Suppose that two American friends are traveling together in Italy. They go to see Michelangelo's "David," and when they finally come face-to-face with the statue, they both freeze dead in their tracks. The first guy -- we'll call him Adam -- is transfixed by the beauty of the perfect human form. The second guy -- we'll call him Bill -- is transfixed by embarrassment, at staring at the thing there in the center. So here's my question for you: Which one of these two guys was more likely to have voted for George Bush, which for Al Gore?
Да претпоставиме дека двајца пријатели американци патуваат заедно во Италија. Тие одат да го видат „Давид“ на Микеланџело. и кога конечно ќе дојдат лице в лице со статуата, двајцата се стаписани. Првиот, да го наречеме Адам, е стаписан од убавината на совршената човекова форма. Вториот, да го наречеме Бил, е стаписан од срам од тоа што го гледа таму во центарот. Па, еве го моето прашање за вас: за кој од овие двајца е поверојатно дека гласал за Џорџ Буш, а кој за Ал Гор?
I don't need a show of hands, because we all have the same political stereotypes. We all know that it's Bill. And in this case, the stereotype corresponds to reality. It really is a fact that liberals are much higher than conservatives on a major personality trait called openness to experience. People who are high in openness to experience just crave novelty, variety, diversity, new ideas, travel. People low on it like things that are familiar, that are safe and dependable.
Не треба да кревате раце бидејќи сите ги имаме истите политички стереотипи. Сите знаеме дека тоа е Бил. И во овој случај стереотипот соодветстува со реалноста. Факт е дека кај либералите, за разлика од конзервативците, многу повеќе е изразена карактерната особина наречена отвореност кон искуства. Луѓето кои се на високо ниво во отвореноста кон искуствата копнеат по новитети, разноликост, различност, нови идеи, патувања. Луѓето кои се на ниско ниво сакаат нешта кои се познати, кои безбедни и на кои можат да се ослонат.
If you know about this trait, you can understand a lot of puzzles about human behavior, like why artists are so different from accountants. You can predict what kinds of books they like to read, what kinds of places they like to travel to and what kinds of food they like to eat. Once you understand this trait, you can understand why anybody would eat at Applebee's, but not anybody that you know.
Ако знаете за оваа карактерна особина, можете да разберете многу од загатките на човековото однесување. Можете да разберете зошто уметниците се толку различни од сметководителите. Можете да предвидите какви книги тие сакаат да читаат, на какви места сакаат да патуваат, и каква храна сакаат да јадат. Штом ќе ја разберете оваа особина, можете да разберете и зошто некој би јадел во Еплби, но не некој што го познавате.
(Laughter)
(Смеа)
This trait also tells us a lot about politics. The main researcher of this trait, Robert McCrae, says that "Open individuals have an affinity for liberal, progressive, left-wing political views ..." They like a society which is open and changing, "... whereas closed individuals prefer conservative, traditional, right-wing views."
Оваа особина исто така ни кажува многу за политиката. Главнот истражувач на оваа особина, Робер Мекри вели дека „Отворените личности имаат афинитет за либерални, прогресивни, лево-ориентирани политички гледишта“ -- тие сакаат општество кое е отворено и кое се менува -- „додека затворените личности преферираат конзервативни, традиционални, десно-ориентирани погледи“. Оваа особина исто така ни кажува многу за тоа во какви групи се зачленуваат луѓето.
This trait also tells us a lot about the kinds of groups people join. Here's the description of a group I found on the web. What kinds of people would join "a global community ... welcoming people from every discipline and culture, who seek a deeper understanding of the world, and who hope to turn that understanding into a better future for us all"? This is from some guy named Ted.
Еве еден опис на група што ја најдов на Интернет. Каков тип на луѓе би се приклучиле на глобална заедница која е отворена за луѓе од секоја дисциплина и култура, кои бараат подлабоко разбирање на светот, и кои се надеваат дека тоа разбирање ќе го претворат во подобра иднина за сите нас? Ова е од некој тип што се вика TED. (Смеа)
Well, let's see now. If openness predicts who becomes liberal, and openness predicts who becomes a TEDster, then might we predict that most TEDsters are liberal? Let's find out.
Па, да видиме, ако отвореноста предвидува кој ќе стане либерал, и ако отвореноста предвидува кој ќе стане TED-овец, тогаш дали може да предвидиме дека повеќето TED-овци се либерали? Да видиме.
I'll ask you to raise your hand, whether you are liberal, left of center -- on social issues, primarily -- or conservative. And I'll give a third option, because I know there are libertarians in the audience. So please raise your hand -- in the simulcast rooms too. Let's let everybody see who's here. Please raise your hand if you'd say that you're liberal or left of center. Please raise your hand high right now. OK. Please raise your hand if you'd say you're libertarian. OK. About two dozen. And please raise your hand if you'd say you are right of center or conservative. One, two, three, four, five -- about eight or 10.
