Today I want to confess something to you, but first of all I'm going to ask you a couple of questions. How many people here have children? And how many of you are confident that you know how to bring up your children in exactly the right way?
Денес сакам нешто да ви признам, но прво ќе ви поставам две прашања. Колкумина од вас тука имате деца? И колкумина сте сигурни дека знаете како да ги воспитате вашите деца на најдобриот начин?
(Laughter)
(Смеа)
OK, I don't see too many hands going up on that second one, and that's my confession, too. I've got three boys; they're three, nine and 12. And like you, and like most parents, the honest truth is I have pretty much no idea what I'm doing. I want them to be happy and healthy in their lives, but I don't know what I'm supposed to do to make sure they are happy and healthy. There's so many books offering all kinds of conflicting advice, it can be really overwhelming. So I've spent most of their lives just making it up as I go along. However, something changed me a few years ago, when I came across a little secret that we have in Britain. It's helped me become more confident about how I bring up my own children, and it's revealed a lot about how we as a society can help all children. I want to share that secret with you today.
Добро,не гледам многу кренати раце за второто прашање, и јас го признавам истото. Имам три сина, имаат три, девет и дванаесет години. Како и вие, и многу други родители, да бидам искрена, не ми е многу јасно што правам. Сакам да бидат здрави и среќни во животот, но не знам што треба да правам за да сум сигурна дека се здрави и среќни. Има толку многу книги кои нудат спротивставени совети. Навистина премногу, затоа, го правам тоа во нивните животи со попатни одлуки. Но, нешто ме промени пред неколку години кога дознав една мала тајна што ја имаме во Британија. Тоа ми помогна да станам посамоуверена во воспитувањето на моите деца и дознав многу за тоа како може општеството да им помогне на децата. Денес сакам да ја споделам тајната со вас.
For the last 70 years, scientists in Britain have been following thousands of children through their lives as part of an incredible scientific study. There's nothing quite like it anywhere else in the world. Collecting information on thousands of children is a really powerful thing to do, because it means we can compare the ones who say, do well at school or end up healthy or happy or wealthy as adults, and the ones who struggle much more, and then we can sift through all the information we've collected and try to work out why their lives turned out different.
Изминатите 70 години, британските научници имаат следено илјадници деца во текот на нивните животи како дел од една чудесна научна студија. Нема ништо слично на неа во светот. Да се собираат податоци за илјадници деца е навистина моќна работа, зашто можеме да ги споредиме оние, на пример кои се добри ученици, и како возрасни се среќни, здрави и богати. и оние кои повеќе се мачат, и потоа можеме да ги анализираме собраните податоци и да се обидеме да дознаеме зошто животот им бил поинаков.
This British study -- it's actually a kind of crazy story. So it all starts back in 1946, just a few months after the end of the war, when scientists wanted to know what it was like for a woman to have a baby at the time. They carried out this huge survey of mothers and ended up recording the birth of nearly every baby born in England, Scotland and Wales in one week. That was nearly 14,000 babies. The questions they asked these women are very different than the ones we might ask today. They sound really old-fashioned now. They asked them things like, "During pregnancy, did you get your full extra ration of a pint of milk a day?" "How much did you spend on smocks, corsets, nightdresses, knickers and brassieres?" And this is my favorite one: "Who looked after your husband while you were in bed with this baby?"
