The story starts: I was at a friend's house, and she had on her shelf a copy of the DSM manual, which is the manual of mental disorders. It lists every known mental disorder. And it used to be, back in the '50s, a very slim pamphlet. And then it got bigger and bigger and bigger, and now it's 886 pages long. And it lists currently 374 mental disorders.
Оваа приказна започнува: Бев во куќата на една пријателка, и на нејзината полица се наоѓаше еден DSM прирачник, којшто е прирачник за менталните растројства. Го наведува секое познато ментално растројство. Порано во 50-тите, беше едно многу тенко книвче. И започна да станува поголем и поголем и поголем, и сега е долг 886 страници. Во моментов во него се наведени 374 ментални растројства.
So I was leafing through it, wondering if I had any mental disorders, and it turns out I've got 12.
Така прелистував низ него, прашувајќи се дали имам некое ментално растројство, и излезе дека имам 12.
(Laughter)
(Смеа)
I've got generalized anxiety disorder, which is a given. I've got nightmare disorder, which is categorized if you have recurrent dreams of being pursued or declared a failure, and all my dreams involve people chasing me down the street going, "You're a failure!"
Имам генерализирано анксиозно растројство, кое што е дадено. Имам кошмарно растројство, кое што се утврдува доколку имате повторувачки соништа во кои ве бркаат или ве прогласуваат за пропалица -- и сите мои соништа вклучуваат луѓе кои ме бркаат по улицата и ми викаат, "Ти си пропалица."
(Laughter)
(Смеа)
I've got parent-child relational problems, which I blame my parents for.
Имам родител-дете релациски проблеми, за што ги обвинувам моите родители.
(Laughter)
(Смеа)
I'm kidding. I'm not kidding. I'm kidding. And I've got malingering. And I think it's actually quite rare to have both malingering and generalized anxiety disorder, because malingering tends to make me feel very anxious.
Се зезам. Не се зезам. Се зезам. И имам симулирање на симптоми. И мислам дека прилично ретко се јавува истовремено и симулирање на симптоми и анксиозно растројство, бидејќи симулирањето ме прави многу анксиозен.
Anyway, I was looking through this book, wondering if I was much crazier than I thought I was, or maybe it's not a good idea to diagnose yourself with a mental disorder if you're not a trained professional, or maybe the psychiatry profession has a kind of strange desire to label what's essentially normal human behavior as a mental disorder. I didn't know which of these was true, but I thought it was kind of interesting, and I thought maybe I should meet a critic of psychiatry to get their view, which is how I ended up having lunch with the Scientologists.
Како и да е гледав низ книгава прашувајќи се дали сум полуд од она што си мислев или пак, можеби не е добро да си дијагностицирате сами ментално растројство доколку не сте обучен професионалец, или можеби психијатриската професија си има една чудна желба да го етикетира како ментално растројство она што во основа е нормално човечко однесување. Не знаев кои од овие нешта е точно но, си мислев дека е некако интересно. И си мислев дека можеби треба да го слушнам ставот на некој критичар на психијатрија. И токму поради тоа имав ручек со Скиентолозите.
(Laughter)
It was a man called Brian, who runs a crack team of Scientologists who are determined to destroy psychiatry wherever it lies. They're called the CCHR. And I said to him, "Can you prove to me that psychiatry is a pseudo-science that can't be trusted?" And he said, "Yes, we can prove it to you." And I said, "How?" And he said, "We're going to introduce you to Tony." And I said, "Who's Tony?" And he said, "Tony's in Broadmoor." Now, Broadmoor is Broadmoor Hospital. It used to be known as the Broadmoor Asylum for the Criminally Insane. It's where they send the serial killers, and the people who can't help themselves. And I said to Brian, "Well, what did Tony do?" And he said, "Hardly anything. He beat someone up or something, and he decided to fake madness to get out of a prison sentence. But he faked it too well, and now he's stuck in Broadmoor and nobody will believe he's sane. Do you want us to try and get you into Broadmoor to meet Tony?" So I said, "Yes, please."
