I still remember the day in school when our teacher told us that the world population had become three billion people, and that was in 1960. I'm going to talk now about how world population has changed from that year and into the future, but I will not use digital technology, as I've done during my first five TEDTalks. Instead, I have progressed, and I am, today, launching a brand new analog teaching technology that I picked up from IKEA: this box.
Сè уште се сеќавам на денот кога учителката ни кажа дека бројот на жители во светот достигнал 3 милијарди. Тоа беше во 1960-та. Сега ќе зборувам за тоа како бројот на светското население се измени оттогаш до денес. Нема да користам дигитална технологија, како за време на другите пет ТЕД презентации. Не, сега сум понапреден. Денеска промовирам сосема нова аналогна технологија за учење, која ја најдов во Икеа: оваа кутија.
This box contains one billion people. And our teacher told us that the industrialized world, 1960, had one billion people. In the developing world, she said, they had two billion people. And they lived away then. There was a big gap between the one billion in the industrialized world and the two billion in the developing world. In the industrialized world, people were healthy, educated, rich, and they had small families. And their aspiration was to buy a car. And in 1960, all Swedes were saving to try to buy a Volvo like this. This was the economic level at which Sweden was. But in contrast to this, in the developing world, far away, the aspiration of the average family there was to have food for the day. They were saving to be able to buy a pair of shoes. There was an enormous gap in the world when I grew up. And this gap between the West and the rest has created a mindset of the world, which we still use linguistically when we talk about "the West" and "the Developing World." But the world has changed, and it's overdue to upgrade that mindset and that taxonomy of the world, and to understand it.
Кутијава содржи една милијарда луѓе. Учителката ни кажа дека во индустријализираниот свет во 1960-та година живееја една милијарда луѓе. Додека во земјите во развој живееја две милијарди луѓе. Тие си живееја далеку. Имаше голем јаз помеѓу онаа милијарда од индустријализираниот свет и двете милијарди од земјите во развој. Во индустријализираните земји луѓето беа здрави, образувани, богати и со мали семејства. И нивниот сон беше да си купат кола. Во 1960-та, сите Швеѓани штедеа за да можат да си купат вакво Волво. Тоа беше економското ниво на Шведска. Но, како контраст на ова, далеку, во земјите во развој, просечното семејство сонуваше да има храна за тој ден. Па, затоа штедеа за да можат да си купат пар чевли. Постоеше огромен јаз во светот кога јас бев мал. Овој јаз, помеѓу Западот и другиот дел од светот, ја создаде сликата за светот која и денес ја користиме лингвистички кога зборуваме за „западот“ и за „земјите во развој“. Но, светот се измени, па време е да се сменат и сликата и таксономијата за светот, и истите да се разберат.
And that's what I'm going to show you, because since 1960 what has happened in the world up to 2010 is that a staggering four billion people have been added to the world population. Just look how many. The world population has doubled since I went to school. And of course, there's been economic growth in the West. A lot of companies have happened to grow the economy, so the Western population moved over to here. And now their aspiration is not only to have a car. Now they want to have a holiday on a very remote destination and they want to fly. So this is where they are today. And the most successful of the developing countries, they have moved on, you know, and they have become emerging economies, we call them. They are now buying cars. And what happened a month ago was that the Chinese company, Geely, they acquired the Volvo company, and then finally the Swedes understood that something big had happened in the world. (Laughter)
Тоа сега ќе ви го покажам. Од 1960-та година, па сè до 2010-та, светското население порасна за неверојатни четири милијарди луѓе. Само погледнете колку. Бројот на светското население се удвои од времето кога јас одев во училиште. Секако, за тоа време имаше и економски развој во Западот. Многу компании придонесоа економијата да порасне, па западното население се помести тука и сега нивниот сон не е само да имаат кола. Сега сакаат да отидат на одмор на некое далечно место и сакаат да летаат со авион. Значи, тие се тука денес. А, најуспешните земји од земјите во развој исто така напреднаа, и станаа економии во развој, како што ги нарекуваме. Сега тие купуваат коли. Пред еден месец кинеската компанија Гили (Geely) ја превзеде компанијата Волво. Па, Швеѓаните конечно сфатија дека нешто големо се случило во светот. (смеа)
So there they are. And the tragedy is that the two billion over here that is struggling for food and shoes, they are still almost as poor as they were 50 years ago. The new thing is that we have the biggest pile of billions, the three billions here, which are also becoming emerging economies, because they are quite healthy, relatively well-educated, and they already also have two to three children per woman, as those [richer also] have. And their aspiration now is, of course, to buy a bicycle, and then later on they would like to have a motorbike also. But this is the world we have today, no longer any gap. But the distance from the poorest here, the very poorest, to the very richest over here is wider than ever. But there is a continuous world from walking, biking, driving, flying -- there are people on all levels, and most people tend to be somewhere in the middle. This is the new world we have today in 2010.