Ова е британско истражување и приказната е малку чудна. Започна во 1946-та неколку месеци по завршувањето на војната; научниците сакале да дознаат како им е на жените кои имале бебиња во тој период. Ја спровеле оваа обемна анкета за мајки и завршиле со регистрирањето на речиси сите бебиња родени во Англија,Шкотска и Велс во една недела. Биле околу 14.000 бебиња. Прашањата кои им биле поставени на жените се многу различни од оние кои би ги прашале денес. Денес звучат многу застарени. Прашувале, на пример: „За време на бременоста, дали ја добивавте додатната количина од 1/2 литар млеко дневно? “ „Колку потрошивте на корсети, труднички фустани, ноќници, килоти и градници? “ Ова ми е омиленото прашање: „Кој се грижеше за вашиот сопруг додека бевте со бебето во постела?“
(Laughter)
(Смеа)
Now, this wartime study actually ended up being so successful that scientists did it again. They recorded the births of thousands of babies born in 1958 and thousands more in 1970. They did it again in the early 1990s, and again at the turn of the millennium. Altogether, more than 70,000 children have been involved in these studies across those five generations. They're called the British birth cohorts, and scientists have gone back and recorded more information on all of these people every few years ever since. The amount of information that's now been collected on these people is just completely mind-boggling. It includes thousands of paper questionnaires and terabytes' worth of computer data. Scientists have also built up a huge bank of tissue samples, which includes locks of hair, nail clippings, baby teeth and DNA. They've even collected 9,000 placentas from some of the births, which are now pickled in plastic buckets in a secure storage warehouse. This whole project has become unique -- so, no other country in the world is tracking generations of children in quite this detail. These are some of the best-studied people on the planet, and the data has become incredibly valuable for scientists, generating well over 6,000 academic papers and books. But today I want to focus on just one finding -- perhaps the most important discovery to come from this remarkable study. And it's also the one that spoke to me personally, because it's about how to use science to do the best for our children.
Ова повоено истражување заврши толку успешно што научниците пак го спроведоа. Ги регистрираа раѓањата на илјадници бебиња родени во 1958-та и повеќе илјадници во 1970-та. Пак го направија тоа на почетокот на 90-те и уште еднаш на почетокот на 21 век. Вкупно, над 70.000 деца се опфатени во истражувањето во текот на пет генерации. Ги нарекоа Британски родилни групи. Научниците имаат забележано уште повеќе податоци за овие лица низ годините оттогаш. Збирот на податоци кои се собрани е назамислив за човечкиот ум. Станува збор за илјадници анкетни страници и терабајти на компјутерски податоци. Научниците исто собраа огромен збир на примероци од ткива, кои содржат прамени коса, парчиња нокти, бебешки заби и ДНК. Собраа дури и 9.000 плаценти од раѓања кои се пастеризирани во пластични садови во безбедни магацини. Овој проект е единствен- ниту една друга земја во светот нема толку подробни податоци за деца низ генерации. Овие се едни од најтемелно проучените луѓе на планетата. Од податоците, кои се бесценети за научниците, произлегоа над 6.000 академски трудови. Но, денес сакам да се осврнам само на еден податок- можеби најневеројатното откритие од ова значајна студија. Тоа е нешто што ме допре и мене лично, зашто зборува како да ја примениме науката за доброто на нашите деца.
So, let's get the bad news out of the way first. Perhaps the biggest message from this remarkable study is this: don't be born into poverty or into disadvantage, because if you are, you're far more likely to walk a difficult path in life. Many children in this study were born into poor families or into working-class families that had cramped homes or other problems, and it's clear now that those disadvantaged children have been more likely to struggle on almost every score. They've been more likely to do worse at school, to end up with worse jobs and to earn less money. Now, maybe that sounds really obvious, but some of the results have been really surprising, so children who had a tough start in life are also more likely to end up unhealthy as adults. They're more likely to be overweight, to have high blood pressure, and then decades down the line, more likely to have a failing memory, poor health and even to die earlier.
Да почнеме со лошите вести прво. Можеби најголемата порака од ова истражување е следната: не се раѓајте во сиромаштија или немаштија, бидејќи ако се случи тоа, веројатно ќе имате тешкотии во животот. Многу од овие деца се родени во сиромашни семејства или во работнички семејства, збиени домови и други проблеми. Јасно е дека овие обесправени деца веројатно повеќе се мачеле во секоја област. Поголема била веројатноста да се послаби ученици, да имале полоша работа и помала плата. Можеби е очигледно но некои од резултатите се изненадувачки, така што децата кои имале тежок почеток на живот биле со покревко здравје како возрасни. Можеби и повеќе склони на дебелина, со повисок крвен притисок, а потоа низ текот на децении со послабо паметење, влошено здравје и рана смрт.