Тоа беше еден човек по име Брајан кој води еден одличен тим од Скиентолози кои се одлучни да ја уништат психијатријата секаде онаму каде што се наоѓа. Тие се нарекуваат CCHR. И му реков: „Можеш ли да ми докажеш дека психијатријата е псеудо-наука на која не може да ѝ се верува?“ И тој рече: „Да, можеме да ти докажеме.“ И јас реков: „Како?“ Тој рече: „Ќе те запознаеме со Тони.“ А јас реков: „Кој е Тони?“ И тој рече: „Тони е во Бродмур.“ Треба да знаете дека Бродмур е Бродмур Болницата. Беше позната како Бродмур засолниште за лудите криминалци. Таму ги испраќаат сериските убијци и луѓето кои не можат да си помогнат самите на себе. И му реков на Брајан: „Што сторил Тони?“ Тој рече: „Речиси ништо. Претепал некого или нешто и одлучи да глуми лудило за да избегне затворска казна. Но, толку добро одглумил што сега е заглавен во Бродмур и никој не сака да поверува дека е нормален. Дали би сакал да влезеш во Бродмур за да се сретнеш со Тони?“ Па така реков: „Да, ве молам.“
So I got the train to Broadmoor. I began to yawn uncontrollably around Kempton Park, which apparently is what dogs also do when anxious, they yawn uncontrollably. And we got to Broadmoor. And I got taken through gate after gate after gate after gate into the wellness center, which is where you get to meet the patients. It looks like a giant Hampton Inn. It's all peach and pine and calming colors. And the only bold colors are the reds of the panic buttons. And the patients started drifting in. And they were quite overweight and wearing sweatpants, and quite docile-looking. And Brian the Scientologist whispered to me, "They're medicated," which, to the Scientologists, is like the worst evil in the world, but I'm thinking it's probably a good idea.
Така се качив на возот до Бродмур. Почнав неконтролирано да се прозевам кај Кемптон Парк, нешто што очигледно и кучињата го прават кога се нервозни - се прозеваат неконтролирано. И стигнавме до Бродмур. И ме носеа низ една порта, па втора, па трета, па четврта, сè до велнес центарот каде што се среќавате со пациентите. Изгледа како џиновски Хамптон Ин. Целиот е со праски, борови и со смирувачки бои. И единствените нападни бои се црвените копчиња за узбуна. И пациентите почнаа да влегуваат. Беа со прилично голема килажа и носеа тренерки и изгледаа прилично доцилно. Брајан Скиентологот ми шепна, „Под лекарства се,“ кое што пак за Скиентолозите е како најголемото зло на светот но, јас си мислев дека веројатно е добра идеја.
(Laughter)
(Смеа)
And then Brian said, "Here's Tony." And a man was walking in. And he wasn't overweight, he was in very good physical shape. And he wasn't wearing sweatpants, he was wearing a pinstripe suit. And he had his arm outstretched like someone out of The Apprentice. He looked like a man who wanted to wear an outfit that would convince me that he was very sane.
И потоа Брајан рече: „Еве го Тони.“ И човекот доаѓа накај нас. Тој не беше со покачена килажа, беше во многу добра физичка форма. И не носеше тренерки, туку носеше деловно одело. Потоа ги крена рацете како да доаѓа од Ученикот (филм). Изгледаше како човек кој сакаше со неговата облека да ме убеди дека всушност тој е многу нормален.