Значи, тие се тука. Трагедијата е во тоа што двете милијарди тука, кои се бореа за храна и чевли, и денес се скоро исто толку сиромашни како што беа и пред 50 години. Новина е тоа што најголем дел од популацијата, трите милијарди овде, исто така стануваат економии во развој. И тие се здрави, релативно добро образувани, и имаат две или три деца по жена, како и овие. Па сега, нивниот сон е да си купат велосипед, а подоцна би сакале да имаат и мотор. Ова е светот во кој живееме денес. Повеќе нема јаз. Но, разликата од најсиромашните, овде, до најбогатите, овде, е поголема од кога било. Но, светот е скалест - од одење, возење со велосипед, возење автомобил, па сè до летање со авион - има луѓе на секое ниво. Најголем дел од луѓето се некаде во средината. Ова е светот во кој живееме денес, во 2010-та година.
And what will happen in the future? Well, I'm going to project into 2050. I was in Shanghai recently, and I listened to what's happening in China, and it's pretty sure that they will catch up, just as Japan did. All the projections [say that] this one [billion] will [only] grow with one to two or three percent. [But this second] grows with seven, eight percent, and then they will end up here. They will start flying. And these lower or middle income countries, the emerging income countries, they will also forge forwards economically. And if, but only if, we invest in the right green technology -- so that we can avoid severe climate change, and energy can still be relatively cheap -- then they will move all the way up here. And they will start to buy electric cars. This is what we will find there.
Што ќе се случи во иднина? Јас ќе направам проценка за 2050-та година. Неодамна бев во Шангај. Видов што се случува во Кина и сигурно е дека ќе нè стасаат, исто како што направи и Јапонија, под претпоставка овие да имаат раст од 1 до 3%, а овие од 7-8%. И тие ќе дојдат овде. Ќе почнат да летаат со авион. А, овие - - земји со ниски или средни примања, економиите во развој - исто така ќе напредуваат на економски план. И доколку, но само доколку, инвестираме во вистинската еколошка технологија - за да се избегнат сериозни климатски промени и за енергијата сè уште да биде релативно ефтина - тогаш и тие ќе се поместат дотука. И ќе почнат да купуваат електрични автомобили. Тоа ќе се случи.
So what about the poorest two billion? What about the poorest two billion here? Will they move on? Well, here population [growth] comes in because there [among emerging economies] we already have two to three children per woman, family planning is widely used, and population growth is coming to an end. Here [among the poorest], population is growing. So these [poorest] two billion will, in the next decades, increase to three billion, and they will thereafter increase to four billion. There is nothing -- but a nuclear war of a kind we've never seen -- that can stop this [growth] from happening. Because we already have this [growth] in process. But if, and only if, [the poorest] get out of poverty, they get education, they get improved child survival, they can buy a bicycle and a cell phone and come [to live] here, then population growth will stop in 2050. We cannot have people on this level looking for food and shoes because then we get continued population growth.
А, што е со најсиромашните две милијарди? Што ќе се случи со нив? Дали и тие ќе напредуваат? Тука, сега, е важен бројот на населението, затоа што онаму веќе имаме две до три деца по жена и планирање на семејството, па растот е сведен на минимум. Овде бројот на населението расте. Па така, овие две милијарди во следните децении ќе станат три милијарди, а брзо потоа и четири милијарди. Ништо друго, освен нуклеарна војна каква што не сме виделе, може да го спречи ова, затоа што тоа веќе се случува. Но, ако, и само ако, излезат од сиромаштија, се образуваат и го намалат детскиот морталитет, ќе можат да си купат велосипед и мобилен, и да дојдат овде, и тогаш растот на бројот на населението ќе сопре во 2050-тата. Не смееме да дозволиме да има луѓе на ова ниво, кои сонуваат за храна и чевли, затоа што така бројот на населението само ќе расте.
And let me show you why by converting back to the old-time digital technology. Here I have on the screen my country bubbles. Every bubble is a country. The size is population. The colors show the continent. The yellow on there is the Americas; dark blue is Africa; brown is Europe; green is the Middle East and this light blue is South Asia. That's India and this is China. Size is population. Here I have children per woman: two children, four children, six children, eight children -- big families, small families. The year is 1960. And down here, child survival, the percentage of children surviving childhood up to starting school: 60 percent, 70 percent, 80 percent, 90, and almost 100 percent, as we have today in the wealthiest and healthiest countries. But look, this is the world my teacher talked about in 1960: one billion Western world here -- high child-survival, small families -- and all the rest, the rainbow of developing countries, with very large families and poor child survival.
