Hawa Abdi: Many people -- 20 years for Somalia -- [were] fighting. So there was no job, no food. Children, most of them, became very malnourished, like this. Deqo Mohamed: So as you know, always in a civil war, the ones affected most [are] the women and children. So our patients are women and children. And they are in our backyard. It's our home. We welcome them. That's the camp that we have in now 90,000 people, where 75 percent of them are women and children. Pat Mitchell: And this is your hospital. This is the inside. HA: We are doing C-sections and different operations because people need some help. There is no government to protect them. DM: Every morning we have about 400 patients, maybe more or less. But sometimes we are only five doctors and 16 nurses, and we are physically getting exhausted to see all of them. But we take the severe ones, and we reschedule the other ones the next day. It is very tough. And as you can see, it's the women who are carrying the children; it's the women who come into the hospitals; it's the women [are] building the houses. That's their house. And we have a school. This is our bright -- we opened [in the] last two years [an] elementary school where we have 850 children, and the majority are women and girls. (Applause) PM: And the doctors have some very big rules about who can get treated at the clinic. Would you explain the rules for admission? HA: The people who are coming to us, we are welcoming. We are sharing with them whatever we have. But there are only two rules. First rule: there is no clan distinguished and political division in Somali society. [Whomever] makes those things we throw out. The second: no man can beat his wife. If he beat, we will put [him] in jail, and we will call the eldest people. Until they identify this case, we'll never release him. That's our two rules. (Applause) The other thing that I have realized, that the woman is the most strong person all over the world. Because the last 20 years, the Somali woman has stood up. They were the leaders, and we are the leaders of our community and the hope of our future generations. We are not just the helpless and the victims of the civil war. We can reconcile. We can do everything. (Applause) DM: As my mother said, we are the future hope, and the men are only killing in Somalia. So we came up with these two rules. In a camp with 90,000 people, you have to come up with some rules or there is going to be some fights. So there is no clan division, and no man can beat his wife. And we have a little storage room where we converted a jail. So if you beat your wife, you're going to be there. (Applause) So empowering the women and giving the opportunity -- we are there for them. They are not alone for this. PM: You're running a medical clinic. It brought much, much needed medical care to people who wouldn't get it. You're also running a civil society. You've created your own rules, in which women and children are getting a different sense of security. Talk to me about your decision, Dr. Abdi, and your decision, Dr. Mohamed, to work together -- for you to become a doctor and to work with your mother in these circumstances. HA: My age -- because I was born in 1947 -- we were having, at that time, government, law and order. But one day, I went to the hospital -- my mother was sick -- and I saw the hospital, how they [were] treating the doctors, how they [are] committed to help the sick people. I admired them, and I decided to become a doctor. My mother died, unfortunately, when I was 12 years [old]. Then my father allowed me to proceed [with] my hope. My mother died in [a] gynecology complication, so I decided to become a gynecology specialist. That's why I became a doctor. So Dr. Deqo has to explain. DM: For me, my mother was preparing [me] when I was a child to become a doctor, but I really didn't want to. Maybe I should become an historian, or maybe a reporter. I loved it, but it didn't work. When the war broke out -- civil war -- I saw how my mother was helping and how she really needed the help, and how the care is essential to the woman to be a woman doctor in Somalia and help the women and children. And I thought, maybe I can be a reporter and doctor gynecologist. (Laughter) So I went to Russia, and my mother also, [during the] time of [the] Soviet Union. So