As an actor, I get scripts and it's my job to stay on script, to say my lines and bring to life a character that someone else wrote. Over the course of my career, I've had the great honor playing some of the greatest male role models ever represented on television. You might recognize me as "Male Escort #1."
Како актер, добивам сценарија и мојата работа е да се придржувам до сценариото, да ги кажувам моите реплики и да вдахнам живот во ликовите кој некој ги создал. Во текот на мојата кариера, имав голема чест да одиграм некои од најзначајните машки улоги досега прикажани на ТВ. Може да ме препознаете како „Машки придружник бр.1“
(Laughter)
(Смеа)
"Photographer Date Rapist," "Shirtless Date Rapist" from the award-winning "Spring Break Shark Attack."
„Фотографот силувач“ „Полуголиот силувач“, од наградениот филм „Напад на ајкули во Спринг Брејк“,
(Laughter)
(Смеа)
"Shirtless Medical Student," "Shirtless Steroid-Using Con Man" and, in my most well-known role, as Rafael.
„Полуголиот студент помедицина“ „Полуголиот корисник на стероиди" и мојата најпозната улога како Рафаел.
(Applause)
(Аплауз)
A brooding, reformed playboy who falls for, of all things, a virgin, and who is only occasionally shirtless.
Замислениот и реформиран плејбој кој се заљубува во една девица и кој само од време на време е полугол.
(Laughter)
(Смеа)
Now, these roles don't represent the kind of man I am in my real life, but that's what I love about acting. I get to live inside characters very different than myself. But every time I got one of these roles, I was surprised, because most of the men I play ooze machismo, charisma and power, and when I look in the mirror, that's just not how I see myself. But it was how Hollywood saw me, and over time, I noticed a parallel between the roles I would play as a man both on-screen and off.
Овие улоги не ме претставуваат мене во реалниот живот, но, тоа ми се допаѓа во актерството. Живеам во карактери кои се различни од мене. Секогаш кога добивав вакви улоги се изненадував зашто повеќето од ликовите зрачат со мажевност харизма и моќ, но кога се гледам во огледало тоа не сум јас. Но, Холивуд така ме гледаше и со тек на време ја увидов врската помеѓу улогите кои ги играв како маж на екранот и надвор од него.
I've been pretending to be a man that I'm not my entire life. I've been pretending to be strong when I felt weak, confident when I felt insecure and tough when really I was hurting. I think for the most part I've just been kind of putting on a show, but I'm tired of performing. And I can tell you right now that it is exhausting trying to be man enough for everyone all the time. Now -- right?
Се преправав дека сум мажот кој никогаш не бев во мојот живот. Се преправав дека сум силен кога бев слаб, самоуверен, кога се чувствував несигурен и жилав кога страдав. Мислам дека сето тоа повеќе беше шоу и сега сум уморен од глумење. Сега можам да кажам дека исцрпувачки е да се обидуваш да бидеш доволно мажествен за сечиј вкус. Нели?
(Laughter)
(Смеа)
My brother heard that.
Брат ми го слушна ова.
Now, for as long as I can remember, I've been told the kind of man that I should grow up to be. As a boy, all I wanted was to be accepted and liked by the other boys, but that acceptance meant I had to acquire this almost disgusted view of the feminine, and since we were told that feminine is the opposite of masculine, I either had to reject embodying any of these qualities or face rejection myself. This is the script that we've been given. Right? Girls are weak, and boys are strong. This is what's being subconsciously communicated to hundreds of millions of young boys and girls all over the world, just like it was with me.
Отсекогаш ми велеа каков маж треба да бидам. Кога бев момче,сакав да бидам прифатен од другарите, но прифаќањето значеше да се има оној, речиси одвартен став за женственоста. Ни велеа дека женственоста е спротивна од мажественоста. Значи,морав да ги отфрлам сите овие особини или да се откажам од себе си. Таа е улогата која ни ја даваат. Нели? Девојчињата се слаби, машките се силни. Тоа е подсвесно комуницирање со стотици милиони млади момчиња и девојчиња ширум светот каков што бев и јас.
Well, I came here today to say, as a man that this is wrong, this is toxic, and it has to end.