Now, I talked about what happens later, but some of these differences emerge at a really shockingly early age. In one study, children who were growing up in poverty were almost a year behind the richer children on educational tests, and that was by the age of just three. These types of differences have been found again and again across the generations. It means that our early circumstances have a profound influence on the way that the rest of our lives play out. And working out why that is is one of the most difficult questions that we face today.
Зборувам за тоа што се случило подоцна, но некои од овие разлики се појавуваат на изненадувачки рана возраст. Во едно истражување, деца кои растеле во сиромаштија биле речиси една година поназад од побогатите деца на училишните тестирања и тоа на возраст од три години. Вакви видови на разлики се откривани низ генерации. Тоа значи дека почетните околности имаат огромно влијание на тоа како ќе се одвива остатокот од нашиот живот. Да дознаеме зошто е тоа така е едно од најтешките прашања со кои се соочуваме денес.
So there we have it. The first lesson for successful life, everyone, is this: choose your parents very carefully.
Значи, еве го. Првата лекција за успешен живот е ова: изберете ги внимателно своите родители.
(Laughter)
(Смеа)
Don't be born into a poor family or into a struggling family. Now, I'm sure you can see the small problem here. We can't choose our parents or how much they earn, but this British study has also struck a real note of optimism by showing that not everyone who has a disadvantaged start ends up in difficult circumstances. As you know, many people have a tough start in life, but they end up doing very well on some measure nevertheless, and this study starts to explain how.
Не раѓајте се во сиромашни и оскудни семејства. Сигурна сум дека го гледате проблемот тука. Не можеме да ги бираме родителите, и колку тие ќе заработуваат, но ова истражување дава и доза на оптизмизам покажувајќи дека не секој кој почнал без привилегии завршил во тешки околности. Знаеме дека многу имаат тешки почетоци, но сепак успеваат да дојдат до некаде. Ова истражување објаснува како.
So the second lesson is this: parents really matter. In this study, children who had engaged, interested parents, ones who had ambition for their future, were more likely to escape from a difficult start. It seems that parents and what they do are really, really important, especially in the first few years of life.
Втората лекција е ова: родителите навистина се важни. Во истражувањето, децата кои имале посветени родители, кои имале амбиции за нивната иднина, ги избегнале тешките почетоци. Родителите и она што тие го прават е навистина важно, особено во првата година од животот.
Let me give you an example of that. In one study, scientists looked at about 17,000 children who were born in 1970. They sifted all the mountains of data that they had collected to try to work out what allowed the children who'd had a difficult start in life to go on and do well at school nevertheless. In other words, which ones beat the odds. The data showed that what mattered more than anything else was parents. Having engaged, interested parents in those first few years of life was strongly linked to children going on to do well at school later on. In fact, quite small things that parents do are associated with good outcomes for children. Talking and listening to a child, responding to them warmly, teaching them their letters and numbers, taking them on trips and visits. Reading to children every day seems to be really important, too. So in one study, children whose parents were reading to them daily when they were five and then showing an interest in their education at the age of 10, were significantly less likely to be in poverty at the age of 30 than those whose parents weren't doing those things.
Ќе ви дадам пример. Во една студија, научниците набљудувале околу 17.000 деца родени во 1970-та. Ги анализирале бројните податоци кои си собрале за да откријат што им овозможи на децата кои имале тежок почеток да истраат и успеат на училиште. Со други зборови, кои успеале и покрај сѐ. Податоците покажале дека најважното нешто од сѐ, се родителите. Имањето на посветени, заинтересирани родители во првите години од животот било тесно повразно со подоцнежниот успех на децата на училиште. Всушност, малите нешта кои ги прават родителите имаат врска со добрите резултати на децата. Да се зборува со детето, да се слуша, да се одоговара со топлина, да се учат со него буквите и броевите, да се оди на излети и посети. Да му се чита на детето секојдневно е многу важно, истотака. Во една студија, децата на кои родителите секојдневно им читале на 5-год. возраст, и се интересирале за нивното образование на 10 год. возраст имале помалку шанси да живеат во сиромаштија на 30-год. возраст, за разлика од оние чии родители не го правеле тоа.
