I want to help you re-perceive what philanthropy is, what it could be, and what your relationship to it is. And in doing that, I want to offer you a vision, an imagined future, if you will, of how, as the poet Seamus Heaney has put it, "Once in a lifetime the longed-for tidal wave of justice can rise up, and hope and history rhyme."
Желим да вам помогнем да поново схватите шта је човекољубље, шта оно може да буде и каква је ваша веза са њим. Радећи то, желим да вам понудим визију, замишљену будућност, о томе како се, како је то срочио песник Шејмус Хини: "Једном у животу жељени талас правде диже, и нада и историја се сложе".
I want to start with these word pairs here. We all know which side of these we'd like to be on. When philanthropy was reinvented a century ago, when the foundation form was actually invented, they didn't think of themselves on the wrong side of these either. In fact they would never have thought of themselves as closed and set in their ways, as slow to respond to new challenges, as small and risk-averse. And in fact they weren't. They were reinventing charity in those times, what Rockefeller called "the business of benevolence." But by the end of the 20th century, a new generation of critics and reformers had come to see philanthropy just this way.
Започела бих са овим паровима речи. Сви знамо на којој би од ових страна желели да будемо. Када је пре једног века човекољубље поново уведено, када је темељ уопште направљен, ни они себе нису видели на погрешној страни. Штавише, никада не би за себе помислили да су тако затворени и одређени, да се тако споро супротстављају новим изазовима, да су тако мали и несклони ризику. И заиста то нису били. Поново су стварали милосрђе у то доба, што је Рокфелер називао 'послом доброчинства'. Али до краја двадесетог века, нова генерација критичара и реформатора почела је да посматра човекољубље управо на овај начин.
The thing to watch for as a global philanthropy industry comes about -- and that's exactly what is happening -- is how the aspiration is to flip these old assumptions, for philanthropy to become open and big and fast and connected, in service of the long term. This entrepreneurial energy is emerging from many quarters. And it's driven and propelled forward by new leaders, like many of the people here, by new tools, like the ones we've seen here, and by new pressures.
Ствар којој треба тежити док се филантропија шири на глобалном нивоу, а то је управо оно што се догађа, јесте тежња да се ове старе претпоставке преокрену, да би човекољубље постало нешто велико и отворено, брзо и повезано, дугорочно гледано. Оваква предузимљива енергија настаје на многим местима. И води се и покреће уз помоћ нових вођа, као и многи људи овде, новим оруђима, као неки које смо овде видели, и новим притисцима.
I've been following this change for quite a while now, and participating in it. This report is our main public report. What it tells is the story of how today actually could be as historic as 100 years ago. What I want to do is share some of the coolest things that are going on with you. And as I do that, I'm not going to dwell much on the very large philanthropy that everybody already knows about -- the Gates or the Soros or the Google. Instead, what I want to do is talk about the philanthropy of all of us: the democratization of philanthropy. This is a moment in history when the average person has more power than at any time.
Пратим ову промену већ неко време и учествујем у њој. Овај извештај је наш главни јавни извештај. Он нам прича о томе како 'данас' може да буде историја као и оно што се десило пре 100 година. Желим да поделим са вама неке од најбољих ствари које се дешавају. И док то радим, нећу се много задржавати на филантропима са којима су сви већ упознати - као што су Гејтс, Сорош или Гугл. Уместо тога, желим да говорим о човекољубљу свих нас: демократизацији човекољубља. Ово је тренутак у историји у ком просечна особа има већу моћ него икада раније.
What I'm going to do is look at five categories of experiments, each of which challenges an old assumption of philanthropy. The first is mass collaboration, represented here by Wikipedia. Now, this may surprise you. But remember, philanthropy is about giving of time and talent, not just money. Clay Shirky, that great chronicler of everything networked, has captured the assumption that this challenges in such a beautiful way. He said, "We have lived in this world where little things are done for love and big things for money. Now we have Wikipedia. Suddenly big things can be done for love."
Показаћу 5 категорија експеримената, од којих сваки преиспитује старе претпоставке о човекољубљу. Први је масовна сарадња, овде приказана кроз Википедију. Ово вас може изненадити. Запамтите, филантропија није само поклањање новца, већ и времена и талента. Клеј Ширки, велики хроничар свега умреженог, описао је ову претпоставку на тако диван начин. Он је рекао: "Живели смо у свету у коме су се мале ствари радиле из љубави, а велике због новца. Сада имамо Википедију. Одједном се и велике ствари могу радити из љубави".