Денес сум тука да ви кажам, како маж дека тоа е погрешно и отровно и мора да заврши.
(Applause)
(Аплауз)
Now, I'm not here to give a history lesson. We likely all know how we got here, OK? But I'm just a guy that woke up after 30 years and realized that I was living in a state of conflict, conflict with who I feel I am in my core and conflict with who the world tells me as a man I should be. But I don't have a desire to fit into the current broken definition of masculinity, because I don't just want to be a good man. I want to be a good human. And I believe the only way that can happen is if men learn to not only embrace the qualities that we were told are feminine in ourselves but to be willing to stand up, to champion and learn from the women who embody them.
Не дојдов да ви држам предавање по историја. Сите знаеме како дојдовме овде. Јас сум само момче кое се разбуди по 30 години и сфати дека живее во состојба на конфликти, конфликт со тоа што сум во суштина и конфликт со она што светот ми вели како да бидам. Но,немам желба да се вклопам во сегашната срозена дефиниција за машкоста бидејќи не сакам да бидам само добар маж, сакам да бидам добар човек. Тоа може да се случи само ако мажите научат да ги прифатат особините за кои ни велеа дека се женствени и да научат да се спротивстават, да победуваат и учат од жената отелотворена во нив.
Now, men --
Мажи....
(Laughter)
(Смеа)
I am not saying that everything we have learned is toxic. OK? I'm not saying there's anything inherently wrong with you or me, and men, I'm not saying we have to stop being men. But we need balance, right? We need balance, and the only way things will change is if we take a real honest look at the scripts that have been passed down to us from generation to generation and the roles that, as men, we choose to take on in our everyday lives.
Не велам дека сѐ што сме научиле е затруено, нели? Не велам дека сѐ е погрешно кај вас или мене, мажи-не велам да престанеме да бидеме мажи. Но, ни треба рамнотежа, нели? Ни треба рамнотежа, и единствениот начин да ги смениме нештата ако ги погледнеме со други очи улогите кои ни ги задаваат од генерација на генерација и улогите кои како мажи ги играме во нашето секојдневие.
So speaking of scripts, the first script I ever got came from my dad. My dad is awesome. He's loving, he's kind, he's sensitive, he's nurturing, he's here.
Кога сме кај улогите, првата улога ми ја даде татко ми. Мојот татко е прекрасен. Срдечен, фин, чувствителен и грижлив. Тој е тука.
(Applause)
(Апалуз)
He's crying.
Плаче.
(Laughter)
(Смеа)
But, sorry, Dad, as a kid I resented him for it, because I blamed him for making me soft, which wasn't welcomed in the small town in Oregon that we had moved to. Because being soft meant that I was bullied. See, my dad wasn't traditionally masculine, so he didn't teach me how to use my hands. He didn't teach me how to hunt, how to fight, you know, man stuff. Instead he taught me what he knew: that being a man was about sacrifice and doing whatever you can to take care of and provide for your family. But there was another role I learned how to play from my dad, who, I discovered, learned it from his dad, a state senator who later in life had to work nights as a janitor to support his family, and he never told a soul. That role was to suffer in secret. And now three generations later, I find myself playing that role, too. So why couldn't my grandfather just reach out to another man and ask for help? Why does my dad to this day still think he's got to do it all on his own? I know a man who would rather die than tell another man that they're hurting. But it's not because we're just all, like, strong silent types. It's not. A lot of us men are really good at making friends, and talking, just not about anything real.
Извини тато, како дете го презирав поради тоа бидејќи го обвинував што ме направи нежен што не беше добро прифатено во малото место каде се преселивме. Да се биде нежен значеше да те задеваат. Значи, татко ми не беше традиционално мажствен и не ме научи да ги употребувам рацете. Не ме научи да ловам, да се борам, оние типични машки особини. Но, ме научи она што знаеше: дека за да бидеш маж значи да се жртвуваш и да правиш сѐ што можеш за да се грижиш и печалиш за семејството. Но, од татко ми научив уште една улога која тој ја научил од татко му, кој бил државен сенатор, и подоцна во животот морал да работи како чистач за да го издржува семејството и никому не кажал ни збор. Тоа е улогата да страдаш тајно. Сега,по три генерации и јас ја играм истата улога. Зошто мојот дедо не се обратил никому да побара помош? Зошто татко ми и денес мисли дека сѐ сам треба да направи? Познавам човек кој би одбрал да умре отколку да признае некому дека страда. Тоа не е поради тоа што сме силни и молчаливи. Не е. Многумина од нас мажите се добри во наоѓање пријатели, зборување само не за вистинските нешта.