And he sat down. And I said, "So is it true that you faked your way in here?" And he said, "Yep. Yep. Absolutely. I beat someone up when I was 17. And I was in prison awaiting trial, and my cellmate said to me, 'You know what you have to do? Fake madness. Tell them you're mad, you'll get sent to some cushy hospital. Nurses will bring you pizzas, you'll have your own PlayStation.'" I said, "Well, how did you do it?" He said, "Well, I asked to see the prison psychiatrist. And I'd just seen a film called 'Crash,' in which people get sexual pleasure from crashing cars into walls. So I said to the psychiatrist, 'I get sexual pleasure from crashing cars into walls.'" And I said, "What else?" He said, "Oh, yeah. I told the psychiatrist that I wanted to watch women as they died, because it would make me feel more normal." I said, "Where'd you get that from?" He said, "Oh, from a biography of Ted Bundy that they had at the prison library."
Потоа седна. И реков: „И вистина ли е дека овде си завршил глумејќи?“ И тој рече: „Да. Да. Апсолутно. Претепав некого кога имав 17. И бев во притвор чекајќи судење и мојот цимер од ќелијата ми рече: ’Знаеш што треба да направиш? Глуми лудило. Кажи им дека си луд. Ќе те испратат во некоја удобна болница. Сестрите ќе ти носат пици. Ќе имаш свој Плејстејшн‘.“ И реков: „И како го изведе тоа?“ Тој рече: „Побарав да се видам со затворскиот психијатар. Само што изгледав еден филм кој се викаше ’Судар‘ во кој луѓето добиваат сексуално задоволство од удирање на колите во ѕидови. И така му реков на психијатарот, ’Сексуално се возбудувам кога удирам со кола во ѕид‘.“ И реков: „Што друго?“ Тој рече: „А, да. Му кажав на психијатарот дека сакам да гледам како умираат жени бидејќи тоа ќе ме направи да се чувствувам понормален.“ И реков: „Од каде ја доби оваа идеја?“ Тој рече: „А, од биографијата на Тед Банди која што ја имаше во затворската библиотека.“
Anyway, he faked madness too well, he said. And they didn't send him to some cushy hospital. They sent him to Broadmoor. And the minute he got there, said he took one look at the place, asked to see the psychiatrist, said, "There's been a terrible misunderstanding. I'm not mentally ill." I said, "How long have you been here for?" He said, "Well, if I'd just done my time in prison for the original crime, I'd have got five years. I've been in Broadmoor for 12 years."
Како и да е премногу добро го одглумил лудилото, рече тој. И не го испратиле во некоја удобна болница. Го испратиле во Бродмур. И веднаш штом пристигнал овде го разгледал местото и побарал да се види со психијатарот, рекол: „Настана огромно недоразбирање. Јас не сум ментално болен.“ Реков: „Колку време си овде?“ Тој рече: „Ако едноставно си го одлежев времето во затвор за мојот првичен злочин ќе добиев пет години. Вака во Бродмур сум 12 години.“
Tony said that it's a lot harder to convince people you're sane than it is to convince them you're crazy. He said, "I thought the best way to seem normal would be to talk to people normally about normal things like football or what's on TV. I subscribe to New Scientist, and recently they had an article about how the U.S. Army was training bumblebees to sniff out explosives. So I said to a nurse, 'Did you know that the U.S. Army is training bumblebees to sniff out explosives?' When I read my medical notes, I saw they'd written: 'Believes bees can sniff out explosives.'"
Тони рече дека е многу потешко да ги убедиш луѓето дека си нормален отколку да ги убедиш дека си луд. Рече: „Мислев дека најдобриот начин за да изгледаш нормално е да зборуваш со луѓето нормално за нормални работи како фудбал или за програмата на ТВ. Се претплатив на списанието Нов Научник и неодамна имаше една статија за тоа како армијата на САД обучувала бумбари кои треба да ги надушкуваат експлозивите. Па така ѝ реков на сестрата: ’Дали знаеш дека армијата на САД обучува бумбари кои ќе треба да надушкуваат експлозиви?‘ Кога ги прочитав моите лекарски записи, видов дека напишале: ’Верува дека пчелите можат да надушкаат експлозиви‘.“
(Laughter)
Тој рече: „Знаеш, тие секогаш бараат
He said, "You know, they're always looking out for nonverbal clues to my mental state. But how do you sit in a sane way? How do you cross your legs in a sane way? It's just impossible." When Tony said that to me, I thought to myself, "Am I sitting like a journalist? Am I crossing my legs like a journalist?"