Ќе ве замолам да ја кренете раката ако сте либерални, лево од центарот, пред сѐ зборуваме за општествени прашања, или конзервативни, и ќе ви дадам трета опција, бидејќи знам дека има извесен број на либертаријанци во публиката. Па сега, кренете рака, и вие долу во собите, сите нека видат кој е тука. Кренете рака ако мислите дека сте либерални или лево од центарот. Кренета рака сега. Во ред. Кренете рака ако мислите дека сте либертаријанци. Во ред. Околу дваесеттина. И кренете рака ако мислите дека сте десно од центарот или конзервативни. Еден, два, три, четири, пет... околу осум или десет.
OK. This is a bit of a problem. Because if our goal is to seek a deeper understanding of the world, our general lack of moral diversity here is going to make it harder. Because when people all share values, when people all share morals, they become a team. And once you engage the psychology of teams, it shuts down open-minded thinking. When the liberal team loses,
Во ред. Ова е мал проблем. Ако нашата цел е да го разбереме светот да бараме подлабоко разбирање на светот, тогаш овдешниот недостаток на морална разноликост ќе го направи тоа потешко. Штом луѓето делат исти вредности, штом делат ист морал, тие стануваат дел од тим и штом ја употребите тимската психологија, го исклучувате отвореното размислување. Кога либералниот тим ќе изгуби, како што се случи во 2004,
[United States of Canada / Jesusland]
as it did in 2004, and as it almost did in 2000, we comfort ourselves.
и како што речиси се случи во 2000, се тешиме себе си.
(Laughter)
(Смеа)
We try to explain why half of America voted for the other team. We think they must be blinded by religion
Се обидуваме да објасниме зошто пола Америка гласаше за другиот тим. Мислиме дека тие мора да се заслепени од религија или од обична глупост.
[Post-election US map: America / Dumbf*ckistan]
or by simple stupidity.
(Смеа)
(Laughter)
(Applause)
(Аплауз)
(Laughter)
Ако мислите дека пола Америка гласа за Републиканците
So if you think that half of America votes Republican because they are blinded in this way, then my message to you is that you're trapped in a moral Matrix, in a particular moral Matrix. And by "the Matrix," I mean literally the Matrix, like the movie "The Matrix."
бидејќи е заслепена на овој начин, тогаш мојата порака до вас е дека сте заробени во морална матрица, во една одредена морална матрица. И под „матрица“, буквално мислам матрица како во филмот „Матрикс“.
But I'm here today to give you a choice. You can either take the blue pill and stick to your comforting delusions, or you can take the red pill, learn some moral psychology and step outside the moral Matrix. Now, because I know --
Но, денес сум овде за да ви дадам избор. Можете да го земете синото апче и удобно да останете со своите заблуди, или може да го земете црвеното апче и да научите малку психологија на моралот и да излезете од моралната матрица. Бидејќи знам --
(Applause)
(Аплауз)
I assume that answers my question. I was going to ask which one you picked, but no need. You're all high in openness to experience, and it looks like it might even taste good, and you're all epicures. Anyway, let's go with the red pill, study some moral psychology and see where it takes us.
Во ред. Претпоставувам дека тоа е одговор на моето прашање. Ќе прашав кое апче ќе го изберете, но нема потреба. Сите се отворени за искуство, и се чини дека може да има и добар вкус, а вие сите сте епикуријанци. Па да одиме со црвеното апче. Да проучиме малку психологија на моралот и да видиме каде ќе не однесе.
Let's start at the beginning: What is morality, where does it come from? The worst idea in all of psychology is the idea that the mind is a blank slate at birth. Developmental psychology has shown that kids come into the world already knowing so much about the physical and social worlds and programmed to make it really easy for them to learn certain things and hard to learn others. The best definition of innateness I've seen, which clarifies so many things for me, is from the brain scientist Gary Marcus. He says, "The initial organization of the brain does not depend that much on experience. Nature provides a first draft, which experience then revises. 'Built-in' doesn't mean unmalleable; it means organized in advance of experience." OK, so what's on the first draft of the moral mind? To find out, my colleague Craig Joseph and I read through the literature on anthropology, on culture variation in morality and also on evolutionary psychology, looking for matches: What sorts of things do people talk about across disciplines that you find across cultures and even species? We found five best matches, which we call the five foundations of morality.
