In J.R.R.'s world, Gandalf is one of five wizards sent by the Valar to guide the inhabitants of Middle Earth in their struggles against the dark force of Sauron. Gandalf's body was mortal, subject to the physical rules of Middle Earth, but his spirit was immortal, as seen when he died as Gandalf the Grey and resurrected as Gandalf the White. According to the Wachowski's script, an awakened human only has to link up and hack the neon binary code of the Matrix to learn how to fly a helicopter in a matter of seconds. Or if you are the One, or one of the Ones, you don't even need a helicopter, you just need a cool pair of shades. Cheshire cats can juggle their own heads. iPads are rudimentary. No Quidditch match ends until the Golden Snitch is caught. And the answer to the ultimate question of life, the universe, and everything is most certainly 42. Just like real life, fictional worlds operate consistently within a spectrum of physical and societal rules. That's what makes these intricate worlds believable, comprehensible, and worth exploring. In real life, the Law of Gravity holds seven book sets of "Harry Potter" to millions of bookshelves around the world. We know this to be true, but we also know that ever since J.K. typed the words wizard, wand, and "Wingardium Leviosa," that Law of Gravity has ceased to exist on the trillions of pages resting between those bookends. Authors of science fiction and fantasy literally build worlds. They make rules, maps, lineages, languages, cultures, universes, alternate universes within universes, and from those worlds sprout story, after story, after story. When it's done well, readers can understand fictional worlds and their rules just as well as the characters that live in them do and sometimes, just as well or even better than the reader understands the world outside of the book. But how? How can human-made squiggles on a page reflect lights into our eyes that send signals to our brains that we logically and emotionally decode as complex narratives that move us to fight, cry, sing, and think, that are strong enough not only to hold up a world that is completely invented by the author, but also to change the reader's perspective on the real world that resumes only when the final squiggle is reached? I'm not sure anyone knows the answer to that question, yet fantastical, fictional worlds are created everyday in our minds, on computers, even on napkins at the restaurant down the street. The truth is your imagination and a willingness to, figuratively, live in your own world are all you need to get started writing a novel. I didn't dream up Hogwarts or the Star Wars' Cantina, but I have written some science thrillers for kids and young adults. Here are some questions and methods I've used to help build the worlds in which those books take place. I start with a basic place and time. Whether that's a fantasy world or a futuristic setting in the real world, it's important to know where you are and whether you're working in the past, present, or future. I like to create a timeline showing how the world came to be. What past events have shaped the way it is now? Then I brainstorm answers to questions that draw out the details of my fictional world. What rules are in place here? This covers everything from laws of gravity, or not, to the rules of society and the punishments for individuals who break them. What kind of government does this world have? Who has power, and who doesn't? What do people believe in here? And what does this society value most? Then it's time to think about day-to-day life. What's the weather like in this world? Where do the inhabitants live and work and go to school? What do they eat and how do they play? How do they treat their young and their old? What relationships do they have with the animals and plants of the world? And what do those animals and plants look like? What kind of technology exists? Transportation? Communication? Access to information? There's so much to think about! So, spend some time living in those tasks and the answers to those questions, and you're well on your way to building your own fictional world. Once you know your world as well as you hope your reader will, set your characters free in it and see what happens. And ask yourself, "How does this world you created shape the individuals who live in it? And what kind of conflict is likely to emerge?" Answer those questions, and you have your story. Good luck, future world-builder!
У свету Џ. Р. Р. Толкина Гандалф је један од пет чаробњака које је послао Валар да воде становнике Средње земље у њиховим борбама против мрачних сила Саурона. Гандалфово тело је било смртно, подложно дејству физичких сила Средње земље, али његов дух је био бесмртан, што се видело када је умро Гандалф Сиви и васкрснуо као Гандалф Бели. Према сценарију Вачовских, пробуђени човек треба само да се повеже и хакује неонски бинарни код Матрикса да би научио да управља хеликоптером за неколико секунди. Или, ако сте ви Изабрани или један од Изабраних, не треба вам чак ни хеликоптер већ само једне кул наочаре. Чеширске мачке могу да жонглирају својим главама. Ајпеди су превазиђени. Ниједан меч Квидича није готов док се не ухвати Златна скривалица. А одговор на коначно питање живота, свемира и свега је без сумње 42. Баш као у стварном животу, измишљени светови доследно функционишу у спектру физичких и друштвених правила. То је оно што чини ове замршене светове уверљивим, разумљивим и вредним истраживања. У стварном животу, закон гравитације држи седам комплета књига Хари Потера на милионима полица широм света. Знамо да је то тачно, али исто тако знамо да откада је Џ. К. Роулинг откуцала речи: чаробњак, чаробни штапић и "вингардијум левиоса", закон гравитације је престао да постоји на билионима страница између корица ове књиге. Писци научне фантастике и фантазије буквално граде светове. Они стварају правила, мапе, родослове, језике, културе, свемире, свемире унутар свемира, и из тих светова развијају причу за причом. Кад је то добро урађено читаоци могу да разумеју измишљене светове и њихова правила баш као што то могу и ликови који живе у њима и понекад, исто тако или чак боље него што читалац разуме свет изван књиге. Али како? Како фантастични обрти на папиру створени људском руком могу да рефлектују светлост у наше очи које шаљу сигнале до нашег мозга које логички и емоционално декодирамо као сложене приче које нас покрећу да се боримо, плачемо, певамо и мислимо и које су довољно јаке, не само да одржавају свет који је аутор у потпуности измислио, него и да промене поглед читаоца на стваран свет који наставља да постоји тек када се дође до коначног обрта? Нисам сигурна да ико зна одговор на то питање, па ипак, измишљени светови се стварају свакодневно у нашим умовима, на компјутерима, чак и на салветама у ресторану на ћошку. Истина је да су ваша машта и воља да, фигуративно речено, живите у сопственом свету све што вам је потребно да бисте почели да пишете причу. Нисам измислила Хогвортс или Кантину из Ратова звезда, али сам написала неколико научних трилера за децу и омладину. Ево неких питања и метода које сам користила да помогнем изградњу светова у којима се одвијају радње ових књига. Почињем са основним местом и временом. Било да је то свет фантазије или футуристичко окружење у стварном свету, важно је да знате где сте и да ли радите у прошлости, садашњости или будућности. Волим да прикажем хронолошки како је свет настао. Који догађаји из прошлости су му дали садашњи облик? Онда смишљам одговоре на питања који исцртавају детаље мог замишљеног света. Која правила важе овде? Ово покрива све, од закона гравитације - или његовог непостојања - до друштвених правила и казни за појединце који их крше. Коју врсту владавине има овај свет? Ко има моћ, а ко не? У шта људи верују овде? И шта друштво највише вреднује? Затим је време да мислимо о свакодневном животу. Какво је време на овом свету? Где становници живе и раде и где иду у школу? Шта једу и како се играју? Како се односе према својим младима и старима? Какве односе имају са животињама и биљкама тог света? И како те животиње и биљке изгледају? Каква технологија постоји? Превоз? Комуникација? Приступ информацијама? Толико је ствари о којима треба мислити! Проведите неко време живећи у овим задацима и одговорима на ова питања и на добром сте путу да изградите ваш сопствени измишљени свет. Када коначно упознате свој свет онолико добро колико се надате да ће и га и читаоци упознати, пустите ликове у њега и видите шта ће се десити. И запитајте се: "Како свет који сте створили обликује појединце који живе у њему и какви конфликти би могли да се јаве?" Одговорите на ова питања и имате причу. Срећно, будући градитељу светова!