About a year ago, I asked myself a question: "Knowing what I know, why am I not a vegetarian?" After all, I'm one of the green guys: I grew up with hippie parents in a log cabin. I started a site called TreeHugger -- I care about this stuff. I knew that eating a mere hamburger a day can increase my risk of dying by a third. Cruelty: I knew that the 10 billion animals we raise each year for meat are raised in factory farm conditions that we, hypocritically, wouldn't even consider for our own cats, dogs and other pets. Environmentally, meat, amazingly, causes more emissions than all of transportation combined: cars, trains, planes, buses, boats, all of it. And beef production uses 100 times the water that most vegetables do.
Пред околу една година си го поставив ова прашање: „Знаејќи го тоа што го знам, зошто не сум вегетаријанец?“ Сепак, јас сум еден од „зелените“ момци. Пораснав покрај родители - хипици во дрвена колиба. Основав веб страница наречена Гушкач на дрвја / Treehugger. Се грижам за вакви работи. Знаев дека јадењето на само еден хамбургер дневно може да го зголеми ризикот од смртност за една треттина. Сурово е, знаев дека годишно 10 билиони животни кои се одгледуваат заради месото, се одгледуват во вештачки создадени услови кои ние, хипокритично, дури и не би ги земале предвид за нашите сопствени мачки, кучиња и други миленичиња. Во поглед на животната средина, месото, зачудувачки, предизвикува повеќе емисии од сите средства за транспорт заедно, автомобили, возови, авиони, автобуси, бродови, сè заедно... При производството на говедското, се троши 100 пати повеќе вода од што е потребна за повеќето зеленчуци.
I also knew that I'm not alone. We as a society are eating twice as much meat as we did in the 50s. So what was once the special little side treat now is the main, much more regular. So really, any of these angles should have been enough to convince me to go vegetarian. Yet, there I was -- chk, chk, chk -- tucking into a big old steak.
Исто така, знаев дека не сум сам. Ние како општество јадеме двојно повеќе месо одошто јадевме во 50-тите години. Она што беше некогаш специјален додаток на оброкот во мали количества, сега е главно јадење, сè почесто. Навистина, било кој од овие аспекти на разгледување би биле доволни за да се одлучи да се стане вегетаријанец. А сепак, еве ме мене над чинијата со голем стек.
So why was I stalling? I realized that what I was being pitched was a binary solution. It was either you're a meat eater or you're a vegetarian, and I guess I just wasn't quite ready. Imagine your last hamburger. (Laughter) So my common sense, my good intentions, were in conflict with my taste buds. And I'd commit to doing it later, and not surprisingly, later never came. Sound familiar?
Зошто тогаш одолговлекувам? Сфатив дека она во што сум заглавен е двојно решение. Тоа значи дека или си месојадец, или си вегетаријанец. И, претпоставувам дека не бев сосема подготвен. Замислете го вашиот последен хамбургер... (Смеење) Значи, мојот здрав разум, моите добри намери, беа во конфликт со моите рецептори за вкус. Би се обврзал дека ќе го направам тоа подоцна. Не е изненадувачки, подоцна никогаш не дојде. Звучи познато?
So I wondered, might there be a third solution? And I thought about it, and I came up with one. I've been doing it for the last year, and it's great. It's called weekday veg. The name says it all: Nothing with a face Monday through Friday. On the weekend, your choice. Simple. If you want to take it to the next level, remember, the major culprits in terms of environmental damage and health are red and processed meats. So you want to swap those out with some good, sustainably harvested fish. It's structured, so it ends up being simple to remember, and it's okay to break it here and there. After all, cutting five days a week is cutting 70 percent of your meat intake.
Затоа, се замислив: можно ли е да постои и третта солуција? Размислував за тоа, и, дојдов до едно решение. Тоа го спроведувам последнава година, и навистина е супер. Се нарекува „делнички вегетаријанец“. Самото име кажува сè. Ништо со лице од понеделник до петок. За време на викендот, изборот е ваш. Едноставно. Ако сакате да прејдете на следното ниво, запаметете дека главните виновници, во смисол на уништување на животната средина и здравјето, се црвените и преработените меса. Па, веројатно би сакале нив да ги замените со добра риба која се лови плански и на одржлив начин. Структурирано е, па е лесно за паметење. И, во ред е да се прекрши правилото понекогаш. На крајот на краиштата, скратување на месото во исхраната пет дена седмично значи скратување на 70% од месото што сте го јаделе.
The program has been great, weekday veg. My footprint's smaller, I'm lessening pollution, I feel better about the animals, I'm even saving money. Best of all, I'm healthier, I know that I'm going to live longer, and I've even lost a little weight.
Програмата беше одлична, делничен вегетаријанец. Отпечатоците од моите стапалки се помали. Влијае на намалување на загадувањето. Се чувствувам подобро во врска со животните. Дури - заштедувам пари. Најдобро од сè е дека сум поздрав, знам дека ќе живеам подолго, и дури малку ослабев.
So, please ask yourselves, for your health, for your pocketbook, for the environment, for the animals: What's stopping you from giving weekday veg a shot? After all, if all of us ate half as much meat, it would be like half of us were vegetarians.
Па затоа, ве молам, запрашајте се, за вашето здравје, за вашиот паричник, за животната средина, за животните, што ве спречува да се обидете да станете „делничен вегетаријанец“? Кога сите од нас би јаделе половина од месото што сега го јадеме, би било како половина од нас да се вегетаријанци.
Thank you.
Ви благодарам.
(Applause)
(Ракоплескање)