Да почнеме од почеток. Што е моралот и од каде потекнува? Најлошата идеја во сета психологија е идејата дека умот при раѓање е празна плоча (Табула Раса). Развојната психологија покажа дека децата доаѓаат на светот со многу знаење за физичкото и општественото опкружување и дека се програмирани така што им е лесно да научат некои работи а тешко да научат некои други. Најдобрата дефиниција за вроденоста што сум ја видел -- што ми разјасни многу работи -- е од невронаучникот Гери Маркус. Тој вели: „Почетната организација на мозокот не зависи толку многу од искуствата. Природата го дава првиот нацрт, кој искуството потоа го ревидира. „Вродено“ не значи „неменливо“. туку „организирано пред стекнување на искуство“. Тогаш, каков е првиот нацрт на моралниот ум? За да го откриеме тоа јас и мојот колега Крег Џозеф читавме литература за антропологија за културната различност во моралноста и за еволуциската психологија, со цел да најдеме преклопувања. Кои се работите за кои луѓето разговараат во различните дисциплини и кои се пронаоѓаат во различните култури, па дури и животински видови? Пронајдовме пет најдобри допирни точки кои ги викаме пет темели на моралноста.
The first one is harm/care. We're all mammals here, we all have a lot of neural and hormonal programming that makes us really bond with others, care for others, feel compassion for others, especially the weak and vulnerable. It gives us very strong feelings about those who cause harm. This moral foundation underlies about 70 percent of the moral statements I've heard here at TED.
Првиот е штета-грижа. Сите сме цицачи, сите имаме многу невронско и хормонално програмирање што овозможува вистински да се поврзуваме со другите, да се грижиме за нив, да бидеме сочуствителни, посебно кон слабите и ранливите. Затоа силно реагираме на тие што предизвикуваат штета. Овој морален темел е во основата на отприлика 70 проценти од моралните изјави што сум ги чул на TED.
The second foundation is fairness/reciprocity. There's actually ambiguous evidence as to whether you find reciprocity in other animals, but the evidence for people could not be clearer. This Norman Rockwell painting is called "The Golden Rule" -- as we heard from Karen Armstrong, it's the foundation of many religions. That second foundation underlies the other 30 percent of the moral statements I've heard here at TED.
Вториот темел е фер-реципроцитет. Има спротиставени докази за тоа дали постои реципроцитет и кај другите животни, но доказите за луѓето не можат да бидат појасни. Ова е сликата „Златното правило“ на Норман Роквел, и сме чуле за ова од Карен Армстронг, секако, дека е темел на толку многу религии. Овој втор темел е во основата на останатите 30 проценти од моралните изјави што сум ги чул на TED.
The third foundation is in-group/loyalty. You do find cooperative groups in the animal kingdom, but these groups are always either very small or they're all siblings. It's only among humans that you find very large groups of people who are able to cooperate and join together into groups, but in this case, groups that are united to fight other groups. This probably comes from our long history of tribal living, of tribal psychology. And this tribal psychology is so deeply pleasurable that even when we don't have tribes, we go ahead and make them, because it's fun.
Третиот темел е лојалност кон групата. Има групи во царството на животните -- има кооперативни групи -- но овие групи секогаш се многу мали или се семејни. Само помеѓу луѓето има големи групи кои можат да соработуваат, да се здружат -- но во овој случај, групите се здружуваат да се борат против други групи. Ова веројатно доаѓа од нашата долга историја на живеење во племиња, племенска психологија. И таа племенска психологија ни носи толку длабоко задоволство што и кога немаме племиња, создаваме племиња бидејќи е забавно.
(Laughter)
(Смеа)
Sports is to war as pornography is to sex. We get to exercise some ancient drives.
Спортот е за војната тоа што порнографијата е за сексот. Вежбаме некои прастари нагони.
The fourth foundation is authority/respect. Here you see submissive gestures from two members of very closely related species. But authority in humans is not so closely based on power and brutality as it is in other primates. It's based on more voluntary deference and even elements of love, at times.
Четвртиот темел е авторитет-почит. Овде гледате гестови на потчинетост од членови на многу тесно поврзани видови -- но авторитетот кај луѓето не е толку тесно базиран на моќ и бруталност, како што е тоа кај другите примати. Повеќе се базира на доброволно почитување, и понекогаш на елементи на лубов.
The fifth foundation is purity/sanctity. This painting is called "The Allegory Of Chastity," but purity is not just about suppressing female sexuality. It's about any kind of ideology, any kind of idea that tells you that you can attain virtue by controlling what you do with your body and what you put into your body. And while the political right may moralize sex much more, the political left is doing a lot of it with food. Food is becoming extremely moralized nowadays. A lot of it is ideas about purity, about what you're willing to touch or put into your body.
