This is the Natural History Museum in Rotterdam, where I work as a curator. It's my job to make sure the collection stays okay, and that it grows, and basically it means I collect dead animals. Back in 1995, we got a new wing next to the museum. It was made of glass, and this building really helped me to do my job good. The building was a true bird-killer. You may know that birds don't understand the concept of glass. They don't see it, so they fly into the windows and get killed. The only thing I had to do was go out, pick them up, and have them stuffed for the collection. (Laughter) And in those days, I developed an ear to identify birds just by the sound of the bangs they made against the glass.
Ова е „Природонаучниот музеј“ во Ротердам, каде што работам како куратор. Работа ми е да ја одржувам колекцијата во најдобар ред и да ја зголемувам, а тоа значи дека собирам мртви животни. Во 1995, добивме ново крило веднаш до музејот. Беше направено од стакло, и токму оваа зграда навистина ми помогна во работата. Зградата беше вистински убиец на птици. Можеби знаете дека птиците не го разбираат концептот на стакло. Не го гледаат, па затоа влетуваат во прозорците и загинуваат. Јас само треба да излезам, да ги соберам и да ги препарирам за во колекцијата. (Смеа) Во тие денови, можев да ги идентификувам птиците само преку звукот кој го произведуваа удирајќи во стаклото.
And it was on June 5, 1995, that I heard a loud bang against the glass that changed my life and ended that of a duck. And this is what I saw when I looked out of the window. This is the dead duck. It flew against the window. It's laying dead on its belly. But next to the dead duck is a live duck, and please pay attention. Both are of the male sex. And then this happened. The live duck mounted the dead duck, and started to copulate.
Беше 5-ти јуни, 1995, кога слушнав силен тресок во стаклото кој го промени мојот живот и стави крај на животот на една патка. И еве што видов кога погледнав низ прозорецот. Ова е мртвата патка. Влета во прозорецот. Лежи мртва на стомакот. Но веднаш до мртвата патка се наоѓа жива патка, и ве молам обрнете внимание. И двете се од машки пол. И тогаш еве што се случи. Живата патка се качи врз мртвата патка, и започна со копулација.
Well, I'm a biologist. I'm an ornithologist. I said, "Something's wrong here." One is dead, one is alive. That must be necrophilia. I look. Both are of the male sex. Homosexual necrophilia.
Бидејќи сум биолог, односно орнитолог, си реков, „Нешто не е во ред овде.“ Едната е мртва, а другата жива. Ова мора да е некрофилија. Погледнав. Двете се од машки пол. Хомосексуална некрофилија.
So I -- (Laughter)
И така -- (Смеа)
I took my camera, I took my notebook, took a chair, and started to observe this behavior. After 75 minutes — (Laughter) — I had seen enough, and I got hungry, and I wanted to go home. So I went out, collected the duck, and before I put it in the freezer, I checked if the victim was indeed of the male sex. And here's a rare picture of a duck's penis, so it was indeed of the male sex. It's a rare picture because there are 10,000 species of birds and only 300 possess a penis.
Го зедов фотоапаратот, го зедов бележникот, зедов стол и започнав да го набљудувам ова однесување. После 75 минути - (Смеа) - Доволно видов, огладнев и сакав да си одам дома. И така излегов, ја собрав патката и пред да ја ставам во замрзнувач, проверив дали жртвата е навистина од машки пол. И еве една ретка слика на која е прикажан пенис од патка, значи навистина беше од машки пол. Ретка е бидејќи постојат 10.000 видови на птици, а само 300 од нив поседуваат пенис.
[The first case of homosexual necrophilia in the mallard Anas platyrhynchos (Aves:Anatidae)]
[Првиот случај на хомосексуална некрофилија кај патката Anas platyrhynchos (Aves:Anatidae)]
I knew I'd seen something special, but it took me six years to decide to publish it. (Laughter) I mean, it's a nice topic for a birthday party or at the coffee machine, but to share this among your peers is something different. I didn't have the framework. So after six years, my friends and colleagues urged me to publish, so I published "The first case of homosexual necrophilia in the mallard." And here's the situation again. A is my office, B is the place where the duck hit the glass, and C is from where I watched it. And here are the ducks again.
Знаев дека видов нешто посебно, но ми требаа шест години за да одлучам да го објавам. (Смеа) Мислам, ова е убава тема за на роденден или покрај кафемат, но да го споделите ова со вашите колеги е нешто сосема поразлично. Ја немав рамката. И така после шест години, пријателите и колегите ме натераа да го објавам, и така го објавив „Првиот случај на хомосексуална некрофилија кај дивата патка.“ И еве ја ситуацијата повторно. A e мојата канцеларија, Б е местото каде патката удри во стаклото и Ц е местото од каде набљудував. И еве ги патките уште еднаш.