Watch, this spring, for Paul Hawken's new book -- Author and entrepreneur many of you may know about. The book is called "Blessed Unrest." And when it comes out, a series of wiki sites under the label WISER, are going to launch at the same time. WISER stands for World Index for Social and Environmental Responsibility. WISER sets out to document, link and empower what Paul calls the largest movement, and fastest-growing movement in human history: humanity's collective immune response to today's threats. Now, all of these big things for love -- experiments -- aren't going to take off. But the ones that do are going to be the biggest, the most open, the fastest, the most connected form of philanthropy in human history.
Потражите, овог пролећа, нову књигу Пола Хокина, писца и предузетника за кога су многи од вас можда већ чули. Та књига се зове 'Благословени немир'. Када се она појави, низ 'вики-сајтова' под ознаком WISER, пласираће се у исто време. WISER означава Светски попис друштвене и еколошке одговорности. WISER покушава да документује, повеже и оспособи оно што Пол назива највећим покретом, покретом у људској историји који најбрже расте: заједнички имуни одговор човечанства на претње данашњице. Сад, све ове велике ствари због љубави - експерименти - неће се покренути. Али они које хоће ће бити највећи, најотворенији, најбржи, најповезанији облик човекољубља у људској историји.
Second category is online philanthropy marketplaces. This is, of course, to philanthropy what eBay and Amazon are to commerce. Think of it as peer-to-peer philanthropy. And this challenges yet another assumption, which is that organized philanthropy is only for the very wealthy. Take a look, if you haven't, at DonorsChoose. Omidyar Network has made a big investment in DonorsChoose. It's one of the best known of these new marketplaces where a donor can go straight into a classroom and connect with what a teacher says they need. Take a look at Changing the Present, started by a TEDster, next time you need a wedding present or a holiday present. GiveIndia is for a whole country. And it goes on and on.
Друга категорија су онлајн филантропска тржишта. Ово је, наравно, за филантропију оно што су Ибеј и Амазон за трговину. Гледајте на то као на равноправно човекољубље. А то преиспитује једну другу претпоставку: да је филантропија само за веома богате. Обратите пажњу, ако већ нисте, на "DonorsChoose". "Omidyar Network" је много уложио у DonorsChoose. То је једно од најпознатијих тржишта ове врсте, где донатор директно може да уђе у учионицу и повеже се са оним за шта предавач каже да је потребно. Обратите пажњу на Changing the Present, који је покренуо TEDстер, када вам затреба свадбени или празнични поклон. GiveIndia је за целокупну државу. И тако даље, и тако даље.
The third category is represented by Warren Buffet, which I call aggregated giving. It's not just that Warren Buffet was so amazingly generous in that historic act last summer. It's that he challenged another assumption, that every giver should have his or her own fund or foundation. There are now, today, so many new funds that are aggregating giving and investing, bringing together people around a common goal, to think bigger. One of the best known is Acumen Fund, led by Jacqueline Novogratz, a TEDster who got a big boost here at TED. But there are many others: New Profit in Cambridge, New School's Venture Fund in Silicon Valley, Venture Philanthropy Partners in Washington, Global Fund for Women in San Francisco. Take a look at these. These funds are to philanthropy what venture capital, private equity, and eventually mutual funds are to investing, but with a twist -- because often a community forms around these funds, as it has at Acumen and other places.
Трећу категорију представља Ворен Бафет, а коју ја називам 'нагомиланим поклањањем'. Није у питању само то да је Ворен Бафет био тако јако великодушан у том историјском чину прошлог лета, већ је изазвао још једну претпоставку, а то је да сваки давалац мора имати свој фонд или фондацију. Данас постоји толико нових фондова који нагомилавају поклањање и улагање, спајајући људе око заједничког циља, да шире размишљају. Један од најпознатијих је "Acumen Fund", који води Жаклин Новограц, TED-стерка која је добила велику подршку овде на TED-у. Али постоје и многи други: "New Profit" у Кембриџу, "New School's Venture Fund" у Силицијумској долини, "Venture Philanthropy Partners" у Вашингтону, "Global Fund for Women" у Сан Франциску. Обратите пажњу на њих. Ови фондови су за филантропију оно што су главни подухват, лична улагања, и на крају узајамни фондови за улагање, али са једном зачкољицом - зато што се око њих често формирају заједнице, као што је случај са Акуменом и другим местима.
