Chris Anderson: Julian, welcome. It's been reported that WikiLeaks, your baby, has, in the last few years has released more classified documents than the rest of the world's media combined. Can that possibly be true?
Крис Андерсон: Џулиан, добредојде. Слушаме дека WikiLeaks, твоето бебе, ... во последните неколку години има издадено вкупно повеќе доверливи документи од сите медиуми во светот заедно. Дали е можно ова да е вистина?
Julian Assange: Yeah, can it possibly be true? It's a worry -- isn't it? -- that the rest of the world's media is doing such a bad job that a little group of activists is able to release more of that type of information than the rest of the world press combined.
Џулијан Асанж: Да, дали може да е вистина? Нели е загрижувачки што остатокот од светските медиуми толку лошо си ја работат работата што мала група на активисти е во состојба да издаде повеќе такви информации од остатокот од сите светските медиуми заедно.
CA: How does it work? How do people release the documents? And how do you secure their privacy?
КА: Како функционира? Како луѓето ги објавуваат документите? И како ја обезбедувате нивната приватност?
JA: So these are -- as far as we can tell -- classical whistleblowers, and we have a number of ways for them to get information to us. So we use this state-of-the-art encryption to bounce stuff around the Internet, to hide trails, pass it through legal jurisdictions like Sweden and Belgium to enact those legal protections. We get information in the mail, the regular postal mail, encrypted or not, vet it like a regular news organization, format it -- which is sometimes something that's quite hard to do, when you're talking about giant databases of information -- release it to the public and then defend ourselves against the inevitable legal and political attacks.
ЏА: Колку што знаеме до сега ова се класични „тастери". Постојат повеќе начини за да ни достават информации. Користиме најмодерна енкрипција за да ги преместуваме податоците низ Интернет, да ги сокриеме трагите, да ги поминеме законските јурисдикции, како во примерите на Шведска и Белгија, да ги добиеме тие законски заштити. Информациите ги добиваме преку е-пошта, обична пошта, некогаш енкриптирани, некогаш не, ги прегледуваме како и секоја новинска организација, ги форматираме -- ова понекогаш е многу тешко да се направи, посебно кога станува збор за огромни бази на податоци со информации -- ги објавуваме во јавноста и потоа се браниме од неизбежните правни и политички напади.
CA: So you make an effort to ensure the documents are legitimate, but you actually almost never know who the identity of the source is?
КА: Значи се трудите да се осигурате дека документите се легитимни. Но, всушност скоро никогаш не го знаете идентитетот на изворот.
JA: That's right, yeah. Very rarely do we ever know, and if we find out at some stage then we destroy that information as soon as possible. (Phone ring) God damn it.
ЏА: Да, така е. Многу ретко го дознаваме тоа. И ако дознаеме во било кое време ги уништуваме информациите поврзани со тоа во најбрз можен рок. (Ѕвони телефон) По ѓаволите.
(Laughter)
(Смеа)
CA: I think that's the CIA asking what the code is for a TED membership.
КА: Мислам дека тоа беше CIA, прашуваат кој е бројот за членство во TED.
(Laughter)
(Смеа)
So let's take [an] example, actually. This is something you leaked a few years ago. If we can have this document up ... So this was a story in Kenya a few years ago. Can you tell us what you leaked and what happened?
Ајде да земеме еден вистински пример. Ова е нешто што го објавивте пред неколку години. Ако може да го видиме документот... Се работи за случка од Кенија пред неколку години. Може ли да ни кажеш што објавивте и што се случи?
JA: So this is the Kroll Report. This was a secret intelligence report commissioned by the Kenyan government after its election in 2004. Prior to 2004, Kenya was ruled by Daniel arap Moi for about 18 years. He was a soft dictator of Kenya. And when Kibaki got into power -- through a coalition of forces that were trying to clean up corruption in Kenya -- they commissioned this report, spent about two million pounds on this and an associated report. And then the government sat on it and used it for political leverage on Moi, who was the richest man -- still is the richest man -- in Kenya. It's the Holy Grail of Kenyan journalism. So I went there in 2007, and we managed to get hold of this just prior to the election -- the national election, December 28. When we released that report, we did so three days after the new president, Kibaki, had decided to pal up with the man that he was going to clean out, Daniel arap Moi, so this report then became a dead albatross around President Kibaki's neck.
