As a matter of fact, I was trying to think about my career since I left the White House, and the best example I have is a cartoon in The New Yorker a couple of years ago. This little boy is looking up at his father, and he says, "Daddy, when I grow up, I want to be a former president."
Заправо, покушавао сам да размишљам о својој каријери након што сам отишао из Беле куће, и најбољи пример који имам је карикатура од пре пар година, из Њујоркера. Мали дечак гледа горе ка свом оцу, и каже: ”Тата, кад порастем, желим да будем бивши председник.”
(Laughter)
(Смех)
Well, I have had a great blessing as a former president, because I have had an access that very few other people in the world have ever had to get to know so many people around this whole universe. Not only am I familiar with the 50 states in the United States, but also my wife and I have visited more than 145 countries in the world, and the Carter Center has had full-time programs in 80 nations on Earth. And a lot of times, when we go into a country, we not only the meet the king or the president, but we also meet the villagers who live in the most remote areas of Africa.
Бити бивши председник је за мене био велики благослов, јер сам имао приступ ономе чему је мали број људи имао, да упознам толико људи широм света. Не само да сам упознат са 50 америчких држава, већ смо моја жена и ја посетили више од 145 држава, уједно Центар Картер има сталне програме у 80 нација. Доста често, када одемо у неку земљу, не само да упознамо краља или председника, већ и земљораднике из најизолованијих делова Африке.
So our overall commitment at the Carter Center is to promote human rights, and knowing the world as I do, I can tell you without any equivocation that the number one abuse of human rights on Earth is, strangely, not addressed quite often, is the abuse of women and girls.
Наше целокупно обавезивање у Центру Картер јесте да промовишемо људска права, на онај начин на који га сам га упознао, могу да вам кажем без недоумица, да је највећe кршење људских права на свету, зачудо оно које се не истиче често, злостављање жена и девојака.
(Applause)
(Аплауз)
There are a couple of reasons for this that I'll mention to begin with. First of all is the misinterpretation of religious scriptures, holy scriptures, in the Bible, Old Testament, New Testament, Quran and so forth, and these have been misinterpreted by men who are now in the ascendant positions in the synagogues and the churches and in the mosques. And they interpret these rules to make sure that women are ordinarily relegated to a secondary position compared to men in the eyes of God.
За почетак, поменућу пар разлога овог феномена. Први је погрешно тумачење религиозних текстова, светих записа, у Библији, Старом завету, Новом завету, Курану, и осталим, и ови су погрешно тумачени од стране мушкараца који су сад у моћним позицијама, у синагогама, црквама, и џамијама. Они тумаче ова правила да се осигурају да се жене редовно постављају у нижу позицију, у поређењу са мушкарцима у очима бога.
This is a very serious problem. It's ordinarily not addressed. A number of years ago, in the year 2000, I had been a Baptist, a Southern Baptist for 70 years -- I tell you, I still teach Sunday school every Sunday; I'll be teaching this Sunday as well -- but the Southern Baptist Convention in the year 2000 decided that women should play a secondary position, a subservient position to men. So they issued an edict, in effect, that prevents women from being priests, pastors, deacons in the church, or chaplains in the military, and if a woman teaches a classroom in a Southern Baptist seminary, they cannot teach if a boy is in the room, because you can find verses in the Bible, there's over 30,000 verses in the Bible, that say that a woman shouldn't teach a man, and so forth. But the basic thing is the scriptures are misinterpreted to keep men in an ascendant position. That is an all-pervasive problem, because men can exert that power and if an abusive husband or an employer, for instance, wants to cheat women, they can say that if women are not equal in the eyes of God, why should I treat them as equals myself? Why should I pay them equal pay for doing the same kind of work?