Now, there are huge challenges with interpreting this type of science. These studies show that certain things that parents do are correlated with good outcomes for children, but we don't necessarily know those behaviors caused the good outcomes, or whether some other factor is getting in the way. For example, we have to take genes into account, and that's a whole other talk in itself.
Постојат големи предизвици при толкувањето на овој вид наука. Истражувањата покажуваат дека одредени нешта кои ги прават родителите се поврзани со позитивните резултати за децата, но не знаеме дали тоа однесување ги дава добрите резултати или постојат некои други фактори. На пример, треба да ги земем предвид и гените, што е друга тема веќе.
But scientists working with this British study are working really hard to get at causes, and this is one study I particularly love. In this one, they looked at the bedtime routines of about 10,000 children born at the turn of the millennium. Were the children going to bed at regular times, or did they go to bed at different times during the week? The data showed that those children who were going to bed at different times were more likely to have behavioral problems, and then those that switched to having regular bedtimes often showed an improvement in behavior, and that was really crucial, because it suggested it was the bedtime routines that were really helping things get better for those kids.
Но,научниците кои работат на ова истражување, работат напорно да дојдат до причините и еве една студија која посебно ја сакам. Во неа, се набљудуваа навиките на легнување на 10.000 деца родени на почетокот на милениумот. Дали децата легнуваат во редовно време, или дали тоа се менува во текот на неделата. Податоците покажуваат дека децата кои оделе на спиење во различно време имале проблеми со однесувањето, додека оние кои редовно оделе на спиење покажале подобрување во однесувањето и тоа е најзначајно бидејќи се потврдило дека навиките на легнување допринеле нештата да бидат подобри за децата.
Here's another one to think about. In this one, scientists looked at children who were reading for pleasure. That means that they picked up a magazine, a picture book, a story book. The data showed that children who were reading for pleasure at the ages of five and 10 were more likely to go on in school better, on average, on school tests later in their lives. And not just tests of reading, but tests of spelling and maths as well. This study tried to control for all the confounding factors, so it looked at children who were equally intelligent and from the same social-class background, so it seemed as if it was the reading which really helped those children go on and score better on those school tests later in their lives.
Еве уште еден пример. Овде, научниците набљудувале деца кои читале од задоволство. Тоа значи читале списанија, сликовници,раскази. Податоците покажале дека деца кои читале од задоволство на возраст од 5 и 10 год. имале поголеми шанси во просек да бидат подобри на училиште, на школските тестови подоцна во животот. Не само на тестовите за читање, туку за правопис и математика истотака. Истражувањето се обиде да ги контролира нејасните фактори и се набљудуваа деца кои биле еднакво интелигентни и од иста социјално-класна структура. Се покажа дека читањето им помогнало на децата да одат напред и бидат подобри на школските тестови подоцна.
Now at the start, I said the first lesson from this study was not to be born into poverty or into disadvantage, because those children tend to follow more difficult paths in their lives. But then I said that parenting matters, and that good parenting, if you can call it that, helps children beat the odds and overcome some of those early disadvantages. So wait, does that actually mean, then, that poverty doesn't matter after all? You could argue it doesn't matter if a child is born poor -- as long as their parents are good parents, they're going to do just fine. I don't believe that's true. This study shows that poverty and parenting matter. And one study actually put figures on that, so it looked at children growing up in persistent poverty and how well they were doing at school. The data showed that even when their parents were doing everything right -- putting them to bed on time and reading to them every day and everything else -- that only got those children so far. Good parenting only reduced the educational gap between the rich and poor children by about 50 percent. Now that means that poverty leaves a really lasting scar, and it means that if we really want to ensure the success and well-being of the next generation, then tackling child poverty is an incredibly important thing to do.