ЏА: Се работи за извештајот Крол. Ова беше извештај на тајните служби одобрен од кениската влада по изборите во 2004. Пред 2004, во Кенија владееше Даниел арап Мои околу 18 години. Тој беше таканаречен мек диктатор на Кенија. И кога Кибаки дојде на власт -- преку здружената коалиција која што се обидуваше да се ослободи од корупцијата во Кенија -- властите го одобрија овој извештај, и потрошија околу 2 милиони фунти на истиот, како и на уште еден дополнителен извештај. И потоа владата го чуваше извештајот само за да го користи како политички лост за Мои, кој беше најбогатиот човек -- и сѐ уште е најбогатиот човек -- во Кенија. Се работи за светиот грал на новинарство во Кенија. И така, отидов таму во 2007, и некако успеавме да дојдеме до извештајот токму пред изборите -- националните избори на 28-ми декември. Кога го објавивме извештајот, тоа го направивме три дена откога новиот претседател, Кибаки, одлучи дека ќе се здружи со човекот од кој требаше да се ослободи, Даниел арап Мои. Така извештајот се претвори во товар околу вратот на претседателот Кибаки.
CA: And -- I mean, to cut a long story short -- word of the report leaked into Kenya, not from the official media, but indirectly, and in your opinion, it actually shifted the election. JA: Yeah. So this became front page of the Guardian and was then printed in all the surrounding countries of Kenya, in Tanzanian and South African press. And so it came in from the outside. And that, after a couple of days, made the Kenyan press feel safe to talk about it. And it ran for 20 nights straight on Kenyan TV, shifted the vote by 10 percent, according to a Kenyan intelligence report, which changed the result of the election.
КА: И... -- да ја скратам приказната -- за извештајот се слушна во Кенија, индиректно, а не од официјалните медиуми. И според Вашето мислење, тоа имаше ефект врз изборите. ЏА: Да. Истото се најде на предната страница на Гардијан. и беше објавено во сите земји околу Кенија, во печатот во Танзанија и Јужна Африка. Така што дојде однадвор. И по неколку дена, тоа ги натера медиумите во Кенија да почувствуваат дека е безбедно да се зборува за истото. И потоа одеше нон-стоп 20 дена на кениските ТВ, ги смени гласовите на изборите за 10 проценти, според кениски разузнавачки извештај, и на крај ги промени резултатите на изборите.
CA: Wow, so your leak really substantially changed the world?
КА: Вау, значи вашата информација навистина значително го промени светот?
JA: Yep.
ЏА: Да.
(Applause)
(Аплауз)
CA: Here's -- We're going to just show a short clip from this Baghdad airstrike video. The video itself is longer, but here's a short clip. This is -- this is intense material, I should warn you.
КА: Еве, ќе прикажеме само кратка верзија од ова воздушниот напад во Багдад. Самото видео е подолго. Но еве кратка верзија. Ова е -- ова е вознемирувачко, морам да ве предупредам.
Radio: ... just fuckin', once you get on 'em just open 'em up. I see your element, uh, got about four Humvees, uh, out along ... You're clear. All right. Firing. Let me know when you've got them. Let's shoot. Light 'em all up. C'mon, fire! (Machine gun fire) Keep shoot 'n. Keep shoot 'n. (Machine gun fire) Keep shoot 'n. Hotel ... Bushmaster Two-Six, Bushmaster Two-Six, we need to move, time now! All right, we just engaged all eight individuals. Yeah, we see two birds [helicopters], and we're still firing. Roger. I got 'em. Two-Six, this is Two-Six, we're mobile. Oops, I'm sorry. What was going on? God damn it, Kyle. All right, hahaha. I hit 'em.