Ово је јако озбиљан проблем, на који се често не обраћа пажња. Пре више година, 2000. године, био сам баптиста, јужњачки баптиста 70 година. И даље предајем недељну школу сваке недеље. Предаваћу ове недеље такође. Али, Јужна баптистичка конвенција је 2000. одлучила да би жене требало да играју споредну улогу, да буду подређене мушкарцима. Тако да су заправо издали едикт, који спречава да жене постану свештеници, попови, ђакони у цркви, или капелани у војсци, и ако жена ради као учитељ, у Јужној баптистичкој богословији, не може да предаје уколико је дечак у просторији, зато што можете да нађете стихове у Библији, од више од 30.000 библијских стихова, који кажу да жена не би требало да учи мушкарца, итд. Али најосновнија ствар јесте да су текстови погрешно тумачени да одржавају мушкарце у моћнијој позицији. То је свеприсутан проблем, јер мушкарци могу да искористе ту моћ и ако насилни супруг или послодавац, на пример, жели да превари жене, може да каже да, ако жене нису једнаке у очима бога, онда зашто бих их ја третирао као једнаке себи? Зашто бих их плаћао исто за обављање истог посла?
The other very serious blight that causes this problem is the excessive resort to violence, and that is increasing tremendously around the world. In the United States of America, for instance, we have had an enormous increase in abuse of poor people, mostly black people and minorities, by putting them in prison. When I was in office as governor of Georgia, one out of every 1,000 Americans were in prison. Nowadays, 7.3 people per 1,000 are in prison. That's a sevenfold increase. And since I left the White House, there's been an 800 percent increase in the number of women who are black who are in prison. We also have [one of the only countries] on Earth that still has the death penalty that is a developed country. And we rank right alongside the countries that are most abusive in all elements of human rights in encouraging the death penalty. We're in California now, and I figured out the other day that California has spent four billion dollars in convicting 13 people for the death penalty. If you add that up, that's 307 million dollars it costs California to send a person to be executed. Nebraska this week just passed a law abolishing the death penalty, because it costs so much. (Applause) So the resort to violence and abuse of poor people and helpless people is another cause of the increase in abuse of women.
Други врло озбиљан проблем који доприноси овој ситуацији, јесте прекомерно прибегавање насиљу, које се само повећава широм света. У Сједињеним Америчким Државама, на пример, имамо огроман пораст у злостављању сиромашних људи, углавном црнаца и мањина, тако што их стављамо у затворе. Када сам радио као гувернер Џорџије, један од 1000 Американаца био је у затвору. Данас, 7,3 људи од 1000 се налазе у затвору. Ово је седмострук пораст. И, откако сам отишао из Беле куће, догодио се пораст од 800 посто у броју жена које су црнкиње и које се налазе у затвору. Такође смо једина држава на свету која је развијена, али и даље практикује смртну казну. У рангу смо са земљама које су најнасилније у свим аспектима људских права, тако што одобравамо смртну казну. Тренутно смо у Калифорнији, и пре неки дан сам схватио да је Калифорнија потрошила 4 милијарде долара осудивши 13 људи на смртну казну. Ако се израчуна, то је 307 милиона долара које Калифорнија плаћа да осуди особу на смрт. Небраска је ове недеље донела закон који укида смртну казну, зато што кошта толико. (Аплауз) Тако да је насиље и злостављање сиромашних и беспомоћних људи коме прибегавамо још један разлог пораста у злостављању жена.
Let me just go down a very few abuses of women that concern me most, and I'll be fairly brief, because I have a limited amount of time, as you know.
Допустите ми да се фокусирам на пар врста злостављања које ме највише брину, и бићу прилично кратак, јер, као што знате, имам ограничено време.
One is genital mutilation. Genital mutilation is horrible and not known by American women, but in some countries, many countries, when a child is born that's a girl, very soon in her life, her genitals are completely cut away by a so-called cutter who has a razor blade and, in a non-sterilized way, they remove the exterior parts of a woman's genitalia. And sometimes, in more extreme cases but not very rare cases, they sew the orifice up so the girl can just urinate or menstruate. And then later, when she gets married, the same cutter goes in and opens the orifice up so she can have sex. This is not a rare thing, although it's against the law in most countries. In Egypt, for instance, 91 percent of all the females that live in Egypt today have been sexually mutilated in that way. In some countries, it's more than 98 percent of the women are cut that way before they reach maturity. This is a horrible affliction on all women that live in those countries.
