I do two things: I design mobile computers and I study brains. Today's talk is about brains and -- (Audience member cheers) Yay! I have a brain fan out there.
Се занимавам со 2 работи-креирам мобилни компјутери и го проучувам мозокот. Денес ќе зборувам за мозокот и да, таму некаде има фанови на мозокот.
(Laughter) If I could have my first slide, you'll see the title of my talk and my two affiliations. So what I'm going to talk about is why we don't have a good brain theory, why it is important that we should develop one and what we can do about it. I'll try to do all that in 20 minutes. I have two affiliations. Most of you know me from my Palm and Handspring days, but I also run a nonprofit scientific research institute called the Redwood Neuroscience Institute in Menlo Park. We study theoretical neuroscience and how the neocortex works. I'm going to talk all about that.
(Смеа) Ќе зборувам, ако може да оди првиот слајд, и ќе го видите насловот на говорот и двете потточки. Ќе ви зборувам за тоа зошто немаме добра теорија за мозокот, зошто е важно да ја создададеме и што можеме да направиме. Ќе се обидам да го сторам тоа во 20 мин. Имам 2 подружници. Повеќето ме знаат од времето на Палм и Хендспринг но, водам и непрофитен институт за научни истражувања - Редвуд Институтот за Невронаука во М.Парк каде проучуваме теоретска невронаука, и функцијата на неокортексот. Ќе зборувам за тоа.
I have one slide on my other life, the computer life, and that's this slide here. These are some of the products I've worked on over the last 20 years, starting from the very original laptop to some of the first tablet computers and so on, ending up most recently with the Treo, and we're continuing to do this. I've done this because I believe mobile computing is the future of personal computing, and I'm trying to make the world a little bit better by working on these things. But this was, I admit, all an accident. I really didn't want to do any of these products. Very early in my career I decided I was not going to be in the computer industry.
Имам еден слајд во мојот друг живот, компјутерот, еве го. Има неколку производи на кои работев изминатите 20 год. почнувајќи од првобитниот лаптоп до првите таблет компјутери и така натаму, завршувајќи со Трео и продолжуваме да го работиме тоа. Верувам дека мобилното компјутерство е иднината на персоналното компјутерство и се трудам светот да го направам подобро место за живеење со мојата работа. Да бидам искрен, ова беше случајно. Не сакав да ги направам овие производи и на почетокот на кариерата одлучив да не бидам во компјутерската индустрија.
Before that, I just have to tell you about this picture of Graffiti I picked off the web the other day. I was looking for a picture for Graffiti that'll text input language. I found a website dedicated to teachers who want to make script-writing things across the top of their blackboard, and they had added Graffiti to it, and I'm sorry about that.
Но, пред тоа морам да ви кажам за парче графити најдено на интернет. Барав графити, мал облик на текст, и наидов на страна за наставници кои сакаат да ги прават овие, да стават текстови на таблите и додаваат графити на нив - жал ми е поради тоа.
(Laughter)
(Смеа)
So what happened was, when I was young and got out of engineering school at Cornell in '79, I went to work for Intel and was in the computer industry, and three months into that, I fell in love with something else. I said, "I made the wrong career choice here," and I fell in love with brains. This is not a real brain. This is a picture of one, a line drawing. And I don't remember exactly how it happened, but I have one recollection, which was pretty strong in my mind. In September of 1979, Scientific American came out with a single-topic issue about the brain. It was one of their best issues ever. They talked about the neuron, development, disease, vision and all the things you might want to know about brains. It was really quite impressive.
Се случи следново, кога бев млад и кога завршив за инжењер во Корнел, во 1979 год. се вработив во Интел; во компјутерска индустрија и после 3 месеци се заљубив во нешто друго и си реков: `Направив погрешен избор на кариера`, и се заљубив во мозокот. Не е вистински мозок, туку исцртана слика на мозок. Не паметам точно како се случи, но паметам еден настан кој ми остана во јасно сеќавање. Во септември 1979 год. се појави списанието Саентифик Американ посветен на темата-мозок. Многу добра тема. Еден од најдобрите броеви. Се зборуваше за неуроните, развојот, болестите и визиите и за сѐ она што би ве инетерсирало. Беше импресивно. Мислевме дека навистина знаеме сѐ за мозокот.
One might've had the impression we knew a lot about brains. But the last article in that issue was written by Francis Crick of DNA fame. Today is, I think, the 50th anniversary of the discovery of DNA. And he wrote a story basically saying, this is all well and good, but you know, we don't know diddly squat about brains, and no one has a clue how they work, so don't believe what anyone tells you. This is a quote from that article, he says: "What is conspicuously lacking" -- he's a very proper British gentleman -- "What is conspicuously lacking is a broad framework of ideas in which to interpret these different approaches." I thought the word "framework" was great. He didn't say we didn't have a theory. He says we don't even know how to begin to think about it. We don't even have a framework. We are in the pre-paradigm days, if you want to use Thomas Kuhn. So I fell in love with this. I said, look: We have all this knowledge about brains -- how hard can it be? It's something we can work on in my lifetime; I could make a difference. So I tried to get out of the computer business, into the brain business.