Радио: ... ебено, штом дојдеш врз нив скини ги. Ве гледам, гледам и четири хамери таму некаде подалеку ... На чисто сте. Во ред. Пукам. Информирајте ме кога ќе сте готови. Ајде да пукаме. Запали ги сите. Ајде, пукај! (Пука митралез) Пукај уште. Пукај уште. (Пука митралез) Продолжи да пукаш. Хотел... Bushmaster Two-Six, Bushmaster Two-Six, мора да се движиме, веднаш! Во ред, само што ги нападнавме сите осум лица. Да, гледаме два хеликоптера, и уште пукаме. Да. Ги погодив. Two-Six, ова е Two-Six, се движиме. Упс, извинете. Што се случува? Проклетство, Кајл. Во ред, хахаха. Ги погодив.
CA: So, what was the impact of that?
КА: Ок, каков беше ефектот од ова?
JA: The impact on the people who worked on it was severe. We ended up sending two people to Baghdad to further research that story. So this is just the first of three attacks that occurred in that scene.
ЏА: Ефектот врз луѓето кои што работеа на ова беше тежок. На крај испративме двајца луѓе во Багдад за подетално да ја истражат приказната. Ова е само првиот од трите напади што се случиле на истото место.
CA: So, I mean, 11 people died in that attack, right, including two Reuters employees?
КА: Значи, 11 луѓе загинаа во овој напад, вклучувајќи и двајца вработени на Ројтерс?
JA: Yeah. Two Reuters employees, two young children were wounded. There were between 18 and 26 people killed all together.
ЏА: Да. Двајца вработени на Ројтерс, и две млади деца беа ранети. Беа убиени помеѓу 18 и 26 луѓе вкупно.
CA: And releasing this caused widespread outrage. What was the key element of this that actually caused the outrage, do you think?
КА: И објавувањето на ова видео предизвика општ бес насекаде. Кој беше клучниот елемент кој што го предизвика бесот, што мислите?
JA: I don't know. I guess people can see the gross disparity in force. You have guys walking in a relaxed way down the street, and then an Apache helicopter sitting up at one kilometer firing 30-millimeter cannon shells on everyone -- looking for any excuse to do so -- and killing people rescuing the wounded. And there was two journalists involved that clearly weren't insurgents because that's their full-time job.
ЏА: Не знам, веројатно луѓето го гледаат огромниот диспаритет на сила. Имате луѓе што си одат најнормално по улица, и потоа Апачи хеликоптер кој што е одалечен еден километар испукува 30 милиметарски топовски проектили на сите -- барајќи било каков изговор за да го направат тоа -- и убивајќи луѓе кои што ги спасуваат ранетите. Имаше вмешано и двајца новинари кои што очигледно не беа бунтовници бидејќи тоа е нивната фултајм работа.
CA: I mean, there's been this U.S. intelligence analyst, Bradley Manning, arrested, and it's alleged that he confessed in a chat room to have leaked this video to you, along with 280,000 classified U.S. embassy cables. I mean, did he?
КА: Значи, го имаме американскиот разузнавачки аналитичар Бредли Менинг, кој што е уапсен. За кој што се тврди дека има признаено во разговор на Интернет дека го испратил ова видео до вас, заедно со уште 280,000 доверливи депеши од амбасади на САД. Дали е тоа вистина?
JA: We have denied receiving those cables. He has been charged, about five days ago, with obtaining 150,000 cables and releasing 50. Now, we had released, early in the year, a cable from the Reykjavik U.S. embassy, but this is not necessarily connected. I mean, I was a known visitor of that embassy.
JA: Ние одбивме да потврдиме дека ги имаме добиено тие депеши. Тој беше обвинет, пред пет дена, за земање на 150,000 депеши и за објавување на 50. На почетокот на годинава објавивме депеша од амбасадата на САД во Рејкавик. Но, ова може и да не е поврзано. Јас бев познат посетител во таа амбасада.
