога ќе се ослободи окситоцинот за време на стресната реакција, тој ве мотивира да барате поддршка. Вашата биолошка стресна реакција ве тера на некого да му ги кажете своите чувства, наместо да ги чувате за себе. Вашата стресна реакција сака да биде сигурна дека ќе забележите кога некој во вашиот живот се мачи, за да можете да си помогнете едни на други. Кога животот е тежок, вашата стресна реакција сака да бидете опколени со луѓе кои се грижат за вас.
Okay, so how is knowing this side of stress going to make you healthier? Well, oxytocin doesn't only act on your brain. It also acts on your body, and one of its main roles in your body is to protect your cardiovascular system from the effects of stress. It's a natural anti-inflammatory. It also helps your blood vessels stay relaxed during stress. But my favorite effect on the body is actually on the heart. Your heart has receptors for this hormone, and oxytocin helps heart cells regenerate and heal from any stress-induced damage. This stress hormone strengthens your heart.
Добро, и како познавањето на оваа страна на стресот ќе ве направи поздрави? Епа, окситоцинот не влијае само врз мозокот. Туку влијае и врз вашето тело, а една од главните улоги му е да го штити вашиот кардиоваскуларен систем од ефектите на стресот. Тој е природна против-воспалителна супстанца. Им помага на крвните садови да останат опуштени за време на стрес. Но мене омилен ми е ефектот кој го има врз срцето. Вашето срце има рецептори за овој хормон, а окситоцинот го помага регенерирањето и заздравувањето на срцевите клетки доколку се оштетат при стрес. Овој хормон на стресот ви го зајакнува срцето,
And the cool thing is that all of these physical benefits of oxytocin are enhanced by social contact and social support. So when you reach out to others under stress, either to seek support or to help someone else, you release more of this hormone, your stress response becomes healthier, and you actually recover faster from stress. I find this amazing, that your stress response has a built-in mechanism for stress resilience, and that mechanism is human connection.
и навистина е супер што сите овие позитивни ефекти на окситоцинот се зголемуваат при социјален контакт и поддршка, па кога ќе им се обратите на другите додека сте под стрес, за да побарате поддршка или да помогнете некому, лачењето на окситоцинот се зголемува, вашата стресна реакција станува поздрава, и всушност многу побрзо закрепнувате од стресот. Ова за мене е неверојатно, дека вашата стресна реакција има вграден механизам кој ве прави отпорни на стресот, а тој механизам е контактот со другите луѓе.
I want to finish by telling you about one more study. And listen up, because this study could also save a life. This study tracked about 1,000 adults in the United States, and they ranged in age from 34 to 93, and they started the study by asking, "How much stress have you experienced in the last year?" They also asked, "How much time have you spent helping out friends, neighbors, people in your community?" And then they used public records for the next five years to find out who died.
За крај сакам да ви кажам за уште една студија. И слушајте, оти и оваа студија може да спаси живот. Оваа студија следеше околу 1,000 возрасни луѓе од САД, нивната возраст беше од 34 до 93 г., а студијата започна со прашањето, "Колку стрес имате доживеано изминатава година?" Исто така прашаа, "Колку време имате поминато помагајќи им на пријателите, соседите, на луѓето од вашата заедница?" А потоа, во следните пет години го користеа јавниот регистар за да видат кој починал.
Okay, so the bad news first: For every major stressful life experience, like financial difficulties or family crisis, that increased the risk of dying by 30 percent. But -- and I hope you are expecting a "but" by now -- but that wasn't true for everyone. People who spent time caring for others showed absolutely no stress-related increase in dying. Zero. Caring created resilience.
Во ред, прво лошите вести: Значајните стресни доживувања, како финансиски потешкотии или семејна криза, го зголемија ризикот од умирање за 30 проценти. Но -- и се надевам веќе научивте дека следи "но" - но тоа не важеше за сите. Луѓето кои поминале време помагајќи им на другите, стресот кај нив не доведе до зголемување на ризикот од умирање. Воопшто. Помагањето ги направи отпорни.
And so we see once again that the harmful effects of stress on your health are not inevitable. How you think and how you act can transform your experience of stress. When you choose to view your stress response as helpful, you create the biology of courage. And when you choose to connect with others under stress, you can create resilience. Now I wouldn't necessarily ask for more stressful experiences in my life, but this science has given me a whole new appreciation for stress. Stress gives us access to our hearts. The compassionate heart that finds joy and meaning in connecting with others, and yes, your pounding physical heart, working so hard to give you strength and energy. And when you choose to view stress in this way, you're not just getting better at stress, you're actually making a pretty profound statement. You're saying that you can trust yourself to handle life's challenges. And you're remembering that you don't have to face them alone.
И еве гледаме уште еднаш дека штетните ефекти на стресот врз вашето здравје не се неизбежни. Како размислувате и како се однесувате може да го промени вашето доживување на стресот. Доколку одлучите да ја гледате стресната реакција како полезна, тогаш создавате биологија на храброста. А кога ќе одлучите да се поврзете со другите за време на стрес, тогаш создавате отпорност. Не дека сакам да имам повеќе стресни ситуации во животот, но овие сознанија ми овозможија многу повеќе да го ценам стресот. Стресот ни дава пристап до срцето. Сочувствителното срце кое наоѓа смисла и е радосно кога се поврзува со другите, и да, зборувам за вашето физичко срце кое лупа, кое силно се труди да ви даде сила и енергија, а кога ќе одлучите да го гледате стресот на овој начин, не само што ќе имате корист од стресот, туку всушност си ветувате себеси нешто многу важно. Си велите дека сте способни да се справите со животните предизвици, и се потсетувате дека не мора да го правите тоа сами.
Thank you.
Ви благодарам.
(Applause)
(Аплауз)
Chris Anderson: This is kind of amazing, what you're telling us. It seems amazing to me that a belief about stress can make so much difference to someone's life expectancy. How would that extend to advice, like, if someone is making a lifestyle choice between, say, a stressful job and a non-stressful job, does it matter which way they go? It's equally wise to go for the stressful job so long as you believe that you can handle it, in some sense?
Крис Андерсон: Ова што ни го кажувате е некако неверојатно. Навистина е неверојатно дека верувањето за стресот може да има толку големо влијание врз нечиј животен век. Каков совет би дале, да речеме, ако некој треба да избере помеѓу, на пример, стресна работа и не-стресна работа, дали е важно што ќе избере? Можеш да избереш и стресна работа сè додека веруваш дека можеш да се справиш со неа, така?
KM: Yeah, and one thing we know for certain is that chasing meaning is better for your health than trying to avoid discomfort. And so I would say that's really the best way to make decisions, is go after what it is that creates meaning in your life and then trust yourself to handle the stress that follows.
Кели МекГонигал: Да, Борбата за она што ви е важно е подобра за здравјето отколку обидите да ја избегнете нелагодноста. Би рекла дека е најдобро така да постапите, трагајте по она што ќе му даде смисла на вашиот живот и верувајте си дека ќе се справите со стресот кој ќе следи.
CA: Thank you so much, Kelly. It's pretty cool.
КА: Ви благодарам многу, Кели. Навистина беше супер. КМ: Ви благодарам.
(Applause)
(Аплауз)