some of our character, maybe we will come with a strong Soviet background of training. So that's how I decided [to do] the same. My sister was different. She's here. She's also a doctor. She graduated in Russia also. (Applause) And to go back and to work with our mother is just what we saw in the civil war -- when I was 16, and my sister was 11, when the civil war broke out. So it was the need and the people we saw in the early '90s -- that's what made us go back and work for them. PM: So what is the biggest challenge working, mother and daughter, in such dangerous and sometimes scary situations? HA: Yes, I was working in a tough situation, very dangerous. And when I saw the people who needed me, I was staying with them to help, because I [could] do something for them. Most people fled abroad. But I remained with those people, and I was trying to do something -- [any] little thing I [could] do. I succeeded in my place. Now my place is 90,000 people who are respecting each other, who are not fighting. But we try to stand on our feet, to do something, little things, we can for our people. And I'm thankful for my daughters. When they come to me, they help me to treat the people, to help. They do everything for them. They have done what I desire to do for them. PM: What's the best part of working with your mother, and the most challenging part for you? DM: She's very tough; it's most challenging. She always expects us to do more. And really when you think [you] cannot do it, she will push you, and I can do it. That's the best part. She shows us, trains us how to do and how to be better [people] and how to do long hours in surgery -- 300 patients per day, 10, 20 surgeries, and still you have to manage the camp -- that's how she trains us. It is not like beautiful offices here, 20 patients, you're tired. You see 300 patients, 20 surgeries and 90,000 people to manage. PM: But you do it for good reasons. (Applause) Wait. Wait. HA: Thank you. DM: Thank you. (Applause) HA: Thank you very much. DM: Thank you very much.
Хава Абди: Дар тули 20 соли охир дар Сомали одамон бо якдигар чанг мекунанд. Барои хамин дар Сомали на кор хасту на хурок. Бисёри кудакон ба мисли ин кудак логар хастанд. Деко Муҳаммад: Чи тавре, ки шумо медонед, дар чанги шахрванди бисёртар кудакон ва занон зарар мебинанд. Барои хамин хам беморони мо –занон ва кудакон мебошанд. Онхо дар ҳавлӣи мо чойгиранд. Ин хонаи мо аст, ва мо аз онхо хурсандем. Ин кароргохи хозираи мо мебошад — 90 хазор одам, ки 75%-и онро занон ва кудакон ташкил медиханд. Пэт Ммитчелл: Ана ин дармонгохи шумо, чунин он аз дохил менамояд. ХА: Мо кесарево сечение ва дигар чаррохихоро мекунем, барои он, ки ба одамон кумак лозим аст. Хукумате нест, ки онхоро мухофизат кунад. ДМ: Хар пагохи назди мо кариб 400 беморон меоянд, кам ё зиёд мещавад. Вале баъзан мо 5 духтур ва 16 хамшираи тибби дорем, ва мо онхоро кабул карда, чисман бехад монда мешавем. Вале мо хамаи беморони вазнинро гирифта, бокимондаашонро ба рузи дигар мегузаронем. Ин хело мушкил аст. Чи тавре, ки шумо мебинед, занхо кудаконро мебаранд, занхо ба беморхона меоянд, занхо хона месозанд. Ана ин хонаи онхо. Боз мо мактаб дорем. Ин аълочиёни мо мебошанд — мо 2 сол пеш мактаби ибтидои барои 850 кудак кушодем, ки бештари онро занон ва духтарон ташкил медихад. (Карсак) ПМ: Духтурон коидахои сахти кабулкунии беморонро доранд. Дар бораи коидахои кабулкуни накл кунед? ХА: Мо хамаи онхое, ки ба назди мо меоянд, кабул мекунем. Мо бо онхо хамаи чизе, ки дорем таксим мекунем. Вале ду қоида хаст. Якум: Дар чамъияти Сомали таксимкуни аз руи кабила ё сабабхои сиёси вучуд надорад. Онхое, ки мехоханд таксим кунанд, мо меронем. Дуюм: Ягон мард зани худро лату куб карда наметавонад. Агар вай занад, мо уро дар хабсхона ҷой мекунем ва кухансолонро фарёд мекунем. То он вакте, ки онхо кори вайро накушоянд, мо уро озод намекунем. Ана хамин хел ду коида. (Карсак) Боз ман фахмидам, ки занхо аз хама иродаи кави доранд дар тамоми чахон. Барои он, ки дар 20 соли охир тамоми занхои Сомали ба пой хестанд. Пештар занхои Сомали пешво буданд, холо бошад мо — пешвои чамъияти худ ва умеди наслхои оянда мебошем. Мо натанхо курбонихои нотавони чанги шахрванди хастем. Мо метавонем ошти андозем. Мо метавонем хама чизро кунем. (Карсак) ДМ: Чи тавре, ки модарам гуфтанд, мо-умеди оянда, вале мардон танхо мекушанд. Барои