(Laughter)
(Смеа)
If it's about work or sports or politics or women, we have no problem sharing our opinions, but if it's about our insecurities or our struggles, our fear of failure, then it's almost like we become paralyzed. At least, I do.
Муабетот секогаш се врти околу работа, спорт, политика и жени. Немаме проблем да споделиме мислења, но ако треба да зборуваме за нашата несигурност, маките и неуспесите тогаш се вкочануваме. Барем јас.
So some of the ways that I have been practicing breaking free of this behavior are by creating experiences that force me to be vulnerable. So if there's something I'm experiencing shame around in my life, I practice diving straight into it, no matter how scary it is -- and sometimes, even publicly. Because then in doing so I take away its power, and my display of vulnerability can in some cases give other men permission to do the same.
Почнав да практикувам некои начини за да се ослободам од ова однесување Создавам искуства кои ме прават ранлив. Значи, ако искусувам срам во животот се нурнувам во него, без разлика колку е страшно, понекогаш дури и јавно. Бидејќи кога правам така црпам енергија и мојата ранливост ги охрабрува други мажи да го прават истото.
As an example, a little while ago I was wrestling with an issue in my life that I knew I needed to talk to my guy friends about, but I was so paralyzed by fear that they would judge me and see me as weak and I would lose my standing as a leader that I knew I had to take them out of town on a three-day guys trip --
Пример, пред некое време се борев со еден проблем во животот за кој морав а зборувам со моите другари но толку бев преплашен дека ќе ме осудат и ќе ме сметаат за слабак и дека ќе го изгубам моето место како лидер што одлучив да ги одведам на тридневен викенд надвор од градот-ние тројца.
(Laughter)
(Смеа)
Just to open up. And guess what? It wasn't until the end of the third day that I finally found the strength to talk to them about what I was going through. But when I did, something amazing happened. I realized that I wasn't alone, because my guys had also been struggling. And as soon as I found the strength and the courage to share my shame, it was gone. Now, I've learned over time that if I want to practice vulnerability, then I need to build myself a system of accountability. So I've been really blessed as an actor. I've built a really wonderful fan base, really, really sweet and engaged, and so I decided to use my social platform as kind of this Trojan horse wherein I could create a daily practice of authenticity and vulnerability. The response has been incredible. It's been affirming, it's been heartwarming. I get tons of love and press and positive messages daily. But it's all from a certain demographic: women.
Само за да се отворам пред нив. И знаете што? Пред третиот ден конечно смогнав сили да им кажам низ што минувам. Кога им кажам, нешто чудесно се случи, сфатив дека не сум сам бидејќи и моите другари имаа свои маки. Штом собрав храброст да го споделам мојот срам, срамот исчезна. Со тек на време научив дека ако сакам да вежбам ранливост треба да си изградам систем на одговорност. Како актер навистина бев благословен. Имав изградено солидна основа на обожаватели, навистина симпатични и посветени. Решив да ја искористам социјалната платформа како како еден видТројански коњ каде можев да создадам дневна рутина за автентичност и ранливост. Одзивот беше неверојатен. Позитивен, срдечен. Дневно добивавам безброј позитиви пораки полни со љубов. Но,сите од одредена демографска група: жени.
(Laughter)
(Смеа)
This is real. Why are only women following me? Where are the men?
Навистина. Зошто само жени ме следат? Каде се мажите?
(Laughter)
(Смеа)
About a year ago, I posted this photo. Now, afterwards, I was scrolling through some of the comments, and I noticed that one of my female fans had tagged her boyfriend in the picture, and her boyfriend responded by saying, "Please stop tagging me in gay shit. Thx."