невербални знаци кои би им кажале нешто за мојата ментална состојба. Како изгледа тоа да седиш на здрав начин? Како изгледа тоа да ги прекрстиш нозете на здрав начин? Едноставно е невозможно.“ И кога Тони ми го кажа тоа, јас си помислив: „Дали јас седам како новинар? Дали ги прекрстувам моите нозе како новинар?“
He said, "You know, I've got the Stockwell Strangler on one side of me, and I've got the 'Tiptoe Through the Tulips' rapist on the other side of me. So I tend to stay in my room a lot because I find them quite frightening. And they take that as a sign of madness. They say it proves that I'm aloof and grandiose." So, only in Broadmoor would not wanting to hang out with serial killers be a sign of madness. Anyway, he seemed completely normal to me, but what did I know?
Тој рече: „Знаете, од едната страна го имам Стоквелскиот убиец кој ги дави своите жртви, а од другата страна го имам силувачот познат како ’Со прсти низ лалињата‘. Па затоа често си седам во мојата соба бидејќи ми е прилично страв од нив. А тие ова го земаат како знак за моето лудило. Тие велат дека тоа докажува дека сум повлечен и грандиозен.“ Значи само во Бродмур несакањето да се дружите со сериски убијци би било знак на лудило. Како и да е тој ми изгледаше како целосно нормален - но, што знаев јас? И кога стигнав дома му испратив е-маил на неговиот лекар, Ентони Мејден.
And when I got home I emailed his clinician, Anthony Maden. I said, "What's the story?" And he said, "Yep. We accept that Tony faked madness to get out of a prison sentence, because his hallucinations -- that had seemed quite cliche to begin with -- just vanished the minute he got to Broadmoor. However, we have assessed him, and we've determined that what he is is a psychopath." And in fact, faking madness is exactly the kind of cunning and manipulative act of a psychopath. It's on the checklist: cunning, manipulative. So, faking your brain going wrong is evidence that your brain has gone wrong. And I spoke to other experts, and they said the pinstripe suit -- classic psychopath -- speaks to items one and two on the checklist: glibness, superficial charm and grandiose sense of self-worth. And I said, "Well, but why didn't he hang out with the other patients?" Classic psychopath -- it speaks to grandiosity and also lack of empathy. So all the things that had seemed most normal about Tony was evidence, according to his clinician, that he was mad in this new way. He was a psychopath.
Реков: „Што е работава?“ А тој рече: „Да. Ние се согласивме дека Тони одглумил лудило за да избегне затворска казна бидејќи неговите халуцинации кои уште на почетокот изгледаа како клише едноставно исчезнаа уште во моментот кога тој стапна во Бродмур. Како и да е ние го испитавме. И дојдовме до заклучок дека тој е психопат.“ И всушност, глумењето на лудило е токму она подмолно и манипулативно однесување карактеристично за психопатот. Се наоѓа на листата: подмолност и манипулативност. Значи, глумењето дека нешто не е во ред со вашиот мозок е доказ дека нешто не е во ред со вашиот мозок. И зборував со други експерти за деловниот костум тие рекоа -- класичен психопат. Зборува за првата и втората точка од листата -- слаткоречивост, површен шарм и грандиозно чувство на себе-вреднување. И јас реков: „Па добро, а тоа што не сака да се дружи со другите пациенти?“ Класичен психопат -- зборува за грандиозност и исто така недостаток на емпатија. Значи сите работи кои се чинеа како најнормални кај Тони беа докази, според неговите лекари, дека тој е луд на овој нов и поинаков начин. Тој беше психопат.
And his clinician said to me, "If you want to know more about psychopaths, you can go on a psychopath-spotting course run by Robert Hare, who invented the psychopath checklist." So I did. I went on a psychopath-spotting course, and I am now a certified -- and I have to say, extremely adept -- psychopath spotter.