Но, последниот напис во тој број беше на Франсис Крик, познат по ДНК откритието. Денес славиме 50-годишнина од тоа откритие. Крик, во суштина во написот вели: „Сето тоа е одлично, но кога се работи за мозокот ние немаме поим, никој не знае како тој функционира, не верувајте во сѐ што ќе чуете.“ Ова е дел од неговиот напис каде вели: „Тоа што недостасува“, тој е фин аглиски господин и вели: „Недостасува широка рамка на идеи за интерпретирање на различните идеи.“ Мислам дека зборот `рамка` е одличен. Не рече дека не ни имаме теорија, туку не знаеме како да почнеме да размислуваме - немаме дури ни рамка. Да го парафразирам Т.Кунт, ние сме во ера на пред-моделирање. Така се заљубив во ова и си реков: „Го имаме ова знаење за мозокот. Колку тешко може да биде тоа?“ Може да работиме на ова. Би можел да променам нешто; го напуштив светот на компјутерите и влегов во светот на мозокот.
First, I went to MIT, the AI lab was there. I said, I want to build intelligent machines too, but I want to study how brains work first. And they said, "Oh, you don't need to do that. You're just going to program computers, that's all. I said, you really ought to study brains. They said, "No, you're wrong." I said, "No, you're wrong," and I didn't get in.
Прво во МИТ-одделот за вештачка интелигенција, реков, сакам да создадам интелигентен уред но, прво морам да проучам како работи мозокот. Ми рекоа: „Не мора да се направи тоа. Ќе програмираме компјутери. Тоа ни треба.“ Реков: „Треба да се проучува мозокот“, тие рекоа НЕ, Им реков не се во право и не успеав. (Смеа)
(Laughter)
Бев малку разочаран, прилично млад, но се вратив
I was a little disappointed -- pretty young -- but I went back again a few years later, this time in California, and I went to Berkeley. And I said, I'll go in from the biological side. So I got in the PhD program in biophysics. I was like, I'm studying brains now. Well, I want to study theory. They said, "You can't study theory about brains. You can't get funded for that. And as a graduate student, you can't do that." So I said, oh my gosh. I was depressed; I said, but I can make a difference in this field. I went back in the computer industry and said, I'll have to work here for a while. That's when I designed all those computer products.
по неколку години, овојпат во Беркли, Калифорнија Реков ќе пристапам на проблемот од биолошки аспект. Ме примија на докторски студии по биофизика. Сега го проучувам мозокот и реков сакам да проучувам теорија. Ми рекоа не можам да учам теорија. Не можат да се добијат средства за тоа. Како докторант не може тоа да се прави. „Господе“ - си реков. Бев депримиран. Реков: Ќе направам промена. Така се вратив во компјутерската индустрија. Морав да работам тука, да правам нешто. Така ги дизајнирав сите оние компјутерски уреди.
(Laughter)
(Смеа)
I said, I want to do this for four years, make some money, I was having a family, and I would mature a bit, and maybe the business of neuroscience would mature a bit. Well, it took longer than four years. It's been about 16 years. But I'm doing it now, and I'm going to tell you about it. So why should we have a good brain theory? Well, there's lots of reasons people do science. The most basic one is, people like to know things. We're curious, and we go out and get knowledge. Why do we study ants? It's interesting. Maybe we'll learn something useful, but it's interesting and fascinating. But sometimes a science has other attributes which makes it really interesting.
Решив да го правам тоа 4 години, да заработам, да имам семејство и да созреам, и можеби и работата со мозокот ќе созрее. Траеше повеќе од 4 години, всушност околу 16. Сега го правам тоа и ќе ви раскажам. Зошто ни треба добра теорија за мозокот? Луѓето се занимаваат со наука од повеќе причини. Првата е тоа што луѓето сакаат да знаат. Љубопитни сме и сакаме да дознаваме. Зошто ги проучуваме мравките? Интересно е. Можеби ќе дознаеме нешто корисно, но интересно е. Понекогаш науката има и други обележја кои ја прават навистина интересна.
Sometimes a science will tell something about ourselves; it'll tell us who we are. Evolution did this and Copernicus did this, where we have a new understanding of who we are. And after all, we are our brains. My brain is talking to your brain. Our bodies are hanging along for the ride, but my brain is talking to your brain. And if we want to understand who we are and how we feel and perceive, we need to understand brains. Another thing is sometimes science leads to big societal benefits, technologies, or businesses or whatever. This is one, too, because when we understand how brains work, we'll be able to build intelligent machines. That's a good thing on the whole, with tremendous benefits to society, just like a fundamental technology.