Пред една година ја објавив оваа слика. Потоа ги читам коментарите и забележав една обожавателка го обележа своето момче на сликата и момчето одговори со коментар: „Престани да ме обележуваш на вакви геј срања. Фала.“
(Laughter)
(Смеа)
As if being gay makes you less of a man, right?
Значи ако си геј си помалку маж,така?
So I took a deep breath, and I responded. I said, very politely, that I was just curious, because I'm on an exploration of masculinity, and I wanted to know why my love for my wife qualified as gay shit. And then I said, honestly I just wanted to learn.
Длабоко вдишав и му одговорив. Реков, многу внимателно, дека бев љубопитен бидејќи истражувам за мажественоста и сакав да знам зошто љубовта кон жена ми се смета за геј срање. И реков, искрено сакав само да дознам.
(Laughter)
(Смеа)
Now, he immediately wrote me back. I thought he was going to go off on me, but instead he apologized. He told me how, growing up, public displays of affection were looked down on. He told me that he was wrestling and struggling with his ego, and how much he loved his girlfriend and how thankful he was for her patience. And then a few weeks later, he messaged me again. This time he sent me a photo of him on one knee proposing.
Веднаш потоа тој ми врати. Мислев ќе се нафрли на мене, но ми се извини. Ми рече, додека растел, јавното изразување на наклонетост било презрено. Ми кажа дека се борел и измачувал со своето его и колку многу ја сакал својата девојка и колку ѝ бил благодарен за трпеливоста. По неколку недели повторни ми напиша порака. Овјпат ми прати слика, како ја проси девојката клекнат на колено.
(Applause)
(Аплауз)
And all he said was, "Thank you."
Сѐ што кажа беше:„Благодарам.“
I've been this guy. I get it. See, publicly, he was just playing his role, rejecting the feminine, right? But secretly he was waiting for permission to express himself, to be seen, to be heard, and all he needed was another man holding him accountable and creating a safe space for him to feel, and the transformation was instant. I loved this experience, because it showed me that transformation is possible, even over direct messages. So I wanted to figure out how I could reach more men, but of course none of them were following me.
Јас бев тоа момче. Го разбирам. Гледате, јавно тој само ја играше улогата, одбивајќи го женственото, нели? Но, потајно тој чекаше дозвола да се изрази себе си, да биде виден и слушнат. И кога се појави друг маж кој му ја даде одговорноата и му создададе безбедно место трансформацијата се случи веднаш. Го сакам ова искуство, бидејќи ми покажа дека трансформацијата е возможна дури и преку непосредни пораки. Сакав да дознам како да допрам до повеќе мажи но, се разбира никој од нив не ме следеше.
(Laughter)
(Смеа)
So I tried an experiment. I started posting more stereotypically masculine things --
Се обидов со еден експеримент. Почнав да објавувам стереотипни машки фоторафии-
(Laughter)
(Смеа)
Like my challenging workouts, my meal plans, my journey to heal my body after an injury. And guess what happened? Men started to write me. And then, out of the blue, for the first time in my entire career, a male fitness magazine called me, and they said they wanted to honor me as one of their game-changers.
Како на пример, напорните вежби кои ги правам, моето мени, начинот на кој се лекувам после повреди. Погодете што се случи? Мажите почнаа да ми пишуваат. Тогаш, за првпат во мојата кариера ми се јавија од едно списание за машки фитнес и ми рекоа дека сакаат да ме наградат како нивен засилувач.
(Laughter)
(Смеа)
Was that really game-changing? Or is it just conforming? And see, that's the problem. It's totally cool for men to follow me when I talk about guy stuff and I conform to gender norms. But if I talk about how much I love my wife or my daughter or my 10-day-old son, how I believe that marriage is challenging but beautiful, or how as a man I struggle with body dysmorphia, or if I promote gender equality, then only the women show up. Where are the men? So men, men, men, men!
Дали тоа беше засилување? или само прилагодување? Гледате, тоа е проблемот. ОК е за мажите да ме следат кога зборувам за машки работи и се прилагодувам на родовите норми. Но, јас зборувам за тоа колку ја сакам жена ми, или мојата ќерка или мојот син кој се роди пред 10 дена; колку верувам дека бракот е предизвик но прекрасен; или како маж колку страдам од телесна дисморфофобија или ако промовирам родова еднаквост, само жени се јавуваат. Каде се мажите? Мажи, мажи, мажи, мажи!