И неговиот лекар ми рече: „Ако сакаш да знаеш повеќе за психопатите, можеш да одиш на курс за препознавање на психопати воден од страна на Роберт Харе којшто ја создаде психопатската листа.“ И така отидов. Отидов на курс за препознавање на психопати и сега сум сертифициран -- и морам да кажам, екстремно вешт -- препознавач на психопати.
So, here's the statistics: One in a hundred regular people is a psychopath. So there's 1,500 people in his room. Fifteen of you are psychopaths. Although that figure rises to four percent of CEOs and business leaders, so I think there's a very good chance there's about 30 or 40 psychopaths in this room. It could be carnage by the end of the night.
Еве ви ја статистиката: Еден во сто обични луѓе е психопат. Во оваа просторија има 1,500 луѓе. Петнаесетмина од вас се психопати. Иако таа бројка се зголемува до четири проценти кај менаџерите и бизнис лидерите. Па така, мислам дека има многу добра шанса дека во оваа просторија има околу 30 или 40 психопати. До крајот на вечерта би можело да биде масакр.
(Laughter)
(Смеа) (Се смее)
Hare said the reason why is because capitalism at its most ruthless rewards psychopathic behavior -- the lack of empathy, the glibness, cunning, manipulative. In fact, capitalism, perhaps at its most remorseless, is a physical manifestation of psychopathy. It's like a form of psychopathy that's come down to affect us all. Hare said, "You know what? Forget about some guy at Broadmoor who may or may not have faked madness. Who cares? That's not a big story. The big story," he said, "is corporate psychopathy. You want to go and interview yourself some corporate psychopaths."
Харе рече дека тоа е така бидејќи капитализмот во својата најбезобзирна форма го наградува психопатското однесување -- недостатокот на емпатија, слаткоречивоста, подмолноста, манипулативноста. Всушност, капитализмот можеби во својата најмалигна форма е физичка манифестација на психопатијата. Како еден вид на психопатија која што влијае врз сите нас. И Харе ми рече: „Знаеш што? Заборави за тој ’некојси‘ дечко во Бродмур кој можеби глумел или можеби не глумел лудило. На кого му е гајле? Тоа не е вистинската приказна. Вистинската приказна, рече тој, е корпоративната психопатија. Подобро да отидеш да интервјуираш некои од корпоративните психопати.“
So I gave it a try. I wrote to the Enron people. I said, "Could I come and interview you in prison, to find out it you're psychopaths?"
И така се обидов. Им пишав на луѓето од Енрон. Им реков: „Може ли да дојдам да ве интервјуирам во затвор за да откријам дали сте психопати?“
(Laughter)
Тие не ми одговорија.
And they didn't reply.
(Laughter)
Потоа го променив курсот.
So I changed tack. I emailed "Chainsaw Al" Dunlap, the asset stripper from the 1990s. He would come into failing businesses and close down 30 percent of the workforce, just turn American towns into ghost towns. And I emailed him and I said, "I believe you may have a very special brain anomaly that makes you ... special, and interested in the predatory spirit, and fearless. Can I come and interview you about your special brain anomaly?" And he said, "Come on over!"
Му пишав на „Моторната пила Ал“ Дунлап, стечајниот управник од 1990-тите. Тој доаѓаше во компаниите кои пропаѓаа и отпушташе 30 проценти од работната сила, едноставно ги опустосуваше Американските гратчиња. Така му пишав и му реков: „Верувам дека можеби имате многу специјална мозочна аномалија која што ве прави специјален и наклонет кон предаторство и бестрашност. Може ли да дојдам и да ве интервјуирам за вашата специјална мозочна аномалија?" И тој рече: „Слободно дојди.“
(Laughter)
So I went to Al Dunlap's grand Florida mansion. It was filled with sculptures of predatory animals. There were lions and tigers -- he was taking me through the garden -- there were falcons and eagles, he was saying, "Over there you've got sharks and --" he was saying this in a less effeminate way -- "You've got more sharks and you've got tigers." It was like Narnia.