Сега ќе ви покажам и зошто со помош на старата добра дигитална технологија. Овде, на екранот, се моите држави-меурчиња. Секое меурче е една држава. Големината одговара на бројот на населението. Боите се поделени според континентите. Жолтите се Северна и Јужна Америка, темно сините се Африка, кафеавите се Европа, зелените се Блискиот Исток, а овие светло сините се Јужна Азија. Тоа е Индија, а ова е Кина. Овде е претставен бројот на деца по жена, две, четири, шест, осум деца - големи семејства, мали семејства. Годината е 1960-та. Овде долу е прикажан процентот на деца кои го преживуваат детството, до периодот кога тргнуваат во училиште. 60%, 70%, 80%, 90 и скоро 100%, како што имаме денес во најбогатите и најздрави држави. Ова е светот за кој зборуваше мојата учителка во 1960-та. Милијардата од западниот свет е овде. Висок процент на преживеани деца, мали семејства. А, ова се сите други, ова виножито од земји во развој со многу големи семејства и низок процент на преживеани деца.
What has happened? I start the world. Here we go. Can you see, as the years pass by, child survival is increasing? They get soap, hygiene, education, vaccination, penicillin and then family planning. Family size is decreasing. [When] they get up to 90-percent child survival, then families decrease, and most of the Arab countries in the Middle East is falling down there [to small families]. Look, Bangladesh catching up with India. The whole emerging world joins the Western world with good child survival and small family size, but we still have the poorest billion. Can you see the poorest billion, those [two] boxes I had over here? They are still up here. And they still have a child survival of only 70 to 80 percent, meaning that if you have six children born, there will be at least four who survive to the next generation. And the population will double in one generation.
И што се случи? Ајде, да видиме. Гледате, со годините, процентот на преживеани деца расте. Добиваат сапун, хигиена, образование, вакцини и пеницилин. Следува и планирање на семејството. Семејствата стануваат помали. Доаѓаат до 90% преживеани деца. Повеќето од Арапските држави од Блискиот Исток паѓаат надолу. Видете, Бангладеш ја стасува Индија. Сите земји во развој му се придружуваат на Западот со добар процент на преживеани деца и мали семејства. Но, сè уште ја имаме најсиромашната милијарда. Ја гледате? Оние две кутии? Тие сè уште се горе. И сè уште имаат 70 до 80% преживеани деца, што значи дека на шест родени деца, барем четири ќе преживеат во следната генерација, а бројот на населението ќе се удвои за една генерација.
So the only way of really getting world population [growth] to stop is to continue to improve child survival to 90 percent. That's why investments by Gates Foundation, UNICEF and aid organizations, together with national government in the poorest countries, are so good; because they are actually helping us to reach a sustainable population size of the world. We can stop at nine billion if we do the right things. Child survival is the new green. It's only by child survival that we will stop population growth. And will it happen? Well, I'm not an optimist, neither am I a pessimist. I'm a very serious "possibilist." It's a new category where we take emotion apart, and we just work analytically with the world. It can be done. We can have a much more just world. With green technology and with investments to alleviate poverty, and global governance, the world can become like this.
Значи, единствениот начин да се сопре порастот на бројот на светското население е да се подобрува процентот на преживеани деца и тој да се доведе до 90%. Затоа инвестициите од Фондацијата Гејтс, УНИЦЕФ и други хуманитарни организации, како и од владите во најсиромашните земји се навистина добри. Затоа што тие, всушност, ни помагаат да постигнеме одржливо ниво на светската популација. Може да сопреме на 9 милијарди, ако постапиме како што треба. Процентот на преживеани деца е најважен. Само преку него ќе можеме да го спречиме растот на светското население. Дали тоа ќе се случи? Па, јас не сум оптимист, ама не сум ни песимист. Јас сум еден многу сериозен „посибилист“. Тоа е една нова категорија, во која емоциите немаат удел, туку светот се разгледува чисто аналитички. Ова е можно. Може да имаме многу поправеден свет. Преку еколошки технологии, инвестиции за олеснување на сиромаштијата и добро глобално управување може да го добиеме тој свет.
And look at the position of the old West. Remember when this blue box was all alone, leading the world, living its own life. This will not happen [again]. The role of the old West in the new world is to become the foundation of the modern world -- nothing more, nothing less. But it's a very important role. Do it well and get used to it.
Погледнете ја позицијата на стариот Запад. Се сеќавате кога оваа сина кутија беше сама, и го предводеше светот, живеејќи си во свој свет? Тоа нема да се повтори. Улогата на стариот Запад во новиот свет е да биде основа на модерниот свет - ни помалку, ни повеќе. Но, ова е многу важна улога. Играјте ја добро и навикнете се на неа.
Thank you very much.
Ви благодарам.
(Applause)
(аплауз)