It's time to start designing for our ears. Architects and designers tend to focus exclusively on these. They use these to design with and they design for them, which is why we end up sitting in restaurants that look like this — (loud crowd noise) — and sound like this, shouting from a foot away to try and be heard by our dinner companion, or why we get on airplanes -- (flight attendant announcements) -- which cost 200 million pounds, with somebody talking through an old-fashioned telephone handset on a cheap stereo system, making us jump out of our skins.
Време е да почнеме да дизајнираме за нашите уши. Архитектите и дизајнерите претежно се фокусираат исклучиво на овие нешта. Ги користат за да дизајнираат со нив и дизајнираат за нив, што е причина зошто на крај седиме во ресторани кои изгледаат вака, (гласна бучава од народ) - и звучат вака, се дереш на дистанца од еден чекор за да бидеш слушнат од твојот соговорник, или зошто се качуваме во авиони --(најава од стјуардеса)-- кои чинат 200 милиони фунти, со некој кој зборувајќи на старовремски телефон на евтин стерео систем, нè вади од памет.
We're designing environments that make us crazy. (Laughter) And it's not just our quality of life which suffers. It's our health, our social behavior, and our productivity as well.
Дизајнираме опкружувања кои нè излудуваат. (смеа) И не страда само квалитетот на нашиот живот. Страда и нашето здравје, нашето социјално однесување, како и нашата продуктивност.
How does this work? Well, two ways. First of all, ambience. I have a whole TEDTalk about this. Sound affects us physiologically, psychologically, cognitively and behaviorally all the time. The sound around us is affecting us even though we're not conscious of it. There's a second way though, as well. That's interference. Communication requires sending and receiving, and I have another whole TEDTalk about the importance of conscious listening, but I can send as well as I like, and you can be brilliant conscious listeners. If the space I'm sending it in is not effective, that communication can't happen.
Како доаѓа до тоа? Па, има два начини. Пред сè, амбиентот. Имам цел TED говор за него. Звукот постојано влијае врз нашата физиологија, психа, сознание и врз нашето однесување. Звукот кој нè опкружува, влијае врз нас, иако не сме свесни за тоа. Но има и друг начин на кој влијае звукот. Врши попречување на комуникацијата која се состои од испраќање и примање информации, а имам и друг TED говор за важноста на свесното слушање. Но јас можам да испраќам колку што сакам информации, и вие можете да бидете брилијантни свесни слушатели, но ако просторот во кој се одвива испраќањето не е ефективен, тогаш комуникацијата нема да успее.
Spaces tend to include noise and acoustics. A room like this has acoustics, this one very good acoustics. Many rooms are not so good. Let me give you some examples from a couple of areas which I think we all care about: health and education. (Hospital noises) When I was visiting my terminally ill father in a hospital, I was asking myself, how does anybody get well in a place that sounds like this? Hospital sound is getting worse all the time. Noise levels in hospitals have doubled in the last few years, and it affects not just the patients but also the people working there. I think we would like for dispensing errors to be zero, wouldn't we? And yet, as noise levels go up, so do the errors in dispensing made by the staff in hospitals. Most of all, though, it affects the patients, and that could be you, it could be me. Sleep is absolutely crucial for recovery. It's when we regenerate, when we rebuild ourselves, and with threatening noise like this going on, your body, even if you are able to sleep, your body is telling you, "I'm under threat. This is dangerous." And the quality of sleep is degraded, and so is our recovery. There are just huge benefits to come from designing for the ears in our health care. This is an area I intend to take on this year.
Просторите честопати содржат бучава и акустика. Ваквите простории имаат акустика, а оваа конкретно - многу добра акустика. Многу простории не се толку добри. Да ви посочам некои примери од неколку области за кои мислам сите се грижиме: здравјето и образованието. (Звуци од болница) Кога бев на посета кај мојот смртно болен татко во болница, се прашував себеси, како може некој да оздрави на место кое звучи вака? Звукот во болниците постојано се влошува. Бучавата во болниците е зголемена за двапати во последниве неколку години, и влијае не само врз пациентите туку и врз луѓето кои работат таму. Сите би сакале грешките во болниците да се сведат на нула, нели? Но, како што се зголемува бучавата, така се зголемуваат и грешките направени од вработените во болниците. Но пред сè, највеќе влијае врз пациентите, а тоа би можеле да бидете и вие, и јас. Спиењето е клучно за закрепнување. Тогаш закрепнуваме, се опоравуваме, а со сета таа заканувачка бучава околу нас, нашето тело - дури и ако спиеме, нашето тело ни кажува - "Јас сум под закана. Овде е опасно." Квалитетот на сонот е намален, а како резултат и нашето закрепнување. Би имале огромни придобивки кога би дизајнирале за ушите во здравството. Следнава област планирам да ја обработам оваа година.