CA: I mean, if you did receive thousands of U.S. embassy diplomatic cables ...
КА: Но, ако примевте илјадници дипломатски депеши од амбасадите на САД...
JA: We would have released them. (CA: You would?)
ЏА: Ќе ги објавевме. (КА: Ќе ги објавевте?)
JA: Yeah. (CA: Because?)
ЏА: Да. (КА: Затоа што?)
JA: Well, because these sort of things reveal what the true state of, say, Arab governments are like, the true human-rights abuses in those governments. If you look at declassified cables, that's the sort of material that's there.
ЏА: Затоа што ваквите работи, ја откриваат вистинската состојба на, да речеме, какви се навистина арапските влади, вистинските злоупотреби на човекови права од страна на тие влади. Ако погледнете депеши што веќе не се доверливи, тоа е тоа што ќе го најдете во нив.
CA: So let's talk a little more broadly about this. I mean, in general, what's your philosophy? Why is it right to encourage leaking of secret information?
КА: Ајде да разговараме малку пошироко за ова. Мислам, генерално, која е вашата филозофија? Зошто е исправно да се охрабрува објавувањето на тајни информации?
JA: Well, there's a question as to what sort of information is important in the world, what sort of information can achieve reform. And there's a lot of information. So information that organizations are spending economic effort into concealing, that's a really good signal that when the information gets out, there's a hope of it doing some good -- because the organizations that know it best, that know it from the inside out, are spending work to conceal it. And that's what we've found in practice, and that's what the history of journalism is.
ЏА: Едно прашање е какви информации му се важни на светот, каков тип на информации можат да постигнат реформи. И постојат многу информации. Информацијата дека организациите трошат огромни економски средства во криење, тоа е навистина добар сигнал, дека кога информацијата ќе биде објавена, има надеж таа да предизвика нешто добро на крајот. Бидејќи организациите кои го знаат тоа најдобро, го познаваат суштински, трошат време и пари да го сокријат. А тоа се докажува и во пракса. И тоа е историјата на новинарството.
CA: But are there risks with that, either to the individuals concerned or indeed to society at large, where leaking can actually have an unintended consequence?
КА: Но, дали постојат ризици околу тоа, било за вклучените индивидуии, или па општо за целото општество, кога објавувањето на вакви информации може да предизвика несакани последици?
JA: Not that we have seen with anything we have released. I mean, we have a harm immunization policy. We have a way of dealing with information that has sort of personal -- personally identifying information in it. But there are legitimate secrets -- you know, your records with your doctor; that's a legitimate secret -- but we deal with whistleblowers that are coming forward that are really sort of well-motivated.
ЏА: Досега немаме видено такво нешто поради нешто што сме објавиле. Имаме политика за имунизација од штета. Имаме начин за справување со информации кои содржат лични -- кои идентификуваат информации за некоја личност. Но постојат и легитимни тајни -- како на пример вашето досие кај вашиот доктор; тоа е легитимна тајна. Работиме со „тастери“ кои одлучуваат да истапат кои се навистина добро мотивирани.
CA: So they are well-motivated. And what would you say to, for example, the, you know, the parent of someone whose son is out serving the U.S. military, and he says, "You know what, you've put up something that someone had an incentive to put out. It shows a U.S. soldier laughing at people dying. That gives the impression, has given the impression, to millions of people around the world that U.S. soldiers are inhuman people. Actually, they're not. My son isn't. How dare you?" What would you say to that?
КА: Значи, добро се мотивирани. А што би рекле, на пример за, родителот чиј син служи во војската на САД, дојде и ви рече: „Знаете што, имате објавено нешто кое што некој бил поттикнат да го објави. Покажува како американски војник се смее на луѓе што умираат. Тоа создава впечаток -- го создало впечатокот на милиони луѓе низ светот дека американските војници се нехумани луѓе. А всушност не се. Мојот син не е нехуман. Како се осмелувате?" Што би рекле за тоа?