Понекогаш таа ни кажува за нас, кои сме ние. Поретко, еволуцијата го направи ова, Коперник тоа и се разбираме себе си на поинаков начин. Всушност, ние сме нашиот мозок - тој ви зборува вам. Телото e пасивно, но мозокот зборува. Ако сакаме да разбереме кој сме, како чувствуваме и доживуваме тогаш разбираме што е мозокот. Друго, науката понекогаш води кон крупни социјални придобивки и технологии, или бизниси и сл. И ова е една од нив, зашто ако сфатиме како функционира мозокот, ќе можеме да создадеме интелигентни машини, што е добро - ќе има огромни придобивки за општеството, како фундаментална технологија.
So why don't we have a good theory of brains? People have been working on it for 100 years. Let's first take a look at what normal science looks like. This is normal science. Normal science is a nice balance between theory and experimentalists. The theorist guy says, "I think this is what's going on," the experimentalist says, "You're wrong." It goes back and forth, this works in physics, this in geology. But if this is normal science, what does neuroscience look like? This is what neuroscience looks like. We have this mountain of data, which is anatomy, physiology and behavior. You can't imagine how much detail we know about brains. There were 28,000 people who went to the neuroscience conference this year, and every one of them is doing research in brains. A lot of data, but no theory. There's a little wimpy box on top there.
Зошто немаме добра теорија за мозокот? Луѓето работат на тоа веќе 100 години. Да видиме прво како работи обичната наука. Ова е обична наука. Обичната наука балансира меѓу теорија и експерименти. Теоретичарите велат што ќе направат, а, експерименталистите велат погрешно е. И така, напред, назад. Така е во физиката, геологијата. Тогаш, како изгледа неуронауката? Еве како изгледа. Имаме куп податоци, анатомија, физиологија и однесување. Немате поим колку многу детали имаме за мозокот. 28.000 луѓе беа на конференцијата за неуронаука годинава и секој од нив истаржува за мозокот. Многу податоци. Но нема теорија. Само небитен квадрат на врвот. Теоријата нема значајна улога во неуронауката.
And theory has not played a role in any sort of grand way in the neurosciences. And it's a real shame. Now, why has this come about? If you ask neuroscientists why is this the state of affairs, first, they'll admit it. But if you ask them, they say, there's various reasons we don't have a good brain theory. Some say we still don't have enough data, we need more information, there's all these things we don't know. Well, I just told you there's data coming out of your ears. We have so much information, we don't even know how to organize it. What good is more going to do? Maybe we'll be lucky and discover some magic thing, but I don't think so. This is a symptom of the fact that we just don't have a theory. We don't need more data, we need a good theory.
Штета. Зошто е така? Ако ги прашате неуронаучниците најпрво ќе признаат, но потоа ќе речат има повќе причини зашто нема добра теорија за мозокот. Некои велат нема доволно податоци, ни требаат информации за сѐ што не знаеме. Веќе реков, има толку многу податоци. Имаме многу информации и не знаеме како да ги организираме. Што ни требаат повеќе? Можеби ќе имаме среќа да откриеме магични работи - не верувам. Ова е симптом дека немаме теорија. Не ни тебаат повеќе податоци - ни треба добра теорија.
Another one is sometimes people say, "Brains are so complex, it'll take another 50 years." I even think Chris said something like this yesterday, something like, it's one of the most complicated things in the universe. That's not true -- you're more complicated than your brain. You've got a brain. And although the brain looks very complicated, things look complicated until you understand them. That's always been the case. So we can say, my neocortex, the part of the brain I'm interested in, has 30 billion cells. But, you know what? It's very, very regular. In fact, it looks like it's the same thing repeated over and over again. It's not as complex as it looks. That's not the issue.
Некои луѓе велат, мозокот е премногу сложен и ќе ни требаат уште 50 години. Нешто слично рече Крис вчера. Не сум сигурен што, но нешто слично дека тој е едно од насложените нешта во унверзумот. Не е точно. Ти си посложен од мозок - го поседуваш. Иако мозокот изгледа сложен, и работите се сложени ама ги разбираш. Секогаш било така. Можеме да кажеме дека мојот неокортекс, дел на мозокот кој ме интересира, има 30 милијарди клетки. Но, тоа е многу, многу вообичаено. Изгледа како истата работа да се повторува одново и одново. Не е сложено како што изгледа. Не е тоа суштината.
Some people say, brains can't understand brains. Very Zen-like. Woo.
Некои велат мозокот не разбира мозоци. Многу налик на Зен. Нели? (Смеа)
(Laughter)
Знаете,
You know, it sounds good, but why? I mean, what's the point? It's just a bunch of cells. You understand your liver. It's got a lot of cells in it too, right? So, you know, I don't think there's anything to that. And finally, some people say, "I don't feel like a bunch of cells -- I'm conscious. I've got this experience, I'm in the world. I can't be just a bunch of cells." Well, people used to believe there was a life force to be living, and we now know that's really not true at all. And there's really no evidence, other than that people just disbelieve that cells can do what they do. So some people have fallen into the pit of metaphysical dualism, some really smart people, too, but we can reject all that.