As you probably know, in science, when you write a kind of special paper, only six or seven people read it. (Laughter) But then something good happened. I got a phone call from a person called Marc Abrahams, and he told me, "You've won a prize with your duck paper: the Ig Nobel Prize." And the Ig Nobel Prize — (Laughter) (Applause) — the Ig Nobel Prize honors research that first makes people laugh, and then makes them think, with the ultimate goal to make more people interested in science. That's a good thing, so I accepted the prize. (Laughter)
Како што веројатно знаете, во науката, кога ќе напишете некоја важна статија, само шест или седум луѓе ќе ја прочитаат. (Смеа) Но тогаш се случи нешто добро. Добив телефонски повик од еден човек кој се вика Марк Абрахамс, кој ми рече, „Освоивте награда со вашата статија за патката: Нобеловата Награда Иг.“ Нобеловата Награда Иг - (Смеа) (Аплауз) - Нобеловата Награда Иг се доделува на истражувањата кои отпрвин ги засмејуваат луѓето, а потоа ги тераат да размислуваат, со крајна цел, што повеќе луѓе да станат заинтересирани за наука. Тоа е добра работа, па така ја прифатив наградата. (Смеа)
I went -- let me remind you that Marc Abrahams didn't call me from Stockholm. He called me from Cambridge, Massachusetts. So I traveled to Boston, to Cambridge, and I went to this wonderful Ig Nobel Prize ceremony held at Harvard University, and this ceremony is a very nice experience. Real Nobel laureates hand you the prize. That's the first thing. And there are nine other winners who get prizes. Here's one of my fellow winners. That's Charles Paxton who won the 2000 biology prize for his paper, "Courtship behavior of ostriches towards humans under farming conditions in Britain." (Laughter) And I think there are one or two more Ig Nobel Prize winners in this room. Dan, where are you? Dan Ariely? Applause for Dan. (Applause) Dan won his prize in medicine for demonstrating that high-priced fake medicine works better than low-priced fake medicine. (Laughter)
Отидов -- само да ве потсетам дека Марк Абрахамс не ми се јави од Стокхолм. Ми се јави од Кембриџ, Масачусетс. Така отпатував во Бостон, во Кембриџ, и отидов на оваа прекрасна церемонија за Нобеловата Награда Иг која се одржуваше на Универзитетот Харвард и беше многу убаво искуство. Наградата ви ја врачуваат вистински нобеловци. Тоа е првата работа. И има уште девет други победници кои добиваат награда. Еве еден мој колега победник. Ова е Чарлс Пакстон кој во 2000-та ја освои наградата за биологија со неговата статија, „Сексуално однесување на ноевите кон луѓето под фармерски услови во Британија.“ (Смеа) Мислам дека има еден или двајца освојувачи на Нобеловата Награда Иг во оваа просторија. Ден, каде си? Ден Ариели? Аплауз за Ден. (Аплауз) Ден освои награда во медицината покажувајќи дека скапите лажни лекови делуваат подобро, отколку ефтините лажни лекови. (Смеа)
So here's my one minute of fame, my acceptance speech, and here's the duck. This is its first time on the U.S. West Coast. I'm going to pass it around. (Laughter) Yeah? You can pass it around. Please note it's a museum specimen, but there's no chance you'll get the avian flu.
Еве ја мојата едноминутна слава, мојот говор кога ја примив наградата, и еве ја патката. Ова за првпат се случува на американскиот Западен Брег. Ќе ви ја дадам да ја разгледате. (Смеа) Да? Пуштете ја нека кружи. Забележете дека е музејски примерок, но нема шанси да добиете птичји грип.
After winning this prize, my life changed. In the first place, people started to send me all kinds of duck-related things, and I got a real nice collection. (Laughter) More importantly, people started to send me their observations of remarkable animal behavior, and believe me, if there's an animal misbehaving on this planet, I know about it.
Откако ја освоив оваа награда, животот ми се промени. Најпрвин, луѓето почнаа да ми испраќаат секакви работи поврзани со патки и добив навистина добра колекција. (Смеа) Уште поважно, луѓето почнаа да ми ги испраќаат нивните опсервации на неверојатни животински однесувања и верувајте ми, ако има некое безобразно животно на планетава, јас знам за него.
(Laughter)
(Смеа)
This is a moose. It's a moose trying to copulate with a bronze statue of a bison. This is in Montana, 2008. This is a frog that tries to copulate with a goldfish. This is the Netherlands, 2011. These are cane toads in Australia. This is roadkill. Please note that this is necrophilia. It's remarkable: the position. The missionary position is very rare in the animal kingdom. These are pigeons in Rotterdam. Barn swallows in Hong Kong, 2004. This is a turkey in Wisconsin on the premises of the Ethan Allen juvenile correctional institution. It took all day, and the prisoners had a great time.