JA: Yeah, we do get a lot of that. But remember, the people in Baghdad, the people in Iraq, the people in Afghanistan -- they don't need to see the video; they see it every day. So it's not going to change their opinion. It's not going to change their perception. That's what they see every day. It will change the perception and opinion of the people who are paying for it all, and that's our hope.
ЏА: Да, често ни се случува тоа. Но, не ги заборавајте луѓето во Багдад, луѓето во Ирак, луѓето во Авганистан -- тие не мора да го гледаат ова видео; тие го гледаат ова секој ден. Така што, нема да се промени нивното мислење, нема да се промени нивната перцепција. Тоа е она што тие го гледаат секој ден. Ќе ја смени перцепција и мислењето на луѓето кои плаќаат за сето ова. И тоа е нашата надеж.
CA: So you found a way to shine light into what you see as these sort of dark secrets in companies and in government. Light is good. But do you see any irony in the fact that, in order for you to shine that light, you have to, yourself, create secrecy around your sources?
КА: Значи најдовте начин да пуштите светлина врз она што го гледате како што се овие мрачни тајни на компаниите и владите. Светлината е добра. Но, дали гледате иронија во фактот дека, за да ги осветлите овие тајни, морате, и самите, да креирате тајност околу вашите извори?
JA: Not really. I mean, we don't have any WikiLeaks dissidents yet. We don't have sources who are dissidents on other sources. Should they come forward, that would be a tricky situation for us, but we're presumably acting in such a way that people feel morally compelled to continue our mission, not to screw it up.
ЏА: Не баш. Сѐ уште немаме дисиденти во WikiLeaks. Немаме извори кои се дисиденти од други извори. Доколку излезат од некаде, тоа ќе биде доста комплицирана ситуација за нас. Но, ние дејствуваме на таков начин за луѓето да се почуствуваат морално повикани да ја продолжат нашата мисија, да не ја заебат.
CA: I'd actually be interested, just based on what we've heard so far -- I'm curious as to the opinion in the TED audience. You know, there might be a couple of views of WikiLeaks and of Julian. You know, hero -- people's hero -- bringing this important light. Dangerous troublemaker. Who's got the hero view? Who's got the dangerous troublemaker view?
КА: Ме интересира, врз основа на ова што до сега го слушнавме, љубопитен сум за мислењата на публиката на TED. Знаете, може има неколку погледи за WikiLeaks и Џулиан. Знаете, херој -- народен херој -- кој ја носи оваа важна светлина. Опасен предизвикувач на неволји. Кој го гледа како херој? Кој го гледа како предизвикувач на неволји?
JA: Oh, come on. There must be some.
ЏА: Ах, ајде, мора да има барем некој.
CA: It's a soft crowd, Julian, a soft crowd. We have to try better. Let's show them another example. Now here's something that you haven't yet leaked, but I think for TED you are. I mean it's an intriguing story that's just happened, right? What is this?
КА: Тоа е мека публика, Џулиан. Мора да се потрудиме малку повеќе. Ајде да покажеме друг пример. Еве нешто што сѐ уште го немате објавено, но мислам дека ќе го објавите за TED. Мислам дека е интригатна приказна која штотуку се случила, така? Што е ова?
JA: So this is a sample of what we do sort of every day. So late last year -- in November last year -- there was a series of well blowouts in Albania, like the well blowout in the Gulf of Mexico, but not quite as big. And we got a report -- a sort of engineering analysis into what happened -- saying that, in fact, security guards from some rival, various competing oil firms had, in fact, parked trucks there and blown them up. And part of the Albanian government was in this, etc., etc. And the engineering report had nothing on the top of it, so it was an extremely difficult document for us. We couldn't verify it because we didn't know who wrote it and knew what it was about. So we were kind of skeptical that maybe it was a competing oil firm just sort of playing the issue up. So under that basis, we put it out and said, "Look, we're skeptical about this thing. We don't know, but what can we do? The material looks good, it feels right, but we just can't verify it." And we then got a letter just this week from the company who wrote it, wanting to track down the source -- (Laughter) saying, "Hey, we want to track down the source." And we were like, "Oh, tell us more. What document is it, precisely, you're talking about? Can you show that you had legal authority over that document? Is it really yours?" So they sent us this screen shot with the author in the Microsoft Word ID. Yeah. (Applause) That's happened quite a lot though. This is like one of our methods of identifying, of verifying, what a material is, is to try and get these guys to write letters.
