“Sometimes fate is like a small sandstorm that keeps changing directions. You change direction but the sandstorm chases you. You turn again, but the storm adjusts. Over and over you play this out, like some ominous dance with death just before dawn. Why? Because this storm isn't something that blew in from far away… This storm is you. Something inside of you.”
„Понекогаш судбината е како мала песочна бура, која постојано ја менува насоката. Ти ја менуваш насоката на движење, но песочната бура те брка. Ти повторно свртуваш, но бурата се приспособува. Одново и одново го правиш истиот потег, небаре е некаков злокобен танц со смртта токму пред зората. Зошто? Затоа што оваа бура не е нешто што дувна од некаде оддалеку... Оваа бура си ти. Бурата е во тебе.“
This quote, from the first chapter of Haruki Murakami’s "Kafka on the Shore," captures the teenage protagonist's turmoil. Desperate to escape his tyrannical father and the family curse he feels doomed to repeat, he renames himself Kafka after his favorite author and runs away from home. But memories of a missing mother, along with dreams that haunt his waking life, prove more difficult to outrun.
Овој извадок, од првата глава на „Кафка на брегот“ од Харуки Мураками, го доловува немирот на тинејџерот-протагонист. Очаен да побегне од својот свиреп татко и семејната клетва која се чувствува осуден да ја повтори, си го менува името во Кафка според неговиот омилен автор и бега од дома. Но сеќавањата на исчезнатата мајка, заедно со соништата кои го прогонуваат додека е буден, се покажуваат потешки за надминување.
Published in Japanese in 2002 and translated into English three years later, "Kafka on the Shore" is an epic literary puzzle filled with time travel, hidden histories, and magical underworlds. Readers delight in discovering how the mind-bending imagery, whimsical characters and eerie coincidences fit together.
Објавена на јапонски во 2002 и преведена на англиски три години подоцна, „Кафка на брегот“ е епска литературна загатка полна со патувања низ времето, тајни истории и магични подземни светови. Читателите воодушевено разоткриваат како неверојатните слики, ексцентричните ликови и морничавите случајности се вклопуваат заедно.
Kafka narrates every second chapter, with the rest centering on an old man named Satoru Nakata. After awakening from a coma he went into during the Second World War, Nakata loses the ability to read and write– but gains a mysterious knack for talking to cats. When he’s asked to tail a missing pet, he’s thrown onto a dangerous path that runs parallel to Kafka’s.
Кафка ја раскажува секоја втора глава, додека остатокот е фокусиран на еден стар човек по име Сатору Наката. По будењето од кома во која западнал за време на Втората светска војна, Наката ја губи способноста да чита и пишува– но стекнува мистериозен талент за зборување со мачки. Кога ќе биде замолен да трага по изгубено милениче, тој тргнува по опасен пат кој врви паралелно со тој на Кафка.
Soon prophecies come true, portals to different dimensions open up– and fish and leeches begin raining from the sky. But what ties these two characters together– and is it a force either one of them can control?
Наскоро пророштва се остваруваат, портали кон други димензии се отвораат– риби и пијавици почнуваат да паѓаат од небото. Но што ги поврзува овие два ликови– и дали е тоа сила која никој од нив не може да ја контролира?
The collision of different worlds is a common thread in Haruki Murakami’s work. His novels and short stories often forge fantastic connections between personal experience, supernatural possibilities, and Japanese history.
Судир на различни светови е заедничка нишка во делата на Харуки Мураками. Неговите романи и раскази често коваат фантастични врски помеѓу личното искуство, натприродните можности, и јапонската историја.
Born in Kyoto in 1949, Murakami grew up during the post-World War II American occupation of Japan. The shadow of war hung over his life as it does his fiction; "Kafka on the Shore" features biological attacks, military ghosts and shady conspiracies.
Роден во Кјото во 1949, Мураками пораснал по Втората светска војна за време на американската окупација на Јапонија. Сенката на војната надвиснувала над неговиот живот како и во неговата фикција; „Кафка на брегот“ се одликува со биолошки напади, воени духови и сомнителни заговори.
Murakami’s work blurs historical periods and draws from multiple cultural traditions. References to Western society and Japanese customs tumble over each other, from literature and fashion to food and ghost stories.
Делото на Мураками ги заматува историските периоди и црпи од многубројни културни традиции. Референците кон западното општество и јапонските обичаи се преплетуваат, од литература и мода па сѐ до храна и приказни за духови.
He has a penchant for musical references, too, especially in "Kafka on the Shore." As the runaway Kafka wanders the streets of a strange city, Led Zeppelin and Prince keep him company. Soon, he takes refuge in an exquisite private library. While he spends his days poring over old books and contemplating a strange painting and the library’s mysterious owner, he also befriends the librarian– who introduces him to classical music like Schubert.
Тој е наклонет и кон музички референци, особено во „Кафка на брегот“. Како што побегнатиот Кафка талка по улиците на чудниот град, Лед Зепелин и Принц му прават друштво. Набрзо, тој се засолнува во една извонредна приватна библиотека. Додека ги минува деновите разлистувајќи стари книги и размислувајќи за една чудна слика и за мистериозниот сопственик на библиотеката, тој се спријателува со библиотекарот– кој го запознава со класична музика како Шуберт.
This musical sensibility makes Murakami’s work all the more hypnotic. He frequently bends the line between reality and a world of dreams, and is considered a master of magic lurking in the mundane. This is a key feature of magical realism.
Овој музички сензибилитет го прави делото на Мураками дотолку повеќе хипнотичко. Тој често ја превиткува линијата помеѓу реалноста и светот на соништата, и се смета за мајстор на магијата кој го демне секојдневното. Ова е клучна одлика на магичниот реализам.
In contrast to fantasy, magic in this sort of writing rarely offers a way out of a problem. Instead, it becomes just one more thing that complicates life. In "Kafka on the Shore," characters are faced with endless otherworldly distractions, from a love sick ghost to a flute made from cat souls. These challenges offer no easy answers. Instead, they leave us marveling at the resourcefulness of the human spirit to deal with the unexpected.
Наспроти фантастиката, магијата во ваквиот вид пишување многу ретко нуди излез од проблемот. Наместо тоа, станува само уште едно нешто кое го комплицира животот. Во „Кафка на брегот“, ликовите се соочуваат со безброј натприродни одвлекувања на внимание, од измачен заљубен дух до флејта направена од души на мачки. Овие предизвици не нудат лесни одговори. Наместо тоа, оставаат да се восхитуваме на снаодливоста на човековиот дух да се справи со неочекуваното.
While Kafka often seems suspended in strangeness, there’s a tenderness and integrity at the heart of his mission that keeps him moving forward. Gradually he comes to accept his inner confusion. In the end, his experience echoes the reader’s: the deeper you go, the more you find.
Иако се чини дека Кафка е често спуштен во чудни води, постои нежност и интегритет во срцето на неговата мисија поради кои се движи напред. Постепено тој почнува да ја прифаќа неговата внатрешна збрка. На крајот, неговото искуство е ехо на читателското; колку подлабоко одиш, толку повеќе ќе пронајдеш.