Education. When I see a classroom that looks like this, can you imagine how this sounds? I am forced to ask myself a question. ("Do architects have ears?") (Laughter) Now, that's a little unfair. Some of my best friends are architects. (Laughter) And they definitely do have ears. But I think sometimes they don't use them when they're designing buildings. Here's a case in point. This is a 32-million-pound flagship academy school which was built quite recently in the U.K. and designed by one of Britain's top architects. Unfortunately, it was designed like a corporate headquarters, with a vast central atrium and classrooms leading off it with no back walls at all. The children couldn't hear their teachers. They had to go back in and spend 600,000 pounds putting the walls in. Let's stop this madness of open plan classrooms right now, please.
Образованието. Кога ќе видам училница која изгледа вака, можете ли да замислите како таа звучи? Приморан сум да си го поставам прашањето. ("Дали архитектите имаат уши?") (Смеа) Е сега, ова е малце нефер. Некои од моите најдобри другари се архитекти. (Смеа) И тие дефинитивно имаат уши. Ама мислам дека понекогаш не ги користат кога дизајнираат објекти. Еве еден случај за пример. Ова престижно училиште чини 32 милиони фунти, беше изградено прилично скоро во Велика Британија и е дизајнирано од еден врвен британски архитект. За жал, беше дизајнирано како корпоративно седиште, со простран централен атриум и училници кои се надоврзуваат на него, без никакви преградни ѕидови. Учениците не можеа да ги слушнат своите учители. Мораа да потрошат уште 600.000 фунти за да се стават ѕидови. Да го запреме ова лудило на отворени училници веднаш, ве молам.
It's not just these modern buildings which suffer. Old-fashioned classrooms suffer too. A study in Florida just a few years ago found that if you're sitting where this photograph was taken in the classroom, row four, speech intelligibility is just 50 percent. Children are losing one word in two. Now that doesn't mean they only get half their education, but it does mean they have to work very hard to join the dots and understand what's going on.
Но, не страдаат само модерните згради. И старите училници страдаат исто така. Една студија во Флорида пред неколку години утврди дека ако седиш овде, од кај што е сликано, во четвртиот ред, разбирливоста на говорот е само 50 проценти. Децата губат еден во два збора. Тоа не значи дека добиваат само половина од образованието, но значи дека треба да работат многу напорно за да го разберат материјалот.
This is affected massively by reverberation time, how reverberant a room is. In a classroom with a reverberation time of 1.2 seconds, which is pretty common, this is what it sounds like.
Разбирливоста зависи и од тоа колку долго одекнува звукот во просторијата. Во училница каде одекнувањето трае 1.2 секунди, што е честа појава, еве како звучи.
(Inaudible echoing voice)
(нејасен, одекнувачки глас)
Not so good, is it? If you take that 1.2 seconds down to 0.4 seconds by installing acoustic treatments, sound absorbing materials and so forth, this is what you get.
Не баш добро, нели? Ако пак ги намалите тие 1.2 секунди на 0.4 секунди преку инсталирање на акустични подобрувачи, материјали кои го впиваат звукот и така натаму, го добивате ова.
Voice: In language, infinitely many words can be written with a small set of letters. In arithmetic, infinitely many numbers can be composed from just a few digits with the help of the simple zero.
Глас: Во јазикот, можат да бидат напишани бесконечно многу зборови со малку букви. Во аритметиката, бесконечно многу броеви можат да се создадат од неколку цифри со помош на простата нула.
Julian Treasure: What a difference. Now that education you would receive, and thanks to the British acoustician Adrian James for those simulations. The signal was the same, the background noise was the same. All that changed was the acoustics of the classroom in those two examples.