(Applause)
(Аплауз)
I understand. Growing up, we tend to challenge each other. We've got to be the toughest, the strongest, the bravest men that we can be. And for many of us, myself included, our identities are wrapped up in whether or not at the end of the day we feel like we're man enough. But I've got a challenge for all the guys, because men love challenges.
Разбирам. Кога растеме се предивикуваме едни со други. Мора да сме најжилави, најсилни, најхрабри што можеме како мажи. За многумина од нас, и за мене, нашите идентите се врзани и на крајот на денот чувствуваме дали сме или не сме доволно мажи. имам еден предизвик за сите вас момци, зашто мажите сакаат предизвици.
(Laughter)
(Смеа)
I challenge you to see if you can use the same qualities that you feel make you a man to go deeper into yourself. Your strength, your bravery, your toughness: Can we redefine what those mean and use them to explore our hearts? Are you brave enough to be vulnerable? To reach out to another man when you need help? To dive headfirst into your shame? Are you strong enough to be sensitive, to cry whether you are hurting or you're happy, even if it makes you look weak? Are you confident enough to listen to the women in your life? To hear their ideas and their solutions? To hold their anguish and actually believe them, even if what they're saying is against you? And will you be man enough to stand up to other men when you hear "locker room talk," when you hear stories of sexual harassment? When you hear your boys talking about grabbing ass or getting her drunk, will you actually stand up and do something so that one day we don't have to live in a world where a woman has to risk everything and come forward to say the words "me too?"
Ве предизвикувам да видите дали можете да ги примените истите особини кои ве прават мажи и да се нурнете подлабоко во себе. Вашата сила,храброст и жилавост: Може да редефинираме што значат и да ги примениме за да ги истражиме нашите срца? Дали сте доволно храбри да бидете ранливи? Да побарате помош од друг маж кога ви треба помош? Да скокнете со глава во вашиот срам? Дали сте доволно силни да бидете чувствителни, да заплачете кога ве боли или кога сте среќни дури и да ве прави тоа слаби? Дали имате доволно доверба да ги слушнете жените во животот? Да ги чуете нивните идеи или решенија? Да ја крепите нивната болка и да им верувате, дури и кога зборуваат притив вас? Ќе бидете доволно мажи да застанете пред други мажи кога слушате валкан машки јазик , кога слушате приказни за сексуално вознемирување? Кога ги слушате момците како фаќале газ или ги опијанувале девојките, ќе станете да направите нешто за да не мораме да живееме еден ден во свет каде жената треба да ризикува сè и да излезе да каже: #и јас истотака?
(Applause)
(Аплауз)
This is serious stuff. I've had to take a real, honest look at the ways that I've unconsciously been hurting the women in my life, and it's ugly. My wife told me that I had been acting in a certain way that hurt her and not correcting it. Basically, sometimes when she would go to speak, at home or in public, I would just cut her off mid-sentence and finish her thought for her. It's awful. The worst part was that I was completely unaware when I was doing it. It was unconscious. So here I am doing my part, trying to be a feminist, amplifying the voices of women around the world, and yet at home, I am using my louder voice to silence the woman I love the most. So I had to ask myself a tough question: am I man enough to just shut the hell up and listen?
Ова е серозна работа. Требаше вистински,искрено да погледнам на начинот на кој несвесно ги повредував жените во мојот живот. Гнасно е. Жена ми ми рече дека се однесувам на начин кој ја повредува и дека не се поправам. Всушност,понекогаш кога почнува да зборува дома или надвор, ја прекинувам и ја завршувам нејзината мисла. Тоа е ужасно. Најлошто беше што воопшто не забележував што правам. Несвесно беше. Сега еве ме овде со својата улога и се обидувам да бидам феминист, го засилувам гласот на сите жени во светот а сепак сум дома, го користам мојот посилен тон за да ја замолчам жената која најмногу ја сакам. Си поставувам тешко прашање: дали сум доволно маж едноставно да замолчам и слушам?