хамин мо ин ду коидаро баровардем. Агар дар кароргох 90 хазор одам бошад, лозим аст, ки коидахо тартиб дихи, то бетартибиро бартараф намои. Инак, дар мо таксимкуни аз руи кабила вучуд надорад ва ягон мард зани худро лату куб карда наметавонад. Мо анборчаи хурд дорем, ки ба хабсхона додаем. Агар ту занатро лату куб куни, ба он чо мерави. (Карсак) Ба занхо кувва додан ва имконият додан - ана барои чи мо ончоем, онхо ба такдир хавола карда нашудаанд. ПМ: Шумо бемористонеро идора мекунед, ки кумаки тиббиро ба онхое,ки тез ба он мухточ буданд, вале наметавонист гиранд. Боз шумо ба чамъияти шахрванди сарвари мекунед. Шумо коидахои худро офаридаед, ки бо риояи он занхо ва кудакон хисси бехатарии сатхи дигарро мегиранд. Дар бораи карори худ накл кунед ба ман, духтур Абди, ва дар бораи карори худ, духтур Муҳаммад, якчоя кор кардан: дар чунин холатхо чи хел шумо духтур шудед ва чи хел шумо бо модаратон кор кардед. ХА: Ман дар соли 1947 таваллуд шудам, ва дар он вакт мо хукумат, конун ва тартибот надоштем. Вале ман як бор ба беморхона рафтам (модари ман бемор буд) ва ман бемористонро дидам, чи хел он чо бо духтурон муносибат мекрданд, чи хел онхо ба акидаи ёри расондан ба беморонро бовафо буданд. Ман мафтуни онхо будам ва ман карор додам, ки духтур шавам. Мутаассифона модари ман вафот кард, вакте, ки ман 12 сол доштам. Вале падари ман ичозат дод, ки орзуи ман амали шавад. Модари ман аз вазниншавии касалии занона вафот кард, барои хамин ман гинеколог шудам. Ана чи хел ман духтур шудам. Духтур Деко бигузор худаш дар бораи худаш накл кунад. ДМ: Вакте, ки ман хурд будам, модарам маро барои духтур шудан омода мекард, ки ман духтур шавам, вале ман намехостам. Ман фикр мекардам, ки шояд ман таърихшинос ё мухбир шавам. Ба ман ин маъкул буд, вале дигар хел шуд. Вакте, ки чанги шахрванди сар шуд, манд дидам, ки чи хел модарам ба дигарон кумак мекунад, ва чи кадар ба худи вай кумак лозим аст, ва чи кадар ташвиш ба зан мухим аст , агар вай-зан-духтур дар Сомали, ба занон ва кудакон кумаккунанда бошад. Ва ман фикр кардам, ки ман хам мухбир ва хам гинеколог шавам. (Ханда) Ва ман ба Руссия рафтам, охир модари ман хам дар Иттифоки Совети хондааст. Ва барои хамин, шояд, ки ман рафтори мо-натичаи донишхои тавонои совети мебошад. Хамин хел ман хам карор додам, ки духтур шавам. Аз хохарам тамоман дигар буд. Вай холо хамин чо хаст ва у низ духтур аст. Вай хам дар Руссия хондааст. (Карсак) Карори ба хона бар гаштан ва бо модарам кор кардан - ин натичаи он буд, ки мо дар вакти чанги шахрванди дидем. Вакте, ки чанг сар шуд, ман 16 сол доштам ва хохарам-11 сол. Ва ин эхтиёчманди ва одамоне, ки мо дар аввали солхои 90-ум дидем, моро мачбур кард, ки бар гардем ва ба фоидаи онхо кор кунем. ПМ: Чи аз хама душвортар аст дар ин кори якчояи модар ва духтар дар чунин шароитхои хавфнок ва хатто пурхарос? ХА: Бале, ман дар холати хеле душвор кор карда будам, вакте, ки ба ман хело хавфнок буд. Вале вакте, ки ман одамонеро, ки ба ман мухточ буданд, ман бо онхо мемондам, то ки кумак кунам, барои он, ки ман ба онхо кумак карда метавонистам. Бисёрихо аз давлат берун рафтанд. Вале ман бо ин одамон мондам, ва ман мекушидам, ки чизе кунам-чизи каме, ки метавонистам. Беморхона муваффакияти ман шуд. Холо мо 90 хазор одам дорем, ки якдигарро хурмат мекунанд, бо якдигар намечанганд, Мо кушиш мекунем, ки ба пой бархезем, чизе барои миллатамон бикунем. Ман аз духтаронам миннатдорам. Вакте, ки онхо баргаштанд, онхо табобат мекарданд, кумак мекарданд. Онхо барои беморон хома корро мекарданд. Ман он чизеро, ки барои онхо мехостам карданд. ПМ: Чи аз хама хубтар аст дар кори модар ва чи барои шумо душвор аст? ДМ: Вай хеле серталаб аст, ана чи душвор аст. Вай доим аз мо бисёртарро интизор аст. Ва вакте, ки ман фикр мекунам, ки аз ухдааш намебароям, вай маро рухбаланд мекунад ва ман аз ухдааш мебароям. Ин аз хама бехтар аст. Вай ба мо чи тавр амал кардан ва чи тарз хуб шуданро меомузад ва чи тавр зиёда аз вакти мукаррари дар чаррохи - 300 беморон дар руз, 10, 20 чаррохи ва боз ба кароргох сарвари кардан лозим - ана ин хел вай ба мо меомузад. Ин ба корхонахои зебои шумо монанд нест: 20 бемор-ва ту монда шудаи. Шумо 300 бемор, 20 чаррохи ва 90 хазор одам, ки бояд сарвари куни доред. ПМ: Вале шумо инро барои максади баланд мекунед. (Карсак.) Истед. Истед. ХА: Рахмат. ДМ: Рахмат. (Карсак.) ХА: Рахмати калон. ДМ: Ташаккури зиёд.