звучи добро, но зошто? Во што е поентата? Само куп клетки. Го разбирате вашиот џигер. И тој има многу клетки, нели? Затоа не мислам дека е така. На крај, некои ќе речат: „Не сум куп клетки, имам свест. Имам искуство, во светот сум. Не можам да бидам куп клетки.“ Луѓето веруваат дека има животна сила за да се живее но, знаеме дека тоа не е вистина. И нема докази кои потврдуваат освен оние кои не веруваат дека клетките прават она што го прават. Ако некои паднале во дупката на метафизички дуализам, вклучително и некои паметни, можеме да го побиеме тоа.
(Laughter)
(Смеа)
No, there's something else, something really fundamental, and it is: another reason why we don't have a good brain theory is because we have an intuitive, strongly held but incorrect assumption that has prevented us from seeing the answer. There's something we believe that just, it's obvious, but it's wrong. Now, there's a history of this in science and before I tell you what it is, I'll tell you about the history of it in science. Look at other scientific revolutions -- the solar system, that's Copernicus, Darwin's evolution, and tectonic plates, that's Wegener. They all have a lot in common with brain science.
Ќе ви кажам сега дека постои и нешто друго, нешто фундаментално, а тоа е дека има и друга причина зошто нема добра теорија, а тоа е дека имаме интуитивна, поддржана но, неточна претпоставка заради која не го гледаме одговорот. Постои нешто во кое веруавме, очигледно, но неточно. За тоа има историја во науката и пред да кажам што е тоа ќе кажам за неговата историја во науката. Погледнете други научни револуции, на пример Сончевиот систем на Коперник, Еволуцијата на Дарвин, Текстонските плочи на Вегнер. Сите тие се поврзани со науката за мозокот.
First, they had a lot of unexplained data. A lot of it. But it got more manageable once they had a theory. The best minds were stumped -- really smart people. We're not smarter now than they were then; it just turns out it's really hard to think of things, but once you've thought of them, it's easy to understand. My daughters understood these three theories, in their basic framework, in kindergarten. It's not that hard -- here's the apple, here's the orange, the Earth goes around, that kind of stuff.
Прво, имале многу необјасниви податоци. Еден куп. Но, тие станале разбирливи кога се создала теорија. Најдобрите умови биле збунети - некои вистински паметни луѓе. Ние не сме попаметни сега од нив. Изгледа тешко да се размислува за нешатата, но, штом мислите лесно ќе ги разберете. Моите ќерки ги разбираа овие три теории во нивните основни рамки кога беа во градинка. Не е тешко, ова е јаболко, ова портокал, Земјата се врти и слични работи.
Another thing is the answer was there all along, but we kind of ignored it because of this obvious thing. It was an intuitive, strongly held belief that was wrong. In the case of the solar system, the idea that the Earth is spinning, the surface is going a thousand miles an hour, and it's going through the solar system at a million miles an hour -- this is lunacy; we all know the Earth isn't moving. Do you feel like you're moving a thousand miles an hour? If you said Earth was spinning around in space and was huge -- they would lock you up, that's what they did back then.
Конечно, одговорот бил тука цело време, но не го гледавме поради очигледното нешто. Интуитивното, поддржаното верување кое не е точно. Во однос на Сончевиот систем - идејата дека Земјата се врти и површината на Земјата се движи со 1.000 милји на час, и Земјата се движи во Сончевиот систем со милион милји на час. Лудост. Знаеме дека Земјата не се движи. Верувате дека се движите со таа брзина? Секако не. А некој кој рекол дека Земјата се врти во вселената и е огромна, бил затворен. Така правеле во минатото.
So it was intuitive and obvious. Now, what about evolution?
(Смеа) Интуитивно и очигледно. А еволуцијата?
Evolution, same thing. We taught our kids the Bible says God created all these species, cats are cats; dogs are dogs; people are people; plants are plants; they don't change. Noah put them on the ark in that order, blah, blah. The fact is, if you believe in evolution, we all have a common ancestor. We all have a common ancestor with the plant in the lobby! This is what evolution tells us. And it's true. It's kind of unbelievable. And the same thing about tectonic plates. All the mountains and the continents are kind of floating around on top of the Earth. It doesn't make any sense.
Истото. Ги учевме децата, според Библијата, нели, дека Бог ги создал сите суштества, луѓето, животните и растенијата такви какви што се. Не се менуваат. Ное ги ставил во коработ по ред, бла, бла бла.. Факт е, ако верувате во еволуција, имаме заеднички предок и имаме заедничко потекло со растенијата во холот. Тоа ни го кажува еволуцијата. Точно и малку неверојатно. Истото е и со тектонските плочи. Планините и континентте како да пловат на површината на Земјата. Како да нема смисла, нели? Која е интуитивната и неточна претпоставка
So what is the intuitive, but incorrect assumption, that's kept us from understanding brains? I'll tell you. It'll seem obvious that it's correct. That's the point. Then I'll make an argument why you're incorrect on the other assumption. The intuitive but obvious thing is: somehow, intelligence is defined by behavior; we're intelligent because of how we do things and how we behave intelligently. And I'm going to tell you that's wrong. Intelligence is defined by prediction.