Ова е лос. Ова е лос кој се обидува да копулира со бронзена статуа на бизон. Ова е во Монтана, 2008. Оваa жаба се обидува да копулира со златна рипка. Ова е Холандија, 2011. Ова се крастави жаби во Австралија. Прегазено животно. Забележете дека ова е некрофилија. Позата е неверојатна. Мисионерската поза е многу ретка во животинското царство. Ова се гулаби во Ротердам. Врапчиња во Хонг Конг, 2004. Оваа мисирка е од Висконсин, во дворот на поправниот дом за деликвенти, „Итан Ален.“ Траеше цел ден, а затворениците си поминаа многу убаво.
So what does this mean? I mean, the question I ask myself, why does this happen in nature? Well, what I concluded from reviewing all these cases is that it is important that this happens only when death is instant and in a dramatic way and in the right position for copulation. At least, I thought it was till I got these slides. And here you see a dead duck. It's been there for three days, and it's laying on its back. So there goes my theory of necrophilia.
И што значи ова? Мислам, јас си го поставувам прашањето, зошто се случува ова во природата? И дојдов до заклучок, разгледувајќи ги сите овие случаи, дека ова се случува само кога смртта е моментална и драматична и во вистинската позиција за копулација. Барем така мислев, додека не ги добив овие слики. Овде гледате мртва патка. Таму се наоѓала три дена, и лежи на грб. И така, мојата теорија за некрофилија паѓа во вода.
Another example of the impact of glass buildings on the life of birds. This is Mad Max, a blackbird who lives in Rotterdam. The only thing this bird did was fly against this window from 2004 to 2008, day in and day out. Here he goes, and here's a short video.
Уште еден пример за влијанието на стаклените згради врз животот на птиците. Ова е Лудиот Макс, црн кос кој живее во Ротердам. Во периодот од 2004 до 2008, оваа птица непрестано леташе и се удираше во прозорецот. Гледајте, и еве ви едно кратко видео.
(Music) (Clunk) (Clunk) (Clunk) (Clunk)
(Музика) (Удар) (Удар) (Удар) (Удар)
So what this bird does is fight his own image. He sees an intruder in his territory, and it's coming all the time and he's there, so there is no end to it. And I thought, in the beginning -- I studied this bird for a couple of years -- that, well, shouldn't the brain of this bird be damaged? It's not. I show you here some slides, some frames from the video, and at the last moment before he hits the glass, he puts his feet in front, and then he bangs against the glass.
Оваа птица во основа се бори со својата слика. Здогледува натрапник во неговата територија, и постојано лета кон него, и така до бескрај. Неколку години ја проучував оваа птица и на почетокот се прашував, добро, зарем не ѝ оштетен мозокот на оваа птица? Не. Еве неколку исечоци од видеото на кое се гледа дека во последен момент пред да удри во стаклото, птицата ги испружува нозете, а потоа удира во стаклото.
So I'll conclude to invite you all to Dead Duck Day. That's on June 5 every year. At five minutes to six in the afternoon, we come together at the Natural History Museum in Rotterdam, the duck comes out of the museum, and we try to discuss new ways to prevent birds from colliding with windows. And as you know, or as you may not know, this is one of the major causes of death for birds in the world. In the U.S. alone, a billion birds die in collision with glass buildings. And when it's over, we go to a Chinese restaurant and we have a six-course duck dinner.
За крај сакам да ве поканам на „Денот на мртвата патка.“ Тоа е на 5-ти јуни секоја година. На пет минути до шест наутро, се собираме пред „Природонаучниот музеј“ во Ротердам, ја изнесувам патката од музејот, и дискутираме за нови начини како да го спречиме удирањето на птиците во прозори. И како што знаете, или можеби не знаете, ова е еден од најголемите причинители на смрт кај птиците во светот. Само во САД, милијарда птици умираат удирајќи се во стаклените згради. А кога ќе заврши средбата, одиме во кинески ресторан и за вечера јадеме патка со сите салтанати.
So I hope to see you next year in Rotterdam, the Netherlands, for Dead Duck Day. Thank you.
Се надевам дека ќе се видиме следната година во Ротердам, во Холандија, на „Денот на мртвата патка.“ Ви благодарам.
(Applause)
(Аплауз)
Oh, sorry. May I have my duck back, please?
Уф, извинете. Може да ми ја вратите патката, ве молам?
(Laughter) (Applause)
(Смеа) (Аплауз)
Thank you.
Ви благодарам.