Једна врста је обрезивање гениталија. Обрезивање гениталија је ужасно и непознато већини америчких жена, али у неким државама, доста држава, када се роди женско дете, врло ускоро, њене гениталије су комплетно одсечене такозваним секачем који има жилет и који, нестерилисан, одстрани спољне делове женских гениталија. И понекад, у најекстремнијим случајевима, али не веома ретким, девојчицу ушију тако да може само да уринира и менструира. И онда касније, када се уда, тај исти секач поново усече отвор тако да она може да има односе. Ово није ретка ствар, иако је против закона у већини држава. У Египту, на пример, 91 проценат женске популације је сексуално унакажено на тај начин. У неким државама, овaј проценат је већи од 98 посто жена које су сечене на такав начин пре него што одрасту. Ово је ужасна појава која погађа све жене које живе у тим државама.
Another very serious thing is honor killings, where a family with misinterpretation, again, of a holy scripture -- there's nothing in the Quran that mandates this -- will execute a girl in their family if she is raped or if she marries a man that her father does not approve, or sometimes even if she wears inappropriate clothing. And this is done by members of her own family, so the family becomes murderers when the girl brings so-called disgrace to the family. An analysis was done in Egypt not so long ago by the United Nations and it showed that 75 percent of these murders of a girl are perpetrated by the father, the uncle or the brother, but 25 percent of the murders are conducted by women.
Још једна озбиљна ствар су убиства из части, где ће породица, поново погрешно тумачећи неки свети запис - не постоји ништа у Курану што захтева ово - убити девојку из своје породице уколико је силована или уколико се уда за мушкарца кога њен отац не одобрава, или, понекад, уколико носи неприкладну одећу. Ово раде чланови њене породице, тако да чланови породице постају убице када девојка, такорећи, обешчасти породицу. Уједињене нације су релативно скоро урадиле анализу у Египту, која је показала да је 75% убистава ових девојака почињено од стране оца, ујака, или брата, а 25 посто од стране жена.
Another problem that we have in the world that relates to women particularly is slavery, or human trafficking it's called nowadays. There were about 12.5 million people sold from Africa into slavery in the New World back in the 19th century and the 18th century. There are 30 million people now living in slavery. The United States Department of State now has a mandate from Congress to give a report every year, and the State Department reports that 800,000 people are sold across international borders every year into slavery, and that 80 percent of those sold are women, into sexual slavery. In the United States right this moment, 60,000 people are living in human bondage, or slavery. Atlanta, Georgia, where the Carter Center is located and where I teach at Emory University, they have between 200 and 300 women, people sold into slavery every month. It's the number one place in the nation because of that. Atlanta has the busiest airport in the world, and they also have a lot of passengers that come from the Southern Hemisphere. If a brothel owner wants to buy a girl that has brown or black skin, they can do it for 1,000 dollars. A white-skinned girl brings several times more than that, and the average brothel owner in Atlanta and in the United States now can earn about $35,000 per slave. The sex trade in Atlanta, Georgia, exceeds the total drug trade in Atlanta, Georgia. So this is another very serious problem, and the basic problem is prostitution, because there's not a whorehouse in America that's not known by the local officials, the local policemen, or the chief of police or the mayor and so forth.