Така отидов во грандиозната палата на Ал Дунлап во Флорида која беше полна со скулптури од предаторски животни. Имаше лавови и тигри. Ме прошета низ градината. Таму имаше соколи и орли. Ми велеше: „Онаму се наоѓаат ајкулите.“ Ова го кажуваше на помалку женствен начин. „Имаш уште ајкули и имаш тигри.“ Беше како во Нарнија.
(Laughter)
(Смеа)
And then we went into his kitchen. Now, Al Dunlap would be brought in to save failing companies, he'd close down 30 percent of the workforce. And he'd quite often fire people with a joke. Like, for instance, one famous story about him, somebody came up to him and said, "I've just bought myself a new car." And he said, "Well, you may have a new car, but I'll tell you what you don't have -- a job."
И потоа отидовме во неговата кујна. Значи, Ал Дунлап доаѓал кога требало да се спасат компании кои веќе пропаѓале. Вообичаено отпуштал 30 проценти од работната сила. И прилично често ги отпуштал луѓето со шега. На пример, една позната приказна за него, некој дошол кај него и му рекол: „Само што си купив нова кола.“ А тој рекол: „Можеби имаш нова кола но, јас ќе ти кажам што немаш, немаш работа.“
So in his kitchen -- he was in there with his wife, Judy, and his bodyguard, Sean -- and I said, "You know how I said in my email that you might have a special brain anomaly that makes you special?" He said, "Yeah, it's an amazing theory, it's like Star Trek. You're going where no man has gone before." And I said, "Well --" (Clears throat)
Така во неговата кујна -- тој стоеше таму со неговата жена, Џуди и неговиот телохранител Шон -- и јас реков: „Знаете дека ви пишав во мојот е-маил дека можеби имате специјална мозочна аномалија која што ве прави специјален?“ Тој рече: „Да, тоа е неверојатна теорија. Како во Ѕвездени Патеки. Одиш онаму каде што друг човек не стапнал претходно.“ И јас реков: „Па, некои психолози ќе речат дека
(Laughter)
Some psychologists might say that this makes you --" (Mumbles)
ова ве прави ...“ (Мрмори)
(Laughter)
(Смеа)
And he said, "What?" And I said, "A psychopath." And I said, "I've got a list of psychopathic traits in my pocket. Can I go through them with you?"
И тој рече: „Што?“ И реков: „Психопат.“ И реков: „Имам листа на психопатски особини во мојот џеб. Може да ги поминеме заедно?“
And he looked intrigued despite himself, and he said, "Okay, go on." And I said, "Okay. Grandiose sense of self-worth." Which I have to say, would have been hard for him to deny, because he was standing under a giant oil painting of himself.
Изгледаше заинтересирано иако не беше баш задоволен и рече: „Добро, ајде.“ И реков: „Добро. Грандиозно чувство на себе-вреднување.“ Кое што, морам да кажам, тешко ќе беше за него да го негира тој факт бидејќи стоеше под една џиновска маслена слика на која се наоѓаше токму тој.
(Laughter)
(Смеа)
He said, "Well, you've got to believe in you!" And I said, "Manipulative." He said, "That's leadership."
Тој рече: „Па добро, мораш да веруваш во себе!“ И јас реков: „Манипулатор.“ Тој рече: „Тоа е лидерство.“
(Laughter)
And I said, "Shallow affect, an inability to experience a range of emotions." He said, "Who wants to be weighed down by some nonsense emotions?" So he was going down the psychopath checklist, basically turning it into "Who Moved My Cheese?"