Џулијан Трежр: Каква разлика. Еве каква настава би имале, и му благодарам на британскиот акустичар Адриан Џејмс за овие симулации. Сигналот беше ист, позадинската бучава исто така. Во овие два примери беше променета само акустиката на училницата.
If education can be likened to watering a garden, which is a fair metaphor, sadly, much of the water is evaporating before it reaches the flowers, especially for some groups, for example, those with hearing impairment. Now that's not just deaf children. That could be any child who's got a cold, glue ear, an ear infection, even hay fever. On a given day, one in eight children fall into that group, on any given day. Then you have children for whom English is a second language, or whatever they're being taught in is a second language. In the U.K., that's more than 10 percent of the school population. And finally, after Susan Cain's wonderful TEDTalk in February, we know that introverts find it very difficult to relate when they're in a noisy environment doing group work. Add those up. That is a lot of children who are not receiving their education properly.
Ако го споредиме образованието со наводнување градина, тогаш ќе забележиме дека голем дел од водата испарува пред да стигне до цвеќињата, тоа важи особено за некои групи, на пример, оние со оштетен слух. Не зборуваме само за глуви деца. Туку за било кое дете кое е настинато, со затнато уво, со ушна инфекција, па дури и алергија на полен. Во даден ден, едно од осум деца спаѓа во таа група, било кој ден. Потоа ги имате децата на кои англискиот им е втор јазик, или кои предметите ги учат на втор јазик. Во Британија, тоа е повеќе од 10% од училишната популација. И најпосле, после прекрасниот TED говор на Сузан Кејн во Февруари, знаеме дека на интровертите им е многу тешко да се поврзат со другите додека работат на групна задача во бучна средина. Соберете сè и ќе видите дека премногу деца не добиваат соодветно образование.
It's not just the children who are affected, though. (Noisy conversation) This study in Germany found the average noise level in classrooms is 65 decibels. I have to really raise my voice to talk over 65 decibels of sound, and teachers are not just raising their voices. This chart maps the teacher's heart rate against the noise level. Noise goes up, heart rate goes up. That is not good for you. In fact, 65 decibels is the very level at which this big survey of all the evidence on noise and health found that, that is the threshold for the danger of myocardial infarction. To you and me, that's a heart attack. It may not be pushing the boat out too far to suggest that many teachers are losing significant life expectancy by teaching in environments like that day after day.
Но, не се само децата погодени. (Бучен разговор) Оваа студија во Германија утврди дека вообичаената бучава во училниците е 65 децибели. Треба навистина да го повишам гласот за да ги надминам 65те децибели, а учителите не само што ги повишуваат гласовите. Овој график го прикажува пулсот на учителот поврзан со нивото на врева. Вревата расте, расте и пулсот. Ова не е добро за вас. Всушност, ова големо истражување за бучавата и здравјето утврди дека нивото од 65 децибели е прагот кој ја зголемува опасноста од миокарден инфаркт. Или уште познат како срцев удар. Нема да претерам ако кажам дека многу учители губат од животниот век предавајќи во такви средини секојдневно.
What does it cost to treat a classroom down to that 0.4-second reverberation time? Two and a half thousand pounds. And the Essex study which has just been done in the U.K., which incidentally showed that when you do this, you do not just make a room that's suitable for hearing-impaired children, you make a room where behavior improves, and results improve significantly, this found that sending a child out of area to a school that does have such a room, if you don't have one, costs 90,000 pounds a year. I think the economics are pretty clear on this.
Колку чини да се реновира училницата за да се намали одекнувањето на 0.4 секунди? Две-и-пол илјади фунти. А Есексовата студија која штотуку беше спроведена во Британија, патем ни покажа дека кога ќе го направиш ова, не само што добиваш просторија која е соодветна за деца со оштетен слух, туку и просторија во која се подобруваат и однесувањето и резултатите. Студијата покажа дека испраќањето на децата во друго училиште со ваква просторија, доколку немате во вашето, чини 90.000 фунти годишно. Мислам дека економичноста овде е прилично јасна.