Још један проблем који имамо у свету, а који се односи посебно на жене, јесте ропство или трговина људима како се данас назива. Око 12,5 милиона људи је продато у ропство из Африке у Нови свет током 19. и 18. века. Данас 30 милиона људи живи у ропству. Стејт департмент сада има мандат од Конгреса да сваке године направи извештај, и Стејт департмент извештава да је 800.000 људи продато преко међународних граница, сваке године, у ропство, и да су 80 посто те групе жене, продате у сексуално ропство. У САД-у у овом тренутку, 60.000 људи живи у оковима ропства. У Атланти, Џорџија, где се Центар Картер налази и где ја предајем на Универзитету Емори, 200 или 300 жена, људи се прода у ропство сваког месеца. Ово ставља град на прво место у нацији по људској трговини. Атланта има најпрометнији аеродром на свету, и доста путника који долазе из Јужне хемисфере. Ако власник бордела жели да купи девојку тамније коже, могу то да ураде за 1.000 долара. Бела девојка доноси много више од тога, и просечни власник бордела у Атланти и САД-у тренутно може да заради 35.000 долара по робу. Трговина сексом у Атланти, Џорџији, премашује трговину наркотицима. Тако да је ово још један озбиљан проблем, а основни проблем је проституција, зато што не постоји бордел у Америци који није познат локалним властима, локалним полицајцима, шефу полиције, градоначелнику, и тако даље.
And this leads to one of the worst problems, and that is that women are bought increasingly and put into sexual slavery in all countries in the world.
И ово води до једног од најгорих проблема, да су жене купљене и све више стављене у сексуално ропство у свим земљама на свету.
Sweden has got a good approach to it. About 15 to 20 years ago, Sweden decided to change the law, and women are no longer prosecuted if they are in sexual slavery, but the brothel owners and the pimps and the male customers are prosecuted, and -- (Applause) -- prostitution has gone down. In the United States, we take just the opposite position. For every male arrested for illegal sex trade, 25 women are arrested in the United States of America. Canada, Ireland, I've already said Sweden, France, and other countries are moving now towards this so-called Swedish model. That's another thing that can be done.
Шведска има добар приступ овом проблему. Пре око 15 или 20 година, Шведска је одлучила да промени закон, и жене више нису кривично гоњене ако су у сексуалном ропству, али су власници бордела и макрои и мушке муштерије кривично гоњени, и - (Аплауз) - проституција се смањила. У САД-у, ми имамо супротан приступ. За сваког мушкарца ухапшеног због илегалне трговине сексом, 25 жена је ухапшено у САД. Канада, Ирска, и као што је поменуто, Шведска, Француска, и друге земље сада мењају приступ по шведском моделу. То је још једна ствар која се може учинити.
We have two great institutions in this country that all of us admire: our military and our great university system. In the military, they are now analyzing how many sexual assaults take place. The last report I got, there were 26,000 sexual assaults that took place in the military -- 26,000. Only 3,000, not much more than 1 percent, are actually prosecuted, and the reason is that the commanding officer of any organization -- a ship like my submarine, or a battalion in the Army or a company in the Marines -- the commanding officer has the right under law to decide whether to prosecute a rapist or not, and of course, the last thing they want is for anybody to know that under their command, sexual assaults are taking place, so they do not do it. That law needs to be changed.
Постоје две велике институције у овој земљи које сви ценимо: наша војска и наш изврстан универзитетски систем. У војсци сада анализирају број сексуалних напада. Последњи извештај који сам добио указује на 26.000 сексуалних напада који су се догодили у војсци - 26.000. Само 3.000, не пуно више од 1 посто, су заправо кривично гоњени, и разлог је то што заповедници било које организације - брода као што је моја подморница, или војног батаљона или групе маринаца - заповедници имају законско право да одлуче да ли да гоне силоватеља или не, и, наравно, последња ствар коју они желе јесте да било ко зна да се под њиховим заповедањем догодио сексуални напад, тако да то не раде. Тај закон мора да се промени.
About one out of four girls who enter American universities will be sexually assaulted before she graduates, and this is now getting a lot of publicity, partially because of my book, but other things, and so 89 universities in America are now condemned by the Department of Education under Title IX because the officials of the universities are not taking care of the women to protect them from sexual assault. The Department of Justice says that more than half of the rapes on a college campus take place by serial rapists, because outside of the university system, if they rape somebody, they'll be prosecuted, but when they get on a university campus, they can rape with impunity. They're not prosecuted. Those are the kinds of things that go on in our society.