Петиот темел е чистота-светост. Оваа слика се вика „Алегорија на чедност“. но чистоста не е само за потиснување на женската сексуалност. Тоа е за било која идеологија, било која идеја која вели дека можете да постигнете честитост со контрола на активностите што ги правите со вашето тело, со контрола на тоа што го внесувате во вашето тело. И додека политичката десница можеби го морализира сексот повеќе, политичката левица го прави истото со храната. Денес храната станува екстремно морализирана, и во тоа има многу идеи за чистота, за тоа што сте волни да допирате или ставате во вашето тело.
I believe these are the five best candidates for what's written on the first draft of the moral mind. I think this is what we come with, a preparedness to learn all these things. But as my son Max grows up in a liberal college town, how is this first draft going to get revised? And how will it end up being different from a kid born 60 miles south of us, in Lynchburg, Virginia?
Мислам дека ова се петте најдобри кандидати за тоа што е запишано во првиот нацрт на моралниот ум. Мислам дека барем доаѓаме со подготвеност да учиме за овие работи. Но како што мојот син Макс расте во либерален универзитетски град, како овој прв нацрт ќе биде ревидиран? И како ќе биде различен од дете родено 96 km јужно во Линчбург, Вирџинија?
To think about culture variation, let's try a different metaphor. If there really are five systems at work in the mind, five sources of intuitions and emotions, then we can think of the moral mind as one of those audio equalizers that has five channels, where you can set it to a different setting on every channel. My colleagues Brian Nosek and Jesse Graham and I made a questionnaire, which we put up on the web at www.YourMorals.org. And so far, 30,000 people have taken this questionnaire, and you can, too. Here are the results from about 23,000 American citizens. On the left are the scores for liberals; on the right, conservatives; in the middle, moderates. The blue line shows people's responses on the average of all the harm questions.
За да размислиме за културните разлики, да се обидеме со друга метафора. Ако навистина има пет системи кои работат во умот -- пет извори на интуиција и чувства -- тогаш можеме да размислуваме за моралниот ум како за аудио еквилајзер со пет канали каде што може да се намести различно ниво на секој канал. Јас и моите колеги, Брајан Нозек и Џеси Грем, направивме прашалник, што го објавивме на интернет на www.YourMorals.org. И до сега, 30.000 луѓе го одговорија овој прашални и можете и вие да го сторите истото. Еве ги резултатите. Ова се резултатите од околу 23.000 американски граѓани. На лево се прикажани резултатите на либералите, на десно тие на конзервативците, а на средина на умерените. Сините линии ги прикажуваат одговорите на луѓето во просек за сите прашања за штета.
So as you see, people care about harm and care issues. They highly endorse these sorts of statements all across the board, but as you also see, liberals care about it a little more than conservatives; the line slopes down. Same story for fairness. But look at the other three lines. For liberals, the scores are very low. They're basically saying, "This is not morality. In-group, authority, purity -- this has nothing to do with morality. I reject it." But as people get more conservative, the values rise. We can say liberals have a two-channel or two-foundation morality. Conservatives have more of a five-foundation, or five-channel morality.
Како што можете да видите луѓето се грижат за прашањата во врска со грижата и причинувањето на штета. Тие ги поддржуваат ваквите изјави преку целата табла, но како што исто можете да видите, либералите се грижат малку повеќе од конзервативците, линијата паѓа надолу. Исто е и за праведноста. Но видете ги другите три линии, за либералите резултатот е многу низок. Либералите во основа велат: „Не, ова не е морал. Лојалност кон групата, авторитет, чистотa -- овие работи немаат врска со морал. Ги одбивам“. Но како што луѓето стануваат поконзервативни вредностите се качуваат. Можеме да речеме дека либералите имаат некој вид на морал кој се темели на два столба. Конзервативците имаат повеќе морал кој се темели на пет столба.
We find this in every country we look at. Here's the data for 1,100 Canadians. I'll flip through a few other slides. The UK, Australia, New Zealand, Western Europe, Eastern Europe, Latin America, the Middle East, East Asia and South Asia. Notice also that on all of these graphs, the slope is steeper on in-group, authority, purity, which shows that, within any country, the disagreement isn't over harm and fairness. I mean, we debate over what's fair, but everybody agrees that harm and fairness matter. Moral arguments within cultures are especially about issues of in-group, authority, purity.
Ова е вака во секоја земја која ќе ја погледаме. Еве ги податоците за 1.100 Канаѓани. Ќе свртам уште неколку други слајдови. Обединетото кралство, Австралија, Нов Зеланд, Западна Европа, Источна Европа, Латинска Америка, Блискиот исток, Источна Азија и Јужна Азија. Забележете дека исто така на сите овие графици, падот е пооштар за групата, авторитетот и чистоста. Тоа покажува дека во секоја земја, несогласувањето не е околу штетата и правичноста. Сите -- мислам, дебатираме за тоа што е фер -- но сите се согласуваат дека штетата и правичноста се важни. Дебатите за моралот во културите посебно се за прашања за групата, авторитетот и чистотата.
