Ladies and gentlemen, gather around. I would love to share with you a story.
Дами и господа, соберете се наоколу. Би сакал да ви раскажам една приказна.
Once upon a time in 19th century Germany, there was the book. Now during this time, the book was the king of storytelling. It was venerable. It was ubiquitous. But it was a little bit boring. Because in its 400 years of existence, storytellers never evolved the book as a storytelling device. But then one author arrived, and he changed the game forever. (Music) His name was Lothar, Lothar Meggendorfer. Lothar Meggendorfer put his foot down, and he said, "Genug ist genug!" He grabbed his pen, he snatched his scissors. This man refused to fold to the conventions of normalcy and just decided to fold. History would know Lothar Meggendorfer as -- who else? -- the world's first true inventor of the children's pop-up book. (Music) For this delight and for this wonder, people rejoiced. (Cheering) They were happy because the story survived, and that the world would keep on spinning.
Еднаш одамна во 19-тиот век во Германија, имаше една книга. Во тоа време, книгата беше кралица на раскажувањето. Беше одважна. Беше сеприсутна. Но беше малку здодевна. Бидејќи во нејзиното 400 годишно постоење, раскажувачите никогаш не ја унапредија книгата како средство за раскажување. Но тогаш пристигна еден автор, и ја промени играта засекогаш. (музика) Неговото име е Лотар, Лотар Мегендорфер. Лотар Мегендорфер тропна со ногата на подот, и одлучно рече, „Genug ist genug!“ Го зграпчи моливот, и ги фати неговите ножици. Овој човек одби да подлегне на конвенциите за нормалност и едноставно одлучи да ги превземе работите во свои раце. Историјата го познава Лотар Мегендорфер како -- кој друг? првиот светски пронаоѓач на релјефните книги за деца. (музика) За ова задоволство и ова чудо, луѓето славеа. (славење) Тие беа среќни бидејќи приказната преживеа, и дека светот ќе продолжи да се врти.
Lothar Meggendorfer wasn't the first to evolve the way a story was told, and he certainly wasn't the last. Whether storytellers realized it or not, they were channeling Meggendorfer's spirit when they moved opera to vaudville, radio news to radio theater, film to film in motion to film in sound, color, 3D, on VHS and on DVD. There seemed to be no cure for this Meggendorferitis.
Лотар Мегендорфер не беше првиот кој го промовираше овој начин на раскажување на приказни, и тој секако не беше последниот. Без разлика дали раскажувачите сфатија или не, тие го канализираа Мегендорферовиот дух кога операта ја доведоа до водвиљ, вестите на радио до радиот театар, филмот до филм во движење до филм со звук, боја, 3Д, на VHS и на DVD. Се чинеше дека нема лек за овој Мегендорферитис.
And things got a lot more fun when the Internet came around. (Laughter) Because, not only could people broadcast their stories throughout the world, but they could do so using what seemed to be an infinite amount of devices. For example, one company would tell a story of love through its very own search engine. One Taiwanese production studio would interpret American politics in 3D. (Laughter) And one man would tell the stories of his father by using a platform called Twitter to communicate the excrement his father would gesticulate.
И нештата станаа многу позабавни кога се појави интернетот. (смеење) Бидејќи, не само што луѓето можеа да ги емитуваат нивните приказни низ светот, туку тие исто така можеа да го прават тоа со навидум бесконечен број на уреди. На пример, една компанија раскажува приказна за љубовта преку сопствениот пребарувач. Едно Тајванско продуцентско студио ја интерпретира Американската политика во 3Д. (смеење) И еден човек ги раскажува приказните од својот татко користејќи ја платформата наречена Твитер за да му покаќе на светот какви глупости зборува неговиот татко.
And after all this, everyone paused; they took a step back. They realized that, in 6,000 years of storytelling, they've gone from depicting hunting on cave walls to depicting Shakespeare on Facebook walls. And this was a cause for celebration. The art of storytelling has remained unchanged. And for the most part, the stories are recycled. But the way that humans tell the stories has always evolved with pure, consistent novelty.
И после сето ова, сите запреа; тие се вратија чекор наназад. Сфатија дека во текот на 6 000 години раскажување, тие од цртањето на сцени од ловење на пештерските ѕидови дојдоа до правење на ѕид за Шексипр на фејсбук. И ова беше повод за славење. Уметноста на раскажувањето остана непроменета. И во најголем дел, приказните се рециклирани. Но начинот на кој луѓето ги раскажуваат приказните секогаш се развивал со чиста, постојана иновативност.
And they remembered a man, one amazing German, every time a new storytelling device popped up next. And for that, the audience -- the lovely, beautiful audience -- would live happily ever after. (Applause)
И сите би се сетиле на еден човек, еден неверојатен Германец, секогаш кога нов уред за раскажување на приказни ќе се пронајде. И за тоа, публиката, прекрасната, драга публика -- ќе живее среќно до крајот на животот. (аплауз)