И јас реков: „Плиток афект: неспособност за доживување на повеќе емоции.“ Тој рече: „Па кој сака да му сметаат некакви си безсмислени емоции?“ Така тој ја разгледуваше психопатската листа во основа претворајќи ја во „Кој ми го помести сирењето?“
(Laughter)
(Смеа)
But I did notice something happening to me the day I was with Al Dunlap. Whenever he said anything to me that was kind of normal -- like he said "no" to juvenile delinquency, he said he got accepted into West Point, and they don't let delinquents in West Point. He said "no" to many short-term marital relationships. He's only ever been married twice. Admittedly, his first wife cited in her divorce papers that he once threatened her with a knife and said he always wondered what human flesh tasted like, but people say stupid things to each other in bad marriages in the heat of an argument, and his second marriage has lasted 41 years. So whenever he said anything to me that just seemed kind of non-psychopathic, I thought to myself, well I'm not going to put that in my book. And then I realized that becoming a psychopath spotter had kind of turned me a little bit psychopathic. Because I was desperate to shove him in a box marked "Psychopath." I was desperate to define him by his maddest edges.
Но, приметив дека нешто ми се случува тој ден додека бев со Ал Дунлап. Секој пат кога ќе ми кажеше нешто што беше некако нормално -- како кога рече не за деликвенција во детство. Рече дека го примиле во Вест Поинт, а тие пак не примаат деликвенти во Вест Поинт. Тој кажа не за многу краткорочни брачни врски. Тој досега се женел само двапати. До душа, неговата прва жена во нејзините документи за развод напишала дека еднаш тој и се заканувал со нож и напишала дека отсекогаш го интересирало каков вкус имало човечкото месо но, во лошите бракови за време на жестока расправија луѓето си кажуваат секакви глупости едни на други и неговиот втор брак траел 41 година. И така секогаш кога ќе ми кажеше нешто кое што не звучи на психопат си мислев во себе, па добро тоа нема да го ставам во книгата. И така сфатив дека тоа што станав препознавач на психопати ме направи да бидам малку психопат. Тоа е така бидејќи очајно сакав да го турнам во кутијата означена со налепницата психопат. Очајно сакав да го дефинирам според неговите најлуди рабови.
And I realized, my God -- this is what I've been doing for 20 years. It's what all journalists do. We travel across the world with our notepads in our hands, and we wait for the gems. And the gems are always the outermost aspects of our interviewee's personality. And we stitch them together like medieval monks, and we leave the normal stuff on the floor. And you know, this is a country that over-diagnoses certain mental disorders hugely. Childhood bipolar -- children as young as four are being labeled bipolar because they have temper tantrums, which scores them high on the bipolar checklist.
И сфатив, оф Боже мој. Ова го правам веќе 20 години. Тоа го прават сите новинари. Патуваме околу светот со нашите бележници во раце, и ги чекаме бисерите. А бисерите се секогаш најдалечните аспекти од личноста на нашиот испитаник. А ние ги сошиваме едни со други како средновековни монаси. А она што е нормално не го ни забележуваме. Ова е земја која што одредени растројства неоправдано премногу ги дијагностицира. Биполарно детство -- деца кои имаат четири години се етикетираат како биполарни поради тоа што имаат напади на бес, а кое им дава висок резултат на биполарната листа.
When I got back to London, Tony phoned me. He said, "Why haven't you been returning my calls?" I said, "Well, they say that you're a psychopath." And he said, "I'm not a psychopath." He said, "You know what? One of the items on the checklist is lack of remorse, but another item on the checklist is cunning, manipulative. So when you say you feel remorse for your crime, they say, 'Typical of the psychopath to cunningly say he feels remorse when he doesn't.' It's like witchcraft, they turn everything upside-down." He said, "I've got a tribunal coming up. Will you come to it?" So I said okay.