This effect is so robust, we find it no matter how we ask the question. In a recent study, we asked people, suppose you're about to get a dog, you picked a particular breed, learned about the breed. Suppose you learn that this particular breed is independent-minded and relates to its owner as a friend and an equal. If you're a liberal, you say, "That's great!" because liberals like to say, "Fetch! Please."
Овој ефект е толку робусен што го пронаоѓаме без разлика како ќе го поставиме прашањето. Во едно неодамнешно истражување, им рековме на луѓето да замислат дека ќе добијат куче. Одбирате определена раса, и учите некои нови информации за неа. И да речеме дека учите дека оваа раса е своеволна, и својот сопственик го смета за пријател и еднаков на себе? Ако сте либерален ќе речете „Еј, тоа е супер!“ бидејќи либералите сакаат да речат „Донеси го стапчето, те молам“.
(Laughter)
(Смеа)
But if you're a conservative, that's not so attractive. If you're conservative and learn that a dog's extremely loyal to its home and family and doesn't warm up to strangers, for conservatives, loyalty is good; dogs ought to be loyal. But to a liberal, it sounds like this dog is running for the Republican nomination.
Но ако сте конзервативец, тоа не е толку атрактивно. Ако сте конзервативец, и ако научите дека тоа куче е екстремно лојално на својот дом и семејство и не се спријателува лесно со странци, за конзервативците -- лојалноста е добра -- кучињата треба да бидат лојални. Но за либералот, звучи дека ова куче се кандидира за републиканска номинација.
(Laughter)
(Смеа)
You might say, OK, there are differences between liberals and conservatives, but what makes the three other foundations moral? Aren't they the foundations of xenophobia, authoritarianism and puritanism? What makes them moral? The answer, I think, is contained in this incredible triptych from Hieronymus Bosch, "The Garden of Earthly Delights." In the first panel, we see the moment of creation. All is ordered, all is beautiful, all the people and animals are doing what they're supposed to be doing, are where they're supposed to be. But then, given the way of the world, things change. We get every person doing whatever he wants, with every aperture of every other person and every other animal. Some of you might recognize this as the '60s.
Па можете да си речете, во ред, постојат овие разлики меѓу либералите и конзервативците, но што ги прави останатите три темели морални? Нели се тие само основ за ксенофобија и автократија и пуританство? Што ги прави нив морални? Мислам дека одговорот е содржан во овој неверојатен триптих од Хиронимус Бош, „Градината на убавините на Земјата“. На првиот панел го гледаме моментот на креација. Се е подредено, се е убаво, сите луѓе и животни го прават тоа што треба да го прават, таму каде што треба да го прават. Но тогаш, како што одат работите, светот се менува. Секој човек прави она што сака, со секој отвор на секој друг човек и секое животно. Некои од вас можеби ќе го препознаат ова како шеесетите.
(Laughter)
(Смеа)
But the '60s inevitably gives way to the '70s, where the cuttings of the apertures hurt a little bit more. Of course, Bosch called this hell. So this triptych, these three panels, portray the timeless truth that order tends to decay. The truth of social entropy.
Но шеесетите на крај им го препуштаат местото на седумдесетите, каде раните на отворите болат малку повеќе. Секако, Бош ова го нарекува Пекол. Па овој триптих, овие три панели, ја портретираат безвременската вистина дека редот тежнее да пропадне. Вистината на општествената ентропија.
But lest you think this is just some part of the Christian imagination where Christians have this weird problem with pleasure, here's the same story, the same progression, told in a paper that was published in "Nature" a few years ago, in which Ernst Fehr and Simon Gächter had people play a commons dilemma, a game in which you give people money, and then, on each round of the game, they can put money into a common pot, then the experimenter doubles what's there, and then it's all divided among the players. So it's a nice analog for all sorts of environmental issues, where we're asking people to make a sacrifice and they don't really benefit from their own sacrifice. You really want everybody else to sacrifice, but everybody has a temptation to free ride. What happens is that, at first, people start off reasonably cooperative. This is all played anonymously. On the first round, people give about half of the money that they can. But they quickly see other people aren't doing so much. "I don't want to be a sucker. I won't cooperate." So cooperation quickly decays from reasonably good down to close to zero.