Отприлике 1 од 4 наших девојака која похађа амерички универзитет ће бити силована пре него што дипломира, и ово сада добија доста медијске пажње, делимично због моје књиге, али и других ствари, и тако је 89 универзитета у Америци сада осуђено од стране Министарства просвете под Чланом IX зато што универзитетскe власти не брину о женама тако да их заштите од сексуалних напада. Министарство правде каже да је више од половине ових силовања на студентским кампусима, учињено од стране серијских силоватеља, зато што ван универзитетског система, ако силују некога, биће кривично гоњени, а када су на универзитетском кампусу, могу да силују некажњено. Нису кривично гоњени. То су ствари које се дешавају у нашем друштву.
Another thing that's very serious about the abuse of women and girls is the lack of equal pay for equal work, as you know. (Applause) And this is sometimes misinterpreted, but for full-time employment, a woman in the United States now gets 23 percent less than a man. When I became president, the difference was 39 percent. So we've made some progress, partially because I was president and so forth -- (Applause) (Laughter) -- but in the last 15 years, there's been no progress made, so it's been just about 23 or 24 percent difference for the last 15 years. These are the kind of things that go on. If you take the Fortune 500 companies, 23 of them have women CEOs, out of 500, and those CEOs, I need not tell you, make less on an average than the other CEOs. Well, that's what goes on in our country.
Још једна веома озбиљна ствар у вези са злостављањем жена и девојчица јесте недостатак једнаке плате за исти посао, као што знате. (Аплауз) И то се понекад погрешно тумачи, али за пуно запослење, жена у САД-у тренутно добија 23 посто мање од мушкарца. Када сам ја постао председник, та разлика је била 39 посто. Тако да смо направили неки помак, делимично зато што сам ја био председник и тако даље - (Аплауз) (Смех) - али у последњих 15 година, није било никаквог напретка, тако да разлика од 23 или 24 посто траје већ 15 година. Такве ствари се настављају. Ако погледате ”Fortune 500" компаније, 23 имају жене као извршне директоре, од 500, и те извршне директорке, кажем вам, зарађују просечно мање од осталих извршних директора. И то се дешава у нашој земљи.
Another problem with the United States is we are the most warlike nation on Earth. We have been to war with about 25 different countries since the Second World War. Sometimes, we've had soldiers on the ground fighting. The other times, we've been flying overhead dropping bombs on people. Other times, of course, now, we have drones that attack people and so forth. We've been at war with 25 different countries or more since the Second World War. There was four years, I won't say which ones, where we didn't -- (Applause) -- we didn't drop a bomb, we didn't launch a missile, we didn't fire a bullet. But anyway, those kinds of things, the resort to violence and the misinterpretation of the holy scriptures are what causes, are the basic causes, of abuse of women and girls.
Још један проблем са САД-ом јесте то што смо најратоборнија нација на Земљи. Били смо у рату са око 25 различитих земаља од Другог светског рата. Некада, имали смо војнике који се боре на терену. У другим приликама смо летели преко бацајући бомбе на људе. Наравно, сада имамо дронове који нападају људе и тако даље. У рату смо били са 25 различитих држава или више од Другог светског рата. Било је четири године, нећу рећи које, током којих нисмо - (Аплауз) - нисмо бацили бомбу, нисмо лансирали ракету, нисмо испалили метак. Али у сваком случају, такве ствари, прибегавање насиљу и погрешно тумачење светих записа су основни извори злостављања жена и девојчица.