ЏА: Ова е примерок од она што го правиме секој ден. Значи, кон крајот на минатата година -- во ноември минатата година -- имаше серија на запалени извори на нафта во Албанија како оние во заливот на Мексико, само не толку големи. И добивме извештај. Еден тип на инжинерска анализа за тоа што се случило, што вели дека, луѓе од обезбедувањето на некоја ривалска компанија за нафта, всушност паркирале камиони таму и ги дигнале во воздух. И дел од албанската влада била вмешана во истото, итн. итн. Инженерскиот извештај немаше ништо на врвот на страницата. Затоа и беше екстремно тежок документ за нас. Не можевме да го провериме бидејќи не знаевме кој го напишал и за што точно се работи. Бевме малку скептични дека можеби се работи за конкурентска фирма која што го измислува проблемот. Така на таа основа, го поставивме и рековме, „Видете, скептични сме околу оваа работа. Не знаеме, но што може да направиме? Материјалот изгледа добро, делува дека е вистинит, но не можеме да го провериме.“ И потоа добивме писмо баш оваа недела од компанијата која што го има напишано, со барање за откривање на изворот -- (Смеа) пораката вели, „Еј, сакаме да го откриеме изворот.“ И ние одговараме, „Да да, кажете ни нешто повеќе. Кој документ поточно, за кој документ зборувате? Можете ли да докажете дека имате права врз документот? Дека е навистина ваш?“ И така ни ја испратија оваа слика од екранот со авторот и Microsoft Word ID-то. Да. (Аплауз) Ова се случува доста често. Еден од нашите методи за идентификација -- за да се провери веродостојноста на матерјалот, е да пробаме да ги натераме луѓето да пишуваат писма.
CA: Yeah. Have you had information from inside BP?
КА: Да. Дали сте имале информација од BP?
JA: Yeah, we have a lot, but I mean, at the moment, we are undergoing a sort of serious fundraising and engineering effort. So our publication rate over the past few months has been sort of minimized while we're re-engineering our back systems for the phenomenal public interest that we have. That's a problem. I mean, like any sort of growing startup organization, we are sort of overwhelmed by our growth, and that means we're getting enormous quantity of whistleblower disclosures of a very high caliber but don't have enough people to actually process and vet this information.
ЏА: Да имаме многу, но во моментов, поминуваме низ еден тип на сериозно собирање на средства како и низ нови инженерски напори. Така што нашата стапка на објавување во последните неколку месеци е на некој начин минимизирана додека ги редизајнираме нашите системи поради јавен интерес со кој што се соочуваме. Тоа е проблем. Како и секоја друга организација со брз раст, некако сме неподготвени да се справиме со нашиот раст. А тоа значи дека добиваме и голем број на нови откритија од доста висок калибар, но немаме доволно луѓе за да ги процесираме и провериме овие информации.
CA: So that's the key bottleneck, basically journalistic volunteers and/or the funding of journalistic salaries?
КА: Значи тоа е клучнoто тесно грло, во основа волонтери новинари, и/или средствата за финансирање на нивните плати?
JA: Yep. Yeah, and trusted people. I mean, we're an organization that is hard to grow very quickly because of the sort of material we deal with, so we have to restructure in order to have people who will deal with the highest national security stuff, and then lower security cases.
ЏА: Да. Да, и доверливи луѓе, Ние сме организација која е тешко да се порасне многу брзо поради типот на матерјалот со кој што се справуваме. Затоа треба да се реструктуираме за да имаме луѓе кои ќе се справуваат со работите поврзани со највисока национална безбедност, како и со помалку безбедносно значајните случаи.