Now, imagine for a second these first three types of experiments: mass collaboration, online marketplaces, aggregated giving. And understand how they help us re-perceive what organized philanthropy is. It's not about foundations necessarily; it's about the rest of us. And imagine the mash-up, if you will, of these things, in the future, when these things come together in the experiments of the future -- imagine that somebody puts up, say, 100 million dollars for an inspiring goal -- there were 21 gifts of 100 million dollars or more in the US last year, not out of the question -- but only puts it up if it's matched by millions of small gifts from around the globe, thereby engaging lots of people, and building visibility and engaging people in the goal that's stated.
Сада, замислите на тренутак ове прве три врсте експеримената: масовну сарадњу, онлајн тржишта и 'нагомилано давање', и разумите како нам они помажу да поново схватимо шта организовано човекољубље у ствари јесте. Оно није само ствар фондација; оно је ствар свих нас. И замислите спој ових ствари у будућности, када се те ствари споје у будућим експериментима - замислите да неко поклони, рецимо, 100 милиона долара зарад надахњујуће сврхе - што није ван памети, јер је прошле године у САД било 21 таквих поклона, од 100 милиона долара или више - али их поклања само ако су сврстани у милионе мањих поклона широм света, повезујући тако велики број људи, чинећи ствари видљивијим и повезујући људе око већ наведеног циља.
I'm going to look quickly at the fourth and fifth categories, which are innovation, competitions and social investing. They're betting a visible competition, a prize, can attract talent and money to some of the most difficult issues, and thereby speed the solution. This tackles yet another assumption, that the giver and the organization is at the center, as opposed to putting the problem at the center. You can look to these innovators to help us especially with things that require technological or scientific solution.
Брзо ћу се осврнути на трећу и четврту категорију, где спадају иновација, конкуренција и друштвено улагање. Оне предлажу да јасна конкуренција, награда, може да привуче умеће и новац до неких од највећих проблема, убрзавајући тако њихово решавање. Ово обара још једну претпоставку, а то је да су давалац и организација у центру, уместо да се проблем стави у центар. Овакви иноватори могу нам помоћи посебно са стварима које захтевају технолошко или научно решење.
That leaves the final category, social investing, which is really, anyway, the biggest of them all, represented here by Xigi.net. And this, of course, tackles the biggest assumption of all, that business is business, and philanthropy is the vehicle of people who want to create change in the world. Xigi is a new community site that's built by the community, linking and mapping this new social capital market. It lists already 1,000 entities that are offering debt and equity for social enterprise. So we can look to these innovators to help us remember that if we can leverage even a small amount of the capital that seeks a return, the good that can be driven could be astonishing.
То нас доводи до последње категорије, друштвеног улагања, које је заиста највеће од свих, овде представљено кроз Xigi.net. Ово, наравно, обара највећу претпоставку од свих, а то је да је посао посао, а филантропија средство људи који желе да промене свет. Xigi је нови друштвени сајт направљен од стране заједнице, који повезује и прави нацрте нових друштвених тржишта. Овај сајт већ садржи 1000 субјеката који нуде дуговања и улагања друштвеним предузећима. Стога нам ови иноватори могу помоћи да запамтимо да ако можемо увећати чак и најмањи капитал који мора да буде враћен, добро које из тога проистиче може бити запањујуће.
Now, what's really interesting here is that we're not thinking our way into a new way of acting; we're acting our way into a new way of thinking. Philanthropy is reorganizing itself before our very eyes. And even though all of the experiments and all of the big givers don't yet fulfill this aspiration, I think this is the new zeitgeist: open, big, fast, connected, and, let us also hope, long. We have got to realize that it is going to take a long time to do these things. If we don't develop the stamina to stick with things -- whatever it is you pick, stick with it -- all of this stuff is just going to be, you know, a fad.
Oвде је занимљиво то да нећемо размишљањем доћи до новог делања, већ ћемо делањем доћи до новог начина размишљања. Човекољубље се реорганизује пред нашим очима. Па и поред тога што ови експерименти и велики даваоци још увек не испуњавају ове тежње, моје је мишљење да се све то дешава у духу новог времена: отворено, велико, брзо, повезано и, надајмо се, дуготрајно. Морамо схватити да треба више времена да би се ове ствари реализовале. Ако се не будемо издржљиво држали ствари - шта год то било, држите се тога - све ово ће једноставно бити привремено.
But I'm really hopeful. And I'm hopeful because it's not only philanthropy that's reorganizing itself, it's also whole other portions of the social sector, and of business, that are busy challenging "business as usual." And everywhere I go, including here at TED, I feel that there is a new moral hunger that is growing. What we're seeing is people really wrestling to describe what is this new thing that's happening. Words like "philanthrocapitalism," and "natural capitalism," and "philanthroentrepreneur," and "venture philanthropy." We don't have a language for it yet. Whatever we call it, it's new, it's beginning, and I think it's gong to quite significant.