На почетокот реков, дека првата лекција од истражувањето е да не се родите во сиромаштија или немаштија, бидејќи тие деца имаат изгледи за потежок живот. Потоа реков дека воспитувањето е важно. и дека доброто воспитување им помага на децата и покрај сè да ги надминат почетните препреки. Чекајте, дали тоа значи дека сиромаштијата воопшто не е важна? Може да тврдите дека не е важно ако детето е родено сиромашно, сè додека неговите родители се добри родители, ќе биде добро. Не верувам дека е така. Истражувањето покажува дека сиромаштијата и воспитувањето се важни. Едно истражување направи проценка кај деца кои израснале во трајна сиромаштија за да се види какви биле како ученици. Податоците покажале дека иако родителите исправно постапувале- ги легнувале на време, им читале секојдневно и сè друго- само толку успеале. Доброто воспитание само го намали образовниот јаз меѓу богатите и сиромашните деца за околу 50%. Тоа значи дека сиромаштијата остава траен белег и ако навистина сакаме да возможиме успех и благосостојба за наредните генерации, од исклучителна важност е да се справиме со детската сиромаштија.
Now, what does all this mean for you and me? Are there lessons here we can all take home and use? As a scientist and a journalist, I like to have some science to inform my parenting ... and I can tell you that when you're shouting at your kids to go to bed on time, it really helps to have the scientific literature on your side.
Што значи тоа за сите нас? Има лекции кои можеме да ги научиме и примениме? Како научник и новинар, сакам науката да го поткрепи моето воспитување и ви велам,кога ги карате децате да легнат на време, навистина помага да ја имате при рака науката.
(Laughter)
(Смеа)
And wouldn't it be great to think that all we had to do to have happy, successful children was to talk to them, be interested in their future, put them to bed on time, and give them a book to read? Our job would be done.
Не би било прекрасно да знаеме дека сè што треба за да имаме успешни и среќни деца е да им зборуваме, да се интересираме за нивната иднина, да ги легнуваме на време и да им даваме да читаат? Работата ќе е завршена.
Now, as you can imagine, the answers aren't quite as simple as that. For one thing, this study looks at what happens to thousands and thousands of children on average, but that doesn't necessarily say what will help my child or your child or any individual child. In the end, each of our children is going to walk their own path, and that's partly defined by the genes they inherit and of course all the experiences they have through their lives, including their interactions with us, their parents.
Можете да замислите, одговорите не се толку едноставни. Ова истражување согледува што се случува со илјадници деца во просек но не кажува што ќе му помогне на моето или вашето дете или на било кое дете. На крај, нашите деца ќе одат по сопствен пат и тоа е делумно предодредено од наследените гени и секако, од искуството кое ќе го стекнуваат во животот, заедно со нашите односи како родители.
I will tell you what I did after I learned all this. It's a bit embarrassing. I realized I was so busy working, and ironically, learning and writing about this incredible study of British children, that there were days when I hardly even spoke to my own British children. So at home, we introduced talking time, which is just 15 minutes at the end of the day when we talk and listen to the boys. I try better now to ask them what they did today, and to show that I value what they do at school. Of course, I make sure they always have a book to read. I tell them I'm ambitious for their future, and I think they can be happy and do great things. I don't know that any of that will make a difference, but I'm pretty confident it won't do them any harm, and it might even do them some good.
Ќе ви кажам што направив јас откако го научив ова. Малку ми е непријатно. Сфатив дека сум многу зафатена со работата, за иронија на судбината, додека учев и пишував за ова истражување за британските деца, имаше денови кога едвај зборував со моите британски деца. Така, решивме да имаме време за разговор што е околу 15 мин. на крајот на денот кога им зборуваме и ги слушаме децата. Сега сум на добар пат да ги прашувам што правеле во денот, да им покажам дека ми значи како се на училиште. Се разбира, проверувам дали имаат што да читаат. Им велам дека имам амбиции за нивната иднина, и дека можат да бидат среќни и да прават големи нешта. Не знам дали нешто од сето тоа ќе направи промена, но убедена сум дека нема да им наштети, дури може нешто добро да им донесе.
Ultimately, if we want happy children, all we can do is listen to the science, and of course, listen to our children themselves.
На крај, ако сакаме среќни деца, треба да ја слушаме науката и се разбира да ги слушаме сопствените деца.
Thank you.
Ви благодарам!