CA: So help us understand a bit about you personally and how you came to do this. And I think I read that as a kid you went to 37 different schools. Can that be right?
КА: Ајде помогни ни да те разбереме тебе лично, и како стигна да го правиш ова. Мислам дека прочитав дека како дете имаш одено во 37 различни училишта. Можно ли е тоа да е вистина?
JA: Well, my parents were in the movie business and then on the run from a cult, so the combination between the two ...
ЏА: Па, моите родители беа во филмскиот бизнис, па потоа во бегство од култ, така што, комбинацијата помеѓу двете...
(Laughter)
(Смеа)
CA: I mean, a psychologist might say that's a recipe for breeding paranoia.
КА: Психолог можеби ќе рече дека тоа е рецепт за создавање параноја.
JA: What, the movie business?
ЏА: Што тоа, филмскиот бизнис?
(Laughter)
(Смеење)
(Applause)
(Аплауз)
CA: And you were also -- I mean, you were also a hacker at an early age and ran into the authorities early on. JA: Well, I was a journalist. You know, I was a very young journalist activist at an early age. I wrote a magazine, was prosecuted for it when I was a teenager. So you have to be careful with hacker. I mean there's like -- there's a method that can be deployed for various things. Unfortunately, at the moment, it's mostly deployed by the Russian mafia in order to steal your grandmother's bank accounts. So this phrase is not, not as nice as it used to be.
КА: Мислам дека исто така си бил хакер на млада возраст и си имал проблем со властите уште тогаш. ЏА: Па, бев новинар. Бев многу млад новинар и активист. Пишував списание, и бев гонет за тоа додека бев тинејџер. Мора да бидете внимателни со хакер. Тоа му доаѓа -- има метод што може да се примени за разни работи. За несреќа, моментално, највеќе се користи од страна на руската мафија за крадење на парите од сметката на вашата баба. Така што фразата не е фина колку што беше некогаш.
CA: Yeah, well, I certainly don't think you're stealing anyone's grandmother's bank account, but what about your core values? Can you give us a sense of what they are and maybe some incident in your life that helped determine them?
КА: Да, еве јас сигурно не мислам дека крадеш пари од сметката на било чива баба. Но, што е со твоите основни вредности? Можеш ли да ни доловиш кои се или пак да ни раскажеш за некој инцидент во твојот живот што ти помогнал да ги оформиш?
JA: I'm not sure about the incident. But the core values: well, capable, generous men do not create victims; they nurture victims. And that's something from my father and something from other capable, generous men that have been in my life.
ЏА: Не сум сигурен за инцидент. Но основните вредности: способни, дарежливи луѓе не создаваат жртви; тие им помагаат на жртвите. Ова е нешто од татко ми и нешто од други способни и дарежливи луѓе во мојот живот.
CA: Capable, generous men do not create victims; they nurture victims?
КА: Способни, дарежливи луѓе не создаваат жртви; тие им помагаат на жртвите?
JA: Yeah. And you know, I'm a combative person, so I'm not actually so big on the nurture, but some way -- there is another way of nurturing victims, which is to police perpetrators of crime. And so that is something that has been in my character for a long time.
ЏА: Да. И знаете, јас сум борбена личност, така што не сум многу добар во помагањето. Но, на некој начин, постои и друг начин да им се помага на жртвите, а тоа е да се гонат и истражуваат луѓето што прават криминал. И тоа е нешто што е дел од мојот карактер веќе долго време.
CA: So just tell us, very quickly in the last minute, the story: what happened in Iceland? You basically published something there, ran into trouble with a bank, then the news service there was injuncted from running the story. Instead, they publicized your side. That made you very high-profile in Iceland. What happened next?
КА: Може ли само да ни кажеш, накратко во последните минути, приказната: што се случи во Исланд? Вие всушност објавивте нешто таму, налетавте на проблеми со банка, потоа на сервисите за информирање таму, им беше забрането да ја објават приказната. Но, тие сепак ја објавија вашата страна од приказната. Тоа го издигна вашиот профил во Исланд многу високо. Што се случи потоа?