Али, ја се збиља надам. Надам се због тога што није само човекољубље оно које се мења, већ се мењају и остали делови друштвеног сектора и бизниса, који су заузети бављењем послом на обичан начин. И куда год да одем, укључујући и TED, осећам да постоји нова морална жеђ која расте. Може се видети да се људи заиста труде да опишу шта је то што се сада дешава. Речи као 'филантрокапитализам', 'природни капитализам', 'филантропредузетник' и 'подухватна филатропија'. Још увек не постоји језик за то. Али, како год га назвали, он је нов, означава почетак, и мислим да ће постати веома значајан.
And that's where my imagined future comes in, which I am going to call the social singularity. Many of you will realize that I'm ripping a bit off of the science fiction writer Vernor Vinge's notion of a technological singularity, where a number of trends accelerate and converge and come together to create, really, a shockingly new reality. It may be that the social singularity ahead is the one that we fear the most: a convergence of catastrophes, of environmental degradation, of weapons of mass destruction, of pandemics, of poverty. That's because our ability to confront the problems that we face has not kept pace with our ability to create them. And as we've heard here, it is no exaggeration to say that we hold the future of our civilization in our hands as never before.
И управо ту се појављује моја замишљена будућност, коју ћу назвати 'друштвена особеност'. Многи од вас ће схватити да преузимам понешто од идеје технолошке особености, од писца научне фантастике Вернора Вингеа, где многе тежње убрзавају и теже заједничком резултату и сједињују се у циљу стварања шокантно нове стварности. Може бити да је друштвена особеност која долази она које се највише плашимо: настанак катастрофа, еколошке деградације, оружја за масовно уништење, пандемија, сиромаштва. То се дешава зато што наша способност да се суочимо са проблемима још увек не иде у корак са нашом способношћу да их стварамо. Као што смо овде већ чули, није претеривање рећи да је будућност цивилизације у нашим рукама више него икада раније.
The question is, is there a positive social singularity? Is there a frontier for us of how we live together? Our future doesn't have to be imagined. We can create a future where hope and history rhyme. But we have a problem. Our experience to date, both individually and collectively, hasn't prepared us for what we're going to need to do, or who we're going to need to be. We are going to need a new generation of citizen leaders willing to commit ourselves to growing and changing and learning as rapidly as possible. That's why I have one last thing I want to show you.
Питање је само, постоји ли позитивна друштвена особеност? Постоји ли граница за заједнички живот? Наша будућност не мора да буде замишљена. Можемо да створимо будућност у којој ће се нада и историја сложити. Али постоји проблем. Наша досадашња искуства, појединачна и заједничка, нису нас припремила за оно што морамо да урадимо, ни за оно што морамо да будемо. Биће нам потребна нова генерација друштвених лидера вољних да нас посвете расту, променама и учењу што је брже могуће. Због тога ћу вам показати ову последњу ствар.
This is a photograph taken about 100 years ago of my grandfather and great-grandfather. This is a newspaper publisher and a banker. And they were great community leaders. And, yes, they were great philanthropists. I keep this photograph close by to me -- it's in my office -- because I've always felt a mystical connection to these two men, both of whom I never knew. And so, in their honor, I want to offer you this blank slide. And I want you to imagine that this a photograph of you. And I want you to think about the community that you want to be part of creating. Whatever that means to you. And I want you to imagine that it's 100 years from now, and your grandchild, or great-grandchild, or niece or nephew or god-child, is looking at this photograph of you. What is the story you most want for them to tell? Thank you very much. (Applause)
Ово је фотографија усликана пре 100 година, на којој се налазе моји деда и прадеда. Ово је један издавач новина и један банкар. И они су били велики друштвени лидери. И, да, били су велики филантропи. Држим ову фотографију близу себе - у мојој канцеларији - зато што сам одувек осећала мистичну повезаност са овом двојицом људи, иако никада нисам упознала ниједног од њих. Зато, у њихову част, желим да вам пружим овај празан слајд. Желим да замислите да је ово ваша фотографија. Желим да мислите о заједници у чијем ћете стварању учествовати. Шта год то значило за вас. Желим да замислите тренутак 100 година од сада, где ваше унуче или праунуче, или нећак, нећака или кумче, посматра ову вашу фотографију. Која је прича коју највише желите да испричају? Много вам хвала. (Аплауз)