поради која не го разбиравме мозокот? Ќе ви кажам и ќе сфатите дека е точна - тоа е целта. Потоа ќе објаснам зошто е неточна другата претпоставка. Интуитивно и очигледно е дека интелигенцијата се дефинира со однесувањето, интелигентни сме поради начинот на кој ги правиме нештата и интелигентниот начин што не е точно. Интелигенција се дефинира со предвидување. Ќе го видиме тоа низ слајдовите,
I'm going to work you through this in a few slides, and give you an example of what this means. Here's a system. Engineers and scientists like to look at systems like this. They say, we have a thing in a box. We have its inputs and outputs. The AI people said, the thing in the box is a programmable computer, because it's equivalent to a brain. We'll feed it some inputs and get it to do something, have some behavior. Alan Turing defined the Turing test, which essentially says, we'll know if something's intelligent if it behaves identical to a human -- a behavioral metric of what intelligence is that has stuck in our minds for a long time.
ќе ви дадам пример што значи тоа. Еве го системот. Инжињерите ги сакаат овие системи. Научниците истотака. Велат, има нешто во квадратот и има внес и изнес, Луѓето кои работат на ВИ велат нештото во квадратот е програмиран компјутер бидејќи е еквивалентен е на мозокот и прави нешто, има некакво однесување. Алан Теринг го создаде Теринг тестот според кој знаеме дали е нешто интелигентно ако се однесува како човек. Тоа е бихејвиорален метрички состав на интелигенција останат во размислувањата долго време. Реалноста - јас ја нарекувам реална интелигенција.
Reality, though -- I call it real intelligence. Real intelligence is built on something else. We experience the world through a sequence of patterns, and we store them, and we recall them. When we recall them, we match them up against reality, and we're making predictions all the time. It's an internal metric; there's an internal metric about us, saying, do we understand the world, am I making predictions, and so on. You're all being intelligent now, but you're not doing anything. Maybe you're scratching yourself, but you're not doing anything. But you're being intelligent; you're understanding what I'm saying. Because you're intelligent and you speak English, you know the word at the end of this sentence.
Реалната интелигенција е изградена од нешто друго. Светот го доживуваме низ секвенца на обрасци кои ги зачувуваме, се навраќаме на нив и кога се навраќаме ги споредуваме во однос на реалноста и предвидуваме цело време. Тоа е бескраен метрички состав кој го имаме и кој кажува дали го разбираме светот и предвидуваме. Интелигентни сте но не правите ништо сега. Можеби се чешате или си го чепкате носот, не знам, но токму сега не правите ништо, но, интелигентни сте, разбирате што велам. Бидејќи сте интелигентни и знаете англиски знаете кој збор е на крај на оваа..(молк) реченица.
The word came to you; you make these predictions all the time. What I'm saying is, the internal prediction is the output in the neocortex, and somehow, prediction leads to intelligent behavior. Here's how that happens: Let's start with a non-intelligent brain. I'll argue a non-intelligent brain, we'll call it an old brain. And we'll say it's a non-mammal, like a reptile, say, an alligator; we have an alligator. And the alligator has some very sophisticated senses. It's got good eyes and ears and touch senses and so on, a mouth and a nose. It has very complex behavior. It can run and hide. It has fears and emotions. It can eat you. It can attack. It can do all kinds of stuff. But we don't consider the alligator very intelligent, not in a human sort of way.
Се сетивте на зборот и така предвидувате. Велам дека бескрајните предвидувања се изнесот во кортексот Предвидувањата водат кон интелигентно однесување. Еве како се се одвива тоа. Да почнеме со неинтелигентниот мозок. Ќе земеме неинтелигентен, стар мозок не на цицачи туку на рептили, алигатор на пример, имаме алигатор. Тој има некои софистицирани сетила. Има добар вид, слух и допир и сл. уста и нос. Има сложено однесување. Може да трча, да се крие. Има страв и емоции. Може да ве изеде. Знае да напаѓа и многу други работи. Но, не велиме дека е интелигентен како нас. Но, има сложено однесување.
But it has all this complex behavior already. Now in evolution, what happened? First thing that happened in evolution with mammals is we started to develop a thing called the neocortex. I'm going to represent the neocortex by this box on top of the old brain. Neocortex means "new layer." It's a new layer on top of your brain. It's the wrinkly thing on the top of your head that got wrinkly because it got shoved in there and doesn't fit.
Што се случи во текот на еволуцијата? Прво што се случи со цицачите е развојот на неокортексот. Ќе ви го прикажам неокортексот овде, со помош на овој кваддрат кој се наоѓа над стариот мозок. Неокортексот значи нов слој. Тоа е нов слој на нашиот мозок. Збрчканиот дел горе.