I'm glad that debate is happening on this. I just moderated a major conference in London a few weeks ago called Sound Education, which brought together top acousticians, government people, teachers, and so forth. We're at last starting to debate this issue, and the benefits that are available for designing for the ears in education, unbelievable. Out of that conference, incidentally, also came a free app which is designed to help children study if they're having to work at home, for example, in a noisy kitchen. And that's free out of that conference.
Драго ми е што има дебата на темава. Штотуку модерирав голема конференција во Лондон пред неколку недели која се викаше Звучно Образование, која ги собра на куп врвните акустичари, луѓето од владата, учителите и така натаму. Најпосле почнуваме дебата за овој проблем, и можностите кои ги имаме за соодветен акустичен дизајн во образованието се неверојатни. Од таа конференција, попатно исто така произлезе и една бесплатна апликација дизајнирана да им помогне на децата да учат ако на пример мораат да работат дома, во бучна кујна. И тоа е бесплатно, од таа конференција.
Let's broaden the perspective a little bit and look at cities. We have urban planners. Where are the urban sound planners? I don't know of one in the world, and the opportunity is there to transform our experience in our cities. The World Health Organization estimates that a quarter of Europe's population is having its sleep degraded by noise in cities. We can do better than that.
Ајде да ја прошириме малку перспективата и да ги разгледаме градовите. Имаме урбанистички планери. Каде се планерите на урбаниот звук? Не знам за еден таков во светот, а таму лежи можноста да го трансформираме нашето доживување на градовите. Светската здравствена организација проценува дека една четвртина од европската популација има нарушен сон заради градската бучава. Можеме подобро од тоа.
And in our offices, we spend a lot of time at work. Where are the office sound planners? People who say, don't sit that team next to this team, because they like noise and they need quiet. Or who say, don't spend all your budget on a huge screen in the conference room, and then place one tiny microphone in the middle of a table for 30 people. (Laughter) If you can hear me, you can understand me without seeing me. If you can see me without hearing me, that does not work. So office sound is a huge area, and incidentally, noise in offices has been shown to make people less helpful, less enjoy their teamwork, and less productive at work.
На работа поминуваме голем дел од времето во нашите канцеларии. Каде се планерите за канцеларискиот звук? Луѓето кои велат - не го сместувај тој тим до другиот, бидејки едните сакаат бучава, а другите тишина. Или кои велат да не се троши цел буџет на голем екран за во конференциската сала за потоа да се постави едно мало микрофонче на средина на масата за 30 луѓе. (Смеа) Ако можете да ме слушнете, може и да ме разберете без да ме гледате. Ако можете да ме гледате без да ме слушате џабе ви е. Значи, канцеларискиот звук е голема област, а патем, се покажа дека канцеларската бучава ги прави луѓето помалку корисни, помалку продуктивни и им го намалува задоволството од тимската работа.
Finally, we have homes. We use interior designers. Where are the interior sound designers? Hey, let's all be interior sound designers, take on listening to our rooms and designing sound that's effective and appropriate.
И најпосле, ги имаме домовите. Користиме дизајнери на ентериери. Каде се дизајнерите на внатрешен звук? Епа, ајде сите да бидеме дизајнери на внатрешниот звук, да почнеме да ги слушаме нашите соби и да дизајнираме звук кој е ефективен и соодветен.
My friend Richard Mazuch, an architect in London, coined the phrase "invisible architecture." I love that phrase. It's about designing, not appearance, but experience, so that we have spaces that sound as good as they look, that are fit for purpose, that improve our quality of life, our health and well being, our social behavior and our productivity.
Мојот пријател Ричард Мазух, архитект од Лондон ја скова фразата "невидлива архитектура." Ја обожавам таа фраза. Зборува за дизајнирање, не на изгледот, туку на доживувањето, за да имаме простори кои звучат исто толку добро како што изгледаат, кои одговараат на својата намена, кои го подобруваат квалитетот на живеење, нашето здравје, благосостојба, нашето социјално однесување и нашата продуктивност.
It's time to start designing for the ears. Thank you. (Applause) (Applause) Thank you. (Applause)
Време е да почнеме да дизајнираме за нашите уши. Благодарам. (Аплауз) (Аплауз) Благодарам. (Аплауз)