Кога се вратив во Лондон, ми се јави Тони. Рече, "Зошто не ми одговараше кога ти вртев?" Реков: „Па овие велат дека си психопат.“ И тој рече: „Не сум психопат.“ Тој рече: „Знаеш што, еден предмет од листата е недостаток на каење но, друг предмет од листата наведен е подмолност, манипулативност. И кога ќе им кажеш дека се каеш поради злосторството, тие велат: ’За психопатот е типично подмолно да каже дека се кае тогаш кога не се кае.‘ Исто како гатање. Знаат се да испревртат наопаку.“ Тој рече: „Наскоро ќе треба да одам на суд. Би сакал ли да дојдеш?“ Реков дека ќе дојдам.
So I went to his tribunal. And after 14 years in Broadmoor, they let him go. They decided that he shouldn't be held indefinitely because he scores high on a checklist that might mean that he would have a greater than average chance of recidivism. So they let him go. And outside in the corridor he said to me, "You know what, Jon? Everyone's a bit psychopathic." He said, "You are, I am. Well, obviously I am." I said, "What are you going to do now?" He said, "I'm going to go to Belgium. There's a woman there that I fancy. But she's married, so I'm going to have to get her split up from her husband."
Така отидов на неговото судење. И после 14 години во Бродмур, тие го ослободија. Тие одлучија дека не треба да биде затворен бесконечно само поради тоа што има висок резултат на листа која што може да значи дека ќе има поголема шанса од просекот за рецидив. И така го ослободија. И надвор во ходникот тој ми рече: „Знаеш што, Џон? Секој е по малку психопат.“ Тој рече: „Ти си. Јас сум. Добро очигледно е дека јас сум.“ Јас реков: „Што ќе правиш сега?“ Тој рече: „Ќе одам во Белгија бидејќи таму има една жена која ми се допаѓа. Но, таа е мажена, па затоа ќе морам да ја раздвојам од нејзиниот сопруг.“
(Laughter)
(Смеа)
Anyway, that was two years ago, and that's where my book ended. And for the last 20 months, everything was fine. Nothing bad happened. He was living with a girl outside London. He was, according to Brian the Scientologist, making up for lost time, which I know sounds ominous, but isn't necessarily ominous. Unfortunately, after 20 months, he did go back to jail for a month. He got into a "fracas" in a bar, he called it. Ended up going to jail for a month, which I know is bad, but at least a month implies that whatever the fracas was, it wasn't too bad.
Како и да е тоа беше пред две години и токму таму заврши мојата книга. И во последните 20 месеци сè беше добро. Ништо лошо не се случи. Тој живееше со девојка надвор од Лондон. Според Брајан Скиентологот, тој надоместуваше за изгубеното време -- кое што знам дека звучи безнадежно но, не мора да значи дека е безнадежно. За жал, после 20 месеци, тој се врати во затвор на еден месец. Учествуваше во тепачка во еден бар -- и заврши во затвор на еден месец кое што знам дека е лошо но, барем едниот месец значи дека без оглед на причината за тепачката сепак не било нешто сериозно.
And then he phoned me. And you know what, I think it's right that Tony is out. Because you shouldn't define people by their maddest edges. And what Tony is, is he's a semi-psychopath. He's a gray area in a world that doesn't like gray areas. But the gray areas are where you find the complexity. It's where you find the humanity, and it's where you find the truth. And Tony said to me, "Jon, could I buy you a drink in a bar? I just want to thank you for everything you've done for me." And I didn't go. What would you have done?
И тогаш тој ми се јави. И знаете што, мислам дека е исправно тоа што Тони е на слобода. Бидејќи не треба да ги дефинирате луѓето според нивните најлуди аспекти. А Тони е всушност полу-психопат. Тој е сивата област во свет кој што не ги сака сивите области. Но, во сивите области ќе ја најдете комплексноста, тоа е место каде ќе го најдете човечкото и тоа е место каде ќе ја најдете вистината. И Тони ми рече: „Џон, може ли да те честам пијачка во некој бар? Сакам само да ти заблагодарам за сè што стори за мене.“ И јас не отидов. Што ќе направевте вие?
Thank you.
Ви благодарам.
(Applause)
(Аплауз)