(Laughter)
Збрчкан е зашто е втиснат и не го собира.
Literally, it's about the size of a table napkin and doesn't fit, so it's wrinkly. Now, look at how I've drawn this. The old brain is still there. You still have that alligator brain. You do. It's your emotional brain. It's all those gut reactions you have. On top of it, we have this memory system called the neocortex. And the memory system is sitting over the sensory part of the brain. So as the sensory input comes in and feeds from the old brain, it also goes up into the neocortex. And the neocortex is just memorizing. It's sitting there saying, I'm going to memorize all the things going on: where I've been, people I've seen, things I've heard, and so on. And in the future, when it sees something similar to that again, in a similar environment, or the exact same environment, it'll start playing it back: "Oh, I've been here before," and when you were here before, this happened next. It allows you to predict the future. It literally feeds back the signals into your brain; they'll let you see what's going to happen next, will let you hear the word "sentence" before I said it. And it's this feeding back into the old brain that will allow you to make more intelligent decisions.
(Смеа) Така е. Има големина на салфета. Не се вклопил и се збрчкал. Погледнете. Стариот мозок е тука. Имаме мозокот на алигатор. Да. Тоа е нашиот емоционален мозок. Тоа се сите оние реакции кои ги имаме. Над него го имаме системот на меморија наречен неокортекс. Тој стои над сензорниот дел на мозокот. Сензорниот внес доаѓа и прима информации од стариот мозок, потоа оди во неокортексот. А, неокортексот само памети. Тој седи вели, јас ќе запаметам сѐ што се случува: каде одам, луѓето кои ги среќавам, што слушам и сл. Во иднина кога ќе наиди на нешто слично слична средина или пак истата средина ќе се присети на старите случки повторно. Овде сум бил. И кога си бил таму претходниот пат се случи тоа и тоа. Предвидува настани. Буквално ги враќа сигналите во мозокот, овозможува да видите што ќе се случи следно, овозможува да чуете збор пред да е изговорен. Токму тоа ги враќа податоците во стариот мозок, и ви овозможува да носите интелигентни одлуки.
This is the most important slide of my talk, so I'll dwell on it a little. And all the time you say, "Oh, I can predict things," so if you're a rat and you go through a maze, and you learn the maze, next time you're in one, you have the same behavior. But suddenly, you're smarter; you say, "I recognize this maze, I know which way to go; I've been here before; I can envision the future." That's what it's doing. This is true for all mammals -- in humans, it got a lot worse. Humans actually developed the front of the neocortex, called the anterior part of the neocortex. And nature did a little trick. It copied the posterior, the back part, which is sensory, and put it in the front. Humans uniquely have the same mechanism on the front, but we use it for motor control.
Ова е најважен дел во мојот говор и ќе се задржам на него. Цело време велите, можам да предвидувам. Ако сте глушец и минувате низ лавиринт следниот пат исто ќе се однесувате во него, наеднаш сте попаметни зашто го препознавате местото и знаете каде одите. Бев овде и можам да ја предочам иднината- така е и со луѓето. Патем, со сите цицачи; точно е за некои цицачи- кај луѓето е полошо. Кај нас е развиен предниот дел на неокортексот наречен антериорен дел, природата се поигра го копира постериорниот дел, задниот дел - сензорен и го стави во редниот дел. Луѓето го имаат истиот механизам на предниот дел
So we're now able to do very sophisticated motor planning, things like that. I don't have time to explain, but to understand how a brain works, you have to understand how the first part of the mammalian neocortex works, how it is we store patterns and make predictions. Let me give you a few examples of predictions. I already said the word "sentence." In music, if you've heard a song before, when you hear it, the next note pops into your head already -- you anticipate it. With an album, at the end of a song, the next song pops into your head. It happens all the time, you make predictions.
но, го користиме за моторика. Затоа сме способни за софистицирани моторични вештини. Немам многу време за детаљи, но треба да знаеме како функционира првиот дел на неокортексот кај цицачите како чуваме обрасци и како предвидуваме. Ќе дадам неколку примери за предвидувања. Веќе госпомнав зборот `реченица` во музиката, ако сте ја чуле песната на Џил претходно, кога ја пее, следниот стих ви е во главата веќе - и го очекувате. Ако е албум или мизика, крајот на албумот, следната песна се појавуваат во мислите Ова се случува цело време. Правите предвидувања.
I have this thing called the "altered door" thought experiment. It says, you have a door at home; when you're here, I'm changing it -- I've got a guy back at your house right now, moving the door around, moving your doorknob over two inches. When you go home tonight, you'll put your hand out, reach for the doorknob, notice it's in the wrong spot and go, "Whoa, something happened." It may take a second, but something happened. I can change your doorknob in other ways -- make it larger, smaller, change its brass to silver, make it a lever, I can change the door; put colors on, put windows in. I can change a thousand things about your door and in the two seconds you take to open it, you'll notice something has changed.