(Laughter)
(Смеа)
(Applause)
(Аплауз)
I've got to be honest. I wish that didn't get an applause.
Морам да бидам искрен. Не сакав да добијам таков аплауз,
(Laughter)
(Смеа)
Guys, this is real. And I'm just scratching the surface here, because the deeper we go, the uglier it gets, I guarantee you. I don't have time to get into porn and violence against women or the split of domestic duties or the gender pay gap. But I believe that as men, it's time we start to see past our privilege and recognize that we are not just part of the problem. Fellas, we are the problem. The glass ceiling exists because we put it there, and if we want to be a part of the solution, then words are no longer enough.
Момци, ова е вистинско. Јас само ја изгребав површината зашто колку подлабоко одиме толку погрдо е, ви гарантирам. Немам време да гледам порно и насилство врз жените, или поделба на домашните работи или родовиот јаз во платите. Но верувам како маж време да погледнеме над нашите привилегии и да согледаме дека не сме само дел од проблемот. Пријатели, ние сме проблемот. Бариерата постои зашто ние ја поставивме, и ако сакаме да бидеме дел од решението тогаш зборовите веќе не доволни.
There's a quote that I love that I grew up with from the Bahá'í writings. It says that "the world of humanity is possessed of two wings, the male and the female. So long as these two wings are not equivalent in strength, the bird will not fly."
Има една изрека од Бахаи списите која ја обожавам и со која израснав: Вели: „Светот на човештвото го поседуваат две крилја: машко и женско. Сѐ додека овие две крилја не се еднакво силни птицата нема да лета.“
So women, on behalf of men all over the world who feel similar to me, please forgive us for all the ways that we have not relied on your strength. And now I would like to ask you to formally help us, because we cannot do this alone. We are men. We're going to mess up. We're going to say the wrong thing. We're going to be tone-deaf. We're more than likely, probably, going to offend you. But don't lose hope. We're only here because of you, and like you, as men, we need to stand up and become your allies as you fight against pretty much everything. We need your help in celebrating our vulnerability and being patient with us as we make this very, very long journey from our heads to our hearts. And finally to parents: instead of teaching our children to be brave boys or pretty girls, can we maybe just teach them how to be good humans?
До жените: во името на сите мажи во светот кои се чувствуваат како мене, ве молам, простете ни за секој миг кога не се потпиравме на вашата сила. Сега официјално ве замолувам да ни помогнете, бидејќи не можеме сами. Ние сме мажи, ќе направиме хаос. Ќе кажеме погрешни нешта. Ќе биде наглуви. Веројатно и ќе ве навредиме. Но, не губете надеж. Ние сме тука само заради вас, и како вас, и ние треба да станеме и да бидеме ваши сојузници во вашата борба против речиси во сѐ. Ни треба вашата помош за да ја прославиме нашата ранливост. Ни треба вашата трпеливост во овој наш, долг, многу долг пат од нашите глави до нашите срца. И на крај до родителите: наместо да ги учиме нашите деца да бидат храбри момчиња или убави девојчиња да ги научиме да бидат добри луѓе.
So back to my dad. Growing up, yeah, like every boy, I had my fair share of issues, but now I realize that it was even thanks to his sensitivity and emotional intelligence that I am able to stand here right now talking to you in the first place. The resentment I had for my dad I now realize had nothing to do with him. It had everything to do with me and my longing to be accepted and to play a role that was never meant for me. So while my dad may have not taught me how to use my hands, he did teach me how to use my heart, and to me that makes him more a man than anything.
Да се вратам на татко ми. Кога растев, како момче ги имав своите потешкотии но сега сфаќам, благодарение на неговаат чувствителност и емоционалната интелигенција можам сега да застанам овде и да зборувам со вас. Презирот кој го имав за татко ми, сфаќам дека немаше врска со него. Имаше врска со мене и мојот копнеж да бидам прифатен и да ја играм улогата која не беше за мене. Татко ми не ме научи да ги користам рацете, но ме научи како да го користам срцето. Тоа го прави него повеќе од човек, за мене.
Thank you.
Ви благодарам.
(Applause)
(Аплауз)