There's one more basic cause that I need not mention, and that is that in general, men don't give a damn. (Applause) That's true. The average man that might say, I'm against the abuse of women and girls quietly accepts the privileged position that we occupy, and this is very similar to what I knew when I was a child, when separate but equal had existed. Racial discrimination, legally, had existed for 100 years, from 1865 at the end of the War Between the States, the Civil War, all the way up to the 1960s, when Lyndon Johnson got the bills passed for equal rights. But during that time, there were many white people that didn't think that racial discrimination was okay, but they stayed quiet, because they enjoyed the privileges of better jobs, unique access to jury duty, better schools, and everything else, and that's the same thing that exists today, because the average man really doesn't care. Even though they say, "I'm against discrimination against girls and women," they enjoy a privileged position. And it's very difficult to get the majority of men who control the university system, the majority of men that control the military system, the majority of men that control the governments of the world, and the majority of men that control the great religions.
Постоји још један основни разлог који не морам да напоменем, то да, генерално, мушкарце боли уво. (Аплауз) То је истина. Просечан мушкарац који ће можда рећи, ја сам против злостављања жена и девојчица суптилно прихвата привилеговану позицију коју заузимамо, и ово је врло слично ономе што сам знао као дете, када је одвојено али једнако постојало. Расна дискриминација је, легално, постојала 100 година, од 1865 на крају рата између држава, Америчког грађанског рата, све до 1960-их, када је Линдон Џонсон усвојио нове законе за једнака права. Али током тог периода, постојало је пуно белих људи који нису мислили да је расна дискриминација у реду, али су остали тихи, зато што су уживали у привилегијама бољих послова, јединственом приступу поротничкој дужности, бољим школама, и свему осталом, и та иста ствар се дешава данас, зато што просечном мушкарацу заиста није стало. Чак иако кажу, ”Ја сам против дискриминације према женама и девојчицама” они уживају у привилегованој позицији. И веома је тешко приволети већину мушкараца који контролишу универзитетски систем, већину мушкараца који контролишу војни систем, већину мушакараца који контролишу владе света, и већину мушкараца који контролишу велике религије.
So what is the basic thing that we need to do today? I would say the best thing that we could do today is for the women in the powerful nations like this one, and where you come from, Europe and so forth, who have influence and who have freedom to speak and to act, need to take the responsibility on yourselves to be more forceful in demanding an end to racial discrimination against girls and women all over the world. The average woman in Egypt doesn't have much to say about her daughters getting genitally mutilated and so forth. I didn't even go down to detail about that. But I hope that out of this conference, that every woman here will get your husbands to realize that these abuses on the college campuses and the military and so forth and in the future job market, need to protect your daughters and your granddaughters.
Дакле, која је основна ствар коју морамо да урадимо данас? Рекао бих да је најбоља ствар коју можемо да урадимо јесте да жене у моћним нацијама, као што је ова, или оне одакле ви долазите, у Европи или где већ, које имају утицаја и слободу говора и деловања, морају да узму одговорност на себе да буду силовитије у захтевању краја расне дискриминације према девојчицама и женама широм света. Просечна жена у Египту нема пуно тога да каже о својим ћеркама које су генитално унакажене и тако даље. Не желим ни да уђем у детаље. Али се надам да ће из ове конференције, да ће свака жена овде натерати свог мужа да схвати да услед ових злостављања на кампусима, у војсци, и тако даље, и на будућем тржишту рада, мора да заштити своје ћерке или унуке.
I have 12 grandchildren, four children, and 10 great-grandchildren, and I think often about them and about the plight that they will face in America, not only if they lived in Egypt or a foreign country, in having equal rights, and I hope that all of you will join me in being a champion for women and girls around the world and protect their human rights. Thank you very much. (Applause)
Ја имам 12 унука, 4 деце, и 10 праунука, и често мислим о њима и о проблемима са којима ће се суочити у Америци, не само кадa би живели у Египту или некој другој земљи да би имали једнака права, и надам се да ћете ми се сви придружити у томе да будемо победници за жене и девојчице широм света и штитимо њихова људска права. Хвала вам. (Аплауз)