Направив обид наречен мисловен експеримент на променлива врата. Овој експеримент вели имате дома врата, и кога сте тука, ја менувам, имам човек кај вас дома сега кој ја трга вратата ќе ја земам кваката и ќе ја поместам 5см. Кога ќе се вратите дома, ќе ја ставите раката да ја фатите кваката и ќе забележите дека е на погрешно место и дека нешто се случи. Ќе потрае еден миг за да сфатите. Можам да сменам квака и на друг начин. да ја направам поголема или помала, сребрена место метална. Да ја заменам со рачка, да сменам боја, можам да ставам прозорец на неа и илјадници други промени. и 2 секунди пред да ја отворите вратата ќе забележите дека нешто се променило.
Now, the engineering approach, the AI approach to this, is to build a door database with all the door attributes. And as you go up to the door, we check them off one at time: door, door, color ... We don't do that. Your brain doesn't do that. Your brain is making constant predictions all the time about what will happen in your environment. As I put my hand on this table, I expect to feel it stop. When I walk, every step, if I missed it by an eighth of an inch, I'll know something has changed. You're constantly making predictions about your environment. I'll talk about vision, briefly. This is a picture of a woman. When we look at people, our eyes saccade over two to three times a second. We're not aware of it, but our eyes are always moving. When we look at a face, we typically go from eye to eye to nose to mouth. When your eye moves from eye to eye, if there was something else there like a nose, you'd see a nose where an eye is supposed to be and go, "Oh, shit!"
Инженерскиот пристап на ова-пристапот А, е да се создаде датотека со сите особини на вратата. Колку сте поблиску до неа, особините една по една се елиминираат, врата, боја.. Не го правиме тоа. Мозкот не прави така. Мозокот прави постојани предвидувања цело време за тоа што ќе се случи во вашата околина. Кога спуштам рака на маса, таа ќе ја запре. Кога одам,секој чекор, ако го промашам, знам дека нешто се сменило. Постојано предвидуваме за нашата околина. Ова е слика на жена. Кога гледате во луѓето, ги опфаќате со поглед 2-3 пати во секунда. Не сте свесни, но очите постојано се движат. Кога погледнувате во нечие лице, се движите од очите до носот и устата. Кога очите се движат од око до око, ако има нешто друго, нос на пример, ќе го видите
(Laughter)
на местото на окото,
"There's something wrong about this person." That's because you're making a prediction. It's not like you just look over and say, "What am I seeing? A nose? OK."
ќе се збуните, по ѓаволите- (Смеа) Нешто не е во ред со оваа личност. Тоа е поради предвидувањата.
No, you have an expectation of what you're going to see.
Не се прашуваме што гледаме туку очекуваме нешто да видиме. (Смеа)
Every single moment. And finally, let's think about how we test intelligence. We test it by prediction: What is the next word in this ...? This is to this as this is to this. What is the next number in this sentence? Here's three visions of an object. What's the fourth one? That's how we test it. It's all about prediction.
Секој миг. Да видиме како ја тестираме интелигенцијата. Со предвидувања. Кој е следниот збор овде? Ова е за ова а ова за ова. Кој е следниот број овде? Еве 3 визии за еден предмет. Кој е четвртиот? Така тестираме. Тоа е предвидување.
So what is the recipe for brain theory? First of all, we have to have the right framework. And the framework is a memory framework, not a computational or behavior framework, it's a memory framework. How do you store and recall these sequences of patterns? It's spatiotemporal patterns.
Кој е рецептот за теоријата за мозокот? Прво, да имаме точна рамка. А тоа е рамката на меморија, не комјутерска или бихејвиорална. Мемориска. Како се зачувуваат секвенци и обрасци? Тоа се просторно-временски обрасци. Во таа рамка ставаме група теоретичари.
Then, if in that framework, you take a bunch of theoreticians -- biologists generally are not good theoreticians. Not always, but generally, there's not a good history of theory in biology. I've found the best people to work with are physicists, engineers and mathematicians, who tend to think algorithmically. Then they have to learn the anatomy and the physiology. You have to make these theories very realistic in anatomical terms. Anyone who tells you their theory about how the brain works and doesn't tell you exactly how it's working and how the wiring works -- it's not a theory.
Биолозите генерално не се погодни за теоретичари. не мора да значи, но генерално нема добра теорија во биологија. Сметам, најдобри за оваа работа се физичари инжeнери и математичари кои мислат алгоритамски. Тие треба да ја научата анатомијата и физиологогијата. Теориите мора да се реални во анатомијата. Секој кој ќе ја каже својата теорија за мозокот но не и како сѐ функционира во мозокот, како врските фунционираат во мозокот, тоа не е теорија.
And that's what we do at the Redwood Neuroscience Institute. I'd love to tell you we're making fantastic progress in this thing, and I expect to be back on this stage sometime in the not too distant future, to tell you about it. I'm really excited; this is not going to take 50 years.