JA: Yeah, this is a great case, you know. Iceland went through this financial crisis. It was the hardest hit of any country in the world. Its banking sector was 10 times the GDP of the rest of the economy. Anyway, so we release this report in July last year. And the national TV station was injuncted five minutes before it went on air, like out of a movie: injunction landed on the news desk, and the news reader was like, "This has never happened before. What do we do?" Well, we just show the website instead, for all that time, as a filler, and we became very famous in Iceland, went to Iceland and spoke about this issue. And there was a feeling in the community that that should never happen again, and as a result, working with Icelandic politicians and some other international legal experts, we put together a new sort of package of legislation for Iceland to sort of become an offshore haven for the free press, with the strongest journalistic protections in the world, with a new Nobel Prize for freedom of speech. Iceland's a Nordic country, so, like Norway, it's able to tap into the system. And just a month ago, this was passed by the Icelandic parliament unanimously.
ЏА: Да, тоа беше супер случај. Исланд поминуваше низ финансиска криза. Беше најтешко погодената земја во светот. Нивниот банкарски сектор беше 10 пати од БДП на остатокот од економија. Како и да е, го објавивме извештајот во јули минатата година. И на националната ТВ станица ѝ беше забрането да го објави, пет минути пред емитувањето. Како на филм, забраната слета на масата на новинарите, и водителот беше збунет, „Ова не се случило никогаш до сега. Што да правиме?“ Ајде, само ќе ја покажеме интернет страницата наместо тоа, цело време, како замена. И станавме многу славни во Исланд. Бевме во Исланд неколку пати да зборуваме за овој проблем. Имаше чувство во заедницата дека ова не смее да се случи никогаш повеќе. И како резултат на тоа, работејќи со некои политичари од Исланд, и некои други интернационални правни експерти, составивме еден пакет на закони за Исланд што ја прават земјата рај за слобода на печатот, со најсилната заштита за новинарство во светот, и нова нобелова награда за слобода на говорот. Исланд е нордиска земја, па исто како и Норвешка може да се вклучи во системот. И само пред еден месец, ова едногласно помина на гласање во исландскиот парламент.
CA: Wow.
КА: Вау.
(Applause)
(Аплауз)
Last question, Julian. When you think of the future then, do you think it's more likely to be Big Brother exerting more control, more secrecy, or us watching Big Brother, or it's just all to be played for either way?
Последно прашање, Џулиан. Кога помислуваш на иднината, дали мислиш дека повеќе ќе се случува зголемена контрола на владите, повеќе тајност, или пак ние ќе ги набљудуваме нив, или пак останува да видиме кое од овие ќе биде иднината?
JA: I'm not sure which way it's going to go. I mean, there's enormous pressures to harmonize freedom of speech legislation and transparency legislation around the world -- within the E.U., between China and the United States. Which way is it going to go? It's hard to see. That's why it's a very interesting time to be in -- because with just a little bit of effort, we can shift it one way or the other.
ЏА: Не сум сигурен во која насока ќе се одвиваат работите. Постои огромен притисок за хармонизирање на законите за слобода на говорот како и оние закони за транспарентност низ целиот свет -- во рамнките на ЕУ, помеѓу Кина и САД. Тешко е да се предвиди во која насока ќе одат работите. Затоа ова е многу интересно време за живеење. Затоа што со многу малку напори можеме да го промениме на текот на работите на оваа или онаа страна.
CA: Well, it looks like I'm reflecting the audience's opinion to say, Julian, be careful, and all power to you.
КА: Изгледа дека публиката ќе се сложи со мене кога ќе речам, Џулиан, биди внимателен и само напред.
JA: Thank you, Chris. (CA: Thank you.)
ЏА: Ти благодарам, Крис. (КА: Благодарам.)
(Applause)
(Аплауз)