Но ако мислите дека ова е само дел од Христијанската имагинација дека Христијаните имаат некој чуден проблем со задоволството, еве ја истата приказна, истиот развој на настани, раскажан во труд објавен во „Нејчр“ пред неколку години, во кој Ернс Фер и Симин Гечтер проучуваат луѓе соочени со дилема за заедништво. Во играта луѓето добиваат пари, и во секоја рунда можат да стават пари во заедничко купче, и потоа истражувачот го дуплира тоа што е во купчето и потоа сета сума се дели меѓу играчите. Ова е многу убава аналогија за сите прашања за животната средина за кои бараме од луѓето да направат жртва а тие самите немаат некоја користи од својата жртва. Но она што вистина сакате е сите други да се жртвуваат, а иствремено сите имаат копнеж да поминат лесно. Се случува следново: на почеток луѓето разумно соработуваат -- сето ова се игра анонимно -- во првата рунда луѓето даваат околу половина од парите што можат да ги дадат. Но брзо сфаќаат: „Знаете, другите не даваат толку многу. Не сакам да бидам наивен. Нема да соработувам.“ И така соработката брзо се распаѓа од разумно добра до речиси никаква. Но тогаш, и ова е трикот,
But then -- and here's the trick -- Fehr and Gächter, on the seventh round, told people, "You know what? New rule. If you want to give some of your own money to punish people who aren't contributing, you can do that." And as soon as people heard about the punishment issue going on, cooperation shoots up. It shoots up and it keeps going up. Lots of research shows that to solve cooperative problems, it really helps. It's not enough to appeal to people's good motives. It helps to have some sort of punishment. Even if it's just shame or embarrassment or gossip, you need some sort of punishment to bring people, when they're in large groups, to cooperate. There's even some recent research suggesting that religion -- priming God, making people think about God -- often, in some situations, leads to more cooperative, more pro-social behavior.
Фер и Гечтер во седмата рунда рекле, „Знаете што? Ново правило. Ако сакате да дадете дел од своите пари за да ги казните тие што не придонесуваат, можете да го направите тоа.“ И штом луѓето чуле за системот за казни, соработката почнала да се качува нагоре. Се качува и не застанува. Има многу истражувања кои покажуваат дека за да се решат проблемите со соработка, казните помагаат. Не е доволно само да се поттикнуваат добрите мотиви на луѓето, помага и тоа да се има некаков вид на казна. Дури и ако тоа е некој вид на срам или озборување потребен е некаков вид на казна што ќе ги натера луѓето, кога се во големи групи, да соработуваат. Има уште поскорашни истражувања кои укажуваат дека религијата -- повикувањето на Господ, терањето на луѓето да мислат на Господ -- често во дадени ситуации води до поголема соработка, поголемо про-општествено однесување.
Some people think that religion is an adaptation evolved both by cultural and biological evolution to make groups to cohere, in part for the purpose of trusting each other and being more effective at competing with other groups. That's probably right, although this is a controversial issue. But I'm particularly interested in religion and the origin of religion and in what it does to us and for us, because I think the greatest wonder in the world is not the Grand Canyon. The Grand Canyon is really simple -- a lot of rock and a lot of water and wind and a lot of time, and you get the Grand Canyon. It's not that complicated. This is what's complicated: that people lived in places like the Grand Canyon, cooperating with each other, or on the savannahs of Africa or the frozen shores of Alaska. And some of these villages grew into the mighty cities of Babylon and Rome and Tenochtitlan. How did this happen? It's an absolute miracle, much harder to explain than the Grand Canyon.
Некои луѓе мислат дека религијата е адаптација која се развила и од културна и од биолошка еволуција што служи за групите да се зближуваат, во дел со цел поголема меѓусебна доверба, а потоа и за да бидат по ефективни во натпреварувањето со другите групи. Мислам дека тоа е веројатно точно, иако ова е контроверзно прашање. Но религијата посебно ме интересира, како и нејзиното потекло и што таа ни прави нам и за нас. Затоа што мислам дека најголемото чудо на светот не е Големиот кањон. Тој е многу едноставен. Тој е само многу камен, и потоа многу вода и ветер и многу време, и така го добивате Големиот кањон. Не е толку комплицирано. Она што навистина е комплицирано е тоа што имало луѓе што живеат на места како Големиот кањон, кои соработувале меѓу себе, или во саваните во Африка, или на смрзнатите брегови на Аљаска, и некои од овие села прераснале во моќни градови како Вавилон, Рим и Теночитлан. Како се случило ова? Ова е апсолутно чудо што е многу потешко да се објасни од Големиот кањон.
The answer, I think, is that they used every tool in the toolbox. It took all of our moral psychology to create these cooperative groups. Yes, you need to be concerned about harm, you need a psychology of justice. But it helps to organize a group if you have subgroups, and if those subgroups have some internal structure, and if you have some ideology that tells people to suppress their carnality -- to pursue higher, nobler ends. Now we get to the crux of the disagreement between liberals and conservatives: liberals reject three of these foundations. They say, "Let's celebrate diversity, not common in-group membership," and, "Let's question authority," and, "Keep your laws off my body."