Тоа правиме во Редвуд Институтот за невронаука. Би сакал да можам да ви зборувам за нашиот одличен напредок. Би сакал да имам повеќе време да ви зборувам за тоа, можеби ќе се вратам пак во блиска иднина. Многу сум возбуден. Ова не ќе трае ни 50г.
What will brain theory look like? First of all, it's going to be about memory. Not like computer memory -- not at all like computer memory. It's very different. It's a memory of very high-dimensional patterns, like the things that come from your eyes. It's also memory of sequences: you cannot learn or recall anything outside of a sequence. A song must be heard in sequence over time, and you must play it back in sequence over time. And these sequences are auto-associatively recalled, so if I see something, I hear something, it reminds me of it, and it plays back automatically. It's an automatic playback. And prediction of future inputs is the desired output. And as I said, the theory must be biologically accurate, it must be testable and you must be able to build it. If you don't build it, you don't understand it.
Па, како ќе изгледа теоријата на мозокот? Прво, таа ќе биде теорија за меморијата. Не налик на компјутерска теорија. Воопшто не. Многу поразлична ќе е. Тоа ќе е меморија за високо-димензионални обрасци. Како тие што доаѓаат од очите. Тоа е меморија на секвенци. Не може ништо да се запамети или научи надвор од секвенцата. Песната се слуша во секвенци низ времето, и повторно ја слушате во секвенци низ времето. Секвенците се памтат авто-асоцијативно, ако гледам нешто, слушам нешто што ме потсетува и се враќа автоматски. Тоа е автоматски плејбек. Предвидување на иден внес е саканиот изнес. Како што реков,теоријата мора да е билошки точна, да е тестирана и изградена. Ако не е изградена, не е разбирлива. Уште еден слајд сега.
One more slide. What is this going to result in? Are we going to really build intelligent machines? Absolutely. And it's going to be different than people think. No doubt that it's going to happen, in my mind. First of all, we're going to build this stuff out of silicon. The same techniques we use to build silicon computer memories, we can use here. But they're very different types of memories. And we'll attach these memories to sensors, and the sensors will experience real-live, real-world data, and learn about their environment.
Во што ќе резултира ова? Ќе правиме интелигентни машини? Секако. И ќе бидат поинакви од оние што ги замислуваат луѓето. Немам сомнеж дека ќе се случи тоа. Пред сѐ ќе бидат од силикон. Како силиконските компјутерски мемории кои можеме да ги користиме овде. Но, тие се поинакви видови мемории. Мемориите ќе ги додадеме на сензори и сензорите ќе искусат реален живот, податоци од реалниот живот и тие ќе учат за околината.
Now, it's very unlikely the first things you'll see are like robots. Not that robots aren't useful; people can build robots. But the robotics part is the hardest part. That's old brain. That's really hard. The new brain is easier than the old brain. So first we'll do things that don't require a lot of robotics. So you're not going to see C-3PO. You're going to see things more like intelligent cars that really understand what traffic is, what driving is and have learned that cars with the blinkers on for half a minute probably aren't going to turn.
Првите нешта кои ќе ги видите веројатно нема да се роботи. Не зашто роботите не се корисни-се прават. Но, роботскиот дел е најтешкиот. Тоа е стариот мозок. Тешко е. Новиот мозок е полесен од стариот. Прво ќе ги правиме нештата кои немаат многу роботика. Нема да видите Ц3-По. Ќе гледате, на пример, интелигентни автомобили кои го разбираат сообраќајот и возењето и знаат дека кај некои автомобили пола минута трепкање нема да значи свртување.
(Laughter)
(Смеа)
We can also do intelligent security systems. Anytime we're basically using our brain but not doing a lot of mechanics -- those are the things that will happen first. But ultimately, the world's the limit. I don't know how this will turn out. I know a lot of people who invented the microprocessor. And if you talk to them, they knew what they were doing was really significant, but they didn't really know what was going to happen. They couldn't anticipate cell phones and the Internet and all this kind of stuff. They just knew like, "We're going to build calculators and traffic-light controllers. But it's going to be big!" In the same way, brain science and these memories are going to be a very fundamental technology, and it will lead to unbelievable changes in the next 100 years. And I'm most excited about how we're going to use them in science. So I think that's all my time -- I'm over, and I'm going to end my talk right there.
Ќе градиме и паметен систем за безбедност. Сѐ повразно со мозокот без многу механика. Тие работи ќе се случуваат најпрвин. Но, светот е граница овде. Не знам како ќе испадне сево ова. Знам луѓе кои го измислија микропроцеорот и ако ги прашате ќе ви кажат дека направиле нешто значајно но не знаеле што навистина ќе се случи. Не очекувале мобилни, интернет и слични работи. Знаеле дека ќе прават калкулатори, и контролори на семафори. И дека тоа ќе биде голема работа. Слично, ова е наука за мозокот и овие мемории ќе бидат фундаментална технологија која ќе води до неверојатни промени во следните 100 години. Многу ме интересира како ќе ги примениме во науката. Го преминав времето, мислам дека ќе завршам тука.