Escaping slavery; risking everything to save her family; leading a military raid; championing the cause of women’s suffrage; these are just a handful of the accomplishments of one of America’s most courageous heroes.
Бекство из ропства, ризиковање свега да би спасила породицу, вођење војног напада, борба за право гласа жена - ово је само неколицина достигнућа једног од најхрабријих америчких хероја.
Harriet Tubman was born Araminta Ross in Dorchester County, Maryland, in the early 1820s. Born into chattel slavery, Araminta, or Minty, was the fifth of nine children.
Харијет Табман рођена је као Араминта Рос у округу Дорчестер државе Мериленд почетком 1820-их. Рођена под робовласништвом, Араминта или Минти била је пето од деветоро деце.
Two of Minty’s older sisters were sold to a chain gang. Even as a small child, Minty was hired out to different owners, who subjected her to whippings and punishment.
Две Минтине старије сестре продате су у оковано робље. Чак и као дете, Минти су изнајмљивали различитим власницима који су је бичевали и кажњавали.
Young Minty’s life changed forever on an errand to a neighborhood store. There, an overseer threw a two-pound weight at a fugitive enslaved person, missed, and struck Minty instead. Her injury caused her to experience sleeping spells, which we know of today as narcolepsy, for the rest of her life.
Живот младе Минти заувек се променио када су је послали до оближње продавнице. Ту је надзорник бацио предмет тежине једног килограма на одбеглог роба, промашио и погодио Минти. Због повреде је добијала нападе спавања, који су нам данас познати као нарколепсија, до краја живота.
Minty’s owner tried to sell her, but there were no buyers for an enslaved person who fell into sleeping spells. She was instead put to work with her father, Ben Ross, who taught her how to lumber. Lumbering increased Minty’s physical strength and put her in touch with free black sailors who shipped the wood to the North. From them, Minty learned about the secret communications that occurred along trade routes, information that would prove invaluable later in her life.
Минтин власник је покушао да је прода, али није било купаца за поробљену особу која добија нападе спавања. Уместо тога су јој дали да ради са својим оцем, Беном Росом, који ју је научио како да сече дрва. Сеча дрвећа је повећала Минтину физичку снагу и омогућила јој контакт са слободним црним морнарима који су превозили дрво ка северу. Од њих је Минти сазнала за тајну комуникацију која се одвијала на трговачким путевима, што је информација која ће се касније у њеном животу показати непроцењивом.
In this mixed atmosphere of free and enslaved blacks working side by side, Minty met John Tubman, a free black man she married in 1844. After marriage, she renamed herself Harriet, after her mother.
У овој мешовитој атмосфери слободних и поробљених црнаца који су радили раме уз раме, Минти је упознала Џона Табмана, слободног црнца за кога се удала 1844. године. Након што се удала, променила је име у Харијет, по својој мајци.
Harriet Tubman’s owner died in 1849. When his widow planned to sell off her enslaved human beings, Harriet feared she would be sold away from everyone she loved. She had heard of an “underground railroad," a secret network of safe houses, boat captains, and wagon drivers willing to harbor fugitive enslaved people on their way north.
Власник Харијете Табман је умро 1849. године. Када је његова удовица планирала да прода своје поробљене људе, Харијета се уплашила да ће бити продата далеко од свих које је волела. Чула је за „подземну железницу“, тајну мрежу безбедних кућа, капетана бродова и возача вагона који су били вољни да заштите одбегле робове на њиховом путу ка северу.
So Tubman fled with two of her brothers, Ben and Harry. They eventually turned back, fearing they were lost. But in one of her sleeping spells, Harriet dreamed that she could fly like a bird. Looking down below, she saw the path to liberation. And in the autumn of 1849, she set out on her own, following the North Star to Pennsylvania, and to freedom.
Тако је Табманова побегла са двојицом своје браће, Беном и Харијем. На крају су се вратили, у страху да су се изгубили. Али у једној од својих епизода спавања, Харијета је сањала да може да лети као птица. Гледајући доле, видела је пут до ослобођења. У јесен 1849. године кренула је сама, следећи звезду Северњачу до Пенсилваније и до слободе.
Tubman returned to the South 13 times to free her niece, brothers, parents, and many others. She earned the nickname Black Moses and worked diligently with fellow abolitionists to help enslaved people escape, first to the North, and later to Canada.
Табманова се вратила на Југ 13 пута да ослободи своју братаницу, браћу, родитеље и многе друге. Стекла је надимак Црни Мојсије и предано радила са другим аболиционистима у пружању помоћи робовима да побегну, најпре на Север, па потом у Канаду.
Harriet Tubman worked as a Union army nurse, scout, and spy during the Civil War. In 1863, she became the first woman in United States history to plan and lead a military raid, liberating nearly 700 enslaved persons in South Carolina.
Харијет Табман је радила као болничарка у војсци Уније, као осматрач и као шпијун за време Грађанског рата. Године 1863. постала је прва жена у историји Сједињених Држава која је испланирала и предводила војни напад, ослободивши скоро седамсто поробљених у Јужној Каролини.
After the war, the 13th Amendment to the U.S. Constitution legally abolished slavery, while the 14th expanded citizenship and the 15th gave voting rights to formerly enslaved black men.
Након рата, 13. амандман Устава САД-а законски је укинуо ропство, док је 14. проширио држављанство, а 15. је дао право гласа претходно поробљеним црнцима.
But she was undaunted, and she persisted. She raised funds for formerly enslaved persons and helped build schools and a hospital on their behalf.
Али, била је неустрашива и наставила је даље. Прикупила је средства за раније поробљена лица и помогла је да се изграде школе и болница за њих.
In 1888, Tubman became more active in the fight for women’s right to vote. In 1896, she appeared at the founding convention of the National Association of Colored Women in Washington D.C. and later at a woman’s suffrage meeting in Rochester, New York. There she told the audience: “I was a conductor on the Underground Railroad, and I can say what many others cannot. I never ran my train off the track, and I never lost a passenger.”
Године 1888. Табманова је постала активнија у борби за право гласа жена. Године 1896. појавила се на оснивачкој конвенцији Националне асоцијације обојених жена у Вашинтону и касније на састанку покрета за право гласа жена у Рочестеру у Њујорку. Тамо је рекла публици: „Била сам кондуктер у Подземној железници и могу рећи оно што многи не могу. Никада ми воз није излетео из шина и никада нисам изгубила путника.“
As her fame grew, various friends and allies helped her in the fight to collect a veteran’s pension for her service in the Union Army. In 1899, she was finally granted $20 a month. In a fitting twist of fate, the United States Treasury announced in 2016 that Tubman’s image will appear on a redesigned twenty dollar bill.
Како је њена слава расла, разни пријатељи и савезници помагали су јој у борби да прима ветеранску пензију за своју службу у војсци Уније. Године 1899. коначно јој је одобрено 20 долара месечно. У пригодном обрту догађаја, Трезор Сједињених Држава је 2016. године објавио да ће се лик Табманове појавити на новом дизајну новчанице од 20 долара.
Harriet Tubman died on March 10, 1913. Even on her deathbed at age 91, she kept the freedom of her people in mind. Her final words were: "I go away to prepare a place for you.”
Харијет Табман је умрла 10. марта 1913. године. Чак и на самрти, у 91. години, и даље је имала на уму слободу свог народа. Последње речи су јој биле: „Идем да припремим место за вас.“