Мислам дека одоговорот е во тоа дека го користеле секој алат во кутијата. Потребна била целата наша морална психологија за да се создатат овие групи кои соработуваат. Да, треба да бидете загрижени за штета, и ви треба психологија на правда. Но навистина полесно е да се организира група ако имате подгрупи и ако тие имаат своја внатрешна структура и ако имате некоја идеологија кој им вели на луѓето да ги потиснат своите чувства и да се посветат на повисоки и поблагородни цели. И сега пристигнуваме до центарот на недоразбирањето помеѓу либералите и конзервативците, бидејќи либералите одбиваат три од овие темели. Тие велат: „Не, ајде да ја славиме различноста, а не заедничкото членување во група“. Тие велат: „Да го доведеме во прашање авторитетот“. И велат: „Чувајте ги законите подалеку од моето тело“.
Liberals have very noble motives for doing this. Traditional authority and morality can be quite repressive and restrictive to those at the bottom, to women, to people who don't fit in. Liberals speak for the weak and oppressed. They want change and justice, even at the risk of chaos. This shirt says, "Stop bitching, start a revolution." If you're high in openness to experience, revolution is good; it's change, it's fun. Conservatives, on the other hand, speak for institutions and traditions. They want order, even at some cost, to those at the bottom. The great conservative insight is that order is really hard to achieve. It's precious, and it's really easy to lose. So as Edmund Burke said, "The restraints on men, as well as their liberties, are to be reckoned among their rights." This was after the chaos of the French Revolution. Once you see that liberals and conservatives both have something to contribute, that they form a balance on change versus stability, then I think the way is open to step outside the moral Matrix.
Либералите имаат многу благородни мотиви за ова. Традиционалниот авторитет, традиционалниот морал можат да бидат мошне репресивни и рестриктивни за оние на дното, за жените, за оние што не се вклопуваат. Така либералите зборуваат за слабите и обесправените. Тие сакаат промена и правда, дури и со ризик од хаос. Маичката на овој човек вели: „Доста се жалите, почнете револуција“. Ако сте високо во отвореноста кон искуства, револуцијата е добра, таа е промена, забавна е. Конзервативците, од друга страна, зборуваат за институции и традиција. Сакаат ред, дури и ако трошокот за тоа падне врз тие на дното. Големото конзервативно видување е дека редот тешко се постигнува. Драгоцен е и лесно може да се загуби. Како што вели Едмонт Бурк: „Ограничувањата на луѓето, како и нивните слободи, треба да бидат сместени меѓу нивните права“. Ова беше по хаосот на Француската револуција. Па штом ќе го видите ова, штом ќе видите дека и либералите и конзервативците имаат нешто да придонесат, дека формираат рамнотежа помеѓу промената и стабилноста, тогаш мислам дека патот за да се излезе од моралната матрица е отворен.
This is the great insight that all the Asian religions have attained. Think about yin and yang. Yin and yang aren't enemies; they don't hate each other. Yin and yang are both necessary, like night and day, for the functioning of the world. You find the same thing in Hinduism. There are many high gods in Hinduism. Two of them are Vishnu, the preserver, and Shiva, the destroyer. This image, actually, is both of those gods sharing the same body. You have the markings of Vishnu on the left, so we could think of Vishnu as the conservative god. You have the markings of Shiva on the right -- Shiva's the liberal god. And they work together.
Ова е големото видување што го задржале религиите од Азија. Размислете за Јин и Јанг. Јин и Јанг не се непријатели. Тие не се мразат еден со друг. И Јин и Јанг се потребни, како ден и ноќ, за функционирањето на светот. Истото го има и во Хиндуизмот. Има многу врховни богови во Хиндуизмот. Двајца од нив се Вишну заштитувачот и Шива уништувачот. На оваа слика тие два бога делат исто тело. Ги имате ознаките на Вишну на лево, па може да го замислите Вишну како конзервативен бог. Ознаките на Шива се на лево. Шива е либералниот бог и тие работат заедно.
You find the same thing in Buddhism. These two stanzas contain, I think, the deepest insights that have ever been attained into moral psychology. From the Zen master Sēngcàn: "If you want the truth to stand clear before you, never be 'for' or 'against.' The struggle between 'for' and 'against' is the mind's worst disease." Unfortunately, it's a disease that has been caught by many of the world's leaders. But before you feel superior to George Bush, before you throw a stone, ask yourself: Do you accept this? Do you accept stepping out of the battle of good and evil? Can you be not for or against anything?
Истото го има и во Будизмот. Овие две строфи ги содржат најдлабоките увиди кои некогаш ги постигнала моралната психологија. Од Шенгс-тсан - Зен учителот: „Ако сакаш вистината да биде јасна пред тебе, никогаш немој да бидеш за или против, битката помеѓу за и против е најлошата болест за умот.“ Тоа за жал е болест што ја имаат многу од светските водачи. Но пред да помислите дека сте подобри од Џорџ Буш, пред да фрлите камен, запрашајте се: „Дали јас го прифаќам тоа?“ Дали прифаќате да ја напуштите битката меѓу доброто и злото? Можете ли да бидете ниту за, ниту против нешто?
So what's the point? What should you do? Well, if you take the greatest insights from ancient Asian philosophies and religions and combine them with the latest research on moral psychology, I think you come to these conclusions: that our righteous minds were designed by evolution to unite us into teams, to divide us against other teams and then to blind us to the truth. So what should you do? Am I telling you to not strive? Am I telling you to embrace Sēngcàn and stop, stop with the struggle of for and against?
Што е поентата? Што треба да правите? Ако ги земете најголемите увиди од древните азиски филозофии и религии и ги комбинирате со најновите истражувања за моралната психологија ќе дојдете до овие заклучоци: Дека нашите правични умови се дизајнирани од еволуцијата за да не обединат во тимови и да не поделат спроти другите тимови и да не заслепат пред вистината. Што да правите? Велам ли да не се стремите? Ви велам ли да го прифатите Шенг-тсан и да застанете, да застанете во битката за и против?
No, absolutely not. I'm not saying that. This is an amazing group of people who are doing so much, using so much of their talent, their brilliance, their energy, their money, to make the world a better place, to fight wrongs, to solve problems. But as we learned from Samantha Power in her story about Sérgio Vieira de Mello, you can't just go charging in, saying, "You're wrong, and I'm right," because, as we just heard, everybody thinks they are right.
Не, апсолутно не. Не го велам тоа. Ова е неверојатна група на луѓе кои прават толку многу, употребуваат толку многу од нивниот талент, брилијантност, енергија, пари за да го направат светот подобар, да се борат -- да се борат против погрешните работи, да решаваат проблеми. Но, како што научувме од Саманта Пауер во нејзината приказна за Серџо Виеира де Мело, не може само да влетате велејќи: „Вие грешите, јас сум во право.“ Бидејќи како што чувме, сите мислат дека се во право.
A lot of the problems we have to solve are problems that require us to change other people. And if you want to change other people, a much better way to do it is to first understand who we are -- understand our moral psychology, understand that we all think we're right -- and then step out, even if it's just for a moment, step out -- check in with Sēngcàn. Step out of the moral Matrix, just try to see it as a struggle playing out, in which everybody thinks they're right, and even if you disagree with them, everybody has some reasons for what they're doing. Step out. And if you do that, that's the essential move to cultivate moral humility, to get yourself out of this self-righteousness, which is the normal human condition. Think about the Dalai Lama. Think about the enormous moral authority of the Dalai Lama. It comes from his moral humility.
Многу од проблемите што треба да ги решиме се проблеми што бараат од нас да промениме други луѓе. И ако сакате да промените други луѓе, многу подобар начин да го направите тоа е прво да разберете кои сме -- да ја разберете нашата морална психологија, да разберете дека сите ние мислиме дека сме во право -- и потоа да застанете -- дури и тоа да е само за момент, застанете и потсетете се на Шенг-тсан. Излезете од моралната матрица, обидете се да ја видите како борба која се одвива и во која сите мислат дека се во право, и сите, барем, имаат некакви причини -- дури и ако не се согласувате со нив -- сите имаат некакви причини поради кои го прават тоа што го прават. Излезете. И ако го направите тоа, тоа е нужниот чекор за да се култивира морална скромност, за да излезете од оваа само-правичност, која е нормална човечка состојба. Помислете на Далај Лама. Помислете на огромниот морален авторитет на Далај Лама -- тој доаѓа од неговата морална скромност.
So I think the point -- the point of my talk and, I think, the point of TED -- is that this is a group that is passionately engaged in the pursuit of changing the world for the better. People here are passionately engaged in trying to make the world a better place. But there is also a passionate commitment to the truth. And so I think the answer is to use that passionate commitment to the truth to try to turn it into a better future for us all.
Па затоа мислам дека поентата на мојот говор и поентата на TED, е дека ова е група на луѓе во страсна потера по промени на светот кон подобро. Луѓето овде се страсно вклучени во обидите да го направат светот подобар. Но, има и страсна посветеност на вистината. И затоа мислам дека одговорот е да да се користи таа страсна посветеност на вистината за да се обидеме да ја претвориме во подобра иднина за сите нас.
Thank you.
Благодарам.
(Applause)
(Аплауз)